Љетописац

О ДАНУ СРПСКОГА ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАРОДНЕ ЗАСТАВЕ

Јели пак бјеше потребито заснивати нове свјетковине ако ни постојеће не испунисмо суштином? Јербо, свагда је лако испунити обличје а не дотаћи се сржи. Пливати поврх воде а нигда не заронити. Имати печеницу о Божићу а не бити у Цркви и не причестити се. Обојити тисућу јаја о Васкрсу, побиједити на туцијади, а не вјеровати у Христово васкрсење. Ради чега? Зато што је лажно и јери је лакше. Стога вазда лако опстаје празна обичајност, која звечи као напукла звона, лишена сваке сржи а често одјевена рухом родољубља и чувања завјета прадједовскога.

Жао ми је што морам покварити бајку онијема који у њу повјероваше. Цар је наг. Шта ли је најмањи заједнички садржитељ те да о себи можемо рећи да смо Срби? На првому мјесту Православље. А тко нас уведе у круг просвијећенијех народа и призва непосредно на дворе непропадљиве код Христа Цара небескога? Наш Свети отац Сава. Тко ли слободу и Вјечно царство непропадљивости уздиже на љествицу врлина далеко изнад свијех код Срба ако не надземаљски подвиг Светога кнеза Лазара? То је други битни најмањи садржитељ и камен темељац - Косовски завјет - да бисмо се могли назвати Србима. О овијем двјема заповијестима виси сав закон и пророци (код Срба) - Мат. 22:40

- Свјетковина суштине или јефтинога салонскога родољубља? -

А ако ове двије свјетковине прослављасмо недостојно, са мноштвом празнијех ријечи и обичајности без суштине, чему нам бјеше потребита још једна? Ову нову свјетковину могу једино разумјети у кључу неслободе нашијех туђинскијех [колонијалних] управника по српскијем земљама који ће подићи нову змију у пустињи а прескочити извор слатке воде у Мериви.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери... остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати (Мат. 23:23)

Ово рече Христос тадашњијем свештеницима и фарисејима тумачима закона. Ми можемо имати мноштво (и требамо) српскијех свјетковина и дана али само под условом да не заборавимо оне које нам држе тло под ногама. Морамо прве испунити смислом а потом градити и одржавати нове. У супротноме ћемо добити нове свјетковине које ће унизити старе а оне саме бити лишене суштине. Јоште као ученику основне школе бјеше ми нејасно зашто је радни дан Савиндан. Ми имасмо представе у школи на које нам не долажаху родитељи јер радише. Пјевасмо пјесме о Светоме Сави, раније отидосмо из школе и то је све. До данас све је исто. Свети Сава је школска слава и то је довољно. Нико ни да помене да је Свети Сава и наш Џорџ Вашингтон, Винстон Черчил, Шарл де Гол, пророк Самуило, Јован Крститељ, Хипократ, Јован без Земље... Свети Сава је наше јединство, наша слобода и наша најсветија застава.

О Видовдану да се и не збори. У данашњему читању повјеснице, по вољи господара који нам затеже ланац на довољну даљину да не можемо угристи, кнез Лазар се бораше за своју прелијепу Србију а не за Царство небеско. А шта га онда разликује од Наполеона примјерице? И то све дође из уста предсједника Србије који онда даје подстицај за нову свјетковину.

Јели можда циљ ове нове свјетковине да унизи претходне и најважније двије - Савиндан и Видовдан? Да и ми не каменујемо своје пророке као стари Израиљ и послије преласка кроз раздвојено море повијести ипак свршимо у вавилонскоме ропству? Ова нова свјетковина се може свјетковати само ако постојећима дамо пуну важност испуњену дубокијем смислом. У супротноме ова нова свјетковина је јефтино политичко лукавство у служби туђинскијех господара.

За крај поновићу ријечи из Светога Писма - ...А ово је требало чинити и оно не остављати (Мат. 23:23).

🖋 ЉЕТОПИСАЦ

(Чланак је писан и објављен прије четири године. Нажалост, и даље стојим при истому ставу, јери наши представници својијем понашањем доказују горе написано.)

www.group-telegram.com/id/ljetopisac.com/2107

484 viewsSep 15 at 16:44

О ДАНУ СРПСКОГА ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАРОДНЕ ЗАСТАВЕ

Јели пак бјеше потребито заснивати нове свјетковине ако ни постојеће не испунисмо суштином? Јербо, свагда је лако испунити обличје а не дотаћи се сржи. Пливати поврх воде а нигда не заронити. Имати печеницу о Божићу а не бити у Цркви и не причестити се. Обојити тисућу јаја о Васкрсу, побиједити на туцијади, а не вјеровати у Христово васкрсење. Ради чега? Зато што је лажно и јери је лакше. Стога вазда лако опстаје празна обичајност, која звечи као напукла звона, лишена сваке сржи а често одјевена рухом родољубља и чувања завјета прадједовскога.

Жао ми је што морам покварити бајку онијема који у њу повјероваше. Цар је наг. Шта ли је најмањи заједнички садржитељ те да о себи можемо рећи да смо Срби? На првому мјесту Православље. А тко нас уведе у круг просвијећенијех народа и призва непосредно на дворе непропадљиве код Христа Цара небескога? Наш Свети отац Сава. Тко ли слободу и Вјечно царство непропадљивости уздиже на љествицу врлина далеко изнад свијех код Срба ако не надземаљски подвиг Светога кнеза Лазара? То је други битни најмањи садржитељ и камен темељац - Косовски завјет - да бисмо се могли назвати Србима. О овијем двјема заповијестима виси сав закон и пророци (код Срба) - Мат. 22:40

- Свјетковина суштине или јефтинога салонскога родољубља? -

А ако ове двије свјетковине прослављасмо недостојно, са мноштвом празнијех ријечи и обичајности без суштине, чему нам бјеше потребита још једна? Ову нову свјетковину могу једино разумјети у кључу неслободе нашијех туђинскијех [колонијалних] управника по српскијем земљама који ће подићи нову змију у пустињи а прескочити извор слатке воде у Мериви.

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери... остависте што је најпретежније у закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати (Мат. 23:23)

Ово рече Христос тадашњијем свештеницима и фарисејима тумачима закона. Ми можемо имати мноштво (и требамо) српскијех свјетковина и дана али само под условом да не заборавимо оне које нам држе тло под ногама. Морамо прве испунити смислом а потом градити и одржавати нове. У супротноме ћемо добити нове свјетковине које ће унизити старе а оне саме бити лишене суштине. Јоште као ученику основне школе бјеше ми нејасно зашто је радни дан Савиндан. Ми имасмо представе у школи на које нам не долажаху родитељи јер радише. Пјевасмо пјесме о Светоме Сави, раније отидосмо из школе и то је све. До данас све је исто. Свети Сава је школска слава и то је довољно. Нико ни да помене да је Свети Сава и наш Џорџ Вашингтон, Винстон Черчил, Шарл де Гол, пророк Самуило, Јован Крститељ, Хипократ, Јован без Земље... Свети Сава је наше јединство, наша слобода и наша најсветија застава.

О Видовдану да се и не збори. У данашњему читању повјеснице, по вољи господара који нам затеже ланац на довољну даљину да не можемо угристи, кнез Лазар се бораше за своју прелијепу Србију а не за Царство небеско. А шта га онда разликује од Наполеона примјерице? И то све дође из уста предсједника Србије који онда даје подстицај за нову свјетковину.

Јели можда циљ ове нове свјетковине да унизи претходне и најважније двије - Савиндан и Видовдан? Да и ми не каменујемо своје пророке као стари Израиљ и послије преласка кроз раздвојено море повијести ипак свршимо у вавилонскоме ропству? Ова нова свјетковина се може свјетковати само ако постојећима дамо пуну важност испуњену дубокијем смислом. У супротноме ова нова свјетковина је јефтино политичко лукавство у служби туђинскијех господара.

За крај поновићу ријечи из Светога Писма - ...А ово је требало чинити и оно не остављати (Мат. 23:23).

🖋 ЉЕТОПИСАЦ

(Чланак је писан и објављен прије четири године. Нажалост, и даље стојим при истому ставу, јери наши представници својијем понашањем доказују горе написано.)

BY Љетописац