🇷🇸🇫🇮🇺🇸 Нове посете високих војних званичника НАТО базама КФОР-а

🔹 Само у последих 48 часова, на окупирану територију Косова и Метохије стигла су два висока војна званчиника држава чланица НАТО — прва од ових посета одиграла се 24. марта када је начелник војне обавештајне службе Финске бригадни генерал Пека Турунен стигао у главни штаб КФОР-а у Приштини где је са главнокомандујућим мировном мисијом, генерал-мајором Енриком Бардуанијем разговарао о тренутној безбедносној ситуацији на западном Балкану.

🔹 Већ сутрадан, Бардуани је угостио главнокомандујућег националне гарде Орегона, бригадног генерала Алена Гронволда с којим је, бар према више него ограниченим саопштењима за јавност разговарао о истим темама, мада са посебним фокусом на процену безбедносне ситуације на територији под контролом сецесионистичких структура у Приштини.

❓ Позадина догађаја

🔹 Ови састанци само су последњи у низу сличних — 11. марта, генерални секретар НАТО Марк Руте предводио је делегацију Северноатлантског савета у званичној посети Приштини, док је у базама КФОР-а 20. фебруара боравио генерал-мајор Елдон Милар, заменик команданта Савезничких снага НАТО за реаговање (Allied Reaction Force) које обухватају и италијански корпус за брзо реаговање (NRDC-ITA).

🔹 У јануару, лидер војног крила сецесионистичких структура и самопроглашени министар одбране* Ејуп Маћедонци приликом своје званичне посете Вашингтону одржао је и низ састанака са високо рангираним званичницима Пентагона, закључујући том приликом споразум о куповини ударних хеликоптера UH-60 Black Hawk, док је начелник генералштаба илегалних КБС Башким Јашари у децембру одржао разговор са новим главнокомандујућим Оружаних снага САД у Европи и Африци (USAREUR-AF) генералом Кристофером Донахјуом.

🔹 И док се сви ови састанци можда и могу објаснити планираним размештањем главног оперативног штаба америчке војске на окупираној територији Косова и Метохије током предстојеће велике војне вежбе Defender Europe-2025, скорашње склапање балканског тројног пакта које је довело до формирања војног савеза између две НАТО чланице и вероватним прикључењем треће с једне стране и приштинских сепаратиста с друге, наводи на помисао да импликације ових учесталих контаката могу бити далеко озбиљније.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇧🇦 Да ли се Федерација БиХ припрема за рат?

🔹 Иако тренутно затишје наводи на помисао да је тачка усијања политичке кризе у Босни и Херцеговини прошла, скорашњи догађаји указују на то да у недељама и месецима пред нама можемо очекивати нове, а можда и још опасније ескалације које дисфункционалну државну заједницу два ентитета и формално три конститутивна народа може довести и до почетка новог сукоба.

🛠 Повећање производње војне технике и муниције

🔹 А, за то време, новински портал Patria извештава о успону наменске индустрије у БиХ, са плановима федералних власти да повећају капацитете постојећих војних фабрика, али и да изграде нове производне погоне у рејону Тузле, Бихаћа, Зенице, а можда и на другим тачкама Федерације БиХ — пословни лист BiznisInfo.ba притом тврди да ће тренутни недостатак радне снаге бити решен упошљавањем затвореника из затвора у Зеници о чему је било речи на скорашњем састанку министра за просторно уређење Зеничко-добојског кантона Аднана Шабанија и директора КПЗ Зеница Русмира Исака.

🔹 Није посебно изненађујуће да се ове одлуке доносе искључиво у Сарајеву и без икаквих консултација са Бања Луком — стога, нема сумње да ће основни и једини бенефицијент проширења капацитета наменске индустрије бити управо Федерација БиХ. С тим на уму, тешко је не запитати се зашто је Федерацији уопште потребан даљи раст војне индустрије и ка чему овај корак може водити у средњој и дугорочној перспективи.

🇪🇺 Укључивање милитантне струје ЕУ у унутрашње процесе

🔹 Оптимизам не улива ни чињеница да је лидер хрватског ХДЗ-а у БиХ Драган Човић након састанака са представницима како либералне коалиције Тројка, тако и опозиционим странкама Републике Српске отпутовао у Брисел где је разговарао са шефицом европске дипломатије и предводницом милитантне струје Уније, естонском политичарком Кајом Калас — ова бриселска званичница већ је позната јавности као неформална лидерка новог политичког блока у Европи који окупља земље спремне да продуже свеобухватну подршку Кијеву, као и противница сваких мировних преговора са Русијом.

🔹 Имајући на уму чињеницу да су Човићеви скорашњи састанци унутар БиХ у значајној мери означили колапс иначе нестабилног партнерства на линији СНСД – ХДЗ у корист формирања широке антисрпске коалиције, чињеница да је у Брисел отпутовао управо он више је него индикативна — сви су изгледи да је лидер босанске филијале ХДЗ-а на првом месту покушавао да осигура подршку Брисела најављеним антисрпским корацима политичких снага Федерације и опозиције Републике Српске.

🔹 С обзиром на то да је Каја Калас након састанка најавила посету Сарајеву већ у наредним недељама, сви су изгледи да је ЕУ поздравила планове антисрпског блока — притом, уз склоност Каласове ка употреби војне силе за обрачунавање са неистомишљеницима, тешко је са сигурношћу тврдити да ће ова подршка остати у домену политичког.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

📺🇧🇦 Иза медијске потраге за Милорадом Додиком

🔹 У овом тренутку, једна од горућих тема у сарајевским медијима јесте питање изласка из земље председника Републике Српске Милорада Додика који је прво присуствовао комеморативном скупу поводом 26. годишњице НАТО агресије у Батајници, а потом и међународној конференцији у Изралеу — посебан публицитет овој ”сензацији” дала је босанска филијала телевизије N1 која је изнела оштру критику одбијања безбедносних служби да поступе у складу са раније расписаном централном потерницом за лидером РС.

🔹 Индикативно је да у свим овим критикама видимо имплицитно позивање на пооштравање граничне контроле и предузимање мера против МУП-а Републике Српске који су, тврде новинари N1, одбили да испуне дужност задржавања лидера РС. Другим речима, ради се о формирању наратива који би требало да оправда даљу ероизију надлежности Бања Луке и практично стављање њених безбедносних служби под контролу Сарајева.

🔹 Још су опасније неформалне спекулације одређених извора блиских политичком Сарајеву на које пажњу скрећу уважене колеге са канала Борбени ефективи, а према којима је транспорт Милорада Додика из Бања Луке у Батајницу организовала Војска Србије — ови наративи могу бити искоришћени не само у Сарајеву, већ и у западним центрима моћи како би се званични Београд оптужио за нарушавање границе БиХ. Овакав развој догађаја несумњиво може имати далекосежне и више него озбиљне последице.

❓ Позадина догађаја

🔹 Оно што је заједничко за све ове наративе, како је то често случај у информационо-пропагандном деловању, јесте то што они истовремено формирају представу о проблему и нуде његово решење — скорашња званична путовања председника Републике Српске у иностранство публици се представљају као доказ нефункционалности постојећег безбедносног система БиХ, при чему се за ово окривљују на првом месту МУП Републике Српске и ограничења федералних безбедносних снага у погледу спровођења одређених активности на простору српског ентитета.

🔹 Управо из овог разлога у различитим медијима видимо различите наративе са истом поруком — док се N1 фокусира на илегално полетање хеликоптера, а Нова С на ”помоћ изнутра” коју су званичницима Републике Српске наводно пружили Срби из граничне полиције БиХ на прелазу Рача, у оба случаја се одговорност за неизвршавање одлука Тужилаштва БиХ (које су не само донесене уз грубо нарушавање Дејтонског споразума, већ су и сувереном одлуком РС проглашене неважећим на територији ентитета) смешта се на безбедносне службе Српске и чланове федералних служби српске националности.

🔹 Наметнуте импликације више су него опасне — оно што видимо у медијском простору у овом тренутку јесте формирање наратива који може послужити као оправдање за нове радикалне кораке Сарајева који могу бити усмерени на покушаје ликвидације безбедносних служби Српске и њихову замену федералним снагама. Овакав сценарио још једном би довео иначе напету ситуацију на ивицу неконтролисане ескалације са потенцијално несагледивим последицама.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇭🇷🇪🇺 Хибридни рат против Србије се наставља — Пицула против српског света

🔹 Да је Хрватској дата водећа улога у хибридном рату који је колективни Запад покренуо против наше земље и нашег народа писали смо још прошле недеље када је известилац Европског парламента за Србију, загребачки дипломата Тонино Пицула, најавио скоро представљање свог извештаја којим ће доминирати ”необјављено ванредно стање” спољнполитичком одбору ЕУ — но, судећи по јучерашњем разговору Пицуле са новинарима телевизије N1 Croatia, опсег тема извештаја биће знатно шири.

🔹 Хрватски званичник тако је поручио да Србија мора одустати од концепта српског света, као и престати са дестабилизацијом суседних држава како би имала шансе да у будућности приступи ЕУ — Пицула сматра да Београд остварује утицај на западном Балкану посредством регионалних просрпских политичких опција, као и захваљујући статусу Српске Православне Цркве.

🔹 Он је такође напопменуо да Брисел мора задржати право да процени да ли се Србија придржава ”обавеза на путу ка ЕУ”, појашњавајући да ту на првом месту мисли на усаглашеност са безбедносном и спољном политиком Уније, као и неопходност увођења санкција Русији.

❓ Позадина догађаја

🔹 Јасно је да ништа мање нисмо ни могли очекивати имајући на уму не само бруталан хибридни рат који је покренут против српског народа, већ и формирање отворено антисрпског војног савеза — саопштења Тонина Пицуле само илуструју крајње циљеве ових непријатељских корака које суседне нам државе предузимају уз подршку западних центара моћи.

🔹 Говорећи о одустајању од српског света и заустављању наводне дестабилизације суседних држава, хрватски дипломата заправо само још једном потврђује да је званична позиција Брисела да Србија мора прекинути своје везе са Републиком Српском, као и обуставити напоре усмерене на повратак сопственог суверенитета и територијалног интегритета у погледу аутономне покрајине Косово и Метохија.

🔹 Истовремено, напади на СПЦ, као и на регионалне просрпске политичке опције (где се може мислити, рецимо, на СНСД у БиХ или ДПСМ у Северној Македонији) представљају позив на ликвидацију свих постојећих механизама заштите српских националних интереса и одржавања националног јединства преко граница повучених након распада бивше Југославије.

🔹 Обе ове чињенице у складу су с оним што Пицула отворено поручује — колективни Запад објављује рат концепту српског света као идеји кохезије српског народа на Балкану засноване на дељеним културним и духовним вредностима, јединственом етничко-лингвистичком идентитету, заједничкој историји и заједничким интересима. Другим речима, ради се о ономе што се на Западу назива решавањем српског питања, а што подразумева практичну ликвидацију српског народа као сувереног политичког чиноца на Балкану.

🔹 Уколико је цена нашег ”европског пута” да престанемо да будемо народ, да одбацимо нашу историју, напустимо наше људе западно од Дрине и јужно од административне линије, заборавимо наше историјске пријатеље на истоку — да ли је то цена коју смо спремни да платимо? Да ли је то Европа чији део желимо да будемо?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇩 Унутрашња криза у Молдавији све дубља док марионетски режим предузима све радикалније кораке

🔹 Са приближавањем парламентарних избора у Молдавији који би требало да се одрже најкасније у јулу, расту и унутрашње тензије које произилазе из све отворенијег сукоба радикално прозападног марионетског режима у Кишињеву и свих оних политичких снага које се противе даљој десуверенизацији земље у интересу колективног Запада.

🔹 Тако је 25. марта под изговором оптужби за илегално финансирање предизборне кампање (звучи познато?) задржана лидерка рускојезичне аутономне покрајине Гагаузије Јевгенија Гуцул — политичарки је одређена мера притвора од 72 часа, као и забрана напуштања земље, а у ишчекивању могућих протеста опозиционих снага, у центру покрајинске престонице, граду Комрат, распоређене су јаке полицијске снаге опремљене за разбијање демонстрација.

🔹 У истом том периоду, у Кишињеву је боравила делегација Парламентарне скупштине НАТО која је одржала састанак са марионетском председницом Мајом Санду која је у складу са добро познатом мантром изнела жалбе на наводно руско мешање у унутрашња питања Молдавије са циљем дестабилизације и подривања демократских процеса — у циљу потврде ове тезе, истог дана Санду је сазвала Виши савет безбедности како би покренула дискусију о мерама супротстављања сајбер-нападима из Русије који се наводно очекују у светлу приближавања парламентарних избора.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово више је него иронично, будући да су прошлогодишњи председнички избори у Молдавији били обележени бруталним манипулацијама, контроверзама и неправилностима које су довеле чак до отвореног сукоба међународних посматрача и владајуће партије — на крају другог круга, Маја Санду осигурала је још један мандат искључиво захваљујући гласовима дијаспоре који су и сами више него упитни, будући да су у Русији била отворена само два изборна места са укупним бројем од 10.000 гласачких листића упркос броју од 300.000 Молдаваца који су могли остварити своје право избора. С друге стране, за молдавску дијаспору у Немачкој издвојено је 130.000 листића за око 15.000 гласача.

🔹 Од тада, ситуација за владајућу странку постала је само још гора са продубљивањем енергетске кризе и ликвидацијом још једног некада великог државног предузећа чији су запослени сада већ осми месец без плате.

🔹 Стога, није изненађење што кишињевски режим у овом тренутку покушава да уклони конкуренте из политичког живота земље (овакав присту дао је резултата у Румунији) с једне стране, и да унапред припреми платформу која ће омогућити дискредитацију резултата избора уколико планиране технике манипулације не дају жељене резултате.

🔹 Но, имајући на уму чињеницу да популарност владајуће партије драматично опада, а скорашње статистичко истраживање показало је да се чак 54.7% Молдаваца противи актуелном спољнополитичком курсу (подршка долази од свега 14.4% испитаника), није искључено да ће Маја Санду покушати да изазове унутрашњу кризу како би у потпуности спречила одржавање избора.

🔹 Поред хапшења Јевгеније Гуцул које може представљати увод у нове нападе на Гагаузију, ризик овде постоји и за Придњестровље које се већ неколико месеци налази под санцкионим притисцима Кишињева — притом, у децембру прошле године Маја Санду наредила је генералштабу да припреми план војне операције у Придњестровљу са циљем ликвидације руске мировне мисије и преузимања контроле над енергетском инфраструктуром самопроглашене републике.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇯🇵🇵🇭 Амерички сателити у азијско-тихоокеанском региону припремају се за нову епизоду ескалације

🔹 У протеклих неколико дана могли смо видети припреме два од три кључна америчка сателита у азијско-тихоокеанском региону, Јапана и Филипина за нову епизоду ескалације — на бази морнарице САД Камп Хансен на Окинави, на око 600 километара од обала Кине распоређен је напредни противбродски систем NMESIS при чему неки извори тврде да ће у блиској будућности укупан број јединица на борбеном дежурству 12. морнаричке обалске групе достићи чак 18 батерија.

🔹 А за то време, начелник генералштаба Филипина, Ромео Браунер Млађи упутио је позиве Индији и Јужној Кореји да се придруже војно-политичком блоку SQUAD у чији састав у овом тренутку поред његове државе улазе САД, Аустралија и Јапан — сам блок формиран је у мају прошле године, мада је његова формална природа испрва демантована у изјавама званичника Пентагона.

❓ Позадина догађаја

🔹 Појављивање нових противбродских система не само недалеко од кинеских обала, већ и у непосредној близини архипелага који се у оквиру америчке стратегије рата против Кине сматрају стратешки значајним територијама контрола над којима може осигурати максимални притисак на морнарицу НОАК указује на то да у блиској могућности можемо очекивати нове војне вежбе у акваторијама Јапанског и Источног кинеског мора.

🔹 Неки аналитичари сматрају да ће се америчка морнарица припремати за операције које ће укључивати рапидно премештање високо мобилних система NMESIS ближе кинеским обалама у циљу извођења удара на бродове НОАК уз последично одступање назад ка Окинави — овакве активности неће проћи неопажено у Пекингу, а имајући на уму скорашње примере, сви су изгледи да ће Кина одговорити једнако демонстративним активностима чиме ће бити покренута нова спирала тензија.

🔹 Што се тиче амбиција Маниле, међутим потрага за широм регионалном подршком тешко да ће дати жељене резултате — блок SQUAD је и формиран због тога што Индија није била вољна да у склопу претходног блока QUAD спроводи антикинеску политику онда када она противречи њеним интересима и мале су шансе да ће тај став променити због молбе Филипина.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇸 Амерички стратешки бомбардери на бази Диејго Гарсија — Које су импликације?

🔹 У светлу бројних медијски далеко пропраћенијих догађаја на светској политичкој сцени, пребацивање две ударне групе америчких стратешких бомбардера Northrop B-2A Spirit на војну базу Дијего Гарсија на истоименом коралном острву у Индијском океану прошло је релативно незапажено — упркос томе, овај догађај далеко је значајнији него што се на први поглед може чинити имајући у виду да, уколико се потврде наводи о укупном броју од шест летилица, сада видимо највећу забележену концентрацију ових бомбардера на једној бази.

✈️ Шта је Northrop B-2A Spirit?

🔹 Амерички B-2A обично се класификује као тешки стратешки бомбардер који може наоружан како конвенционалним, тако и нуклеарним оружјем — према јавно доступним информацијама, уобичајени конвенционални ареснал ових летилица укључује бомбе Mk 82 са универзалним модулом за планирање и корекцију JDAM. У погледу стратешког арсенала, B-2A је осмишљен као носач нуклеарних бомби B83 максималне снаге до 1.2 мегатона.

🔹 Ове летилице такође су опремљене поверљивом stealth технологијом заснованом на пројекту Tacit Blue који је својевремено развијан на познатој бази за експерименталне технологије Area 51 — према јавно објављеним информацијама, ове карактеристике требало би да омогуће B-2A да несметано извршавају борбене задатке у условимо интензивног деловања непријатељске ПВО.

❓ Импликације

🔹 Појављивање ових летилица у броју који никада раније није забележен на бази Дијего Гарсија несумњиво указује на то да се Вашингтон припрема за значајну ескалацију војно-политичке ситуације у блиској будућности — неки аналитичари сматрају да се овде ради о припремама за предстојећи сукоб са Ираном, наводећи да су сви изгледи да ће пребацивање свих планираних снага у Индијски океан бити завршено практично истовремено са истеком ултиматума који је Доналд Трамп упутио Техерану.

🔹 Истовремено, америчка авијација са базе Дијего Гарсија лако може изводити борбене задатке и у источној Африци где смо у последњим данима могли видети појављивање новог жаришта геополитичких тензија које може имати далекосежне последице по читав регион.

🔹 Најзад, ослањајући се на стратешке танкере као што је Boeing KC-135, а који су распоређени на америчким базама како на Блиском истоку, тако и у Вијетнаму и Јапану, бомбардери B-2A могу извршавати задатке и у азијско-тихоокеанском региону, укључујући ту и у непосредној близини кинеских обала где смо у претходним данима могли пратити гомилање америчких противбродских система.

🔹 Другим речима, овај потез Вашингтона на првом месту представља пројекцију моћи и истовремено повећање војног притиска на неколико геополитичких ривала што је уједно још један аргумент против тезе да се САД под лидерством Доналда Трампа окреће некаквом изолационизму — иако се приоритети Беле куће мењају, а европски театар се препушта Бриселу и европским чланицама НАТО, о било каквом крају америчког империјализма не може бити ни речи.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇭🇷 Загреб најављује нова драматична повећања војног буџета

🔹 Релативно неутрална и суздржана позиција Зорана Милановића у погледу односа према Србији сразмерно успешно је уљуљкала српску јавност у осећај лажне сигурности и уверење да никаква нова претња не може поново доћи на територији Хрватске — ипак у светлу скорог формирања новог антисрпског војног пакта у ком Загреб за сада игра улогу највеће војне силе, најављено ново повећање војних расхода нашег северозападног суседа несумњиво представља повод за забринутост.

