На конто наше недавне анкете из хрватских извора.

Овако је хрватска страна видјела сукоб између четника и партизана:

„Овај јаз је заправо јаз између Срба самих, који се у међусобној борби уништавају. Ми ову борбу требамо подржавати и не дозволити приближавање једних другима, већ подвојеност подржавати и четнике употријебити у борби против комуниста, којих осим вођа – већина је православаца. Уништити скупа с четницима партизане – значи уништити помоћу истих Срба – њихову већину. Сматрам ово политички важним и потребним особите пажње. Изазвати подјелу, подржавати међусобно уништавање за нас представља политичку корист.“

Извор: „Izvještaj velike župe Bribir i Sidraga u Kninu od 27. lipnja 1942. Poglavniku NDH o odnosu vlasti NDH prema četnicima“, Narodnooslobodilačka borba u Dalmaciji 1941-1945 – Zbornik dokumenata, knj. 2, Split 1982, 60.

Код Срба се често кука како Русија не ради ништа по питању издаје Српског режима, Захарова је то објаснила лепо, Русија се не петља у друге земље и не покушава да склони власт која се њој не свиђа ако сам народ не покуша да скине власт. Русија ће сарађивати са легитимном влашћу било које земље, што значи да све док народ сам не збаци власт Русија неће покушсти то. Нереално је што ми Срби очекујемо да се Русија понаша ко Америка и што њих чекамо да очисте наше двориште

Највећа трагедија данас је што ће свака борба против окупације бити братоубилачки рат, пошто се данас окупација не изводи тиме што окупатор доведе своју војску већ користи ресурсе и људе земље коју је окупирао, чиме окупатор не страда ал страда окупирани народ и поданици окупатора, ал сам окупатор ће проћи без последица. Свака савремена окупација почиње обојеном револуцојом и једино се револуцијом може скинути

Ако мислите да смо ми пропали, сетите се да су Арапи држали Шпанију а сад не могу да победе Израел

Разлика између овог рата и претходна два која су њему претходила, као и свих других крвавих ратова који су једни од најбитнијих аспеката људске историје јесте у томе што се данашњи рат који увелико тече, води са свим доступним технологијама што за последицу има губитак границе између стања рата и мира која је до недавно постојала.

Више се рат не базира на наглим војним упадима на територију непријатељске земље, већ је примат преузела стратегија успореног дављења читаве нације методом који је свима нама познат под називом "метод скуване жабе", са циљем поробљавања нације, што за последицу може имати њен нестанак.

Услед ових промена, у веку у којем ми живимо мораће доћи до промене правила којима се одређује да ли је нека земља у ратном стању или није, јер данас окупациона сила уопште не мора да има тенкове на улицама окупиране земље, управо зато што се рат више не води само војним средствима.

Још су током прошлог века бистри умови попут Ериха Лудендорфа као и Стефана Посонија, дотакли теме ланаца снабдевања и ратне економије као аспеката тоталног рата (разлог зашто је Немачка изгубила први светски рат иако је месец дана пре капитулације 11. новембра 1918 била на 30 километара од Париза). Њихова улога јесте да у току рата обезбеде све оно што је потребно како цивилном тако и војном сектору, како би омогућили неометано функционисање војника и цивилних лица. У основним једначинама се користе елементи попут популационе моћи и количине ресурса који ће показати које су могућности једне земље да води своје ратове, јер се управо у томе крије кључ који ће отворити врата иза којих ће се наћи одговор на то ко ће бити коначни победник неког конфликта, примарно се ресурси посматрају, а тек на другом месту се у тој калкулацији налази територија.

Један од појмова који је итекако утицао на могућности земаља да воде ратове као и могућности великих сила да под својом контролом држе мање земље, јесте глобализација.

Глобализација чије је ширење омогућила појава средстава масовних комуникација, за последицу има концентрацију индустрије у земљама које спадају у категорију великих сила, а које те мале земље управо због тога држе у подређеном положају.

То смо све видели на примеру наше земље, као и на примеру земаља Варшавског пакта. Распадом социјалистичког система завршио се период националних индустрија и могућности тих земаља да пруже отпор империјалистичким силама запада.

Западне силе посматрају наше земље само као нова тржишта која треба заситити производима из њихових производних погона, посматрају нас као изворе јефтине радне снаге, што све за последицу има раст њиховог капитала (моћи) уз успорени процес пропадања читаве нације, а са недостатком индустријских погона које чине једну од пресудних непознатих у једначини, не постоји могућност пружања отпора.

Гомилањем капитала од стране империјалистичких сила уз постојање средстава масовног комуницирања, има за последицу повећање могућности тим земљама да пруже угодније услове за живот својим грађанима од оних земаља које су предмет пљачке, а резултат свега тога јесте појава жеље код људи окупираних земаља да постану грађани земаља западних сила у потрази за лагоднијим животом.

Што се судбине оних који остану у окупираним земљама тиче, они ће морати да присуствују невиђеној пљачци своје државе и свога народа док их за то време предводи политичка елита којој је наравно као и свакој другој циљ да опстане на власти. Услед постојања политичких опција у тој земљи које су финансиране од стране империјалистичких сила са запада, владајућа елита ће средства за обезбеђење свог положаја морати да пронађе у инструментима који су свима нама познати као корупција, претње и уцене, услед немогућности да ишта значајно ураде за време трајања њиховог мандата који је прописан по демократским начелима.

Мека моћ, уколико је правилно употребљена може бити најјачи алат империјалистичких сила приликом остварења њихових циљева.

Могућност земаља запада да уз помоћ капитала којег су изнели из поробљених земаља омогућује им да уз делимично здраву економску и социјалну политику, себе представе посредовањем средстава масовних комуникација као земље у којима људи живе срећно и слободно, као земље у којима се поштују људска права и оно најважније, а то јесте као земље у којима свако може да постане успешан и оствари такозвани "амерички сан".

Ово све изнад наведено ствара одређени престиж код империјалистичких земаља, а који несме бити доведен у питање, јер губитком престижа њихова заблуда у којој држе цео свет пада као кула од карата, а њима једино што преостаје јесте употреба тврде моћи илити војне силе, како би свој положај одбранили.

Светло на крају тунела

Знајући да су политичке елите земље немоћне да се супротставе сили која стоји иза западних земаља, народу једне окупиране државе не преостаје много тога.

Уместо да припадници једнога народа губе време полемишући око политичких опција које им се нуде, а ниједна неће бити у могућности да народу пружи оно што он хоће собзиром на ситуацију.

Уместо да на те ствари народ губи време, много би боље било да се време утроши на проналазак начина на који ће припадник нашега народа помоћи људима око себе са којима живи у заједници и на проналажење начина на који ће успети припадника своје заједнице удружи, а њихове снаге усмери у правцу остварења заједничког циља, а све то без промовисања било какве политичке опције јер су све до једне компромитоване.

Много тога полази од нас, сви ми добро познајемо туђе грешке и мане без да се запитамо које мане ми имамо и које грешке ми чинимо.

Требамо се сви ми запитати шта смо то данас урадили што је нама помогло да будемо паметнији него што смо били јуче, ако већ нисмо били у могућности некоме да помогнемо.

На крају крајева драга браћо и сестре, ти политичари које сви ми пљујемо као највеће непријатеље нашега народа, они јадни морају да дођу однекуд. Рећи ћу вам једну тајну, они нису бића из пете димензије нити су пали са Марса, већ су управо дошла из нашега народа, можда су она на неки начин само огледало данашњег Србина, можда су они једноставно нешто најбоље што наш народ има да понуди.

Решење се крије управо у томе да се млађе генерације уз помоћ наших старијих постарају да следеће генерација политичара који ће представљати елиту нашега народа и водити сами народ ка бољитку у новом мултиполарном свету који ће нашој земљи пружити прилику за даљи развој, а коју тренутно баш и немамо.

А то ће се десити једино уколико ми сами почнемо од себе и уколико се и сами променимо.

Слика западне демократије

Народ у Јужној Кореји покушава да спречи војску да уђе у Дом Народне Скупштине. Народна Скупштина Јужне Кореје позива на укидање ванредног стања које је увео председник Јужне Кореје под лажном оптужбом да мора да распусти скупштину јер је наводно иста превише симпатетична према Северној Кореји. Суштина приче је колико се може видети дубља

🇰🇷 Војска је напустила зграду парламента Јужне Кореје, након што је изгласана резолуција о укидању ратног стања, јавља агенција Јонхап

www.group-telegram.com/BunkerSrb

‼️Шефица делегације Хрватске признала: НДХ је извршила геноцид над Србима

🔺Хрватска делегација у Лондону, гдје је у току друго годишње засиједање Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), како „Новости“ сазнају из извора блиских организацији, потврдила је да је НДХ извршила геноцид над Србима, и то први пут од осамостаљења ове бивше југословенске републике.

Опширније на 👉ЛИНКУ!