📱 Објава Томислава Рачића
Један од мојих бивших војника из 3 чете, 125 моторизоване бригаде, рођен 1978 године у Гњиланама, тамо је и живео до повлачења Војске Југославије са Космета, и мој саборац који је био са мном у рејону одбране Кошара, живи у јако тешким условима, и живи као избеглица у Неготину, а тренутно се налази на болничком лечењу у Аустрији после 2 месеца коматозног стања из кога се једва пробудио. Управо сам завршио разговор са њим. Молио ме је да упутим апел за помоћ њему, ко год буде могао и колико год буде могао. Самохрани је родитељ три ћерке, мајка је напустила своју децу и отишла на своју страну одавно, и они живе као подстанари, а борац је прве категорије. Док је могао, радио је и зарађивао, тренутно није у могућности, а вероватно ни трајно да обезбеди себи приходе за живот. Није имао прилику да разговара ни са ким из локалне управе Неготина јер је већ годину дана у Аустрији на лечењу. Очекујем ускоро да ми пошаље све његове папире о лечењу, и то од 2001 године од када је први пут оперисао брух, па до данашњег дана, када су му оперисали и извадили дебело црево и сада је принуђен да на стомаку носи кесу уместо дебелог црева. Као борац прве категорије би требао да од државе добије неку бенифицију, макар кров над главом, инвалидску пензију, и приоритет у запошљавању деце, али за сада ништа од тога. Чим ми пошаље сву документацију о лечењу, стањима у којима се налазио, биће објављено јавно, као и скриншотови његових сабораца који су се молили да остане жив док је био у коми 2 месеца и више. Момак се зове Жарко Гигић https://www.facebook.com/share/1ADayHyD1Z/ из Неготина је, па и нек се локалне власти мало распитају о коме се ради и да ли могу помоћи. Како радили, тако нам Бог помогао!
150-5101006785602-49
је рачун на који можете упутити неку помоћ, води се на Данијелу Гигић, Жаркову најстарију ћерку.
Један од мојих бивших војника из 3 чете, 125 моторизоване бригаде, рођен 1978 године у Гњиланама, тамо је и живео до повлачења Војске Југославије са Космета, и мој саборац који је био са мном у рејону одбране Кошара, живи у јако тешким условима, и живи као избеглица у Неготину, а тренутно се налази на болничком лечењу у Аустрији после 2 месеца коматозног стања из кога се једва пробудио. Управо сам завршио разговор са њим. Молио ме је да упутим апел за помоћ њему, ко год буде могао и колико год буде могао. Самохрани је родитељ три ћерке, мајка је напустила своју децу и отишла на своју страну одавно, и они живе као подстанари, а борац је прве категорије. Док је могао, радио је и зарађивао, тренутно није у могућности, а вероватно ни трајно да обезбеди себи приходе за живот. Није имао прилику да разговара ни са ким из локалне управе Неготина јер је већ годину дана у Аустрији на лечењу. Очекујем ускоро да ми пошаље све његове папире о лечењу, и то од 2001 године од када је први пут оперисао брух, па до данашњег дана, када су му оперисали и извадили дебело црево и сада је принуђен да на стомаку носи кесу уместо дебелог црева. Као борац прве категорије би требао да од државе добије неку бенифицију, макар кров над главом, инвалидску пензију, и приоритет у запошљавању деце, али за сада ништа од тога. Чим ми пошаље сву документацију о лечењу, стањима у којима се налазио, биће објављено јавно, као и скриншотови његових сабораца који су се молили да остане жив док је био у коми 2 месеца и више. Момак се зове Жарко Гигић https://www.facebook.com/share/1ADayHyD1Z/ из Неготина је, па и нек се локалне власти мало распитају о коме се ради и да ли могу помоћи. Како радили, тако нам Бог помогао!
150-5101006785602-49
је рачун на који можете упутити неку помоћ, води се на Данијелу Гигић, Жаркову најстарију ћерку.
group-telegram.com/sozercanje/306
Create:
Last Update:
Last Update:
📱 Објава Томислава Рачића
Један од мојих бивших војника из 3 чете, 125 моторизоване бригаде, рођен 1978 године у Гњиланама, тамо је и живео до повлачења Војске Југославије са Космета, и мој саборац који је био са мном у рејону одбране Кошара, живи у јако тешким условима, и живи као избеглица у Неготину, а тренутно се налази на болничком лечењу у Аустрији после 2 месеца коматозног стања из кога се једва пробудио. Управо сам завршио разговор са њим. Молио ме је да упутим апел за помоћ њему, ко год буде могао и колико год буде могао. Самохрани је родитељ три ћерке, мајка је напустила своју децу и отишла на своју страну одавно, и они живе као подстанари, а борац је прве категорије. Док је могао, радио је и зарађивао, тренутно није у могућности, а вероватно ни трајно да обезбеди себи приходе за живот. Није имао прилику да разговара ни са ким из локалне управе Неготина јер је већ годину дана у Аустрији на лечењу. Очекујем ускоро да ми пошаље све његове папире о лечењу, и то од 2001 године од када је први пут оперисао брух, па до данашњег дана, када су му оперисали и извадили дебело црево и сада је принуђен да на стомаку носи кесу уместо дебелог црева. Као борац прве категорије би требао да од државе добије неку бенифицију, макар кров над главом, инвалидску пензију, и приоритет у запошљавању деце, али за сада ништа од тога. Чим ми пошаље сву документацију о лечењу, стањима у којима се налазио, биће објављено јавно, као и скриншотови његових сабораца који су се молили да остане жив док је био у коми 2 месеца и више. Момак се зове Жарко Гигић https://www.facebook.com/share/1ADayHyD1Z/ из Неготина је, па и нек се локалне власти мало распитају о коме се ради и да ли могу помоћи. Како радили, тако нам Бог помогао!
150-5101006785602-49
је рачун на који можете упутити неку помоћ, води се на Данијелу Гигић, Жаркову најстарију ћерку.
Један од мојих бивших војника из 3 чете, 125 моторизоване бригаде, рођен 1978 године у Гњиланама, тамо је и живео до повлачења Војске Југославије са Космета, и мој саборац који је био са мном у рејону одбране Кошара, живи у јако тешким условима, и живи као избеглица у Неготину, а тренутно се налази на болничком лечењу у Аустрији после 2 месеца коматозног стања из кога се једва пробудио. Управо сам завршио разговор са њим. Молио ме је да упутим апел за помоћ њему, ко год буде могао и колико год буде могао. Самохрани је родитељ три ћерке, мајка је напустила своју децу и отишла на своју страну одавно, и они живе као подстанари, а борац је прве категорије. Док је могао, радио је и зарађивао, тренутно није у могућности, а вероватно ни трајно да обезбеди себи приходе за живот. Није имао прилику да разговара ни са ким из локалне управе Неготина јер је већ годину дана у Аустрији на лечењу. Очекујем ускоро да ми пошаље све његове папире о лечењу, и то од 2001 године од када је први пут оперисао брух, па до данашњег дана, када су му оперисали и извадили дебело црево и сада је принуђен да на стомаку носи кесу уместо дебелог црева. Као борац прве категорије би требао да од државе добије неку бенифицију, макар кров над главом, инвалидску пензију, и приоритет у запошљавању деце, али за сада ништа од тога. Чим ми пошаље сву документацију о лечењу, стањима у којима се налазио, биће објављено јавно, као и скриншотови његових сабораца који су се молили да остане жив док је био у коми 2 месеца и више. Момак се зове Жарко Гигић https://www.facebook.com/share/1ADayHyD1Z/ из Неготина је, па и нек се локалне власти мало распитају о коме се ради и да ли могу помоћи. Како радили, тако нам Бог помогао!
150-5101006785602-49
је рачун на који можете упутити неку помоћ, води се на Данијелу Гигић, Жаркову најстарију ћерку.
BY Созерцање ☦️︎
Share with your friend now:
group-telegram.com/sozercanje/306