🔹 Како је пре неколико дана саопштио хрватски премијер Андреј Пленковић, до 2027. његова земља требало би да достигне показатељ од 2 милијарде и 700 милиона евра што ће означавати повећање од чак 500% у односу на 2016. годину.

🔹 Према јавним саопштењима хрватских званичника, ова значајна средстава биће уложена на првом месту у замену совјетске и југословенске технике западном, као и набавку савремених артиљеријских система, али беспилотних летилица што је сектор у ком Хрватска у овом тренутку значајно заостаје.

❓ Позадина догађаја

🔹 Хрватски војни буџет у континуираном је порасту већ дуги низ година, а већ 2024 донела је раст од 130% у односу на 2023. при чему је највећи део средстава био усмерен на набавке материјално-техничких средстава. Загреб се притом послужио и сада већ уобичајеном праксом модернизације путем донација Кијеву када је крајем октобра прошле године објавио о предаји 30 тенкова М-84 југословенске производње, као и једнаког броја БВП М-80 за попуњавање арсенала ОСУ у замену за смањење трошкова набавке 50 немачких тенкова Leopard 2A8.

🔹 Поред тога, Хрватску очекује скоро окончање пројекта замене југословенских МиГ-ова француским Dassault Rafale, као и набавка за сада неименованих радарских система, америчког система ракетне артиљерије HIMARS и хаубица CAESAR чију је куповину министар одбране Иван Анушић најавио прошле недеље. У хрватској јавности значајна пажња посвећује се и неопходности повећања капацитета у области беспилотне авијације где се као највероватнији избор помиње турски Bayraktar TB2 — посебно је интересантно да је Пленковић напоменуо да је највећи проблем у склапању споразума са Анкаром одсуство гаранција да исти систем потом неће бити продат и Србији.

🔹 Посматрајући планове Хрватске, постаје јасно да се ради о процесу који у значајној мери прати оно што смо могли посматрати у бившој Украјини — убрзана замена технике и превођење оружаних снага на НАТО стандарде одвијају се изузетно брзим темпом, уз дељени фокус на управо оне системе који су се у зони СВО показали као посебно ефикасни или који су процењени као потенцијално ефикасни, али чији су пуни потенцијали били ограничени технички напредним системима армије РФ какве Србија, нажалост, нема нужно у свом арсеналу.

🔹 Све ово значи да је за Србију у овом тренутку од кључног значаја усвајање поука из искуства СВО уз посебан фокус на ефикасно супротстављање немачкој оклопној техници као и ликвидацију артиљеријских капацитета непријатеља — стога, обнављање контаката између армије РФ и Војске Србије могло би дати непроцењив допринос повећању безбедности наше земље, а једнако значјна била би и макар неформална амнестија за српске борце који су у зони СВО стекли непосредно искуство у борби против непријатеља опремљеног истом техником коју сада набавља Хрватска.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇬🇱🇺🇸 Амерички војни бродови на путу ка Гренланду — Тензије око данске аутономије у новом порасту

🔹 У последњих неколико дана, питања америчких претензија на Гренланд поново доминирају светским медијима — неубедљиво противљење Копенхагена ни на који начин није допринело промени планова Вашингтона, а одсуство било каквих стварних капацитета Данске да се супротстави евентуалном покушају анексије само је одрешило руке Трамповој администрацији да примени максимални притисак на свог условног савезника.

💬 Скорашња посета америчког потпредседника Џеј-Ди Венса, Трамповог саветника за националну безбедност Мајка Волца и министра енергетике Криса Рајта Гренланда нашла се на удару критике како званичног Копенхагена, одакле је премијерка Мете Фредериксен поручила да се ради о неприхватљивом притиску, тако и локалних власти самог Гренланда што представља приметно одступање од досадашњег политичког курса аутономије — уколико је премијер острва Муте Егеде колико у јануару био спреман да распише референдум о сецесији од Данске, сада је он посету америчких званичника окарактерисао као крајње агресивну.

🔹 Но агресивни кораци уследили су тек након тога — амерички министар одбране Пит Хегсет је у одговору на критике данских званичника објавио о пребацивању америчких војних бродова ка обалама Гренланда, Доналд Трамп је још једном поручио да примена војне силе у циљу анексије острва није искључена.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово указује на то да ће тензије око Гренланда наставити да расту све док не дођу до свог очекиваног исхода — имајући на уму дубоку зависност Европе од Вашингтона, као и потпуну демилитаризацију Данске која је доведена до апсурдних нивоа током периода трајања СВО, јасно је да не постоји никаква стварна препрека евентуалној реализацији плана анексије. И сви су изглед да ће до ње и доћи упркос свим демонстративним изјавама из Копенхагена и других европских престоница које говоре о спремности да заштите дански суверенитет.

🔹 За Данску, која је својевремено подржала противправну сецесију приштинских сецесионистичких структура, ово је прилика да осети на својој кожи последице потпуне ероизије међународног права у корист америчке хегемоније којој је и сама допринела као део колективног Запада — и с тим на уму, утолико је разумљивија скорашња порука руског председника Владимира Путина из Мурманска на ову тему, када је ситуација око Гренланда окарактерисана као питање две државе које се не тиче Русије. Уколико је Копенхаген свесрдно подржавао ”поредак заснован на правилима”, сада је дошло време да се суочи са последицама.

🔹 Можда најинтересантније питање у свему овоме јесте да ли ће комадање Данске имати икаквих стварних последица по однос Европе према америчкој хегемонији — на крају дана, које гаранције постоје да Вашингтон у блиској будућности неће одлучити да су, рецимо, Фарска острва једнако неопходна за осигуравање америчких интереса на Арктику? Или Сицијлија у Средоземном мору? Упркос овом више него релевантном питању, европске политичке елите толико су далеко од идеје суверенитета да су сви изгледи да ће након формалних осуда анексије ствари просто наставити да се одвијају својим током, баш као и до сада.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🥷🇷🇸 Разоткривање НВО сектора — KoSSev и прикривање западних лобиста иза маске патриотизма

🔹 Више пута смо писали о томе да је један од основних разлога неуспеха пројекта Србија против насиља било управо потпуно отворено деловање прозападних струја које су врло брзо по почетку протеста на улице изнеле заставе ЕУ, одлазећи толико далеко да позивају на мајдан у Београду — оваква агресивна тактика довела је до тренутног повлачења национално-оријентисаних снага које, разумљиво, нису планирале да дају своју подршку отвореном покушају обојене револуције координисаном из западних центара моћи.

🔹 Ово је лекција коју су заступници западних интереса врло брзо усвојили, но како се чини, свест о томе да је унутрашња дестабилизација Србије тешко могућа без подршке национално-оријентисаних снага постојала је и знатно раније — о овоме сведочи постојање формално патриотских организација, или бар оних које се формално не идентификују са неолиберализмом, а које су директно финансиране од стране уобичајених западних фондова и страних амбасада.

❓ Шта је KoSSev?

🔹 Новински портал KoSSev себе представља просто као ”информативни портал са севера Косова*” у свом деловању углавном је заузимао неутралну позицију која на први поглед може бити приписана просто ограничењима која произилазе из рада на окупираној територији — упркос томе, он је представљао сразмерно поуздан извор информација о догађајима на простору Косова и Метохије који је међу првима објављивао вести о новим нападима на српски народ као и милитаризацији илегалних КБС.

🔹 Ситуација је почела да се (отворено) мења у протеклих неколико недеља када је редакција поратала почела да објављује текстове у којима се Срби окривљују за ситуацију на Космету уз продубљивање јаза између нашег народа на КиМ и у другим деловим Србије, у којима се релативизује НАТО агресија на Србију, у којима се борбе у познатим упориштима ОВК 1999 представљају као ратни злочини ВС, а у последњим данима видимо и појављивање текстова о мирном суживоту Срба и Албанаца у Прешеву уз потпуно игнорисање експлозије сепаратизма о којој смо писали више пута у последњим месецима претходне године.

🔹 Све ово навело нас је да се запитамо ко заиста стоји иза портала KoSSev када смо сазнали да се овде ради о пројекту који реализује НВО Центар за развој заједница (рег. бр. 5111071-4) уз финансијску подршку амабасада САД, Велике Британије и Немачке, као и фондација USAID и National Endowmen for Democracy. А, судећи по старијим верзијама сајта, један од значајних донатора био је и The Balkan Trust for Democracy који представља огранак German Marshall Fund који стоји и иза НВО Грађанске иницијативе о којима смо писали недавно.

🔻 Северно Косово* 2020

🔹 Још је интересантније да је Центар за развој заједница 2014. заједно са холандском НВО Pax for Peace био један од кључних актера у реализацији пројекта Северно Косово* у 2020, а у ком се за проблеме с којима се суочавају Срби на северу Космета предлажу мере као што су исказивање пуне подршке и поверења косовској* полицији од стране Београда или смањење координације између Београда и већински српских општина на северу Космета.

🔹 Оно што овде привлачи посебну пажњу јесте то што су неки од ”проблема” идентификованих од стране ЦЗР-а давне 2014. добили своје разрешење у не тако далекој прошлости, и то разрешење које се показало као више него непогодно за српски народ — на пример, у извештају се говори о одбијању Србије и локалних власти на северу покрајине да прихвате јавне службе и институције (укључујући и полицију*) приштинских структура. Овај ”проблем”, као што знамо, решен је агресивним упадима на север и последичном ликвидацијом српских институција.

🔹 На сличан начин, ЦЗР је идентификовао ”српску контролу над језером Газиводе” као могући извор међуетничких тензија које могу довести до тога да Приштина изгуби контролу на територијама северно од Ибра — као што знамо, ни ово више није ”проблем” будући да је територија око стратешки значајног језера од краја септембра прошле године под контролом оружаних формација Приштине.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇵🇱 Пољска одржала велике војне вежбе по сценарију рата с Русијом и Белорусијом

🔹 У наредних неколико часова окончаће се Rozsadny Żbik – 2025, највећа војна вежба одржана на територији Пољске од почетка године, и то по сценарију истовременог напада Русије и Белорусије на одбрамбене положаје које је Варшава формирала током претходних неколико година, испрва под изговором заштите од илегалне миграције, а потом и од, на западу надалеко чувене, ”руске агресије”.

