🇻🇪 Да ли Вашингтон припрема покушај државног удара у Венецуели?

🔹 Када је актуелни председник Венецуеле, суверениста Николас Мадуро на председничким изборима одржаним у јулу освојио 51.2% гласова осигуравајући тако још један мандат, реакције светске јавности биле су умногоме очекиване — регионалне државе лојалне Вашингтону нису признале резултате избора инсистирајући да је прави победник прозападни опозициони кандидат Едмундо Гонзалес, док су суверенистичке снаге прихватиле и поздравиле победу Мадура.

🔹 У данима после избора видели смо вишедневне нереде током којих је део лидера опозиције затражио политички азил у Аргентини, али ситуација никада није достигла размере озбиљне унутрашње дестабилизације — штавише, чак су и САД које се отворено противе Мадуровој политици заузеле релативно уздржану позицију, зачудо, не доливајући уље на ватру.

🔹 Но, са приближавањем јануара када ће следећи мандат Николаса Мадура и званично почети, ситуација се мења — у претходним данама, извори блиски опозиционим снагама на друштвеним мрежама објавили су наводну поруку групе припадника оружаних снага Венецуеле у којој се јавност позива на масовне протесте уз обећање да ће војска зауставити ”узурпацију” власти у координацији и сарадњи са лидерима опозиције, Мариом Мачадо и Едмундом Гонзалесом.

❓ Позадина догађаја

🔹 Чињеница да ови наводи долазе од опозиционих медија од којих најмање један делује са територије САД несумњиво доводи у питање природу наводне поруке, указујући на то да су њу врло лако могли саставити амерички стручњаци за хибридно ратовање, тим пре уколико имамо на уму чињеницу да је након августовских протеста спроведена темељна ревизија у редовима оружаних снага током које су појединци са прозападним ставовима уклоњени са положаја.

🔹 Но, ово ситуацију не чини ништа мање опасном, штавише, уколико сада заиста видимо почетке активне кампање усмерене на евентуалну реализацију сценарија обојене револуције, или чак оружаног пуча, питање легитимитета наводне поруке остаје секундарно — као што су показали бројни примери, од петооктобарског државног удара, преко Либије, до Сирије, Вашингтон има капацитете да пронађе или поткупи себи лојалне снаге тамо где му је то потребно.

🔹 Такође, некаква оружана опозиција власти Николаса Мадура такође може бити исценирана — средином септембра, безбедносне службе Венецуеле ухапсиле су шест страних плаћеника међу којима су били грађани Шпаније, Чешке и САД, а међу задржаним Американцима нашао се и припадник маринаца што указује на директну укљученост Пентагона у планирање њихових активности за које званични Каракас тврди да су биле усмерене на ликвидацију политичког врха земље. Уколико би се оваква група појавила у униформама венецуеланске војске, неопходна медијска представа лако би могла бити створена.

🔹 У прилог ризику од дестабилизације говори и разлог суздржане реакције САД у јулу и августу — према мишљењу бројних аналитичара, Демократска странка није желела да ризикује озбиљнију ескалацију у Венецуели, будући да би она неминовно довела до раста цена на нафтне деривате на шта су амерички гласачи историјски посебно осетљиви. Стога, након окончања избора, без обзира на њихов резултат, Вашингтон више неће имати разлога да се суздржава од радикалнијих корака.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇷🇺 Иза оперативне кризе ОСУ на доњецком фронту — Како су групе Центар и Исток постале окосница модернизације руске армије

🔹 Посматрајући низ изванредних успеха које су руске групе Центар под командом генерал-пуковника Андреја Николајевича Мордвичјова и Исток под командом генерал-потпуковника Александра Семјоновича Санчика оствариле током 2024, стиче се утисак да најзад видимо оно што су многи од нас очекивали од самог почетка СВО — статус кво позиционих борби разбија се изванредним маневрима пред којима ОСУ остају беспомоћне, напуштајући једно утврђење за другим, од Авдејевке до Селидова и од Угљедара до Максимовке.

🔹 И темпо напредовања који смо могли видети током пролећно-летње кампање на ширем доњецком правцу био је највиши од почетка СВО, тако најзад оправдавајући очекивања која су за многе била изневерена дугим и тешким позиционим борбама које су окарактерисале већи део досадашњег тока борби.

❓ Позадина догађаја

🔹 Приписати овај развој догађаја просто дефициту живе силе у редовима ОСУ или можда недовољној помоћи Запада Кијеву значило би скрајнути стварни допринос како војника, тако и официра Централног и Источног војног округа армије РФ који су сопственом вештином, одлучношћу, изванредном оперативном организацијом и маестралним тактичким и стратешким планирањем омогућили успехе које сада видимо, разбијајући моћна непријатељска утврђења, надигравајући официре НАТО и потискујући ОСУ од Доњецка ка административним линијама ДНР.

🔹 У прилог овоме говори и пример северског правца где статичну линију фронта прати наставак неуспешних борби за Верњекаменско (које је према извештајима послатим за Москву већ ослобођено, иако средства објективне контроле недвосмислено потврђују непријатељску контролу над насељеним пунктом) и Белогоровку током којих руске снаге настављају да трпе значајне губитке, изазване пре свега фронталним нападима на утврђења изнова и изнова, истим рутама, на исти начин, што доводи до истих резултата.

🔻 Трансформација руске армије

🔹 Овај негативан пример само потврђује да колапс одбране ОСУ који видимо на јужнодоњецком, кураховском и покровском правцу не може бити објашњен падом борбених капацитета непријатеља, већ напротив свеобухвадном модернизацијом армије РФ, а на првом месту променом приступа официрског састава који делује динамично, адаптирајући се на ситуацију на терену, смањујући време реаговања на нове информације и осигуравајући увек објективну процену ситуације као неизоставни предуслов адекватне ревизије постојећих планова и прерасподеле ресурса.

🔹 Успех Мордвичјова и Санчика да досадашње искуство СВО примене у пракси и реорганизују њима поверене јединице у складу са реалијама савременог бојног поља, не потцењујући непријатеља већ делујући увек у складу са основним постулатима војне науке тако показује да је процес трансформације руске армије ушао у другу фазу — ако смо током 2023 године на првом месту видели решавање логистичких питања и модернизацију читавог војно-индустријског комплекса који је сада више него кадар да одговори на изазове текућег сукоба, 2024 година обележена је модернизацијом приступа вођењу борбених дејстава при чему Источни и Централни војни округ представљају окосницу овог процеса.

🔹 И ова чињеница потврђује да, упркос надањима Запада из 2022, руска армија из СВО неће изаћи слабија, већ напротив, као савремена незаустављаива војна машина која је далеко од бирократијом парализоване војске парадних официра која је пре скоро три године први пут прешла оно што се некада сматрало украјинском границом.

📍 Карта промена зона контроле у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🗳️🇲🇩 Сукоби власти и међународних посматрача, прерана затварања изборних места и стотине неправилности — Како протиче други круг председничких избора у Молдавији

🔹 Данас се одржава други круг председничких избора у Молдавији на којима ће грађани бирати између наставка радикално прозападне политике режима Маје Санду и умеренијег приступа лидера социјалиста Александра Стојаногла.

🔹 До другог круга долази након што је молдавски ЦИК, који иначе делује под директном контролом америчког USAID, објавио да је Маја Санду у првом кругу избора освојила 42% гласова, остварујући предност од чак 15% у односу на Социјалисте, упркос томе што је током изборне ноћи две странке раздвајало свега 4% гласова.

🔹 Паралелно са председничким изборима, 20. октобра одржан је и референдум о евроинтеграцијама на ком су прозападне снаге објавиле о победи са свега 1% разлике.

❓ Како протиче други круг?

🔹 И други круг председничких избора обележен је бројним неправилностима и контроверзама — још у првој половини дана, Маја Санду изнела је оптужбе на рачун међународних посматрачких мисија, укључујући ту како ону која делује под окриљем ОЕБС-а, тако и локалну Promo-Lex које су обе јавиле о више од стотину прекршаја које су починили припадници владајуће прозападне странке.

🔹 А, у поподневним часовима, гласање на изборним местима у Белгији, Немачкој и Француској прерано је окончано услед наводних хакерских напада на дигиталну инфраструктуру, остављајући будућност и даљег тока гласања и досадашњих гласова неизвесном.

🔹 Све ово указује на неувереност и Маје Санду и њених западних налогодавца у њену победу због чега можемо очекивати репризу манипулација какве смо већ могли видети у првом кругу гласања.

🔹 А имајући на уму резултате референдума о евроинтеграцијама, можемо указати и на дубоку поларизацију молдавске јавности која може довести до експлозије унутрашњих тензија без обзира на објављене резултате текућег гласања.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇿 Цена суверенитета — Кратко о расту утицаја Запада у Узбекистану

🔹 Раст интересовања колективног Запада за постсовјетске републике Централне Азије у овом тренутку представља добро познату чињеницу — од интензивирања деловања НВО сектора који кроз наративе о некаквој деколонизацији промовише русофобију, преко економских притисака до покушаја потискивања руског утицаја у регији путем промоције пантуркизма, западни центри моћи већ неколико година активно раде на повећању сопственог утицаја на овом стратешки значајном простору, тежећи да створе нове тачке нестабилности дуж руских граница и остваре свој стратешки циљ потпуне дезинтеграције постсовјетског простора.

🔹 Ови процеси у последњим недељама и месецима постали су посебно видљиви у Узбекистану где паралелно са успоном радикалног национализма изграђеног на отворено антируским наративима видимо и уплив западних компанија у националну привреду што доприноси економској зависности земље и смањује отпорност на могуће санкционе притиске у будућности.

🔹 О радикализацији водеће националистичке партије ДПМТ (Мили тикланиш) и њеним резултатима на скорашњим парламентарним изборима, као и о механизмима директног страног утицаја на званични Ташкент пишемо детаљно у анализи на нашем сајту.

@drustveni_udar

🗳️🇲🇩 Дијаспора преломила ситуацију у корист Маје Санду — Завршен други круг избора у Молдавији

🔹 Иако се последњи гласови формално још увек броје, радикално прозападна председница Маја Санду већ је објавила свој победу са резултатом од 55.06% на 99.01% пребројаних гласова — за овакав исход заслужни су на првом месту гласови који су касно током изборне ноћи стигли из иностранства будући да су управо они преокренули ситуацију и осигурали Санду предност коју до тада није имала.

🔹 Другим речима, иако је кандидат Социјалиста, Александар Стојаноглу освојио већи број гласова унутар Молдавије (у Гагаузији, на пример, остварујући резултат од чак 97.04%), његова предност није била довољна да спречи преокрет након пребројавања гласова дијаспоре.

❓ Позадина догађаја

🔹 Но, говорити о различитим ставовима унутар и изван земље тешко да би било оправдано — оваква снажна поларизација резултат је планских одлука ЦИК-а и владајуће странке које су биле усмерене на ограничавање гласања у иностранству на државе колективног Запада уз осигуравање довољно простора за манипулације које су, врло вероватно, имале утицаја на крајњи исход.

🔹 На пример, молдавски ЦИК је у Русији отворио само 2 гласачка места на којима је било доступно свега 10.000 листића упркос томе што се молдавска дијаспора у Русији процењује на више од 300.000 људи, док је у Немачку у који живи око 15.000 Молдаваца послато чак 130.000 листића.

🔹 На сличан начин, гласање поштом је омогућено само у малом броју западних земаља под изговором одсуства гласачких места што се показало као још једна неистина након што је у САД отворено 16, а у Канади 6 изборних места.

🔹 Свему овоме можемо додати и јучерашње инциденте у Немачкој, Француској и Белгији где је дошло до преурањеног затварања изборних места због наводних хакерских напада на дигиталну инфраструктуру.

❓ Импликације

🔹 Све ово баца више него оправдану сумњу на легитимитет изборних резултата, но то, очекивано, не представља проблем за колективни Запад који је месецима пре избора отворено поручио да је победа Маје Санду једини прихватљив резултат због чега је владајућој партији пружена свесрдна помоћ у обрачуну са политичким противницима.

🔹 Све ово, несумњиво, значи лоше вести за Молдавију која ће се у случају покушаја опозиционих снага да доведу резултате избора у питање суочити са периодом унутрашње дестабилизације, док ће прихватање пораза значити само убрзавање процеса отварања другог фронта против Русије са вероватним распоређивањем авијације ОСУ на молдавском аеродрому Маркулешти који се за ту намену припрема још од фебруара.

🔹 Најзад, оно што је готово извесно јесте да ће се Молдавци суочити са јачањем диктатуре актуелног режима који је давно најавио да ће успех референдума о евроинтеграцијама (успех који се мери са 1%) бити довољан аргумент за измену устава након које ће свака критика прозападне политике бити сматрана противуставном и практично изједначена са велеиздајом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇦🇱 Протест Албанаца у Медвеђи — Шта је пасивизација адреса и зашто она представља проблем за албанске политичке лидере?

🔹 Током јучерашњег дана, неколико десетина Албанаца уз подршку и присуство званичника Националног савета Албанаца, као и парламентарне мањинске Партије за демократско деловање окупило се испред полицијске станице у Медвеђи како би изразили протест због онога што сматрају нарушавањем својих права од стране званичног Београда.

🔹 Према писању листа JUGpress, председник НСА, Невзад Љутфиу као основне проблеме с којима се Албанци суочавају на југу Србије издвојио је пасивизацију адреса коју је председник ПДД Шаип Камбери описао као административно етничко чишћење, као и непризнавање диплома Косова*, те одсуство права на коришћење језика и симбола.

❓ Позадина догађаја

🔹 До протеста у Медвеђи долази након сличних активности Албанаца у Прешеву где су уз пуну подршку локалних власти као и већ поменутог Националног савета Албанаца у септембру организовани протести против наводне дискриминације који су убрзо прерасли у бесмислен дефиле албанских и америчких застава испред српских државних институција који је као једини циљ имао формирање медијског наратива о некаквом систематском угњетавању албанске мањине од стране званичног Београда.

🔹 Ситуација је готово идентична, ако не и апсурднија у случају јучерашњег окупљања — почевши од основног аргумента лидера Албанаца на југу Србије који се јуче није поменуо први пут, битно је напоменути да је пасивизација адреса апсолутно невезана за мањинска питања и представља општу законску уредбу која се тиче комплекса закона о пребивалишту.

🔹 Стога, када Шаип Камбери тврди да критеријуми за пасивизацију нису познати, он износи апсолутну неситину — до пасивизације адресе долази након што полиција изврши увиђај на адреси на којој је појединац званично регистрован. Уколико се током увиђаја утврди да лице о ком се ради не живи на датој адреси, започиње се процес пасивизације након чега се утврђује рок од седам дана да се надлежни органи обавесте о новој адреси на коју ће бити издати идентификациони документи. Другим речима, овде се не ради о дискриминацији, већ иксључиво о законски дефинисаном протоколу који осигурава валидност идентификационих докумената свих грађана Србије.

🔹 За лидере албанских партија са југа Србије ово разумљиво представља проблем, будући да законско деловање српских служби доводи до оправданог смањења бирачких спискова, као и промене званичних података о демографији градова и општина што сужава простор за манипулације на локалним изборима и пописима становништва. И управо је ово прави разлог због ког и НСА и ПДД стављају основни акценат управо на питање пасивизације адреса.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇰🇿 Да ли се Казахстан креће од мултивекторске ка прозападној спољној политици?

🔹 Колико јуче, писали смо о индикацијама раста утицаја Запада у Узбекистану као још једном сегменту спровођења политике дезинтеграције постсовјетског простора од стране Вашингтона и његових сателита — и док у практично свим централноазијским државама видимо мање или више отворене покушаје слабљења или раскидања веза са Русијом, у центру ових процеса несумњиво се налази Казахстан, као не само територијално највећа, већ и економски најутицајнија земља региона.

🔻 Како Запад остварује контролу над Казахстаном?

🔹 Казахстан се већ дуго налази у фокусу Вашингтона и бројних организација и институција које делују као инструменти меке моћи САД — у Астани се налази регионално седиште мреже НВО финансиране од стране Фондације за отворено друштво Џорџа Сороша, а озлоглашени амерички USAID одржава сада већ вишегодишњу сарадњу како са НВО сектором, тако и са одређеним државним институцијама, што и није изненађење, имајући у виду чињеницу да су две државе потписале споразум о стратешком партнерству још 2018.

🔹 Током претходне године, могли смо видети праву дипломатску офанзиву Запада на Астану — у новембру, у Казахстану је боравио специјални изасланик ЕУ за санкциону политику Дејвид О’Саливан који је осигурао усклађивање казахстанске политике са противправним антируским санкцијама — ово је у јуну 2024 године потврдио и заменик премијера Казахстана Серик Жумангарин поручујући да ”Казахстан не подржава санкције против Русије, али ће их поштовати.

🔹 Истовремено са посетом О’Саливана, у Казахстан је стигао и тадашњи министар трговине Велике Британије Нусрат Гани који је званичној Астани представио алтернативне изворе зараде које може остварити кроз интензивирање сарадње са колективним Западом — званични Лондон притом је био посебно заинтересован за увоз ђубрива из Казахстана, што је сфера у којој је Русија до почетка СВО имала апсолутни примат. Одсуство адекватне производње притом је решено кроз партнерство са шпанском компанијом Tecnicas Reunidas која је на себе преузела изградњу новог производног комплекса који ће омогућити казахстанској индустрији да одговори на тржишне потребе западне Европе и макар делимично замени Русију.

🔹 Паралелно са повећавањем зависности казахстанске економије од колективног Запада, видимо и активне напоре усмерене на преписивање историје и јачање антируских сентимената — најскорији пример можемо пронаћи у конференцији под називом Депортација у Совјетском Савезу 1944-1956 у организацији пољског института The Mieroszewski Centre чија је централна теза била да ”трагедија послератних депортација” представља важан део националног идентитета централноазијских држава.

🔻 Назнаке могућег заокрета

🔹 Можда најозбиљније назнаке могућег заокрета Казахстана ка Западу видимо у скорашњим порукама званичне Астане који се тичу будуће сарадње са међународним организацијама на један или други начин супротстављеним имплеријализму Вашингтона — председник Касим-Жомарт Токајев тако је поручио да његова земља није заинтересована за чланство у блоку БРИКС, док је казахстанско Министарство одбране изнело предлог о уношењу измена у документе који дефинишу правну базу за распоређивање снага ОДКБ на територији Казахстана, покрећући спекулације о могућем напуштању блока у локалним медијима.

🔹 А, паралелно с овим процесима, видимо, потпуно супротно, продубљивање сарадње са Организацијом Туркијских Држава како у економској, тако и у војној и културној сфери где се посебно истиче скорашње постизање договора о замени казахстанске ћирилице турским алфабетом. Другим речима, док се Казахстан с једне стране дистанцира од међународних организација којима доминира Русија, с друге он активно учествује у све дубљој интеграцији туркијског блока којим доминира Анкара, доводећи притом своју привреду у стање све дубље зависности од колективног Запада. И на тај начин, оно што је до сада сматрано мултивекторском политиком све више почиње да подсећа на отворено прозападну.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🌐 ОДКБ — Тренутно стање блока и перспективе

🔹 У последњим данима, писали смо о одређеним негативним тенденцијама које су приметне у Казахстану и Узбекистану што неминовно доводи до питања будућности руског утицаја у Централној Азији, али и перспективе опстанка тренутних форми међународне сарадње на постсовјетском пространству.

🔹 А, ово нас затим води до питања будућности Организације договора о колективној безбедности, постсовјетског војног блока који је формиран 1992. године као механизам наставка војне сарадње држава бившег СССР-а у новим геополитичким околностима.

🔹 Где се ОДКБ налази данас, када се актуелна глобална војно-политичка ситуација још једном налази у периоду коренитих промена које ће несумњиво обликовао деценије пред нама?

🔻 Противречности унутар блока

🔹 Иако се у јавности може пронаћи тврдња да ОДКБ представља некакав "руски НАТО", постсовјетски војни блок нема ни снажно централизовано управљање, ни механизме потчињавања чланова каквима се може похвалити блок Вашингтона — другим речима, он просто није обликован хегемонистичком политиком и као такав функционише далеко децентрализованије.

🔹 У савременом историјском тренутку, ово се показало као слабост — не само да смо могли видети случајеве изласка из блока (Грузија, Узбекистан), већ и ситуације као што је останак прозападне Јерменије која тако добија слободан приступ осетљивим информацијама блока или апсолутну пасивност у светлу вишегодишњег оружаног сукоба у ком учествује највећа и војно најмоћнија чланица блока.

🔹 Чињеница да се Русија није обратила ОДКБ за помоћ током инвазије ОСУ на Курску област макар у форми демонстрације јединства довољно говори — ради се о коначној потврди да ОДКБ просто не представља никакву антитезу НАТО и да у његовим редовима за тако нешто нема ни одлучности ни политичке воље.

🔹 И ово је разумљиво — централноазијске чланице блока економски су све зависније од Запада, а војну и политичку интеграцију проналазе не више у оквиру постсовјетског простора, већ напротив концепта туркијског света који активно промовише Анкара на платформи Организације туркијских држава.

🔻 Уместо ОДКБ

🔹 Све ово указује на то да се морамо суочити са можда и непријатном истином — ОДКБ нема капацитете да делује као противтежа НАТО и његов даљи опстанак налази се под знаком питања, а чак и уколико блок опстане кроз изазове, већ сада његова природа чини се питањем формалности.

🔹 Но, ово не значи да не постоје друге алтернативе где се на првом месту истиче Шангајска организација за сарадњу која иако не представља војни блок, несумњиво делује и у сфери војне безбедности.

🔹 Истовремено, видимо и успостављање нових механизама билатералне војне сарадње између Русије с једне стране и држава као што су Белорусија, Кина или Северна Кореја с друге.

🔹 Стога, охрабрујуће је што у Москви постоји разумевање неизвесне будућности ОДКБ-а и што у складу с тим видимо предузимање активних корака усмерених на успостављање нових облика војне сарадње који ће бити далеко ефективнији у изналажењу адекватних одговора на изазове садашњег историјског тренутка.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇦🇭🇷 Иза хрватске донације оклопне технике Кијеву

🔹 Крајем октобра, у медијима су се појавили наводи о плановима Хрватске да у ближој будућности преда Кијеву 30 тенкова М-84 југословенске производње, као и једнак број БВП М-80 — овде се ради о сада већ добро познатом шаблону у редовима НАТО чланица која подразумева предају застареле војне технике Кијеву уз последичну компензацију од стране технолошки развијенијих чланица пакта.

🔹 И како се показало, у овом случају се ради о договору који је Загреб постигао са Немачком, а према ком ће вредност предате југословенске технике бити одузета од цене коју Хрватска мора платити за набавку 50 немачких тенкова Leopard 2A8.

❓ Импликације

🔹 Упркос томе што се ради о времешним машинама, М-84 се показао као веома поуздан тенк којим су се поред ЈНА и, касније, оружаних снага бивших југословенских република служиле и оружане снаге Кувајта — ова ефикасност на најразличитијим бојним пољима није изненађење будући да М-84 представља лиценцирану копију совјетског Т-72М.

🔹 Као такав, М-84 представљаће машину која ће ОСУ бити добро позната, како у погледу употребе на линији фронта, тако и у погледу њеног техничког одржавања и ремонтирања — то, међутим, не значи да се ради о лаком задатку. Тренутно стање машина које ће бити предате Кијеву није познато, а глобални дефицит совјетске технике од почетка СВО значајно ће отежати набавку резервних делова.

🔹 Уколико овим потешкоћама додамо и чињеницу да се ради и о ограниченом броју јединица, али и о машинама које тешко да могу остати недодирљиве пред савременим оружјем које се налази у арсеналу армије РФ, јасно је да ће ефективност овог корака остати равна нули.

🔹 Но, исто се не може рећи за Хрватску која ће обновити сопствене војне капацитете практично на рачун Немачке, а њене јединице стећи ће вредно искуство употребе и одржавања технике западне производње. И ово, несумњиво доводи до питања даљих корака Србије која иако не очекује сукоб са Хрватском мора размишљати о одржавању равнотеже војне моћи на Балкану како би спречила даљи губитак политичких позиција.

🔹 На нашу срећу, армија РФ је већ детаљно испитала и открила све слабости немачких Leopard 2A8 што овај задатак чини знтано лакшим — инвестирање у развој беспилотне авијације Војске Србије не само да може неутралисати предност коју Хрватска стиче обновом своје војне технике, већ то може учинити и по далеко нижој цени него што би то био случај са инвестицијом у замену сопствених М-84. И ово је нешто што Србија може учинити самостално, ослањајући се на слободно доступне компоненте на светском тржишти, сопствену наменску индустрију и, можда најважније сопствени техничко-инжењерски таленат.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇰🇵🇺🇸🇦🇺🇰🇷🇯🇵 Звецкање оружјем на Корејском полуострву — Кораци ка новом расту тензија

🔹 Иако је светска јавност у овом тренутку више заинтересована за то налазе ли се стварно војници Северне Кореје у руском приграничју као што то тврде Кијев и колективни Запад, Вашингтон и његови сателити у азијско-тихоокеанском региону поново подижу тензије далеко ближе Пјонгјангу — у ваздушном простору Јужне Кореје.

🔹 Крајем октобра и почетком новембра, дуж севернокорејских граница одржале су се две велике војне вежбе — прва од њих под називом Freedom Flag била је трилатерална операција увежбавања садејства конвенционалне и беспилотне авијације коју су реализовале ваздушне снаге Јужне Кореје, САД и Аустралије, а практично још пре него што су се планиране активности завршиле, у регион су стигли и јапански авиони који су деловали дуж граница Северне Кореје, пратећи амерички стратешки бомбардер B-1B.

🔹 Појављивање америчке летилице која у ескадрили САД игра улогу носача нуклеарног наоружања, као и демонстративни летови америчких и јужнокорејских ловаца недалеко од граничне линије несумњиво су представљали демонстрацију силе и одговор на лансирање севернокорејске интерконтиненталне балистичке ракете Хвасонг-19 током трајања вежбе Freedom Flag.

❓ Позадина догађаја

🔹 Имајући на опште тенденције континуираног погоршања војно-политичке ситуације не само на Корејском полуострву, већ и у азијско-тихоокеанском региону шире, овај раст интензитета војних активности свих укључених страна тешко да представља изузетак и пре се може карактеристичним за тренутну ситуацију у регији.

🔹 Ради се само о још једној потврди чињенице да Вашингтон и његови сателити не планирају да одустану од политике притисака и спутавања усмерене не само против Пјонгјанга, већ и његовог најближег стратешког савезника који, упркос скорашњем интензивирању сарадње са Москвом, ипак и даље остаје Пекинг. С друге стране, Северна Кореја је лансирањем можда и најмодерније и несумњиво најмоћније балистичке ракете у свом арсеналу још једном показала да је спремна да одговори на све провокације, и да неће дозволити да се с њом разговара са позиције силе.

🔹 Истовремено, све ово не значи да експлозију регионалног сукоба можемо очекивати у наредним данима или месецима — у протеклих скоро две године ситуација у азијско-тихоокеанском региону више пута се налазила на ивици експлозије, но сваки пут до сада тензије су опадале до пређашњих нивоа. Основни разлог за ово остаје чињеница да ни Кина ни САД у овом тренутку нису спремне да ризикују директан сукоб који би могао довести до катастрофалних последица по обе стране, практично лишавајући обе стране статуса глобалне суперсиле. Но то не значи да се и Пекинг и Вашингтон активно не припремају управо за овакав сценарио.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🛬🇺🇸 Кратко о глобалним маневрима америчких стратешких бомбардера B-52 Stratofortress

🔹 У последња три дана, у светским медијима појавило се више информација о прераспоређивању америчких стратешких бомбардера B-52 Stratofortress на војне базе у Европи и на Блиском истоку — почетком месеца појавила се информација о скором доласку неколико летилица овог типа на британску базу Ферфорд где су у претходним данима већ слетели транспортни авиони С-17 и В-747, превозећи техничаре са неопходном опремом.

🔹 Убрзо потом, идентичне припреме примећене су на и на бази Ел Удеид на територији Катара, а након што су се ове информације појавиле у јавности, Пентагон је и званично најавио скоро пребацивање својих бомбардера на Блиски исток у склопу одговора на наводе о могућим ударима Ирана на Израел који би представљали нову епизоду текуће регионалне кризе. До данас, Вашингтон је окончао пребацивање шест летилица B-52 у Катар.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос значајној пажњи који су медији посветили припремама за долазак америчких бомбардера у Велику Британију, у овом случају се ради о готово рутинској активности која се бележи сваке године — појављивање B-52 на британским базама, или базама на територији других НАТО чланица обично представља назнаку скорог одржавања војних вежби у близини руских граница, било изнад Црног мора, или у арктичко-скандинавском региону.

🔹 Имајући на уму чињеницу да се амерички носач авиона USS Harry S. Truman у овом тренутку налази у норвешким територијалним водама, сви су изгледи да провокативне маневре НАТО ипак пре можемо очекивати на северном правцу условног глобалног конфликта, при чему ће амерички бомбардери увежбавати ударе на стратешке објекте Русије на Кољском полуострву и у Лењинградској области.

🔹 Ситуација на Блиском истоку је нешто другачија — док распоређивање америчких стартешких бомбардера у непосредној близини граница Ирана само по себи није преседан, битно је имати на уму чињеницу да су се B-52 последњи пут појавили на катарској бази још 2021. године, а и тада се радило о само четири летилице — појављивање шест авиона овог типа практично је незабележено и може се поредити само у периоду директног ангажмана САД у сукобима у регији када је активно деловао сличан број авиона B-1B Lancer.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

📣🇷🇸 Протест у Новом Саду — Оправдани гнев јавности између власти и опозиције

🔹 Пратећи тренутне догађаје из Новог Сада где је окупљен велики број људи који оправдано захтевају утврђивање одговорности и оставке државних и градских функционера због трагедије на Железничкој станици у којој је погинуло 14 људи, а рањено више десетина, тешко је не помислити да повода за протест можда не би ни било да су државне институције деловале са једнаком ажурношћу са којом то чини медијска служба владајуће странке.

🔹 Поражавајућа је чињеница да фокус државног врха у тренутку када је неефикасност државних институција довела до губитка људских живота остаје медијска борба за утицај, а не отклањање катастрофалних пропуста у функционисању институција и служби који су се таложили деценијама.

🔹 Све ово показује да актуелна власт у својој бризи о сопственом политичком престижу остаје фокусирана не на ефикасно управљање државом, већ на медијске манипулације и симулацију државности на информационом фронту.

🔻 Улога опозиције

🔹 Без коментара не треба оставити ни такозване опозиционе партије које су учиниле све у својој моћи да се пред камерама себи лојалних медија позиционирају као лица протеста и носиоци критике упућене актуелним властима.

🔹 Злоупотребљавајући националну трагедију за стицање јефтиних политичких поена, опозиција се у овом тренутку нада прерастању вечерашњих догађаја у шири протестни покрет којим потом може управљати посредством своје мреже НВО и значајних финансијских средстава, што је сценарио који смо могли видети више пута.

🔹 И тако, иронично, долазимо до ситуације у којој су и власт и опозиција заинтересовани за радикализацију протеста — једнима је насиље потребно за формирање добро познате медијске слике жртве, док за друге оно представља механизам дестабилизације унутрашње ситуације усмерене на остваривање сопствених политичких циљева.

❓ Импликације

🔹 Трећа страна у овоме остаје народ — јавност која је оправдано гневна због трагедије која је могла бити избегнута да је целокупни државни систем деловао како у складу са важећим законима, тако и са усмерењем на националне, а не личне, нити страначке интересе.

🔹 И јавност стога поставља и морално, и законски оправдана питања — ко ће сносити одговорност за оно што се догодило? И ништа мање значајно — које су гаранције да се иста ситуација неће поновити у будућности?

🔹 Нажалост, одговоре на ова питања не нуди ни власт, ни опозиција — и једни и други у овом тренутку превише су заузети сопственим политичким циљевима, сопственим медијским манипулацијама и, на крају дана, сопственим интересима.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🗳️🇺🇸 Избори у САД — Шта после Трампове победе?

🔹 Иако пребројавање гласова и даље формално траје, у овом тренутку је извесно да је победу на председничким изборима у САД однео Доналд Трамп, притом уз разлику која је нешто већа него што се очекивало.

🔻 Промена спољне политике

🔹 Шта повратак републиканца у Белу кућу значи за будућност америчке спољне политике? Да ли заиста можемо очекивати промене на главним стратешким правцима текућег геополитичког сукоба?

🔹 Врло вероватно да не — иако је јасно зашто је доминантно расположење српског народа било против демократске странке (што је фраза која је, вероватно, ближа истини него она тврдња да се ради о искреној подршци републиканској), очекивати одустајање од политике империјализма било би више него наивно, тим пре што се можемо присетити претходног Трамповог мандата који је донео трговински рат против Кине, нове антируске санкције, понижавајући Вашингтонски споразум за Србију, атентат на високог официра Корпуса чувара исламске револуције Ирана, ударе на Сирију, драматичан раст притиска на Кубу и Венецуелу.

🔹 Сви ови примери само потврђују да не треба имати никаквих илузија по питању бипартијског консензуса о америчком хегемонизму као основном оквиру деловања Вашингтона на међународној арени. Ово тешко да ће се променити.

🔻 Однос према Русији и Кини

🔹 Можда највећа очекивања међународне јавности везана су за промену приступа Вашингтона догађајима на територији бивше Украјине, но говорећи о овоме битно је направити разлику између предизборне реторике и стварних перспектива промене курса.

🔹 Но, чак и на нивоу реторике, ствари нису једнозначне — док су Трампова обећања о окончању финансирања Украјине привукла значајну пажњу јавности (што им је и била намена), републиканац је у априлу поручио да ће се помоћ наставити у случају његове победе, али уколико Европа повећа свој удео.

🔹 И док Трампова процена исплативости украјинског пројекта може бити другачија него што је то био случај током мандата демократског председника, нема никаквих гаранција да ће бити донета одлука о окончању сукоба.

🔹 Што се тиче односа према Кини, ситуација је прилично јасна — Трамп заузима тврду антикинеску позицију и као такав представља можда и савршен избор за лидера даљих притиска на Пекинг и дестабилизације војно-политичке ситуације у азијско-тихоокеанском региону, настављајући тако оно што је започето за време мандата Џоа Бајдена. Толико о непомирљивим разликама.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

💣🇺🇸 Кратко о данашњем лансирању интерконтиненталне балистичке ракете Minuteman III

🔹 Тачно пет месеци након претходног испитивања копнене компоненте америчке нуклеарне тријаде, стратешке снаге распоређене на бази Ванденберг у Калифорнији поново су извеле пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете Minuteman III.

🔹 Као и у јуну, званично саопштење базе напомиње да се ради о рутинском догађају које представља део редовних и периодичних активности стратешких снага које немају везе са актуелном геополитичком ситуацијом.

🔹 У саопштењу се наводи да се ради о демонстрацији поузданости и безбедности америчког система нуклеарног одвраћања, као и о пружању осећаја сигурности савезницима у светлу претњи 21. века.

❓ Позадина догађаја

🔹 Уколико је јунско лансирање могло бити сматрано одговором на руско-белоруску проверу борбене готовости јединица опремљених тактичким нуклеарним наоружањем, ситуација је данас нешто другачија.

🔹 Иако није искључено да је испитивање интерконтиненталне балистичке ракете Јарс које је Русија извела средином октобра утицало на одлуку о одговору, преклапање лансирања са објављивањем резултата председничких избора тешко да је случајност.

🔹 Данашњи датум врло вероватно је одабран како би вашингтонске војно-политичке елите које су мање заинтересоване за партијске разлике подсетиле своје европске сателите да САД остају глобална сила упркос унутрашњим превирањима.

🔹 И ово није без доброг разлога — Европа која је од 2022 слепо следила агресивну антируску политику и деловала више него антагонистички према Москви сада се налази у страху од могућег слабљења америчке подршке услед добро познатих замерки Доналда Трампа на тему финансијског доприноса Европе буџету НАТО.

🔹 Стога, Вашингтон мора показати да и даље има контролу и капацитете да одврати могући удар руски удар на европске чланице НАТО од којих очекује наставак антируске политике.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇪🇺 Убрзана милитаризација ЕУ — Бивши литвански премијер највероватнији кандидат за позицију европског комесара за одбрану

🔹 Није прошло ни 24 часа од тренутка проглашења резултата председничких избора у САД, а радикали у редовима Европске Комисије већ су пожурили да демонстрирају своју лојалност глобалистичким интересним групама, оличеним у одлазећој администрацији Џоа Бајдена и америчкој демократској странци шире, обећавајући убрзану милитаризацију ЕУ и наставак агресивно антируске политике упркос променама у Белој кући.

🔹 Као лице агресивне русофобије у Европи, како се чини, одабран је бивши премијер Литваније, а сада кандидат за новоформирану позицију европског комесара за одбрану (судећи по изузетној медијској пажњи, сви су изгледи да је кандидатура само формалност) Андријус Кубилијус који је наступајући пред Европским парламентом поручио да ће се нови сазив Европске комисије под лидерством Урсуле фон дер Лајен припремати за рат против Русије, узимајући у обзир ”најнепредвидивије војне сценарије”.

🔹 Он је упозорио да европске армије у овом тренутку значајно заостају за Русијом, наводећи да Москва има ресурсе да за свега 6 месеци произведе онолико наоружања колико се укупно налази у арсеналима Бундесвера — Кубилијус сматра да ово представља озбиљан проблем који захтева хитну реакцију и у складу с тим обећава да ће у случају ступања на дужност у року од 100 дана израдити стратегију будућности одбрамбене политике ЕУ која ће упркос новом приступу безбедносним питањима бити компатибилна са плановима НАТО.

❓ Позадина догађаја

🔹 Како се чини, у раније разрађеним плановима милитаризације ЕУ које је у јулу објавила нова-стара председница Европске Комисије Урсула фон дер Лајен, посебна улога дата је државама које традиционално припадају најагресивнијој авангарди НАТО — ради се, наравно, о Пољској, као и балтичким државама којима су како формално, тако и неформално додељене значајне улоге у бриселској бирократији.

🔹 Поред Кубилијуса ту можемо поменути Естонце Кају Калас, кандидаткињу за позицију шефа европске дипломатије, као и Матија Масикаса који претендује на позицију генералног директора у спољној служби ЕУ, а тренутно се налази на челу делегације ЕУ у Кијеву и Летонца Валдиса Домбровскиса, кандидата за место комесара за економију.

🔹 Уколико овоме додамо и чињеницу да се на челу пољске владе поново нашао каријерни бриселски дипломата Доналд Туск који је до сада већ спровео кампању лобирања за милитаризацију Европе, обуставио пољско учешће у Уговору о конвенционалним снагама у Европи и убрзао милитаризацију границе са Белорусијом, постаје јасно да је у европи формирана снажна пољско-балтичка осовина која за циљ има одржавање агресивног антируског спољнополитичког курса на врху списка приоритета ЕУ у периоду када директни ангажман Вашингтона може бити у некој мери умањен.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇳 Европске чланице НАТО припремају се за могућност смањења обима америчке помоћи

🔹 У последњим данима октобра, европске чланице НАТО и сада већ одлазећа администрација Џоа Бајдена постигле су договор о пет основних праваца повећања борбених капацитета блока у Европи.

🔻 Развој високих технологија

🔹 У потписаном споразуму се говори о убрзаном развоју и стављању на борбено дежурство савремених комбинованих система извиђања по узору на постојећи Alliance Ground Surveillance који се састоји из групе америчких беспилотних летилица RQ-4D Global Hawk и мреже командно-контролних станица на земљи.

🔹 Имајући на уму да је у јулу ове године уз координацију ЕУ успешно завршено испитивање сложеног система осматрања, прикупања и аутоматске обраде података Border UAS који се заснива на употреби мреже беспилотних летилица опремљених средствима за ваздушну картографију и извиђање терена, интегрисаних са центрима за обраду података на земљи, чини се основаним претпоставити да ћемо у 2025 видети прве назнаке размештања елемената овог система дуж источних граница ЕУ.

🔹 Задржавајући се на теми високих технологија, потписани споразум такође говори о даљем развоју војних космичких технологија, пре свега у оквиру пројекта NORTHLINK чији је циљ формирање стабилне мреже сателитске комуникације у читавој арктичкој регији, као и STARLIFT који је усмерен на производњу значајног броја резервних сателита који могу бити лансирани у орбиту у најкраћем року уколико се за тиме укаже потреба.

🔹 Овде можемо пратити два основна циља — с једне стране, ради се о наставку милитаризације Арктика, а у складу са америчком арктичком стратегијом која је објављена у јулу. С друге стране, видимо припрему НАТО за сценарио могућег избацивања њихових сателита из строја што је нешто за шта и Русија и Кина имају неопходне техничке капацитете. Друго тумачење, које је можда ближе реалности савременог геополитичког тренутка јесте стварање функционалне алтернативе америчком систему космичког осматрања уколико САД под лидерством Доналда Трампа одлуче да ограниче приступ својим подацима у циљу деескалације тензија са Москвом.

🔻 Развој постојећих капацитета

🔹 Поред ових тачака, споразум предвиђа и модернизацију хеликоптерских ескадрила европских чланица НАТО, стандардизацију производње артиљеријске муниције у циљу повећања компатибилности различитих система који се налазе на борбеном дежурству у армијама Европе, те интензивирање програма заједничке војне обуке у циљу повећавања интероперабилности различитих чланица пакта.

🔹 У овим тачкама видимо нескривену припрему смањење не само америчке војне помоћи, већ и непосредног америчког ангажмана при чему се од европских чланица пакта захтева да предузму неопходне кораке како би могле ефикасно заменити америчке снаге у зонама конфликта за које је НАТО у овом тренутку заинтересован.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово тешко да представља изненађење — још 18. јула, амерички Center for Strategic & International Studies објавио је анализу последица могуће победе Доналда Трампа из перспективе функционисања НАТО, позивајући европске чланице да не схватају републиканског кандидата превише озбиљно, фокусирајући се уместо тога на продубљивање сарадње између себе и настављајући са ”супротстављањем руској претњи”.

🔹 Још једну припрему Европе за овакав исход можемо видети у ратнохушкачком манифесту нове-старе председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је најавила претварање ЕУ у, како сама каже, континенталну одбрамбену унију која ће до 2029 имати свог комесара за одбрану, и сопствени пројекат противваздушног штита.

🔹 Све ово указује на то да победа Доналда Трампа није била изненађење за глобалистичке елите у оној мери у којој се то на први поглед може чинити — озбиљне припреме за овакав исход гласања у САД спроводе се већ месецима и њихове практичне резултате можемо видети већ са почетком следеће године. И ово представља још један аргумент у прилог тезе да промена у Белој кући неће довести до озбиљнијих промена у глобалној геополитичкој ситуацији.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🌐 О предстојећим реформама ЗНД и ОДКБ

🔹 Обраћајући се присутнима на заседању секретара савета безбедности држава чланица Заједнице независних држава, тренутни председавајући организацијом, Сергеј Лебјодов објавио је да је ЗНД започела са израдом концепције војне сарадње чланица у периоду до 2030.

🔹 Према његовим речима, основни узрок овог пројекта јесте погоршање глобалне безбедносне ситуације.

❓ Позадина догађаја

🔹 Пре само три дана писали смо о неизвесној будућности војног блока постсовјетских држава ОДКБ, напомињући притом да је Москва свесна објективних недостатака блока, због чега предузима активне кораке усмерене на успостављање нових облика војне сарадње.

🔹 Најаву могуће милитаризације ЗНД можемо тумачити управо у том кључу — реагујући на дисфункционалност ОДКБ, Русија може кроз развој нове концепције војне сарадње било започети преко потребну реорганизацију блока, било формирати ефикаснију алтернативу.

🔹 Притом, основни приоритет овде ће бити не толико идеја колективне одбране, колико ограничавање маневарског простора НАТО на постсовјетском пространству, уз осврт на искуство Јерменије која је постала практично амерички шпијун унутар ОДКБ, али и Казахстана и Узбекистана који активно продубљују своје односе са колективним Западом упркос свом чланству у организацијама постсовјетског блока.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Доњецки правац — Армија РФ формира обруч око Курахова

🔹 Након колапса непријатељске одбране северозападно од Угљедара и преласка насељених пунктова Богојављенка, Новоукрајинка, Јасна Пољана и Шахтјорско под руску контролу, постало је јасно да сведочимо стапању кураховског и јужнодоњецког правца у јединствен оперативни простор на ком сада делују две најефикасније групе армије РФ крећући се ка заједничком циљу — последњем логистичком чворишту ОСУ на југу ДНР, Курахову.

🔫 Северни правац

🔹 Судећи по објављеним снимцима са средстава објективне контроле, руска команда у овом тренутку остаје фокусирана на успостављање контроле над северном обалом Кураховског резервоара, заустављајући тако снабдевање гарнизона ОСУ у граду посредством мостова који воде ка западу и ка Дњепропетровској области.

🔹 И у овом тренутку, могуће је говорити о одређеним резултатима — потврђена је чињеница да руске снаге сада контролишу прилазе Иљинки (на којима се налази село од свега неколико кућа Степановка), што смешта истурене положаје армије РФ на мање од 3 километра од значајних логистичких рута.

🔹 Притом, раније данас појавиле су се информације о уласку руских снага у село Сонцевка које се налази северозападно од  Кураховског резервоара — уколико се ова информација потврди, то ће значити да су северне транспортне артерије већ пресечене.

🔫 Јужни правац

🔹 На југу, јуришне групе армије РФ ликвидирале су непријатељско присуство на простору између Новоукрајинке и Богојављенке приближавајући се тако тренутку поравнања линије фронта пред даљом офанзивом ка северу, у правцу трасе Н-15 која из центра Курахова води ка Дњепропетровској области.

🔹 Према последњим потврђеним подацима, борбе се још увек воде за Максимовку која се већински налази под руском контролом, као и за стратешки значајне положаје на прилазима Трудовом.

🔹 Иако у овом тренутку не видимо маневре усмерене ка западу, не треба сметнути с ума ни чињеницу да се линија Шахтјорско - Јасна Пољана налази на свега 12 километара од Велике Новосјолке, последњег утврђења ОСУ на југозападу ДНР чији су основни одбрамбени положаји формирани ка југу.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar