🇩🇪🇬🇧 Иза британско-немачког одбрамбеног споразума🔹 Без дужне пажње оставили смо
британско-немачки билатерални
одбрамбени споразум који су 23. октобра потписали министри одбране две земље, Џон Хили и Борис Писториус — овај документ више је него интересантан будући да његове кључне тачке откривају прилично
једностране погодности усмерене пре свега на
војно-техничке потребе Лондона.
🔹 Самом документу не недостају ни очекиване
агресивне и
експанзионистичке ставке — према речима британских званичника, потписани документ омогућиће
заједничку куповину наоружања, али и послужити као оквир за организацију
војних вежби у балтичкој регији (иако формата за тако нешто
не мањка).
🔹 Лондон такође не крије да потписани споразум види као основу за
будући војни споразум са ЕУ што у светлу
убрзане милитаризације Уније тешко да представља изненађење.
🔹 Но, уз то, билатерални споразум такође предвиђа учешће
немачке авијације у противподморничким патролама дуж обала
Шкотске (за шта Лондон, према признању из 2023 нема капацитета), отварање
нове фабрике артиљеријске муниције немачког Rheinmetall на територији Велике Британије, као и заједничку израду
нове крилате ракете чији би домет требало да надмаши
Storm Shadow.
❓ Позадина догађаја 🔹 Другим речима, Велика Британија ангажоваће Бундесвер за осигуравање
сопствене безбедности, добиће око 400 радних места захваљујући компанији која већ дуг временски период делује
у интересу НАТО, а не у интересу Берлина, као и
немачку техничку експертизу у повећању
сопствене борбене готовости.
🔹 А у свему овоме, Немачка ће добити само дубље уплитање у
антируски пројекат Вашингтона чију тежину све више носе управо његови
европски сателити — но, само по себи ово је веома значајно уколико на уму имамо теорије
континенталног обода (
rimland) и
континенталне унутрашњости (
heartland) које су обликовале геополитичку теорију америчког империјализма.
🔹 Према овим теоријама које су развили Николас Џон Спикмен и Халфорд Макиндер,
евентуални војно-политички савез Русије и Немачке би услед географске позиције две земље, концентрације
индустријских капацитета и
људских ресурса био не само
изазов Вашингтону, већ и
гарантовани победник у сукобу за глобални утицај.
🔹 Стога, Вашингтон види осигуравање
максималног антагонизма Москве и Берлина као
sin qua non услов опстанка сопствене хегемоније — и управо зато је Немачка увучена у
војно партнерство са Лондоном, зато смо и видели
диверзију на Северним токовима већ са првом приликом да се она спроведе, а зато и НАТО Немачкој даје
кључну улогу у могућој борби за Балтик упркос томе што би
Пољска била не само погоднија, већ и боље опремљена за ову улогу.
🔗 Текст на сајту@drustveni_udar 
