Весна Веизовић

Forwarded from Васељенска

Веизовић: “Милион пожара треба да постоји” – НВО активисти признају да је циљ непрекидних протеста дестабилизација Србије!

У тренуцима када је Србија изложена разним притисцима, како споља, тако и изнутра, сведоци смо једне старе и добро опробане стратегије – “низ креативних протеста”. Ова метода, која се спроводи у деловима света где западни центри моћи имају интерес за дестабилизацију неке земље или изазивање грађанског рата, управо се дешава у Србији.

Методе су врло јасне, а учесници и организатори и не крију своје циљеве – непрестани протести који блокирају институције, уништавају могућности напретка и доводе до економског хаоса, како би се створила клима погодна за нове сукобе, па чак и грађански рат.

Један од најупечатљивијих примера те стратегије у Србији јесу протести који се управо дешавају: Протест против рушења старог Савског моста, протест против рушења генералштаба, протест због трагедије у Новом Саду и најзад протест због рушења старог хотела Југославија.

Група младих новокомпонованих лидера окупљених око западних НВО, попут Павла Цицварића, Николе Ристића, Миле Пајић и бројних других, изникла је као резултат протеста у децембру након парламентарних избора. Ова група, уз медијску подршку прозападних канала, представљена је као нова генерација бораца за демократију, али њихови поступци и чињеница да су они делови НВО које финансира Запад показују другачију слику.

Они су свесно постали оруђе за дестабилизацију Србије, користећи сваки друштвени немир и трагедију као платформу за промоцију хаоса. Они су до те мере сигурни у свој успех да своје намере не покушавају ни да сакрију.

Па тако млади Цицварић на свом Твитер налогу пише:

“Данас режим није знао где бије.
Е то је фора овом тренутку.
Милион пожара треба да постоји.
Децентрализовано, а онда даљи кораци.”

Оно што је посебно занимљиво јесте да Цицварић и други омладинци, по угледу на старије колеге Маринику Тепић, Весну Пешић, Срђу Поповића, Наташу Кандић, не бирају протесте којима ће се прикључити. Било да је реч о изборима, екологији, студентским правима или трагедијама попут оне на Железничкој станици у Новом Саду, рушењу хотела, одавања почасти Шиптарима, муслиманима и другим “жртвама” “геноцидоног” српског режима, промоцији независног Косова или промоцији идеје о геноцидном српском народу, они су увек ту, у првим редовима, представљајући се као глас “потлачених” и као неко ко се у све теме разуме.

CEO ČLANAK NA LINKU

www.group-telegram.com/hk/vesna_veizovic.com/1012

385 viewsВесна Веизовић, Nov 22 at 12:02

Веизовић: “Милион пожара треба да постоји” – НВО активисти признају да је циљ непрекидних протеста дестабилизација Србије!

У тренуцима када је Србија изложена разним притисцима, како споља, тако и изнутра, сведоци смо једне старе и добро опробане стратегије – “низ креативних протеста”. Ова метода, која се спроводи у деловима света где западни центри моћи имају интерес за дестабилизацију неке земље или изазивање грађанског рата, управо се дешава у Србији.

Методе су врло јасне, а учесници и организатори и не крију своје циљеве – непрестани протести који блокирају институције, уништавају могућности напретка и доводе до економског хаоса, како би се створила клима погодна за нове сукобе, па чак и грађански рат.

Један од најупечатљивијих примера те стратегије у Србији јесу протести који се управо дешавају: Протест против рушења старог Савског моста, протест против рушења генералштаба, протест због трагедије у Новом Саду и најзад протест због рушења старог хотела Југославија.

Група младих новокомпонованих лидера окупљених око западних НВО, попут Павла Цицварића, Николе Ристића, Миле Пајић и бројних других, изникла је као резултат протеста у децембру након парламентарних избора. Ова група, уз медијску подршку прозападних канала, представљена је као нова генерација бораца за демократију, али њихови поступци и чињеница да су они делови НВО које финансира Запад показују другачију слику.

Они су свесно постали оруђе за дестабилизацију Србије, користећи сваки друштвени немир и трагедију као платформу за промоцију хаоса. Они су до те мере сигурни у свој успех да своје намере не покушавају ни да сакрију.

Па тако млади Цицварић на свом Твитер налогу пише:

“Данас режим није знао где бије.
Е то је фора овом тренутку.
Милион пожара треба да постоји.
Децентрализовано, а онда даљи кораци.”

Оно што је посебно занимљиво јесте да Цицварић и други омладинци, по угледу на старије колеге Маринику Тепић, Весну Пешић, Срђу Поповића, Наташу Кандић, не бирају протесте којима ће се прикључити. Било да је реч о изборима, екологији, студентским правима или трагедијама попут оне на Железничкој станици у Новом Саду, рушењу хотела, одавања почасти Шиптарима, муслиманима и другим “жртвама” “геноцидоног” српског режима, промоцији независног Косова или промоцији идеје о геноцидном српском народу, они су увек ту, у првим редовима, представљајући се као глас “потлачених” и као неко ко се у све теме разуме.

CEO ČLANAK NA LINKU

BY Весна Веизовић