Telegram Group Search
Зашто се режимски медији и ботови радују Трамповој победи кад Вучић спроводи у Србији све оне политике против којих је Трамп- зелена агенда Давоса (литијум и сл.), ЛГБТ+, екстензивна сарадња са Кином, подршка Клинтоновима, увлачење Србије у НАТО, неконтролисање миграната и сл.?

А тек како је "пребио" односе са Трампом тргујући оним што је највише издао- КиМ. Тако је искоришћен да Трамп пред изборе испадне миротворац (Вашингтонски споразум), Израел добије шта је добио, чак и Косово, Србија само на губитку али је Вучић купио себи додатно време на власти.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🇷🇺🇷🇸РАКОВИЋ ПОНОВО СА ПУТИНОМ‼️

🪖Разбијамо медијску блокаду у Србији. Уважени наш историчар др Александар Раковић опет је разговорао са руским председником Владимиром Путином на редовном годишњем панелу Валдајском клубу. Изгледа да никоме од наших медија у Србији ово није било занимљиво, чак ни онима који су плаћени да ово прате и преводе попут РТ Балкан и Спутњика Србија.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🤣🇺🇦🤣ТРАМПА СКИНУЛИ СА МИРОТВОРЦА🤡

Страницу са профилом реизабраног предсједника 🇺🇸 скинули су са сајта Миротворца - постављеног од стране Владе Украјине у коме се клевећу и таргетирају, новинара и јавно ангажованих појединаца чији им се ставови не допадају. Било је и случајева када су на Миротворцу славили убиства таргетираних, попут Дарје Дугине и 🇮🇹 фоторепортера Адрее Рокелија. 

На сајту се налази и моја маленкост и буквално нико од руководства и 150 новинара запослених на Спутњику Србија и РТ Балкан 😀😀😀😀 што мислите због чега 😀

Елем, Љубинка Милинчић и њена ћерка руководећи се личном мржњом данас су поново игнорисале наступ  др Александра Раковића на Вајдај клубу и његов разговор са предсjедником Путином. Не знам стварно шта бих рекао, размислите рецимо зашто их нема на Миротворцу 😀

🚀 www.group-telegram.com/rat1uzivo
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Ова ситуација је најбољи показатељ са каквим суштинским злом ми имамо посла, бескрупулозност и бесрамност у три фазе:

1. После пада надстрешнице и смрти 14 људи главни фокус Врховног шибицара и његове клике било је релативизовање овог злочина, скретање пажње јавности и одговорности са његових сарадника. Поднета је једна (до сада) симболична оставка (Весић), а подносилац оставке је јасно назначио да није ни крив ни одговоран за ову трагедију и смртне исходе већ да ето из саосећања даје оставку. Није спорно да ће добити нову, можда и бољу, функцију првом приликом.

2. На организовани протест долазе његови батинаши и плаћени хулигани (сви они који су хапсили глумећи полицију, палили и ломили а нису међу 14 ухапшених), разбијају протест и растерују окупљене људе а онда као спасилац долази Врховни шибицар да брани просторије странке и одржи контрамитинг пред својим присталицама. Трагедију, погинуле и њихове породице није малтене ни поменуо, није нашао за сходно да дође на место трагедије ни неколико дана после ње али је зато одмах долетео у Нови Сад да одржи страначки скуп и тријумфално заврши ново дезавуисање народног незадовољства.

3. Одлази на гробље код породице која је сахранила две девојчице после трагедије. Могао је да оде тихо, неприметно, без медијске помпе, људски, да им изјави саучешће и помогне на сваки могући начин али не, он мора да оде на гробље праћен неколицином својих сарадника, обезбеђењем и наравно камерама, да и на гробљу, пред ожалошћеним породицама и још свежим гробовима двоје малолетне деце одржи још један перформанс и предизборни митинг (знамо да ће нови избори убрзо јер је то најавио преко мегафона испред страначких просторија у Новом Саду током обраћања). Заиста Врховном шибицару и његовој ОКГ ништа није свето и неупотребљиво у политичке сврхе, све се може искористити за санацију рејтинга, што му је уједно највећа, да не кажем једина брига од пада надстрешнице- а то је пад рејтинга.

Није важно да ли ће га казнити гласачи на наредним изборима или неки суд некада за сва зла која је нанео Србији и Србима, у то нисам сигуран да ће бити али ми и мимо тога то није битно. Јер сам уверен да ће га казнити него далеко значајнији, од чијег Суда неће бити бежања и скривања. И то је једино што ми пружа утеху у овим данима када се чини да се свима нама надстрешница сручила на главу и да је зло које нас је обузело и овладало нашом државом и друштвом никад јаче и бескрупулозније. Али то је знак да им је крај близу и да су у паници јер губе све оријентире и доскорашња упоришта.

Победиће Србија, али тек кад изгуби Врховни шибицар и његова пропагандно-криминална камарила.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
Хапшење по принципу спортског риболова; ухватиш, сликаш се и пустиш. Синхронизација прозападне власти и опозиције, прозападних и режимских НВО и прозападних и режимских медија на уништавању сваког вида народног незадовољства. Неће вам промене донети било ко под контролом Запада.

Власт ти да посао на државној телевизији, Запад новац кроз грантове и пројекте а твоје је да глумиш опозицију Вучићу и за његов рачун опструишеш сваки протест против власти. Не кривим њу, цура само ради свој посао, већ будале које верују и прате овакве појаве.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
Препоручујемо вам братски канал Евроазија!!!

Истина, правда и слобода одређују човека и народ.
✔️Ширимо истину.
✔️Боримо се за правду.
✔️Тежимо слободи.
Ово је место где је истина врлина.
Уколико сте борци за истину, правду и слободу ово је право место за вас.
👇👇👇

https://www.group-telegram.com/evroaz
Све пролази- УДБА остаје

"СТВОРИЛИ СЛУЖБУ КОЈА И ДАНАС БРИНЕ О СРБИМА: Вулин положио венце на спомен-обележја Крцуну и Лазаревићу

Слободан Пенезић Крцун и Светолик Лазаревић створили су службу која и данас пресудно утиче на очување безбедности Србије и Срба, где год да живе. Наша захвалност за њихово дело није умањена протоком времена или идеологије. Све се мења, служба остаје - поручио је Вулин."

У овом тексту је, макар несвесно, речена велика истина о нашој окупираности од 1944.

Заиста је у праву Вулин када кажу да служба коју су створили комунистички "народни хероји" и данас брине о Србима- исто како је бринула и тада када је настала.

Тада су масовно стрељали Србе, хапсили их и затварали, правили нове нације, језике и цркве од Срба.. све под патронатом Велике Британије и САД.

И данас раде за исте газде исте послове само "лепшим" методама. Или ће се Срби отарасити свих кадрова УДБЕ у служби, војсци, полицији, партијама, цркви, или ће УДБА дефинитивно доћи главе Србима.

www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
Ако је оваква ситуација у Врњачкој Бањи замислите како је у већим местима по Србији.

Ми смо најбогатија држава на свету узев у обзир колику армију корумпираних и неспособних нерадника и ухлеба издржавамо.

Бобан је заправо само метафора за Србију под управом СНС.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
"На врху Бабуне командант колоне дао је
краћи одмор, за време којег стигоше и војни изасланици. Енглески потпуковник
Филипеон пришао је том приликом команданту артиљерије, честитао му на силном напору војника на овом тешком маршу, а затим молио једног командира батерије за дозволу да, у знак дивљења чудноватој енергији волова, једнога вола целива у чело. Пошто му је дозвољено, учинио је то и усхићено узвикнуо: „По свршетку рата, у знак признања за велике заслуге за успешан исход овога рата, треба на Теразијама у Београду подићи споменик и српском војнику и српском волу.“ Ово ми је доцније испричао један наш официр очевидац." Живојин Мишић, Моје успомене, стр. 129.

Слава, вечно хвала и вечнаја памјат победницима. Бољи од нас су гинули да би ми недостојни живели али ако наши наследници буду бољи од нас неће та жртва, нити све друге, бити узалудна.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
Хвала деди на победи!

Као што видите, на овом надгробном споменику, каменом крсту, пише да ту почива Никола Јовић- Удовичић (друго презиме као додатак и знак распознавања међу рођацима и гранама истог презимена). Тај човек је био мој наврдеда. Браћа и ја смо се као деца, посећујући сеоско гробље у очевом родном селу, често питали ко су ти људи који ту почивају, који су живели пре нас и због којих смо ми живи. Нарочито ја који сам гледајући овај камени крст знао још као мали да са овим човеком делим више од имена и крви.

Мој старији брат је пре неколико година преко "Савеза удружења потомака ратника 1912. - 1920. године" из Београда успео да сазна нешто о Николи, то смо повезали са породичним предањима и неколико историјских извора, те прича иде овако:

Никола је рођен у тадашњој Османској империји, којом је од Берлинског конгреса управљала Аустроугарска царевина. Био је сиромашни сељак и тешко живео радећи као поданик, кмет, на имању локалних ага и бегова, и био политички поданик Беча, у једном малом селу Босанске Крајине, недалеко од места рођења његовог скоро па вршњака Гаврила Принципа.

Никола је мобилисан у редове аустроугарске војске почетком Првог светског рата и упућен на Источни фронт, да уз остале Словене (који су чинили скоро па половину етничког састава војске и уопштено становништва двојне монархије) пуца на браћу Русе.

Никола је са саборцима пребегао Русима и прикључио се свим Србима који су на сличан начин завршили на истој страни са руском војском. Заједно са својом јединицом, у склопу Прве српске добровољачке дивизије, раме уз раме са руском царском војском, борио се у Добруџи против немачког империјализма.

Ево шта о тој јединици пише у публикацији под називом "Прва српска добровољачка дивизија у Добруџи 1916. године" , коју је објавио Андрићев институт 2016. године:

"... По наређењу бившег главнокомандујућег руске војске, великог кнеза Николаја Николајевича, а касније и императора Николаја ІІ дозвољено је да заробљени Срби, Хрвати и Словенци, аустроугарски држављани, који желе да ступе у редове српске војске могу отићи за Србију. Како је због окупације Србије од стране Централних сила то постало немогуће, као нуклеус српских добровољачких јединица формиран је прво мањи добровољачки одред који ће временом прерасти у читаву дивизију. Пре завршетка формирања 1. српске добровољачке дивизије, крајем маја 1916. године, руска Врховна команда (Ставка) размишљала је о њеном ангажовању на фронту у Галицији. Српска влада противила се томе и изашла са идејом да се дивизија транспортује за Солун, ради ојачања српске војске.

Како се приближавало ступање Румуније
у рат на страни сила Антанте руска Врховна команда одлучила је да се дивизија ангажује заједно са руским трупама у предстојећим операцијама у Добруџи, са чиме се сложила и Српска влада. Прва српска добровољачка дивизија ушла је тако 14. августа 1916. у састав руског 47. корпуса, заједно са 61. руском пешадијском и 3. руском коњичком дивизијом. На челу корпуса налазио се руски генерал Зајанчков."

И тако се мој далеки предак, тај Никола Јовић, борио са Русима у Добруџи те 1916. године и ту и погинуо и остао заувек на вечној стражи српско-руског ратног братства по крви.

Дакле Никола је погинуо у Добруџи 1916. године борећи се против германских освајача раме уз раме са браћом Русима. Његов син Јован је пренео породични дом из села Тичево (данашња општина Босанско Грахово) у село Драгнић Подови (данашња општина Шипово) и ту 1929. године подигао овај камени споменик своме оцу. Јован је имао среће да умре природном смрћу у периоду између два светска рата.

Николиног унука, мог прадеду Крстана, стрељали су Немци 1941. године. Мој деда Светко је са свега неколико година живота, са мајком и млађом браћом и сестрама, бежао и скривао се неколико година од нациста и усташа све док није завршен Други светски рат и док није дошао привид слободе.
Плодове те "победе" моје село у Босни, где су ми рођени деда и отац, није осетило. Јер су становници села били у "погрешном" покрету отпора. Отац, који је прва у ко зна колико претходних генерација наше породице који је запамтио и растао уз свог оца, провео је детињство и младост у селу у које је струја стигла тек средином седамдесетих година прошлог века, асфалт 2018. године а воде још увек, сем оне бунарске, нема. Нема ни људи више, нажалост, ни близу као некад.

Мој деда је под старе дане нажалост морао поново да бежи и да се склања, пошто је наше село страдало и било окупирано од хрватске војске у јесен 1995. године, током по злу чувеног пада 14 крајишких општина у Босанској Крајини, када се вршила финална прерасподела територија пред Дејтон. Срећом, деда се вратио већ у зиму 1996. и на свом огњишту дочекао завршетак овоземаљског живота.

Мени, као поново ко зна ком "изузетку" у нашој породици, који сам упамтио и деду и растао уз оца, остаје задатак и аманет да ослободим ту земљу коју поново у ланцима држе суштински исти окупатори и њихови локални вазали који су принудно мобилисали Николу, стрељали Крстана, протеривали Светка и у принудном сиромаштву држали Зорана. Кроз историју своје породице могу тумачити општу историју Срба у протеклих сто и више година, нарочито Срба у Босни, што је верујем са многима од нас случај.

Стога, свима онима који би желели да нас више нема, ни тамо ни овде, овом приликом обећавам, тако ми Николе, Јована, Крстана, Светка, Зорана и свих претходних и свих других предака, да ћу као и до сад и убудуће, читав свој живот посветити борби за ослобођење поробљеног Српства, нарочито у мојој Босни, која је наша, српска, више него ичија, јер смо ми за њу умирали и на турском коцу и на аустријском конопцу.

И дочекаћемо нову 1912. и 1918. али нећемо правити исте грешке два пута већ живети сви заједно у једној држави, коју су сањали и за коју су живели и умирали сви наши преци- Србији. Хвала деди на победи.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
Морамо поменути данас и оне без којих српска победа у два Балканска и Великом рату не би била могућа. Оне оклеветане, заборављене и злоупотребљене синове Отаџбине који су за њу дали све, нарочито оно највредније- своје животе.

Реч је о руководству и свим припадницима и симпатизерима организације "Уједињење или смрт" (погрдно назване "Црна рука"), која је окупљала најбоље српске официре, војнике и све друге јавне делатнике и представљала заметак српске "дубоке државе" какав нам је требао и са којим би трагично југословенско искуство и све невоље Другог светског рата уверен сам биле далеко мање.

Они који су први организовали комитске (четничке) борце у Старој Србији, они који су помагали српске револуционарне организације широм Балкана, они који су држали у страху све корумпиране министре и чиновнике, они чије су главе првенствено тражили српски непријатељи а тек онда њихови противници унутар земље- никако не могу бити издајници и било шта друго него хероји.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia.com
2024/11/12 04:23:56
Back to Top
HTML Embed Code: