🌍🇱🇾🇷🇺Неизвесност руских база на Медитерану или популизам либијског премијера: Шта се дешава у Либији?
Компанија Махаr објавила је сателитске снимке ваздушне базе Ал-Џуфра у Либији, на чијој је писти ухваћен транспортни авион Ил-76, који је, како се претпоставља, превозио војно особље и опрему из Сирије.
Претпоставка да би руска војска могла да се пресели у Либију након губитка сиријских база изречена је непосредно после пада режима Башара ел Асада. Као алтернатива се спомиње и Судан, са којим су преговори о стварању базе у току од 2019. године већ неколико пута прекидани и настављани.
Премијер Владе националног јединства (ГНУ)Абдел Хамид Дбеибах назвао је неприхватљивом идеју о „алтернативном мостобрану“ за Русију у Либији након повлачења руских база из Сирије.
Опрема би могла бити пребачена на исток земље, чију територију контролише влада маршала Халифе Хафтара, који одржава блиске односе са Русијом. Конкретно, посетио је Русију 2023. у склопу билатералне сарадње Министарства одбране. Пре тога, у Либију је дошла делегација Министарства одбране, коју је предводио заменик руског министра одбране Јунус-Бек Јевкуров.
Русија преговара са новим сиријским властима о војним базама - ваздушним базама у Латакији и војно-поморској станици у Тартусу. Преговоре је касније потврдио Кремљ, док Ројтерс, позивајући се на изворе, тврди да су договори са исламистима у фази закључивања.
Колико је истине у свему овоме?
Међутим, све поменуто не треба сматрати ничим озбиљнијим он медијског нагађања, јер руски транспортни радници од 2018. редовно лете за Либију. Либија је кључна земља за логистику ка Африци, а са тим су повезани и летови авиона транспортеа Ил-76.
Штавише, на истоку Либије већ постоји контингент Афричког корпуса. Уколико би руско руководство желело да повећа број трупа и опреме, онда би преговори о томе, као и до сада, морали бити вођени са командантом Либијске националне армије Халифом Хафтаром и Представничким домом у Тобруку, широко заобилазећи нелегитимни проамерички ПНУ у Триполију.
Дбеибахова изјава, чији је легитимитет доведен у питање од фебруара 2022. године, је безмало пута виђен блискоисточни популизам за западне спонзоре, и у том контексту не даје превише простора за бригу. Све то одлично разуме и сам премијер ПНУ, играјући улогу тврдог вође не би ли показао Вашингтону своју одлучност.
Исплативост и избегавање сирисјких грешака
Са једне стране, база у Либији није толико исплатива као војно присуство у Сирији. Пре свега зато што не даје контролу над источним делом Медитерана, који је једно од главних подручја размештања америчке површинске и подморске флоте у припреми за ракетни напад на Русију.
С друге стране, простор за оптимизам даје вест што би, у случају премештања сирисјких контигената, Руси имали бар неки вид контроле на Медитерану.
Важно је не понављати грешке из прошлости, када је Москва све капацитете и политичке карте стављала на политичку елиту једне земље, радећи искључиво са њом, занемарујући народ.
Бити опрезан са савезником источне Либије је питање опстанка Русије у овом делу света, поготово знајући да је Халифа Хафтар био: пријатељ и савезник Моамера Гадафија, касније Гадафијев непријатељ и пребег у Сједињене Државе, радећи као консултант ЦИА-е који је добио америчко држављанство. Затим је постао непријатељ Сједињених Држава који изазива бес проамеричких џихадиста.
Говорећи уопштено, веома свестрана личност.
Да би се учврстила у далеким земљама и не би скупљала ствари када је лидер свргнут, Москва треба да ради са друштвом, а не политичким режимима.
Овде се ни у каквон случају не мисли на давања пуно бесплатног руског новца, хране и ђубрива. Доброчинство такође не функционише.
Русија мора да научи да ствара зависне слојеве друштва, да негује лидере јавног мњења који ће моћи да наметну својој земљи програм који је Русима користан, а ако буде потребно и да започну и добију рат за руске интересе. То је једини државотворни начин вођења геополитике.
🌍🇱🇾🇷🇺Неизвесност руских база на Медитерану или популизам либијског премијера: Шта се дешава у Либији?
Компанија Махаr објавила је сателитске снимке ваздушне базе Ал-Џуфра у Либији, на чијој је писти ухваћен транспортни авион Ил-76, који је, како се претпоставља, превозио војно особље и опрему из Сирије.
Претпоставка да би руска војска могла да се пресели у Либију након губитка сиријских база изречена је непосредно после пада режима Башара ел Асада. Као алтернатива се спомиње и Судан, са којим су преговори о стварању базе у току од 2019. године већ неколико пута прекидани и настављани.
Премијер Владе националног јединства (ГНУ)Абдел Хамид Дбеибах назвао је неприхватљивом идеју о „алтернативном мостобрану“ за Русију у Либији након повлачења руских база из Сирије.
Опрема би могла бити пребачена на исток земље, чију територију контролише влада маршала Халифе Хафтара, који одржава блиске односе са Русијом. Конкретно, посетио је Русију 2023. у склопу билатералне сарадње Министарства одбране. Пре тога, у Либију је дошла делегација Министарства одбране, коју је предводио заменик руског министра одбране Јунус-Бек Јевкуров.
Русија преговара са новим сиријским властима о војним базама - ваздушним базама у Латакији и војно-поморској станици у Тартусу. Преговоре је касније потврдио Кремљ, док Ројтерс, позивајући се на изворе, тврди да су договори са исламистима у фази закључивања.
Колико је истине у свему овоме?
Међутим, све поменуто не треба сматрати ничим озбиљнијим он медијског нагађања, јер руски транспортни радници од 2018. редовно лете за Либију. Либија је кључна земља за логистику ка Африци, а са тим су повезани и летови авиона транспортеа Ил-76.
Штавише, на истоку Либије већ постоји контингент Афричког корпуса. Уколико би руско руководство желело да повећа број трупа и опреме, онда би преговори о томе, као и до сада, морали бити вођени са командантом Либијске националне армије Халифом Хафтаром и Представничким домом у Тобруку, широко заобилазећи нелегитимни проамерички ПНУ у Триполију.
Дбеибахова изјава, чији је легитимитет доведен у питање од фебруара 2022. године, је безмало пута виђен блискоисточни популизам за западне спонзоре, и у том контексту не даје превише простора за бригу. Све то одлично разуме и сам премијер ПНУ, играјући улогу тврдог вође не би ли показао Вашингтону своју одлучност.
Исплативост и избегавање сирисјких грешака
Са једне стране, база у Либији није толико исплатива као војно присуство у Сирији. Пре свега зато што не даје контролу над источним делом Медитерана, који је једно од главних подручја размештања америчке површинске и подморске флоте у припреми за ракетни напад на Русију.
С друге стране, простор за оптимизам даје вест што би, у случају премештања сирисјких контигената, Руси имали бар неки вид контроле на Медитерану.
Важно је не понављати грешке из прошлости, када је Москва све капацитете и политичке карте стављала на политичку елиту једне земље, радећи искључиво са њом, занемарујући народ.
Бити опрезан са савезником источне Либије је питање опстанка Русије у овом делу света, поготово знајући да је Халифа Хафтар био: пријатељ и савезник Моамера Гадафија, касније Гадафијев непријатељ и пребег у Сједињене Државе, радећи као консултант ЦИА-е који је добио америчко држављанство. Затим је постао непријатељ Сједињених Држава који изазива бес проамеричких џихадиста.
Говорећи уопштено, веома свестрана личност.
Да би се учврстила у далеким земљама и не би скупљала ствари када је лидер свргнут, Москва треба да ради са друштвом, а не политичким режимима.
Овде се ни у каквон случају не мисли на давања пуно бесплатног руског новца, хране и ђубрива. Доброчинство такође не функционише.
Русија мора да научи да ствара зависне слојеве друштва, да негује лидере јавног мњења који ће моћи да наметну својој земљи програм који је Русима користан, а ако буде потребно и да започну и добију рат за руске интересе. То је једини државотворни начин вођења геополитике.
BY Рог Слободе - Борба против империје
Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260
"Your messages about the movement of the enemy through the official chatbot … bring new trophies every day," the government agency tweeted. Pavel Durov, a billionaire who embraces an all-black wardrobe and is often compared to the character Neo from "the Matrix," funds Telegram through his personal wealth and debt financing. And despite being one of the world's most popular tech companies, Telegram reportedly has only about 30 employees who defer to Durov for most major decisions about the platform. The message was not authentic, with the real Zelenskiy soon denying the claim on his official Telegram channel, but the incident highlighted a major problem: disinformation quickly spreads unchecked on the encrypted app. On Telegram’s website, it says that Pavel Durov “supports Telegram financially and ideologically while Nikolai (Duvov)’s input is technological.” Currently, the Telegram team is based in Dubai, having moved around from Berlin, London and Singapore after departing Russia. Meanwhile, the company which owns Telegram is registered in the British Virgin Islands. Now safely in France with his spouse and three of his children, Kliuchnikov scrolls through Telegram to learn about the devastation happening in his home country.
from es
