Руски новинар објаснио
Иран себе назива Исламском Републиком. Строги шеријатски закон, алкохол је забрањен – осим за Јермене. Ипак, шверц алкохола цвета; сви знају где да га набаве. Полиција узима део. Исто важи и за проституцију – жене су ми нудили у хотелима, иако су се суочавале са претњом каменовања. Одговор: „Оне плаћају.“
Званични курс долара је 42.000 ријала, али на улици 900.000.
Зато се Израел у Ирану осећa као риба у води. Свуда су ангажовали агенте који су онеспособили противваздушну одбрану већ првог дана напада. Мосад се држи два правила: Оно што се не може добити, новцем се може купити. И: Свака тврђава се може освојити магарцем натовареним златом. Управо се то догодило.
Осамдесетшестогодишњи Хамнеи не зна ништа о томе. Веровао је да је све у реду – до 13. јуна.
Постало је јасно да је Израел одавно знао где живе генерали, где су најбољи борци и где се налази његова противваздушна одбрана. Све је нестало у року од неколико минута – зато што је Израел платио. И зато што је новац све у Ирану.