Ми знамо ко смо

Српским језиком говори већина становника чак седамнаест црногорских општина. У срединама попут Берана, Андријевице, Жабљака или Пљеваља цифра је око 70% говорника српског језика, у неким другим крајевима, попут Плужина, тај проценат је драстично већи (84,47%). У свим овим срединама дјеци је ускраћено основно људско право школовања на своме матерњем језику што представља флагрантан и неприхватљив примјер својеврсног језичког апартхејда.

Црна Гора је европски преседан – у овој земљи службени језик није онај којим говори највећи проценат њених становника. Члан 13 Устава Црне Горе језик којим говори већина, држећи га у фусноти, изједначава с, рецимо, хрватским којим се служи тек 0,4% грађана ове земље. Цјелокупна администрација, образовни систем, медијска и јавна сфера функционишу на дискриминаторним модалитетима који не заобилазе само већински став и самоопредјељење грађана Црне Горе, лингвистику као науку, већ и Универзалну декларацију о људским правима. Истовремено, Црна Гора је и регионални примјер недемократских образаца и пракси – у сусједној Републици Сјеверној Македонији албански језик (којим се служи 24,3% грађана ове земље), тамошњим Законом о језицима, прихваћен је као службени.

Поштовање демократских принципа и људских права претпоставка је одговорног грађанског друштва. У том смислу, апелујемо на организације, групе грађана, политичке партије, цивилни сектор, представништва српског народа у Црној Гори, али и институције система који, начелно, тежи ЕУ интеграцијама и поштовању једнакости да, у односу на демократско опредјељење грађана, најдоминантнијем језику вратимо статус који он и заслужује, а држави дигнитет који је деценијама нарушаван аутократском самовољом и еклатантним обесправљивањем највећег дијела црногорске популације.

www.group-telegram.com/hk/mzkscg.com/170

667 viewsOct 16, 2024 at 10:44

Српским језиком говори већина становника чак седамнаест црногорских општина. У срединама попут Берана, Андријевице, Жабљака или Пљеваља цифра је око 70% говорника српског језика, у неким другим крајевима, попут Плужина, тај проценат је драстично већи (84,47%). У свим овим срединама дјеци је ускраћено основно људско право школовања на своме матерњем језику што представља флагрантан и неприхватљив примјер својеврсног језичког апартхејда.

Црна Гора је европски преседан – у овој земљи службени језик није онај којим говори највећи проценат њених становника. Члан 13 Устава Црне Горе језик којим говори већина, држећи га у фусноти, изједначава с, рецимо, хрватским којим се служи тек 0,4% грађана ове земље. Цјелокупна администрација, образовни систем, медијска и јавна сфера функционишу на дискриминаторним модалитетима који не заобилазе само већински став и самоопредјељење грађана Црне Горе, лингвистику као науку, већ и Универзалну декларацију о људским правима. Истовремено, Црна Гора је и регионални примјер недемократских образаца и пракси – у сусједној Републици Сјеверној Македонији албански језик (којим се служи 24,3% грађана ове земље), тамошњим Законом о језицима, прихваћен је као службени.

Поштовање демократских принципа и људских права претпоставка је одговорног грађанског друштва. У том смислу, апелујемо на организације, групе грађана, политичке партије, цивилни сектор, представништва српског народа у Црној Гори, али и институције система који, начелно, тежи ЕУ интеграцијама и поштовању једнакости да, у односу на демократско опредјељење грађана, најдоминантнијем језику вратимо статус који он и заслужује, а држави дигнитет који је деценијама нарушаван аутократском самовољом и еклатантним обесправљивањем највећег дијела црногорске популације.

BY Ми знамо ко смо