Telegram Group & Telegram Channel
🇷🇴🇱🇻🇵🇱 Кратко о неухватљивим руским дроновима на територији НАТО

🔹 Више је него интересантно приметити да Пољска није остала једина чланица НАТО која тврди да је руски ударни дрон Герањ пао на њеној територији — подсећања ради, Варшава тврди да је 26. августа њен ваздушни простор нарушен, а руска БПЛ је пала неколико десетина километара унутар пољске територије. Упркос више него значајним инвестицијама у систем ПВО, присуству НАТО снага опремљених најсавременијим радарским системима и опсежној претрази терена, олупина наводног руског дрона никада није пронађена.

🔹 Ништа зато, где Пољаци нису били успешни више среће је имала Румунија која је 9. септембра објавила да је пронашла олупину руског дрона у насељеном пункту Тулча, недалеко од границе са бившом Украјином. И мада је ово више него могуће (на крају крајева, сви су изгледи да то не би био први пут будући да су неки од циљева на обалама Дунава удаљени од румунске територије свега неколико метара), интересантно је да су ови наводи врло брзо демантовани. Сада, према званичној верзији догађаја румунских власти, јединице ПВО откриле су нарушавање ваздушног простора због чега је у ваздух подигнуто неколико ловаца. Потрага за олупином још увек траје.

🔹 Но, можда најинтересатније јесу тврдње званичника Летоније који су истог дана када и Букурешт објавили не само о проналаску руског дрона на својој територији већ и спроведеној истрази инцидента током које је закључено да ”циљ удара није била Летонија”, те да стога нема назнака отворене ескалације. Летилица је притом, тврде из Риге, нарушила ваздушни простор долазећи из Белорусије. А, које је циљеве Русија гађала на северу Белорусије остаје познато само летонским стручњацима.

Позадина догађаја

🔹 Говорећи о наводном инциденту у Пољској, писали смо о томе како је он искоришћен од стране Варшаве и Виљнуса као аргумент у прилог предлога о обарању руских ракета изнад територија под контролом кијевског режима, односно формирања својеврсног ПВО штита НАТО изнад западних области бивше Украјине. И сви су изгледи да су и други инциденти, по својој структури и циљевима, идентични.

🔹 Ради се просто о координисаној, мада не посебно вештој информационо-пропагандној операцији која за циљ има да оправда, пре свега становницима држава колективног Запада, планирану ескалацију, односно раст укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине. Да ли се ради конкретно о ПВО штиту изнад Лавова и Одесе или можда отвореној подршци удара западним оружјем дугог домета по циљевима у дубини Русије (до овога ће, пре или касније, несумњиво доћи) остаје секундарно питање. Без обзира на детаље, радиће се о још једном кораку ка директном сукобу Запада са Русијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM



group-telegram.com/drustveni_udar/7446
Create:
Last Update:

🇷🇴🇱🇻🇵🇱 Кратко о неухватљивим руским дроновима на територији НАТО

🔹 Више је него интересантно приметити да Пољска није остала једина чланица НАТО која тврди да је руски ударни дрон Герањ пао на њеној територији — подсећања ради, Варшава тврди да је 26. августа њен ваздушни простор нарушен, а руска БПЛ је пала неколико десетина километара унутар пољске територије. Упркос више него значајним инвестицијама у систем ПВО, присуству НАТО снага опремљених најсавременијим радарским системима и опсежној претрази терена, олупина наводног руског дрона никада није пронађена.

🔹 Ништа зато, где Пољаци нису били успешни више среће је имала Румунија која је 9. септембра објавила да је пронашла олупину руског дрона у насељеном пункту Тулча, недалеко од границе са бившом Украјином. И мада је ово више него могуће (на крају крајева, сви су изгледи да то не би био први пут будући да су неки од циљева на обалама Дунава удаљени од румунске територије свега неколико метара), интересантно је да су ови наводи врло брзо демантовани. Сада, према званичној верзији догађаја румунских власти, јединице ПВО откриле су нарушавање ваздушног простора због чега је у ваздух подигнуто неколико ловаца. Потрага за олупином још увек траје.

🔹 Но, можда најинтересатније јесу тврдње званичника Летоније који су истог дана када и Букурешт објавили не само о проналаску руског дрона на својој територији већ и спроведеној истрази инцидента током које је закључено да ”циљ удара није била Летонија”, те да стога нема назнака отворене ескалације. Летилица је притом, тврде из Риге, нарушила ваздушни простор долазећи из Белорусије. А, које је циљеве Русија гађала на северу Белорусије остаје познато само летонским стручњацима.

Позадина догађаја

🔹 Говорећи о наводном инциденту у Пољској, писали смо о томе како је он искоришћен од стране Варшаве и Виљнуса као аргумент у прилог предлога о обарању руских ракета изнад територија под контролом кијевског режима, односно формирања својеврсног ПВО штита НАТО изнад западних области бивше Украјине. И сви су изгледи да су и други инциденти, по својој структури и циљевима, идентични.

🔹 Ради се просто о координисаној, мада не посебно вештој информационо-пропагандној операцији која за циљ има да оправда, пре свега становницима држава колективног Запада, планирану ескалацију, односно раст укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине. Да ли се ради конкретно о ПВО штиту изнад Лавова и Одесе или можда отвореној подршци удара западним оружјем дугог домета по циљевима у дубини Русије (до овога ће, пре или касније, несумњиво доћи) остаје секундарно питање. Без обзира на детаље, радиће се о још једном кораку ка директном сукобу Запада са Русијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

BY Друштвени удар




Share with your friend now:
group-telegram.com/drustveni_udar/7446

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

In February 2014, the Ukrainian people ousted pro-Russian president Viktor Yanukovych, prompting Russia to invade and annex the Crimean peninsula. By the start of April, Pavel Durov had given his notice, with TechCrunch saying at the time that the CEO had resisted pressure to suppress pages criticizing the Russian government. Since its launch in 2013, Telegram has grown from a simple messaging app to a broadcast network. Its user base isn’t as vast as WhatsApp’s, and its broadcast platform is a fraction the size of Twitter, but it’s nonetheless showing its use. While Telegram has been embroiled in controversy for much of its life, it has become a vital source of communication during the invasion of Ukraine. But, if all of this is new to you, let us explain, dear friends, what on Earth a Telegram is meant to be, and why you should, or should not, need to care. The company maintains that it cannot act against individual or group chats, which are “private amongst their participants,” but it will respond to requests in relation to sticker sets, channels and bots which are publicly available. During the invasion of Ukraine, Pavel Durov has wrestled with this issue a lot more prominently than he has before. Channels like Donbass Insider and Bellum Acta, as reported by Foreign Policy, started pumping out pro-Russian propaganda as the invasion began. So much so that the Ukrainian National Security and Defense Council issued a statement labeling which accounts are Russian-backed. Ukrainian officials, in potential violation of the Geneva Convention, have shared imagery of dead and captured Russian soldiers on the platform. Now safely in France with his spouse and three of his children, Kliuchnikov scrolls through Telegram to learn about the devastation happening in his home country. To that end, when files are actively downloading, a new icon now appears in the Search bar that users can tap to view and manage downloads, pause and resume all downloads or just individual items, and select one to increase its priority or view it in a chat.
from hk


Telegram Друштвени удар
FROM American