Друштвени удар

🌐 ОДКБ — Тренутно стање блока и перспективе

🔹 У последњим данима, писали смо о одређеним негативним тенденцијама које су приметне у Казахстану и Узбекистану што неминовно доводи до питања будућности руског утицаја у Централној Азији, али и перспективе опстанка тренутних форми међународне сарадње на постсовјетском пространству.

🔹 А, ово нас затим води до питања будућности Организације договора о колективној безбедности, постсовјетског војног блока који је формиран 1992. године као механизам наставка војне сарадње држава бившег СССР-а у новим геополитичким околностима.

🔹 Где се ОДКБ налази данас, када се актуелна глобална војно-политичка ситуација још једном налази у периоду коренитих промена које ће несумњиво обликовао деценије пред нама?

🔻 Противречности унутар блока

🔹 Иако се у јавности може пронаћи тврдња да ОДКБ представља некакав "руски НАТО", постсовјетски војни блок нема ни снажно централизовано управљање, ни механизме потчињавања чланова каквима се може похвалити блок Вашингтона — другим речима, он просто није обликован хегемонистичком политиком и као такав функционише далеко децентрализованије.

🔹 У савременом историјском тренутку, ово се показало као слабост — не само да смо могли видети случајеве изласка из блока (Грузија, Узбекистан), већ и ситуације као што је останак прозападне Јерменије која тако добија слободан приступ осетљивим информацијама блока или апсолутну пасивност у светлу вишегодишњег оружаног сукоба у ком учествује највећа и војно најмоћнија чланица блока.

🔹 Чињеница да се Русија није обратила ОДКБ за помоћ током инвазије ОСУ на Курску област макар у форми демонстрације јединства довољно говори — ради се о коначној потврди да ОДКБ просто не представља никакву антитезу НАТО и да у његовим редовима за тако нешто нема ни одлучности ни политичке воље.

🔹 И ово је разумљиво — централноазијске чланице блока економски су све зависније од Запада, а војну и политичку интеграцију проналазе не више у оквиру постсовјетског простора, већ напротив концепта туркијског света који активно промовише Анкара на платформи Организације туркијских држава.

🔻 Уместо ОДКБ

🔹 Све ово указује на то да се морамо суочити са можда и непријатном истином — ОДКБ нема капацитете да делује као противтежа НАТО и његов даљи опстанак налази се под знаком питања, а чак и уколико блок опстане кроз изазове, већ сада његова природа чини се питањем формалности.

🔹 Но, ово не значи да не постоје друге алтернативе где се на првом месту истиче Шангајска организација за сарадњу која иако не представља војни блок, несумњиво делује и у сфери војне безбедности.

🔹 Истовремено, видимо и успостављање нових механизама билатералне војне сарадње између Русије с једне стране и држава као што су Белорусија, Кина или Северна Кореја с друге.

🔹 Стога, охрабрујуће је што у Москви постоји разумевање неизвесне будућности ОДКБ-а и што у складу с тим видимо предузимање активних корака усмерених на успостављање нових облика војне сарадње који ће бити далеко ефективнији у изналажењу адекватних одговора на изазове садашњег историјског тренутка.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

Please open Telegram to view this post

VIEW IN TELEGRAM

www.group-telegram.com/ca/drustveni_udar.com/7656

1.1K viewsNov 4 at 17:00

🌐 ОДКБ — Тренутно стање блока и перспективе

🔹 У последњим данима, писали смо о одређеним негативним тенденцијама које су приметне у Казахстану и Узбекистану што неминовно доводи до питања будућности руског утицаја у Централној Азији, али и перспективе опстанка тренутних форми међународне сарадње на постсовјетском пространству.

🔹 А, ово нас затим води до питања будућности Организације договора о колективној безбедности, постсовјетског војног блока који је формиран 1992. године као механизам наставка војне сарадње држава бившег СССР-а у новим геополитичким околностима.

🔹 Где се ОДКБ налази данас, када се актуелна глобална војно-политичка ситуација још једном налази у периоду коренитих промена које ће несумњиво обликовао деценије пред нама?

🔻 Противречности унутар блока

🔹 Иако се у јавности може пронаћи тврдња да ОДКБ представља некакав "руски НАТО", постсовјетски војни блок нема ни снажно централизовано управљање, ни механизме потчињавања чланова каквима се може похвалити блок Вашингтона — другим речима, он просто није обликован хегемонистичком политиком и као такав функционише далеко децентрализованије.

🔹 У савременом историјском тренутку, ово се показало као слабост — не само да смо могли видети случајеве изласка из блока (Грузија, Узбекистан), већ и ситуације као што је останак прозападне Јерменије која тако добија слободан приступ осетљивим информацијама блока или апсолутну пасивност у светлу вишегодишњег оружаног сукоба у ком учествује највећа и војно најмоћнија чланица блока.

🔹 Чињеница да се Русија није обратила ОДКБ за помоћ током инвазије ОСУ на Курску област макар у форми демонстрације јединства довољно говори — ради се о коначној потврди да ОДКБ просто не представља никакву антитезу НАТО и да у његовим редовима за тако нешто нема ни одлучности ни политичке воље.

🔹 И ово је разумљиво — централноазијске чланице блока економски су све зависније од Запада, а војну и политичку интеграцију проналазе не више у оквиру постсовјетског простора, већ напротив концепта туркијског света који активно промовише Анкара на платформи Организације туркијских држава.

🔻 Уместо ОДКБ

🔹 Све ово указује на то да се морамо суочити са можда и непријатном истином — ОДКБ нема капацитете да делује као противтежа НАТО и његов даљи опстанак налази се под знаком питања, а чак и уколико блок опстане кроз изазове, већ сада његова природа чини се питањем формалности.

🔹 Но, ово не значи да не постоје друге алтернативе где се на првом месту истиче Шангајска организација за сарадњу која иако не представља војни блок, несумњиво делује и у сфери војне безбедности.

🔹 Истовремено, видимо и успостављање нових механизама билатералне војне сарадње између Русије с једне стране и држава као што су Белорусија, Кина или Северна Кореја с друге.

🔹 Стога, охрабрујуће је што у Москви постоји разумевање неизвесне будућности ОДКБ-а и што у складу с тим видимо предузимање активних корака усмерених на успостављање нових облика војне сарадње који ће бити далеко ефективнији у изналажењу адекватних одговора на изазове садашњег историјског тренутка.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar