group-telegram.com/ljetopisac/2118
Last Update:
Бијаше једном на свијету један источни царевић, који мишљаше да је достигао у животу највишу мудрост, срећу и просвјетљење. По цио дан јахаше по својијем земљама, и тражаше људе, са којијем би зборио о смислу живота и како би се похвалио својом мудрошћу.
И тако једном пролажаше тај владар мимо врта и угледа за оградом старца, који сађаше брескову младицу.
Царевић заповједи да се кола зауставе, приђе старому баштовану и рече:
— Чудим се ја, старче, гледајући те. Живот ти се приближава заласку, а ти и даље радиш. Та нећеш дочекати плодове овога стабла, па чему онда труд?
— Нека ја и не дочекам, али унуци моји хоће, — одговори старац. — Наши преци су се трудили за нас, а ми се требамо трудити за потомке.
— По мојему суду, то је лудост, — рече царевић. — Нико неће цијенити твој труд, нити ће те се и сјетити. Боље би ти било да живиш у својему задовољству и да чуваш посљедње снаге.
— Мој рад ми доноси задовољство и даје ми снаге, — рече стари баштован. — Иначе се не бих њиме бавио цијелога живота.
На повратку владар опет пролажаше мимо тога врта, и видје старца како марљиво залијева новопосађену брескову младицу.
Царевић нареди да се кола зауставе и приђе старому баштовану.
— Што је, старче, јоште радиш? — упита он вртлара. — А који је у томе смисао? Но, знам, знам, рећи ћеш: „Преци наши су се трудили за нас, а ми се требамо трудити за потомке", али што се тебе тичу они? Који је смисао мислити о прошлости, која је отишла у таму, и о будућности, која још није изишла из таме? Нама припада само садашњост, а она је у тебе тако безрадосна.
Погледа стари баштован царевића, заврти главом, и изненада обриса сузу с образа.
— Чему плачеш? — упита царевић. — Оплакујеш ли свој живот?
— Не, господару, ја оплакујем твој живот, — одговори стари баштован. — Веома ми је жао тебе. Ти не желиш спомињати прошлост — то значи да је она у тебе такова да би боље било да је никако и није било. Ти не желиш мислити о будућности — то значи да је се бојиш. Тако да ни твојој садашњости не завидим.
Замисли се царевић над одговором старога вртара. Можебити, и до сада још мисли, тако да му више није до хвалисања својом мудрошћу.
(🇦🇫 авганистанска народна приповијетка)
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
#приче #мудрост