🔹 И док су пољске војне вежбе дуж руских и белоруских граница практично рутинска активност (претходни догађај сличних размера под називом BŁOTNIAK-24 реализован је у новембру прошле године), оно што Rozsadny Żbik чини интересантним јесте то што је ово први пут да Варшава директно рекреира услове СВО, укључујући ту како тактику офанзивних дејстава армије РФ, тако и одређене приступе ОСУ који су се показали као успешни.

🔹 Имајући на уму конкретан сценарио према ком је примарни задатак вежбе заустављање руске офанзиве на унапред припремљеној линији одбране неколико километара од границе, са последичним ударима на логистику који представљају увод у контраофанзиву, сви су изгледи да пољска команда практично увежбава догађаје из Харковске области у првој години СВО.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово тешко да чуди — Пољска представља кључног играча агресивне авангарде НАТО која се нескривено припрема за рат са Русијом до ког може доћи у периоду краћем од деценије — колико почетком месеца, Варшава је најавила повећање обавезног војног буџета (који је и без тога ове године достигао рекордни износ од 46 милијарди долара) као и реформе мобилизационих закона који би до 2026. године требало да омогуће војну обуку за све пунолетне мушкарце у циљу припреме нације за могућност тоталне мобилизације.

🔹 Стога, конкретизација војних вежби представља више него очекиван корак, и у недељама и месецима пред нама можемо очекивати не само још сличних догађаја, већ и могући раст отворених антируских провокација у виду агресивних маневара у Балтичком мору или инцидената нарушавања руског ваздушног простора — у оба случаја, радиће се на првом месту о процени реакције армије РФ на стварне ризике што ће пољкси генералштаб искористити за даље усавршавање својих ратних планова.

🔹 С друге стране, интересантно је да у имитацији догађаја из Харковске области 2022 од стране пољских војника сада видимо и практичне резултате боравка бројних официра НАТО у оперативним штабовима ОСУ широм зоне СВО — као што су бројни аналитичари, али и руски званичници напомињали током претходних година, за колективни Запад сукоб на територији бивше Украјине у великој мери представљао је просто симулацију рата с Русијом, полигон на ком је без директних последица по себе могао изучавати тактику армије РФ и испробавати различите методе супротстављања истој. Усвојена знања, како сада видимо, почињу да се примењују у пракси.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇩 Да ли се Кишињев припрема да ликвидира Гагаузију?

🔹 Обрачун марионетског режима Маје Санду са политичким неистомишљеницима улази у фазу усијања — након ранијег хапшења лидерке аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул због оптужби за илегално финансирање предизборне кампање 2023, компромитоване молдавске институције донеле су одлуку о продужетку периода задржавања на 20 дана.

🔹 У Молдавији се све више говори о могућности да ће режим, сада када је Гуцул практично уклоњена из политичког живота земље, на њено место поставити заступника сопствених интереса, Сергеја Чјорнова ког је кабинет Маје Санду у фебруару означио као ”легитимног заступника аутономије” упркос томе што је он на покрајинским изборима последњи пут учествовао 2015. године када је освојио спектакуларних 0,2%.

❓ Позадина догађаја

🔹 Чињеница да је званични Кишињев не само одбио да прихвати резултате избора, већ и спровео илегално хапшење само због проруске позиције Јевгеније Гуцул довољно говори о условној демократији у Молдавији, демократији у коју колективни Запад наставља да улаже милијарде евра — стога, могућност узурпације покрајинских институција остаје више него реална. И уколико се режим Маје Санду одлучи на овај корак, тешко да ће се радити о изненађењу.

🔹 Рускојезична покрајина у којој се подршка актуелним молдавским властима мери промилима већ се дуже од годину дана налази на удару жестоких притисака Кишињева — у економском смислу, ситуација је након практичног увођења енергетске блокаде регије дошла до границе одрживости у марту прошле године када је Јевгенија Гуцул отпутовала у Мосвку тражећи помоћ Русије у осигуравању даљег опстанка аутономије. Само месец дана касније, колона молдавске војске демонстративно је прошла кроз територију Гагаузије, указујући на спремност Кишињева да примени силу.

🔹 Упркос свим овим притисцима, евентуални покушај марионетског режима да наметне појединца ког народ Гагаузије сматра издајником за политичког представника аутономије лако може представљати окидач озбиљне дестабилизације — у априлу, политички лидери рускојезичне регије већ су напоменули да даља радикализација политике Кишињева, а посебно амбиције Маје Санду у погледу припајања Румунији могу довести до сецесије и проглашења независности.

🔹 Говорећи о томе, на уму треба имати чињеницу да је придњестровски сценраио у Гагаузији избегнут искључиво захваљујући гаранцијама широке политичке аутономије унутар Молдавије — уколико Кишињев одлучи да ово наруши, последице без сумње могу бити далекосежне.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇯🇵🇺🇸 Јапан и САД распоређују ракетне системе дуж кинеских обала

🔹 Војно-политичке тензије у азијско-тихоокеанском региону настављају да расту док се милитаризација јужних јапанских острва наставља темпом који није виђен практично од Другог светског рата — како јавља новинска агенција Кјодо, власти у Токију донеле су одлуку о размештању модернизоване верзије перспективног противбродског ракетног система Type 12 на најјужнијем јапанском острву Кјушу, а његово ступање на борбено дежурство планирано је за 2026. годину.

🚀 Овај систем у варијацији која се тренутно налази у арсеналима Оружаних снага Јапана има домет до 400 километара, мада је министарство одбране још 2020. одобрило прочетак пројекта модернизације који би ефективни домет требало да прошири до 1000 километара. Сама ракета опремљена је GPS навигацијом, као и напредним системом навигације који омогућава промену циља у лету што је смешта у категорију крстарећих ракета.

🔹 А док се Токио бави припремама за реализацију својих планова, САД су одлучиле да оснаже своју базу на Окинави системима ракетне артиљерија HIMARS — баш као што је то био случај са Филипинима и системом Typhoon, према званичним информацијама, транспорт овог оружја на базу у Окинави био је део војне вежбе, мада нема гаранција да ће он икада бити враћен на првобитно место размештања. Притом, руски аналитичари сматрају да је стварни циљ ових активности припрема за евентуално пребацивање HIMARS-а на острво Ишигаки одакле би северни део Тајвана био у његовом домету.

❓ Позадина догађаја

🔹 До овог развоја догађаја долази свега неколико дана након што је Пентагон објавио о размештању сопственог напредног противбродског система NMESIS на бази Камп Хансен на Окинави — и док и из Токија и Вашингтона стижу саопштења да се овде на првом месту ради о реакцији на наводно агресивну политику Северне Кореје, јасно је да је главна мета новог наоружања у регији управо морнарица Народноослободилачке армије Кине.

🔹 Милитаризацију региона коју спроводе САД и њихови регионални сателити тако представља само сегмент ширег премештања фокуса Вашингтона ка Азији, а у складу са доктринарном одредницом Кине као стратешког ривала који, сматрају у Пентагону, представља једину светску силу која може самостално изазвати америчку војну машину и довести у питање глобалну хегемонију коју она одржава.

🔹 Стога, све што видимо сада представља само увод у далеко озбиљније тензије које тек предстоје — уколико Вашингтон планира да против Кине примени тактику постепене ескалације која је дала задовољавајуће резултате против Русије, у средњој перспективи можемо очекивати даље премештање америчке војне технике ка североисточним обалама Тајвана уз последичну замену америчких снага на Окинави јапанским.

🔹 За Јапан, међутим, највећа препрека свему овоме јесте унутрашњи отпор становника Окинаве који добро памте и последице Другог светског рата и ужасе послератне окупације због чега отворено иступају против даље милитаризације острва, али и против спољнополитичког курса Токија шире — иако јапанске власти за сада нису вољне да чују сопствени народ, даљи раст унутрашњих тензија може проширити маневарски простор Кине и открити нову тачку политичког притиска коју ће Пекинг несумњиво искористити.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇲🇩 Кишињев наставља са уклањањем опозиције из политичког живота земље

🔹 Скорашње хапшење и задржавање лидерке проруске аутономне покрајине Гагаузије Јевгеније Гуцул, како постаје јасно, био је само почетак широке кампање репресије против свих оних политичких снага у земљи које се противе политичком курсу марионетског режима Маје Санду.

🔹 Тако је јуче суд у Кишињеву објавио и о доношењу пресуде против посланице Ирине Лозован из проруског опозиционог блока Победа, такође због оптужби о ”илегалном финансирању политичке делатности” — политичарка је без јавно изложених доказа осуђена на шест година затвора.

🔹 А, за то време, безбедносне снаге кишињевског режима приступиле су хапшењу Александра Нестеровског, лидера још једне опозиционе партије Препород који је пре две недеље осуђен на дванаест година затвора по истој оптужници као и Гуцул и Лозован — ипак, за разлику од његових политичких савезника, Нестеровски је успешно избегао репресију, не појављујући се на изрицању пресуде и скривајући се на непознатој локацији.

🔹 Молдавска обавештајна служба притом тврди да је Нестеровски у возилу дипломатских таблица у власништву руске амбасаде пребачен на територију Придњестровља где се и сада налази — ове тврдње су демантоване од стране руских дипломата, но упркос томе, Кишињев је три запослена у амбасади због наводне умешаности у ову операцију прогласио персонама non grata.

❓ Позадина догађаја

🔹 Ово драматично интензивирање репресије против политичких неистомишљеника указује на више него значајну неувереност Маје Санду и њених западних налогодаваца у могућност остваривања победе на предстојећим парламентарним изборима и управо зато сада на терену видимо реализацију румунског сценарија у ком се стварни конкуренти уклањају из политичког живота земље злоупотребом државних институција.

🔹 И ово је још један аргумент у прилог тези да су прошлогодишњи догађаји у Немачкој, Француској, Грузији, као и Румунији и Молдавији представили својеврсно отварање Пандорине кутије које је означило почетак краја и последње илузије о демократији у Европи — оно што сада видимо јесте коначна и потпуна ерозија изборног процеса и практична замена изборне демократије новим политичким системом у ком легитимитет политичких лидера произилази искључиво из њихове потчињености интересима Вашингтона.

🔹 С тим на уму, тешко је још једном се не запитати — да ли је ово Европа чији део желимо да будемо?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar