Дефиле ратних ветерана елитне 63. Падобранске бригаде

Крагујевац, 15.02.2025. године 🇷🇸

Кмече и шиптари, кажу екстремистичке, анти-Косово* и руске заставе на протесту у Крагујевцу а ЕУ и заставе Западних земаља забрањене.

www.group-telegram.com/BunkerSrb

Крагујевац, 15.02.2025. године ❤️🇷🇸🇷🇺

ꒌ⚜️⚔️ КНЕЗ ИВО ОД СЕМБЕРИЈЕ - ИЗДАШНИ ПОКРОВИТЕЉ КАРАЂОРЂЕВОГ УСТАНКА


Иван Кнежевић, познатији као Кнез Иво од Семберије бијаше обор-кнез над свих 12 села Бијељинске нахије у Османлијском царству. Рођен је у селу Попови у близини Бијељине 1760. године. Поред извијесне новчане помоћи око организације Карађорђевог устанка, оно што га је заиста учинило општепознатим је то што је, 2 године касније тј. 1806. године, заложио и преписао сво своје имање Османлијама како би откупио Српске заробљенике од Османлија.

Овај до тада незапамћени чин доброчинства и родољубља, је учврстио његове везе са вођама Карађорђевог устанка, што га оснажује започети сопствени устанак Срба у Семберији 1809. године, ишчекујући помоћ од Карађорђевих устаника.

Међутим велики напад Османлија у Поморављу, због чега се Карађорђеви устаници повлаче у Србију онемогућава помоћ. За њима одлази одмах и Кнез Иво са својим устаницима како би им помогао у одбрани, те самим тиме устанак у Семберији пропада.

Након одбране, исте, 1809. године, кнез Иво се са својим устаницима трајно насељава у Мачви и селима дуж Саве, гдје добија титулу "војводе избјеглих Срба" и наставља борити се против Османлија.

Гушење Карађорђевог устанка 1813. присиљава све, па тако и војводу Иву на бјекство у Сријем гдје налази уточиште до 1820. године, када му књаз Милош Обреновић дозвољава повратак у Шабац. Тамо бива постављен за члана Општинског суда, но како слаби са здрављем најприје бива пребачен за домара у Шабачкој гимназији, а касније постаје штићеник владике Максима на владичанском дому у Шапцу.

Кнез Иво од Семберије преминуо је 29.6.1840. године у Шапцу, а његов портрет, насликан од стране Георгија Бакаловића и данас се чува у Народном музеју у Београду.

Једна од бијељинских основних школа носи име по њему "Кнез Иво од Семберије", а налази се и на грбу града Бијељина (поред Филипа Вишњића). О њему је такође Филип Вишњић опјевао и епску пјесму "Кнез Иван Кнежевић", а Бранислав Нушић је написао трагедију "Кнез Иво од Семберије" на основу које је Исидор Бајић компоновао и истоимену оперу, први пут изведену 1911. у Београду

У Бијељини се такође додјељују награде и медаље са именом Кнеза Иве за нарочите заслуге за град и суграђане нарочито из области доброчинства, несебичног жртвовања у спасавању људи и добара, борбе за слободу и људско достојанство, личну храброст, успјехе у пољопривреди итд. итд.

У Шапцу је 1937. освећен споменик са бистом Кнеза Иве од Семберије, по којем у том граду име носи и једна улица.


🖼 Кнез Иво од Семберије (портрет) - Георгије Бакаловић

#НовиВијек #ПрвиСрпскиУстанак #Семберија #Србија


👉 СвеСрбље на Јутјубу 👈
👉 СвеСрбље 👈

Сасвим је јасно чему води струја која се попут змије камуфлирала и полако преузима правац. У питању је гашење Републике Српске и коначно свођење српског идентитета и територијалног ентитета у складу са одлукама из Дрездена и Јајца

Представити све Србе ван граница данашње Србије као највеће и "вијековне" непријатеље Срба из Србије кроз излизане и лако оспориве флоскуле попут најчешћих идиотарија као што су "аустроугарски злочинци, Титови комунисти, Вучићеви сендвичари" и слично.

Стара енглеска школа - кроз психолошку виктимизацију представити циљану групу као жртву одвојеног дијела те исте групе (у овом случају Србе на Србе) док се не постигне циљ.

Већ је вишегенерацијским инжењерингом доста тога урађено да се Срби, вјештачки подијељени у различите државе, посматрају као "туђи држављани" са нагласком на то "туђи" одн. да се "наши" посматра само кроз призму државних граница а не кроз призму јединственог етноса којег још једино одржава у једној цјелини Српска православна црква.
Убрзала се змија да стави тачку

Коментар једног од администратора

Изузетно је морбидно што властодршци у Србији, зарад стицања својих политичких поена, користе Републику Српску за промоцију свог наводног родољубља јер тиме гнијев српског народа из Србије, који је узрокован њиховом бахатошћу, корупцијом, пљачкама, издајом итд., са себе заправо преусмјеравају на Републику Српску и читав српски народ који тамо живи.
Свакако да је у неку руку то и природна реакција гнијевног и оштећеног човјека - да му се гади све што има везе са оним на кога се гади, па тако оно што је у устима тренутне владајуће клике изазива такав нагон гађења. Што више помињу Републику Српску тиме појачавају осјећај гнијева и презира према истој.

Ово су крајње опасни тренуци по наш етнички корпус јер се шири нови расцјеп нашег етничког бића по границама и линијама које су туђини уцртали и подијелили нас. Ти исти туђини су успјели да истребе (избришу као гумицом) српски народ на територији која се данас зове "Хрватска", успјели су од Црногораца и Македонаца да створе засебне народности, успјели су да избришу Србе са већег дијела Косова и Метохије.
Остала је Република Српска као трн у оку и посљедњи пламен српства западно од Дрине па отуда оволика навала мржње и ширења лажи. Исто као што се у случају Косова плански шири мржња према Србима оданде (продали су куће и слично) јер мора да се постигне ефекат да се кроз презир одбаци то све од стране нас самих.

Колико год је морбидно то што раде владајуће структуре толико је још морбидније што многи подлежу тој реакцији и потпуно се препуштају демону мржње према сопственим сународницима те отуда и болесни коментари попут "заслужили сте Јасеновац и Олују" (сте?) и слично.
Како треба да се осјећа Србин западно од Дрине којег Хрвати и Муслимани желе да протјерају "преко Дрине" а сада и неки одемоњени Срби такође "преко Дрине"? Колика ли је та Дрина? И зар и једни и други не раде за истог господара, оног горепоменутог туђина који управо и жели да се избрише сваки траг Срба? С тим што једни носе усташке симболе а други, парадоксално, српске. И једни и други би подједнако сатирали - Србе, једни србосјецима а други вјероватно некаквим прекодриносјецима?

Држите се наше свете цркве која нас једина окупља и под којом заједно славимо успомену и на Свете новомученике Јасеновачке и на свете новомученике Сурдуличке; Која нас подсјећа да су у истом стаду и Свети Петар Дабробосански и Свети Јустин Ћелијски и Никола Тесла и Михајло Пупин и да су подједнако свете мученичке жртве са Кајмакчалана колико и са Колубаре и Козаре; да су нам подједнаке светиње и Тумане и Острог и Крка..

Уосталом, свако ко и јесте истински Србин и сљедбеник предака на Светосавском путу то зна а осталима џаба стављање било каквих српских симбола и обиљежја јер га они неће ни у чему одржати ако их нема у срцу и души. А то срце и душа мора у себи да има исту љубав према сваком српском дјетету без обзира да ли је из Лике, Босне, Шумадије, Косова, Баната, Црне Горе...

Христос је једини пут, истина и живот а тим путем нас води Свети Сава кроз нараштаје. Пут јесте трновит и изазован али је једини 🤷

Не насједајте на подвале старе змије која започиње са "ми" и "ви" јер смо сви само - ми (Срби)!

Догодине ❤️🇷🇸💪

Ни лијево ни десно него право гдје је Једини пут, истина и живот!

Отац Лука из манастира Карно код Сребренице на додјели диплома младим подофицирима и официрима ❤️🇷🇸

Мимови се сами стварају

У кошуљи, униформи свог оца и са заставом Србије у рукама

"Знам да би мој отац подржао студенте." - Светлана Делић, ћерка Генерала Божидара Делића. 🇷🇸

Божидар Делић (Петровац, 8. јануар 1956 — Москва, 23. август 2022) био је српски генерал-мајор Војске Србије

Слава му и хвала за све. Хвала Генерале на часном потомству.

@Културна страница

Ево „цивилизовани“ свете.
Данас је онај дан када су плакале српске мајке, а ви се и данас правите да нисте видели и чули!
Ливадице код Подујева 16.02.2001. године

У Ливадицама код Подујева је зверски убијено дванаесторо Срба, а педесетак је теже или лакше повређено.

У нападу су погинули:
Живана Токић,
Слободан и Ненад Стојановић,
Сунчица Пејчић,
Мирјана Драговић,
Небојша, Данило и Снежана Цокић,
Милинко Краговић,
Вељко Стакић,
Драган Вукотић и
Лазар Милкић.

Најмлађа жртва тог нерасветљеног злочина био је двогодишњи Данило Цокић.
Експлозив је био смештен у цев испод пута.
Британски војници су током истраге, поред пута пронашли жицу дугачку око 600 метара којом је активирана направа са 70 до 100 килограма експлозива, како је процењено.
Други крај жице пронађен је у кући на оближњем брду.

СВИРЕПО УБИЈЕНОЈ СРПСКОЈ ПОРОДИЦИ НЕ ЖЕЛЕ ОДАТИ ПОЧАСТ

У понедељак, 17. фебруара, навршиће се тачно 33 године од зверског убиства четверочлане српске породице у Церни. Ни мртвима им недају мира само зато што су Срби.
https://srbi.hr/svirepo-ubijenoj-srpskoj-porodici-ne-zele-odati-pocast/

Детаљ из Кистања (Буковица, Сјеверна Далмација);
Снијег покрио украсну палму и стару густијерну (бунар).

Ријека Цетина и горостас Динара (планински вијенац Камешница) у позадини