Telegram Group & Telegram Channel
ЦӔМӔН ДЗУРДТОНЦӔ ГАНДЗАЙ АМӔТТАГ ФӔУУО, ЗӔГЪГӔ?
Нӕ адӕми аци ӕлгъист байзадӕй ӕцӕг историон цаути фӕдбӕл. Астӕуккаг ӕности Кавкази адӕми хӕццӕ хуӕстӕнцӕ хорскӕсӕйнаг шахиншахтӕ, султантё, пашатӕ ӕма визиртӕ. Етӕ бафеппайдтонцӕ Кавкази адӕмти ӕнӕбасӕтгӕ хъаурӕ ӕма бӕгъатӕрдзийнадӕ.
Цӕгат ӕма Хонсар Кавкази адӕмти фӕсевӕд тугъди будури знаги къохмӕ сӕхе ӕгасӕй нӕ лӕвардтонцӕ. Гъе, еци бӕгъатӕрдзийнадӕ ӕма тугъдон арӕхстдзийнадӕ сӕ зӕрдӕмӕ фӕццудӕй хорискӕсӕйнаг тухгӕнгутӕ. Уомӕ гӕсгӕ сӕ бафӕндӕ адтӕй сӕхецӕн хуарз ӕфсад исаразун кавказаг лӕхъуӕнтӕй. Фал кӕми иссирдтонцӕ ӕфсади мах 'рдигон, гурдзиаг, черкесаг ӕма иннӕ кавказаг адӕмти сувӕллӕнттӕй?
Еци рӕстӕги Гандза (нуртӕккӕ Кировобад Азербайджани) уӕди еугур Хорискӕсӕн бӕстити базари бунат адтӕй. Гандзамӕ алли бӕститӕй уӕйӕ кӕнунмӕ ластонцӕ аллихузи товартӕ ӕма цагъайрӕгти.
12-аг ӕноси Египети паддзахеуӕггӕнӕг династи Эйгоби Салахад-дин (Саладин) Гандзамӕ ӕрвиста устур караван аллихузи рӕсугъд ӕма хъазар дзаумаутӕ кавказаг лӕхъуӕнтӕ балхӕнуни туххӕй. Фал ӕригон биццеутӕ Гандзай базари нӕ разиндтӕй.
Египетаг сӕудегертӕ берӕ фӕрразелӕ-базелӕ кодтонцӕ Гандзай къумти, фал сӕ къохи ку неци бафтудӕй, уӕд бадзубанди кодтонцӕ Цӕгат кавказаг сӕудегерти хӕццӕ, цӕмӕй син ӕрбаласонцӕ 3 анземӕй 12 анзей уӕнгӕ берӕ биццеутӕ. Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ фиццаг бангъалдтонцӕ, гириз сӕбӕл кӕнунцӕ, зӕгъгӕ, уомӕн ӕма уӕди уӕнгӕ некӕд фӕууидтонцӕ сувӕллӕнттӕ уӕйгӕнгӕ.
Цӕмӕй сӕбӕл баууӕндонцӕ, уой туххӕй епипетаг сӕудегертӕ цӕгатӕгтӕй ракодтонцӕ берӕ лӕвӕрттӕ ӕма син загътонцӕ ами биццеутӕмӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсдзӕнцӕ, зӕгъгӕ.
Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ ӕрбацудӕнцӕ сӕ бӕстӕмӕ ӕма исаразтонцӕ сувӕллӕнтти давгути ӕма скъӕфгути къуӕрдтӕ.
Еци давгутӕ бӕхтӕбӕл голлӕгути хӕццӕ зилдӕнцӕ алли гъӕутӕбӕл ӕма давтонцӕ берӕ биццеутӕ, сӕ минкъийти – уӕрдунти ластонцӕ, сӕ гъомбӕлдӕрти ба фестӕгӕй тардтонцё Гандзамӕ.
Египети Султан Саладин еци сувӕллӕнтти ӕмбурд кодта еу рауӕнмӕ ӕма сӕ ахур кӕнун кодта тугъдон гъуддагутӕбӕл ӕма араббаг ӕвзагбӕл. Уотемӕй Египети Султан историй фиццагидӕр исаразта тугъдон гварди – мамлюктӕ, гъома, ӕнӕбарӕ адӕм.
Египети Султанмӕ гӕсгӕ кавказаг сувӕллӕнтти Гандзай ӕлхӕнун райдӕдтонцӕ Ирани, Турки ӕма иннӕ Хорискӕсӕни паддзахӕдтӕ дӕр. Етӕ ма биццеутӕй уӕлдай ӕлхӕдтонцӕ минкъий кизгуттӕ дӕр сӕ гаремтӕн.
Уотемӕй исахид ӕнцӕ сувӕллӕнтти давд ӕма скъӕфт ӕнӕгъӕнӕ Кавкази дӕр.
Гандзай базари ци сувӕллӕнтти уӕйӕ кодтонцӕ, етӕ бӕргӕ имистонцӕ сӕ райгурӕн бӕстӕ, фал си фӕстӕмӕ некебал раздахтӕй, уомӕн ӕма сӕ ластонцӕ хъӕбӕр идард бӕститӕмӕ. Хорискӕсӕни бӕстити берӕ адтӕй мамлюктӕ, гъома, Кавказӕй давд сувӕллӕнттӕ. Етӕ 13-аг ӕноси сӕхуӕдтӕ ниппурх кодтонцӕ Египети султани, байахӕстонцӕ ин ӕ бунат ӕма хецауеуӕг фӕккодтонцӕ сауӕнгӕ 19 ӕноси уӕнгӕ.
Еци заманти сувӕллон ци хӕдзарӕй фесӕфидӕ, етӕ дардтонцӕ сау ӕма сӕхе худтонцӕ ӕбуалгъи зианхӕссӕг хӕдзарӕ. Гъе, еци историон фудраконддзийнади туххӕй абони дӕр ма нӕ адӕми байзадӕй ӕлгъист: «Гандзай амӕттаг фӕууо».

АГЪНАТИ Ӕхсар.
Аци хабар райстон профессор И.П. Петрушевскийи лекцитӕй.



group-telegram.com/gdigoria/2008
Create:
Last Update:

ЦӔМӔН ДЗУРДТОНЦӔ ГАНДЗАЙ АМӔТТАГ ФӔУУО, ЗӔГЪГӔ?
Нӕ адӕми аци ӕлгъист байзадӕй ӕцӕг историон цаути фӕдбӕл. Астӕуккаг ӕности Кавкази адӕми хӕццӕ хуӕстӕнцӕ хорскӕсӕйнаг шахиншахтӕ, султантё, пашатӕ ӕма визиртӕ. Етӕ бафеппайдтонцӕ Кавкази адӕмти ӕнӕбасӕтгӕ хъаурӕ ӕма бӕгъатӕрдзийнадӕ.
Цӕгат ӕма Хонсар Кавкази адӕмти фӕсевӕд тугъди будури знаги къохмӕ сӕхе ӕгасӕй нӕ лӕвардтонцӕ. Гъе, еци бӕгъатӕрдзийнадӕ ӕма тугъдон арӕхстдзийнадӕ сӕ зӕрдӕмӕ фӕццудӕй хорискӕсӕйнаг тухгӕнгутӕ. Уомӕ гӕсгӕ сӕ бафӕндӕ адтӕй сӕхецӕн хуарз ӕфсад исаразун кавказаг лӕхъуӕнтӕй. Фал кӕми иссирдтонцӕ ӕфсади мах 'рдигон, гурдзиаг, черкесаг ӕма иннӕ кавказаг адӕмти сувӕллӕнттӕй?
Еци рӕстӕги Гандза (нуртӕккӕ Кировобад Азербайджани) уӕди еугур Хорискӕсӕн бӕстити базари бунат адтӕй. Гандзамӕ алли бӕститӕй уӕйӕ кӕнунмӕ ластонцӕ аллихузи товартӕ ӕма цагъайрӕгти.
12-аг ӕноси Египети паддзахеуӕггӕнӕг династи Эйгоби Салахад-дин (Саладин) Гандзамӕ ӕрвиста устур караван аллихузи рӕсугъд ӕма хъазар дзаумаутӕ кавказаг лӕхъуӕнтӕ балхӕнуни туххӕй. Фал ӕригон биццеутӕ Гандзай базари нӕ разиндтӕй.
Египетаг сӕудегертӕ берӕ фӕрразелӕ-базелӕ кодтонцӕ Гандзай къумти, фал сӕ къохи ку неци бафтудӕй, уӕд бадзубанди кодтонцӕ Цӕгат кавказаг сӕудегерти хӕццӕ, цӕмӕй син ӕрбаласонцӕ 3 анземӕй 12 анзей уӕнгӕ берӕ биццеутӕ. Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ фиццаг бангъалдтонцӕ, гириз сӕбӕл кӕнунцӕ, зӕгъгӕ, уомӕн ӕма уӕди уӕнгӕ некӕд фӕууидтонцӕ сувӕллӕнттӕ уӕйгӕнгӕ.
Цӕмӕй сӕбӕл баууӕндонцӕ, уой туххӕй епипетаг сӕудегертӕ цӕгатӕгтӕй ракодтонцӕ берӕ лӕвӕрттӕ ӕма син загътонцӕ ами биццеутӕмӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсдзӕнцӕ, зӕгъгӕ.
Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ ӕрбацудӕнцӕ сӕ бӕстӕмӕ ӕма исаразтонцӕ сувӕллӕнтти давгути ӕма скъӕфгути къуӕрдтӕ.
Еци давгутӕ бӕхтӕбӕл голлӕгути хӕццӕ зилдӕнцӕ алли гъӕутӕбӕл ӕма давтонцӕ берӕ биццеутӕ, сӕ минкъийти – уӕрдунти ластонцӕ, сӕ гъомбӕлдӕрти ба фестӕгӕй тардтонцё Гандзамӕ.
Египети Султан Саладин еци сувӕллӕнтти ӕмбурд кодта еу рауӕнмӕ ӕма сӕ ахур кӕнун кодта тугъдон гъуддагутӕбӕл ӕма араббаг ӕвзагбӕл. Уотемӕй Египети Султан историй фиццагидӕр исаразта тугъдон гварди – мамлюктӕ, гъома, ӕнӕбарӕ адӕм.
Египети Султанмӕ гӕсгӕ кавказаг сувӕллӕнтти Гандзай ӕлхӕнун райдӕдтонцӕ Ирани, Турки ӕма иннӕ Хорискӕсӕни паддзахӕдтӕ дӕр. Етӕ ма биццеутӕй уӕлдай ӕлхӕдтонцӕ минкъий кизгуттӕ дӕр сӕ гаремтӕн.
Уотемӕй исахид ӕнцӕ сувӕллӕнтти давд ӕма скъӕфт ӕнӕгъӕнӕ Кавкази дӕр.
Гандзай базари ци сувӕллӕнтти уӕйӕ кодтонцӕ, етӕ бӕргӕ имистонцӕ сӕ райгурӕн бӕстӕ, фал си фӕстӕмӕ некебал раздахтӕй, уомӕн ӕма сӕ ластонцӕ хъӕбӕр идард бӕститӕмӕ. Хорискӕсӕни бӕстити берӕ адтӕй мамлюктӕ, гъома, Кавказӕй давд сувӕллӕнттӕ. Етӕ 13-аг ӕноси сӕхуӕдтӕ ниппурх кодтонцӕ Египети султани, байахӕстонцӕ ин ӕ бунат ӕма хецауеуӕг фӕккодтонцӕ сауӕнгӕ 19 ӕноси уӕнгӕ.
Еци заманти сувӕллон ци хӕдзарӕй фесӕфидӕ, етӕ дардтонцӕ сау ӕма сӕхе худтонцӕ ӕбуалгъи зианхӕссӕг хӕдзарӕ. Гъе, еци историон фудраконддзийнади туххӕй абони дӕр ма нӕ адӕми байзадӕй ӕлгъист: «Гандзай амӕттаг фӕууо».

АГЪНАТИ Ӕхсар.
Аци хабар райстон профессор И.П. Петрушевскийи лекцитӕй.

BY Газет "Дигорæ" / Газета "Дигόра/Digoræ"


Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260

Share with your friend now:
group-telegram.com/gdigoria/2008

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

The last couple days have exemplified that uncertainty. On Thursday, news emerged that talks in Turkey between the Russia and Ukraine yielded no positive result. But on Friday, Reuters reported that Russian President Vladimir Putin said there had been some “positive shifts” in talks between the two sides. At this point, however, Durov had already been working on Telegram with his brother, and further planned a mobile-first social network with an explicit focus on anti-censorship. Later in April, he told TechCrunch that he had left Russia and had “no plans to go back,” saying that the nation was currently “incompatible with internet business at the moment.” He added later that he was looking for a country that matched his libertarian ideals to base his next startup. The news also helped traders look past another report showing decades-high inflation and shake off some of the volatility from recent sessions. The Bureau of Labor Statistics' February Consumer Price Index (CPI) this week showed another surge in prices even before Russia escalated its attacks in Ukraine. The headline CPI — soaring 7.9% over last year — underscored the sticky inflationary pressures reverberating across the U.S. economy, with everything from groceries to rents and airline fares getting more expensive for everyday consumers. In addition, Telegram's architecture limits the ability to slow the spread of false information: the lack of a central public feed, and the fact that comments are easily disabled in channels, reduce the space for public pushback. 'Wild West'
from us


Telegram Газет "Дигорæ" / Газета "Дигόра/Digoræ"
FROM American