❤️ука Ћеловић

- ❤️ребињац највећи добротвор Београдскога свеучилишта -

❤️❤️ета Господњега 1854. у Требињу роди се Лука Ћеловић, велетрговац, предсједник Београдске задруге и велики просвјетни добротвор и задужбинар. Основа задужбину своју, Луке Ћеловића Требињца, те завјешта Београдскоме свеучилишту имање и педесет милиона ондашњијех динара, чиме оно поста трећим по богатству у свијету, а Лука Ћеловић највећијем добротвором његовијем. Подиже и палату Београдске задруге, гостионицу Бристол и парк испред Економског факултета у Београду.

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

#Лука_Ћеловић_Требињац #Срби #Београд #добротвор

❤️ветли гробови

❤️ејасте ли, браћо моја млада,
Да л' бејасте ви на гробљу када,
Ај' на гробљу, на голему?
— Та увек смо ми на њему.
Гробље ј' земља ком се ходи;
Гробље ј' вода ком се броди;
Гробље — врти и градине;
Гробље — брда и долине,
Свака стопа:
Гроб до гроба.
Гробље ј' спомен доба свију,
Гробље — књиге што се штију,
Повесница свих земаља,
Староставник цара, краља.
И читуља виших слика
Избраника, мученика,
Од почетка памтивека,
Све ј' то гробље —
Ал' је и колевка.

❤️ема броја ни имена
У висини звездам' свима,
Камол' броја и спомена
У земљици гробовима!
Милионе прогутала ј' тама,
Црна тама многих тисућлећа,
Нико их се више и не сећа,
— Но погдеком увек гори свећа.
Ил' је свећа, ил' је име светло,
Ил' су дела која се не гасе,
Па редове недогледног гробља
Својим зраком красе.
Ти гробови,
Стари, нови,
Они сјају
Сваком нараштају —
Кад се умље у прошлост удуби
У тамнини да се не изгуби;
Кад се пустиш у давнине свете
У давнине и свете и клете,
Да ти мисо пута не помете.
То су ватре догласнице,
Пружајућ' се из даљних еона
У поворци оној дугој —
Достављајућ' једна другој
Струјом која напред лети,
Тежећ' само једној мети.
Па се тако светли млази —
Па се виде светли трази
Једног духа разних доба,
Духа коме нема гроба.
— У гроб само сруши кости,
Стресе пепо кој' му смета
Бржем бују виша лета
К узвишеној будућности.

❤️о с' осврне да погледи
Бистрим оком и погледом
На гробове ове светле,
Повеснице дугим редом,
Мора чути како ј' живо,
Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикиво:
„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”
„Што не могох — ти ћеш моћи!”
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
„Што ја почех — ти продужи!”
„Још смо дужни — ти одужи!”
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни',
Спајајући громким јеком
И Божанском силом неком,
Спајајући век са веком
И човека са човеком.
Око сваког светлог гроба
(Баш ко горе око звезда)
Повесница прича ово:
Хватало се неко коло,
Коло младо, коло ново,
Нове клице стара нада,
Ново цвеће стабла стара,
Душе чисте, срца млада,
Наследници светог жара; —
Ту се слего живот млади
Да се с гробом разговара.
„И ти паде, драги брате!”
— „Нисам, децо, вас док траје!”
„Је л' ти борба била тешка?”
— „Покушајте, милина је!”
„Шта си хтео? — куд си пош'о?”
— „Тамо куд се стићи мора!”
„Зар је вера тако јака?”
— „Увек јача од злотвора!”
„Мало нас је кој' би смели” —
— „Ал' вас јака сила креће!”
„Зар ко може стићи цели?”
— „Ко посумња никад неће!” —

„❤️ ко беху они диви
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали?”
— „То бејаху идеали!
Без њих нема више лета
Над облаком мрака густа,
Без њих би се малаксало,
Без њих би се брзо пало,
Свет би био гроб без цвета,
живот празан — младост пуста!”

❤️ко сваког светлог гроба
Прикупљо се живот нови,
Наследници светлог жара,
Купили се соколови,
Пијућ' душом светле зраке. —
Јест. тако је, браћо драга,
Ти гробови нису раке,
Већ колевке нових снага!
И вама је, јаој, пао
Стегоноша дичног стега, —
Ал' је сино гробак нови, —
Ви стојите око њега.
Ту погледа брат на брата,
П' онда горе, п' онда у се;
Груди дршћу, уста ћуте,
Али душе разум'у се.
Да л' то снага ниче нова? —
— Даруј, Боже, благослова,
Да вас здружи братска слога,
Заветнике који с' купе
Око гроба Ђуринога!

📝Јован Јовановић Змај

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

#Јован_Јовановић_Змај #пјесме #Срби

❤️етар Други Петровић Његош

❤️рпски владика, господар и књижевник. Духовнијем и свјетовнијем вођом Црне Горе поста послије смрти стрица својега Петра Првога Петровића. Положи темеље савремене црногорске државе. Установи извршну власт, уреди судове, заведе порезе, подиже прву школу и основа штампарију. Књижевни рад његов обиљежише дјела Луча Микрокозма, Лажни цар Шћепан Мали и Горски вијенац.

„❤️ ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,
сирак тужни без нигђе никога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...

📚Стихови из „Горскога вијенца”

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

#Његош #Срби #Горски_вијенац

❤️рва српска гимназија

❤️❤️ета Господњег 1791. у Сријемскијем Карловцима поче с радом Прва српска гимназија. Благодарећи заузимању Карловачкога митрополита Стевана Стратимировића, подржа је имућни трговац и добротвор Димитрије Анастасијевић Сабов, који приложи 20.000 форинти. Међу ђацима Карловачке гимназије бијаху Сима Милутиновић Сарајлија, Димитрије Давидовић, Бранко Радичевић, Јован Стерија Поповић, Стеван Шупљикац и други.

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️

#Сријемски_Карловци #гимназија #Срби