🇩🇪🇬🇧 Иза британско-немачког одбрамбеног споразума

🔹 Без дужне пажње оставили смо британско-немачки билатерални одбрамбени споразум који су 23. октобра потписали министри одбране две земље, Џон Хили и Борис Писториус — овај документ више је него интересантан будући да његове кључне тачке откривају прилично једностране погодности усмерене пре свега на војно-техничке потребе Лондона.

🔹 Самом документу не недостају ни очекиване агресивне и експанзионистичке ставке — према речима британских званичника, потписани документ омогућиће заједничку куповину наоружања, али и послужити као оквир за организацију војних вежби у балтичкој регији (иако формата за тако нешто не мањка).

🔹 Лондон такође не крије да потписани споразум види као основу за будући војни споразум са ЕУ што у светлу убрзане милитаризације Уније тешко да представља изненађење.

🔹 Но, уз то, билатерални споразум такође предвиђа учешће немачке авијације у противподморничким патролама дуж обала Шкотске (за шта Лондон, према признању из 2023 нема капацитета), отварање нове фабрике артиљеријске муниције немачког Rheinmetall на територији Велике Британије, као и заједничку израду нове крилате ракете чији би домет требало да надмаши Storm Shadow.

❓ Позадина догађаја

🔹 Другим речима, Велика Британија ангажоваће Бундесвер за осигуравање сопствене безбедности, добиће око 400 радних места захваљујући компанији која већ дуг временски период делује у интересу НАТО, а не у интересу Берлина, као и немачку техничку експертизу у повећању сопствене борбене готовости.

🔹 А у свему овоме, Немачка ће добити само дубље уплитање у антируски пројекат Вашингтона чију тежину све више носе управо његови европски сателити — но, само по себи ово је веома значајно уколико на уму имамо теорије континенталног обода (rimland) и континенталне унутрашњости (heartland) које су обликовале геополитичку теорију америчког империјализма.

🔹 Према овим теоријама које су развили Николас Џон Спикмен и Халфорд Макиндер, евентуални војно-политички савез Русије и Немачке би услед географске позиције две земље, концентрације индустријских капацитета и људских ресурса био не само изазов Вашингтону, већ и гарантовани победник у сукобу за глобални утицај.

🔹 Стога, Вашингтон види осигуравање максималног антагонизма Москве и Берлина као sin qua non услов опстанка сопствене хегемоније — и управо зато је Немачка увучена у војно партнерство са Лондоном, зато смо и видели диверзију на Северним токовима већ са првом приликом да се она спроведе, а зато и НАТО Немачкој даје кључну улогу у могућој борби за Балтик упркос томе што би Пољска била не само погоднија, већ и боље опремљена за ову улогу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar