🌍🇷🇺 Проширење вектора руског деловања у Африци
Паралелно са самитом БРИКС-а одржаним прошле недеље, у Сиријусу (Краснодарски крај) одржан је пољопривредни конгрес AsiaEcpo.
Као резултат тога, како је изјавио председник Афричке уније за мир и безбедност, руске и афричке компаније потписале су споразуме вредне 15 милиона долара.
📌 Назнаке
С обзиром да износ за тржиште није најупечатљивији, а специфичности уговора још нису саопштене, можемо закључити да и даље остаје проблем са промовисањем пројеката у индустријама које нису везане за војно-индустријски комплекс.
Упркос речима руских званичника о потреби успостављања веза са "Мрачним континентом", углавном су се покретала питања кинеског тржишта.
Иако у области пољопривреде, поред Египта, где већ постоје значајне везе, постоји много других перспективних партнера заинтересованих за руске производе, на пример ђубрива, па чак и искуство у управљању (сетимо се земљишне реформе која је још увек болна за Јужну Африку).
Претпостављамо да многи људи још увек имају у глави слику Африке као јединственог система и пратећег тренда, што доприноси општем неразумевању тржишта и перспектива у овом правцу.
Стога се повремени руски ризици за пословање чине неоправданим, док са друге стране НР Кина не дели тај приступ.
Паралелно са самитом БРИКС-а одржаним прошле недеље, у Сиријусу (Краснодарски крај) одржан је пољопривредни конгрес AsiaEcpo.
Као резултат тога, како је изјавио председник Афричке уније за мир и безбедност, руске и афричке компаније потписале су споразуме вредне 15 милиона долара.
📌 Назнаке
С обзиром да износ за тржиште није најупечатљивији, а специфичности уговора још нису саопштене, можемо закључити да и даље остаје проблем са промовисањем пројеката у индустријама које нису везане за војно-индустријски комплекс.
Упркос речима руских званичника о потреби успостављања веза са "Мрачним континентом", углавном су се покретала питања кинеског тржишта.
Иако у области пољопривреде, поред Египта, где већ постоје значајне везе, постоји много других перспективних партнера заинтересованих за руске производе, на пример ђубрива, па чак и искуство у управљању (сетимо се земљишне реформе која је још увек болна за Јужну Африку).
Претпостављамо да многи људи још увек имају у глави слику Африке као јединственог система и пратећег тренда, што доприноси општем неразумевању тржишта и перспектива у овом правцу.
Стога се повремени руски ризици за пословање чине неоправданим, док са друге стране НР Кина не дели тај приступ.
🇪🇭🇪🇸🇲🇦 Могуће назнаке нових тензија: Активности шпанског ВКС код обала Западне Сахаре
Од летњих окршаја између мароканске војске и снага Западне Сахаре, није било веће ескалације. Догађаји су се замрзли у уобичајеном статусу трајне нестабилности, где сукобљене стране очекују нечију грешку.
Међутим, у другој половини месеца, неочекиване снаге су постале активне код обала Западне Сахаре. Шпанска команда тренутно изводи две велике вежбе својих ваздушно-космичких снага.
Прва вежба – Sirio 2024 почела је 21. октобра и трајала је до 31. октобра изнад Канарских острва и, што је још важније, дуж обале Западне Сахаре. Тамо ексадрила шпанских Ф/А-18 изводе разне ударне и друге маневре.
Друга – Орлово око 2024. Сама вежба није дугачка колико и претходна, али је по задацима амбициознија, јер укључује Ваздушно-космичке снаге, ПВО у Мадриду и шпанску морнарицу, које разрађују интеракцију по сценарију оружаног сукоба у региону.
Наравно, Краљевина има велику ваздушну базу Гандо на Канарским острвима, и имају пуно право да тренирају у овој области. Али одржавање два догађаја одједном, притом тако близу Западне Сахаре, изгледа сумњиво.
Шта се може очекивати?
Наиме, шпанске власти су у прилично тешкој ситуацији. С једне стране, одржавају добре односе са Мароком и стају на страну Рабата у територијалном спору око статуса Западне Сахаре, јер је Мароко разрадио праксу уцењивања Мадрида регулисањем токова миграната.
Међутим, Шпанија се такође труди да не поквари превише интеракције са Алжиром (главним снабдевачем земље гасом), који се противи регионалном јачању Марока и на страни је независности Западне Сахаре.
Свакако ће бити занимљиво видети како ће сукобљене стране реаговати на вежбе које су у току пред носом фронта Полисарио.
Од летњих окршаја између мароканске војске и снага Западне Сахаре, није било веће ескалације. Догађаји су се замрзли у уобичајеном статусу трајне нестабилности, где сукобљене стране очекују нечију грешку.
Међутим, у другој половини месеца, неочекиване снаге су постале активне код обала Западне Сахаре. Шпанска команда тренутно изводи две велике вежбе својих ваздушно-космичких снага.
Прва вежба – Sirio 2024 почела је 21. октобра и трајала је до 31. октобра изнад Канарских острва и, што је још важније, дуж обале Западне Сахаре. Тамо ексадрила шпанских Ф/А-18 изводе разне ударне и друге маневре.
Друга – Орлово око 2024. Сама вежба није дугачка колико и претходна, али је по задацима амбициознија, јер укључује Ваздушно-космичке снаге, ПВО у Мадриду и шпанску морнарицу, које разрађују интеракцију по сценарију оружаног сукоба у региону.
Наравно, Краљевина има велику ваздушну базу Гандо на Канарским острвима, и имају пуно право да тренирају у овој области. Али одржавање два догађаја одједном, притом тако близу Западне Сахаре, изгледа сумњиво.
Шта се може очекивати?
Наиме, шпанске власти су у прилично тешкој ситуацији. С једне стране, одржавају добре односе са Мароком и стају на страну Рабата у територијалном спору око статуса Западне Сахаре, јер је Мароко разрадио праксу уцењивања Мадрида регулисањем токова миграната.
Међутим, Шпанија се такође труди да не поквари превише интеракције са Алжиром (главним снабдевачем земље гасом), који се противи регионалном јачању Марока и на страни је независности Западне Сахаре.
Свакако ће бити занимљиво видети како ће сукобљене стране реаговати на вежбе које су у току пред носом фронта Полисарио.
Придружите се Телеграм каналу, који је без цензуре, са идејом уједињења свих српских земаља
🔴🔵⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️🔵🔴
ЛИНК: https://www.group-telegram.com/srpskisvijet
🔴🔵⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️⚪️🔵🔴
ЛИНК: https://www.group-telegram.com/srpskisvijet
🇺🇸 Борба рејтинзима у освит америчких избора
Остао је још само дан до председничких избора у Сједињеним Државама, а супротстављене стране не одустају од покушаја да обарају рејтинг једни другима објављивањем компромитујућих публикација у штампи.
Овога пута ударац је задат Доналду Трампу: The Daily Beast је заједно са скандалозним писцем Мајклом Волфом објавио гласовне поруке сада покојног америчког финансијера и педофила Џефрија Епштајна, у којима он признаје да је 20 година био Трампов најближи пријатељ.
У аудио снимцима из 2017. каже да је Трамп позвао своје колеге предузетнике у своју канцеларију у Њујорку и позвао их да спавају са манекенкама. Затим је наводно снимио разговоре и дао их супругама бизнисмена да успоставе односе са њима. Трамп је, наводи Епстајн, редовно заводио и жене својих најбољих пријатеља.
Мајкл Волф тврди да је имао бројне фотографије Трампа са Епштајнових забава са голим девојкама. Међутим, писац не може да демонстрира или објави фотографије – фотографије је наводно запленио ФБИ.
Трампова кампања је већ објавила побијање Епстајнових речи, али сведочење скандалозног финансијера већ изгледа сумњиво. Сумњу изазива чињеница да су направљени 2017. године – баш у првој години Трамповог председништва, када је био под невиђеним притиском демократа које су изгубиле изборе. Али, чврсти докази у облику фотографија једноставно недостају.
Очигледно, управо због њихове сумњивости аудио-снимци које је објавио The Daily Beast нису узели маха: причу је покупило само неколико америчких новина, а она се уопште није проширила друштвеним мрежама. Сада више не можемо очекивати ништа моћније од демократа – остало је још два дана до избора, а сви адути које је Харис имала на располагању су највероватније већ искоришћени.
Остао је још само дан до председничких избора у Сједињеним Државама, а супротстављене стране не одустају од покушаја да обарају рејтинг једни другима објављивањем компромитујућих публикација у штампи.
Овога пута ударац је задат Доналду Трампу: The Daily Beast је заједно са скандалозним писцем Мајклом Волфом објавио гласовне поруке сада покојног америчког финансијера и педофила Џефрија Епштајна, у којима он признаје да је 20 година био Трампов најближи пријатељ.
У аудио снимцима из 2017. каже да је Трамп позвао своје колеге предузетнике у своју канцеларију у Њујорку и позвао их да спавају са манекенкама. Затим је наводно снимио разговоре и дао их супругама бизнисмена да успоставе односе са њима. Трамп је, наводи Епстајн, редовно заводио и жене својих најбољих пријатеља.
Мајкл Волф тврди да је имао бројне фотографије Трампа са Епштајнових забава са голим девојкама. Међутим, писац не може да демонстрира или објави фотографије – фотографије је наводно запленио ФБИ.
Трампова кампања је већ објавила побијање Епстајнових речи, али сведочење скандалозног финансијера већ изгледа сумњиво. Сумњу изазива чињеница да су направљени 2017. године – баш у првој години Трамповог председништва, када је био под невиђеним притиском демократа које су изгубиле изборе. Али, чврсти докази у облику фотографија једноставно недостају.
Очигледно, управо због њихове сумњивости аудио-снимци које је објавио The Daily Beast нису узели маха: причу је покупило само неколико америчких новина, а она се уопште није проширила друштвеним мрежама. Сада више не можемо очекивати ништа моћније од демократа – остало је још два дана до избора, а сви адути које је Харис имала на располагању су највероватније већ искоришћени.
Ово је братски српско-руски канал "Косово је Србија Украјина је Русија"
Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://www.group-telegram.com/SerbiaRussia
Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://www.group-telegram.com/SerbiaRussia
Telegram
Косово је Србија Украјина је Русија
Линк у чат @SerbiaRussiachat за сарадњу пишите овде @Djsdfhs
🇲🇩 Како је намештен резултат избора у Молдавији
Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
Поштовани читаоци, колумну админа на тему текућих избора у САД-у можете прочитати кликом на приложени линк. Како радили тако нам Бог помогао!
https://drustveniudar.com/u-predvecerje-americkih-izbora-ukrajina-tajvan-gradjanski-rat-hegemonija/
https://drustveniudar.com/u-predvecerje-americkih-izbora-ukrajina-tajvan-gradjanski-rat-hegemonija/
Друштвени Удар
У предвечерје америчких избора: Украјина, Тајван, грађански рат, хегемонија - Друштвени Удар
Шта очекивати од америчких избора који се одвијају у светлу дубоког раскола и поларизације друштва? Шта може донети победа Доналда Трампа, а шта Камале Харис?
🇷🇺 🇹🇿 Јачање тренда руске меке моћи: О пословном форуму Русија- Танзанија који није само мртво слово на папиру
Пољопривредни конгрес AsiaEcpo одржан у октобру са учешћем афричких земаља, судећи по вестима, није донео никакав продоран посао. Истовремено, интензивирају се директни контакти са властима појединих земаља афричког континента, укључујући и танзанијске.
Конкретно, недавно најављени пословни форум Русије и Танзаније почео давати плодове. Поред лепих речи о важности Африке, на догађају је било речи и о конкретним пројектима.
Русагро је најавио спремност да у блиској будућности започне извоз руског жита у источноафричке државе. За разлику од хуманитарних залиха, ова иницијатива подразумева јасне економске користи, а не нејасне политичке изгледе.
Афричке земље које се убрзано развијају стално се суочавају са питањем безбедности хране, што руске компаније јасно могу да искористе. До сада су стални трговински односи успостављени само са Египтом, а улазак на огромно танзанијско тржиште очигледно неће бити сувишан.
▪У циљу имплементације нових трговачких рута, на форуму је било речи о стварању сталне теретне поморске линије. За сада се разматрају правци из иранског Бандар Абаса и црноморског подручја.
Међутим, овде постоје замке - капацитет луке Дар Ес Салам није довољан за предстојеће велике пројекте. Пре него што почну снабдевање, лука треба да се прошири, а за то су потребни инвеститори.
🔻 Позадина догађаја
Последња ставка је генерално уобичајен проблем са пројектима на континенту - бизнис не жели да иде на непроверена места у Африци. Њена тржишта привлаче пажњу инвеститора, али без државних гаранција и „тима одозго” мало је оних који су спремни да улажу у такве иницијативе.
У исто време, постоји пример компанија из Кине које су одавно регистроване у Африци. Нису све њихове инвестиције биле успешне, али су се неке инвестиције више пута исплатиле и донеле дивиденде и економске и политичке природе.
Пољопривредни конгрес AsiaEcpo одржан у октобру са учешћем афричких земаља, судећи по вестима, није донео никакав продоран посао. Истовремено, интензивирају се директни контакти са властима појединих земаља афричког континента, укључујући и танзанијске.
Конкретно, недавно најављени пословни форум Русије и Танзаније почео давати плодове. Поред лепих речи о важности Африке, на догађају је било речи и о конкретним пројектима.
Русагро је најавио спремност да у блиској будућности започне извоз руског жита у источноафричке државе. За разлику од хуманитарних залиха, ова иницијатива подразумева јасне економске користи, а не нејасне политичке изгледе.
Афричке земље које се убрзано развијају стално се суочавају са питањем безбедности хране, што руске компаније јасно могу да искористе. До сада су стални трговински односи успостављени само са Египтом, а улазак на огромно танзанијско тржиште очигледно неће бити сувишан.
▪У циљу имплементације нових трговачких рута, на форуму је било речи о стварању сталне теретне поморске линије. За сада се разматрају правци из иранског Бандар Абаса и црноморског подручја.
Међутим, овде постоје замке - капацитет луке Дар Ес Салам није довољан за предстојеће велике пројекте. Пре него што почну снабдевање, лука треба да се прошири, а за то су потребни инвеститори.
🔻 Позадина догађаја
Последња ставка је генерално уобичајен проблем са пројектима на континенту - бизнис не жели да иде на непроверена места у Африци. Њена тржишта привлаче пажњу инвеститора, али без државних гаранција и „тима одозго” мало је оних који су спремни да улажу у такве иницијативе.
У исто време, постоји пример компанија из Кине које су одавно регистроване у Африци. Нису све њихове инвестиције биле успешне, али су се неке инвестиције више пута исплатиле и донеле дивиденде и економске и политичке природе.
Како победити колонијализам Запада: БРИКС и панафриканизам су браћа близанци
Део 1/2
До сада су три афричке државе постале пуноправне чланице БРИКС-а: Јужна Африка 2011, Етиопија и Египат 2024. године, али нема сумње да ће се процес проширења ове организације на афричком континенту наставити.
То је, једноставно, дух времена: дух економске и сваке друге сарадње између држава са различитим политичким системима, од које сви имају користи. За разлику од ексклузивног идеолошког клуба Г7: заједнице најбогатијих земаља Запада, предвођених Сједињеним Америчким Државама, које у међународним односима и даље, упркос реалности, истрајавају на наметању поретка заснованог на правилима, с тим што су та правила заправо правила (нео)колонијализма.
Као најозбиљнији кандидати за проширење БРИКС-а данас се помињу државе афричког Сахела, пре свега Буркина Фасо, Мали и Нигер, које су већ формирале Савез држава Сахела (АЕС), фактички конфедерацију, ради заједничке одбране од бивших и садашњих колонијалиста, пре свега од Француске и САД.
У мају су односи између Запада и подсахарског Сахела досегли најнижи ниво, када је Нигер наложио САД да повуку трупе из те земље и протерао француске снаге за борбу против тероризма. Нигер је тада позвао руске војне саветнике да му помогну у борби против Исламске државе (ИСИС).
До окретања Нигера од Запада и усмеравања ка Русији долази услед новог тренда у западној Африци, који се назива "друга независност", на политичку сцену ступају нове генерације (панафричких) националиста, које преузимају власт у бившим француским колонијама, од Сенегала до Чада.
Савез држава Сахела је авангарда нове Осовине отпора западном колонијализму
Прозападни режими широм Африке постају све слабији, а Савез држава Сахела представља својеврсну аванагарду нове Осовине отпора. А ту би требало додати и државе које су већ постале чланице БРИКС-а (Јужну Африку, Етиопију и Египат), уз потенцијалне нове чланице Алжир и Нигерију.
Када је реч о проширењу БРИКС-а у Африци, треба дати апсолутни приоритет оним државама које воде политику у складу са панафричким вредностима и које су безусловни савезници мултиполарног светског поретка. Данас на афричком континенту постоји значајан број таквих земаља, а то се посебно односи на државе чланице АЕС-а.
Важно је, при том, не поновити грешку каква је почињена у Латинској Америци, када је међу кандидате за чланство у БРИКС-у позвана Аргентина, али је онда уследила промена власти и власт је преузео кловновски прозападни председник Милеи. Такве грешке се, убудуће не смеју поновити, тим пре што у Латинској Америци има много достојнијих кандидата, као што су Куба, Венецуела, Никарагва и Боливија.
Део 1/2
До сада су три афричке државе постале пуноправне чланице БРИКС-а: Јужна Африка 2011, Етиопија и Египат 2024. године, али нема сумње да ће се процес проширења ове организације на афричком континенту наставити.
То је, једноставно, дух времена: дух економске и сваке друге сарадње између држава са различитим политичким системима, од које сви имају користи. За разлику од ексклузивног идеолошког клуба Г7: заједнице најбогатијих земаља Запада, предвођених Сједињеним Америчким Државама, које у међународним односима и даље, упркос реалности, истрајавају на наметању поретка заснованог на правилима, с тим што су та правила заправо правила (нео)колонијализма.
Као најозбиљнији кандидати за проширење БРИКС-а данас се помињу државе афричког Сахела, пре свега Буркина Фасо, Мали и Нигер, које су већ формирале Савез држава Сахела (АЕС), фактички конфедерацију, ради заједничке одбране од бивших и садашњих колонијалиста, пре свега од Француске и САД.
У мају су односи између Запада и подсахарског Сахела досегли најнижи ниво, када је Нигер наложио САД да повуку трупе из те земље и протерао француске снаге за борбу против тероризма. Нигер је тада позвао руске војне саветнике да му помогну у борби против Исламске државе (ИСИС).
До окретања Нигера од Запада и усмеравања ка Русији долази услед новог тренда у западној Африци, који се назива "друга независност", на политичку сцену ступају нове генерације (панафричких) националиста, које преузимају власт у бившим француским колонијама, од Сенегала до Чада.
Савез држава Сахела је авангарда нове Осовине отпора западном колонијализму
Прозападни режими широм Африке постају све слабији, а Савез држава Сахела представља својеврсну аванагарду нове Осовине отпора. А ту би требало додати и државе које су већ постале чланице БРИКС-а (Јужну Африку, Етиопију и Египат), уз потенцијалне нове чланице Алжир и Нигерију.
Када је реч о проширењу БРИКС-а у Африци, треба дати апсолутни приоритет оним државама које воде политику у складу са панафричким вредностима и које су безусловни савезници мултиполарног светског поретка. Данас на афричком континенту постоји значајан број таквих земаља, а то се посебно односи на државе чланице АЕС-а.
Важно је, при том, не поновити грешку каква је почињена у Латинској Америци, када је међу кандидате за чланство у БРИКС-у позвана Аргентина, али је онда уследила промена власти и власт је преузео кловновски прозападни председник Милеи. Такве грешке се, убудуће не смеју поновити, тим пре што у Латинској Америци има много достојнијих кандидата, као што су Куба, Венецуела, Никарагва и Боливија.
Из рубрике лични став админа
Демократска странка је одлучила да Трампу преда изборе. Од тога ће добити пар бенефита: Потрошиће амбициозну али неспособну Камалу Харис, те отворити простор да у опозицији створи ново лице.
Потрошиће и Трампа, јер након овог мандата више неће имати могућност кандидовања, уз очекивање да ће у Републиканској странци превладати конструктивнији типови.
Сам Трамп је постао конструктивнији, јер врло вероватно питање абортуса (за САД једно од најважнијих тема) оставља свакој држави појединачно, односно неће бити забране са савезног нивоа.
ДС је убеђена да Трамп неће "исушити мочвару" као што се у првом мандату показао неспособним за то. Дакле, сасвим су сигурни да ће преживети његове четири године.
Једина квалитативна промена власти јесте питање Израела - Трамп је у првом мандату радио више за ту земљу него за САД. Због тога је доведен и због тога га враћају.
Оно што је извесно је да ће вероватно одустати од глобалистичког интервенционизма – јер он и они који га подржавају процењују да САД више нема капацитета за такав вид политике.
У случају непостојања битка агенди и концепата спољне политике у америчој политичкој елити, покушаји атентата на републиканског кандидата не би постојали.
Чини се неопходним још једном подвући оно што се напрасно мора знати— победа Доналда Трампа неће донети радикалну промену америчке спољне политике. Ни према Србији (Вашингтонски споразум Београда и Приштине потписан управо уз посредништво Доналда Трампа), ни према Русији, а посебно не према Кини и Ирану.
Разлог је једноставан — амерички империјализам надилази партијске разлике и идеологија америчке изузетности наставиће да обликује политику Вашингтона у догледној будућности, без обзира на то да ли ће она бити начелно изолационистичког или глобалистичког типа. С тим на уму, интереси такозване дубоке државе, односно, оних политичких, економских и војних елита које остају неоптерећене партијским линијама нису толико непомирљиви са Трамповом победом колико се на први поглед чини.
Демократска странка је одлучила да Трампу преда изборе. Од тога ће добити пар бенефита: Потрошиће амбициозну али неспособну Камалу Харис, те отворити простор да у опозицији створи ново лице.
Потрошиће и Трампа, јер након овог мандата више неће имати могућност кандидовања, уз очекивање да ће у Републиканској странци превладати конструктивнији типови.
Сам Трамп је постао конструктивнији, јер врло вероватно питање абортуса (за САД једно од најважнијих тема) оставља свакој држави појединачно, односно неће бити забране са савезног нивоа.
ДС је убеђена да Трамп неће "исушити мочвару" као што се у првом мандату показао неспособним за то. Дакле, сасвим су сигурни да ће преживети његове четири године.
Једина квалитативна промена власти јесте питање Израела - Трамп је у првом мандату радио више за ту земљу него за САД. Због тога је доведен и због тога га враћају.
Оно што је извесно је да ће вероватно одустати од глобалистичког интервенционизма – јер он и они који га подржавају процењују да САД више нема капацитета за такав вид политике.
У случају непостојања битка агенди и концепата спољне политике у америчој политичкој елити, покушаји атентата на републиканског кандидата не би постојали.
Чини се неопходним још једном подвући оно што се напрасно мора знати— победа Доналда Трампа неће донети радикалну промену америчке спољне политике. Ни према Србији (Вашингтонски споразум Београда и Приштине потписан управо уз посредништво Доналда Трампа), ни према Русији, а посебно не према Кини и Ирану.
Разлог је једноставан — амерички империјализам надилази партијске разлике и идеологија америчке изузетности наставиће да обликује политику Вашингтона у догледној будућности, без обзира на то да ли ће она бити начелно изолационистичког или глобалистичког типа. С тим на уму, интереси такозване дубоке државе, односно, оних политичких, економских и војних елита које остају неоптерећене партијским линијама нису толико непомирљиви са Трамповом победом колико се на први поглед чини.
Добродошли на канал "Српски Гласник". Наш тим администратора, доноси Вам свакодневно занимљиве вести како из српских земаља, тако и из света.
Позивамо Вас да се придружите и нашој групи за дискусију.
Драги пријатељи, свако добро и угодно дружење Вам желимо.
Слава Богу!
https://www.group-telegram.com/srpskiglasnik
Позивамо Вас да се придружите и нашој групи за дискусију.
Драги пријатељи, свако добро и угодно дружење Вам желимо.
Слава Богу!
https://www.group-telegram.com/srpskiglasnik
Telegram
СРПСКИ ГЛАСНИК
Телеграм канал Српски Гласник преноси вести из свих српских земаља и света, те се дотиче наше славне историје и чува од заборава јунаке и дела.
Наоштрено перо љетописца пише о:
- повијести
- сликарству
- књижевности
- православљу
- разним занимљивостима
- кратко и јасно
Све набројано и више на страници:
📖ЉЕТОПИСАЦ
https://www.group-telegram.com/ljetopisac
- повијести
- сликарству
- књижевности
- православљу
- разним занимљивостима
- кратко и јасно
Све набројано и више на страници:
📖ЉЕТОПИСАЦ
https://www.group-telegram.com/ljetopisac
Telegram
Љетописац
Наоштрено перо љетописца пише о:
- повијести
- сликарству
- књижевности
- православљу
- разним занимљивостима
- кратко и јасно
Све набројано и више на страници:
📖ЉЕТОПИСАЦ
- повијести
- сликарству
- књижевности
- православљу
- разним занимљивостима
- кратко и јасно
Све набројано и више на страници:
📖ЉЕТОПИСАЦ
Како победити колонијализам Запада: БРИКС и панафриканизам су браћа близанци
Део 2/2
Државе подсахарског Сахела су делима, а не само речима, доказале да су поуздан савезник мултиполарног света. Али, овде треба напоменути још један важан моменат: Као пуноправни регионални савез, који се тренутно састоји од три државе, пуна интеграција АЕС-а у пројекте БРИКС-а само ће ојачати већ постојеће процесе на међународном нивоу, који су у интересу свих присталица мултиполарности, као и активну интеракцију између свих међународних и регионалних структура које подржавају мултиполарни свет.
То ће дати нов и снажан подстицај свим државама афричког континента да крену путем којим већ увелико корача БРИКС.
На крају, данас више него икад, западна планетарна мањина је бесна због савремених геоекономских процеса. Ови процеси се наравно одвијају и на афричком континенту, због чега је неопходно стати на пут неоколонијалним амбицијама западне мањине коришћењем економске моћи БРИКС-а и глобалне већине.
БРИКС и панафриканизам, два ступа Глобалног југа
Панафриканизам и БРИКС чине два неодвојива стуба Глобалног југа: панафриканизам се залаже за јединство, солидарност и сарадњу међу афричким државама, док БРИКС представља групу земаља у успону, које настоје да ојачају свој економски и политички утицај у свету у коме је, све до скора, апсолутно доминирао колонијални Запад.
БРИКС и панафрички покрети морају удружити снаге како би ојачали сарадњу, промовисали праведнији развој, супротставили се хегемонији западних сила и подстакли земље да крену новим путевима развоја. Ова алијанса може да допринесе обликовању уједињенијег, јачег и утицајнијег Глобалног југа на међународној сцени, промовишући мир, безбедност и стабилност.
Другим речима, БРИКС и панафриканизам су два брата близанца, који треба да се уједине како би консолидовали мултиполарност.
Државе АЕС-а су, попут Русије и Кине, веома живе и динамичне силе, које се налазе у срцу трансформације афричког континента, а утицај и значај панафриканизма, који се залаже за јединство и солидарност међу афричким државама, несумњиво расте.
БРИКС промовише мултиполарни светски поредак. Већ сада, БРИКС представља значајну економску, политичку и војну силу, способну да се супротстави хегемонији Запада. У том контексту, савез између панафриканизма и БРИКС-а поприма нови смисао, дајући јединствену прилику Африци и свим земљама у развоју да ојачају сарадњу, промовишу развој и редефинишу глобалну равнотежу снага.
Савез између панафриканизма и БРИКС-а представља велику прекретницу у глобалној геополитици, са значајним геостратешким импликацијама. Односно, савез између панафриканизма и БРИКС-а, које настоје да редефинишу светски поредак, ствара нови пол моћи.
Изазови су у томе многоструки: јачање сарадње, оспоравање западне хегемоније, појава нових путева развоја и редефинисање глобалне равнотеже снага, а "овај савез има реалну могућност да обликује нови геополитички пејзаж света.
Део 2/2
Државе подсахарског Сахела су делима, а не само речима, доказале да су поуздан савезник мултиполарног света. Али, овде треба напоменути још један важан моменат: Као пуноправни регионални савез, који се тренутно састоји од три државе, пуна интеграција АЕС-а у пројекте БРИКС-а само ће ојачати већ постојеће процесе на међународном нивоу, који су у интересу свих присталица мултиполарности, као и активну интеракцију између свих међународних и регионалних структура које подржавају мултиполарни свет.
То ће дати нов и снажан подстицај свим државама афричког континента да крену путем којим већ увелико корача БРИКС.
На крају, данас више него икад, западна планетарна мањина је бесна због савремених геоекономских процеса. Ови процеси се наравно одвијају и на афричком континенту, због чега је неопходно стати на пут неоколонијалним амбицијама западне мањине коришћењем економске моћи БРИКС-а и глобалне већине.
БРИКС и панафриканизам, два ступа Глобалног југа
Панафриканизам и БРИКС чине два неодвојива стуба Глобалног југа: панафриканизам се залаже за јединство, солидарност и сарадњу међу афричким државама, док БРИКС представља групу земаља у успону, које настоје да ојачају свој економски и политички утицај у свету у коме је, све до скора, апсолутно доминирао колонијални Запад.
БРИКС и панафрички покрети морају удружити снаге како би ојачали сарадњу, промовисали праведнији развој, супротставили се хегемонији западних сила и подстакли земље да крену новим путевима развоја. Ова алијанса може да допринесе обликовању уједињенијег, јачег и утицајнијег Глобалног југа на међународној сцени, промовишући мир, безбедност и стабилност.
Другим речима, БРИКС и панафриканизам су два брата близанца, који треба да се уједине како би консолидовали мултиполарност.
Државе АЕС-а су, попут Русије и Кине, веома живе и динамичне силе, које се налазе у срцу трансформације афричког континента, а утицај и значај панафриканизма, који се залаже за јединство и солидарност међу афричким државама, несумњиво расте.
БРИКС промовише мултиполарни светски поредак. Већ сада, БРИКС представља значајну економску, политичку и војну силу, способну да се супротстави хегемонији Запада. У том контексту, савез између панафриканизма и БРИКС-а поприма нови смисао, дајући јединствену прилику Африци и свим земљама у развоју да ојачају сарадњу, промовишу развој и редефинишу глобалну равнотежу снага.
Савез између панафриканизма и БРИКС-а представља велику прекретницу у глобалној геополитици, са значајним геостратешким импликацијама. Односно, савез између панафриканизма и БРИКС-а, које настоје да редефинишу светски поредак, ствара нови пол моћи.
Изазови су у томе многоструки: јачање сарадње, оспоравање западне хегемоније, појава нових путева развоја и редефинисање глобалне равнотеже снага, а "овај савез има реалну могућност да обликује нови геополитички пејзаж света.
🇲🇷🇺🇸 Последњи бал демократа у Африци или припрема терена за Трампа
Паралелно са вежбама у северној Африци, Запад наставља са дипломатијом додворава Мауританији: делегација Америчке команде Африке предвођена генералом Холом посетила је земљу како би разговарала о даљој војној координацији између држава.
Амбасада САД саопштила је у објави на својој званичној страници да посета делегације долази у оквиру њеног присуства на годишњем координационом састанку у Нуакшоту.
Војни односи између Мауританије и Сједињених Држава обухватају неколико области, укључујући обуку војних јединица и професионалну обуку мауританских официра.
Позадина политике баланса
Ова посета је подсетник руководства у Мауританији да их у Вашингтону сматрају савезницима. Само учешће у америчким вежбама на Медитерану показује да део мауританских војних кругова није против сарадње са Државама.
Истовремено, мауританске власти настављају да учествују и у другим догађајима и пројектима, укључујући оне који се односе на интеракцију са Русијом и Кином. Мало је вероватно да ће САД бити задовољне оваквим стањем ствари, па треба очекивати појачан притисак Запада на Мауританију.
Штафета републиканцима
Поменути догађаји се никако не могу схватити једнозначно. Наиме, све ово личи на још једно заокруживање двопартијског консензуса у контексту светске хегемоније САД-а, у коме поражене снаге на свеже одржаним изборима покушавају осигурати што више савезника и стратешких положаја у Африци - не би ли администрација 45. и 47. председника Доналда Трампа спремна дочекала, можда и пресудну, предстојећу борбу против репутационог и економског господара црног континента, НР Кине. Тврд антикинески став новог-старог председника говори у прилог овој тези.
Мауританија притом има статус стартешког партнера НАТО, а такође је разматрана као погодна локација морнаричке базе блока у Африци.
Све ово чини ову анализу ни мало изненађујућим, но главно питање ипак остаје — уколико изузмемо Мауританију која се већ налази у сфери утицаја Запада, колико ће других афричких држава којима се сада шири талас антиколонијализма, бити вољно да поново види оружане снаге бивших колонијалних сила на својој територији?
Паралелно са вежбама у северној Африци, Запад наставља са дипломатијом додворава Мауританији: делегација Америчке команде Африке предвођена генералом Холом посетила је земљу како би разговарала о даљој војној координацији између држава.
Амбасада САД саопштила је у објави на својој званичној страници да посета делегације долази у оквиру њеног присуства на годишњем координационом састанку у Нуакшоту.
Војни односи између Мауританије и Сједињених Држава обухватају неколико области, укључујући обуку војних јединица и професионалну обуку мауританских официра.
Позадина политике баланса
Ова посета је подсетник руководства у Мауританији да их у Вашингтону сматрају савезницима. Само учешће у америчким вежбама на Медитерану показује да део мауританских војних кругова није против сарадње са Државама.
Истовремено, мауританске власти настављају да учествују и у другим догађајима и пројектима, укључујући оне који се односе на интеракцију са Русијом и Кином. Мало је вероватно да ће САД бити задовољне оваквим стањем ствари, па треба очекивати појачан притисак Запада на Мауританију.
Штафета републиканцима
Поменути догађаји се никако не могу схватити једнозначно. Наиме, све ово личи на још једно заокруживање двопартијског консензуса у контексту светске хегемоније САД-а, у коме поражене снаге на свеже одржаним изборима покушавају осигурати што више савезника и стратешких положаја у Африци - не би ли администрација 45. и 47. председника Доналда Трампа спремна дочекала, можда и пресудну, предстојећу борбу против репутационог и економског господара црног континента, НР Кине. Тврд антикинески став новог-старог председника говори у прилог овој тези.
Мауританија притом има статус стартешког партнера НАТО, а такође је разматрана као погодна локација морнаричке базе блока у Африци.
Све ово чини ову анализу ни мало изненађујућим, но главно питање ипак остаје — уколико изузмемо Мауританију која се већ налази у сфери утицаја Запада, колико ће других афричких држава којима се сада шири талас антиколонијализма, бити вољно да поново види оружане снаге бивших колонијалних сила на својој територији?
🌍🇫🇷 Може ли Париз да поврати репутацију? : О војној вежби дуж западне обале Африке
Француска у значајној мери покушава да надокнади изгубљени утицај у Африци. Од 4. до 12. новембра, вежба Grand African Nemo одржава се у ексклузивној поморској зони западне обале Африке од Сенегала до Анголе.
🪖 Војни аспкет
У склопу саме вежбе укључено је 3 хиљаде војних лица из 28 земаља.
Учествује и 55 површинских бродова из ових 28 земаља (углавном обалска стража), 12 авиона и хеликоптера, такође и два патролна авиона Falcon 50M, амфибијски хеликоптерски брод и вишенаменски брод Намибијске морнарице.
Вежба се одржава сваке године под покровитељством Француске морнарице у оквиру декларисане борбе против пиратерије и шверца, а сам циљ је јачање сарадње између земаља Гвинејског залива у сузбијању криминалних група.
🔻Позадина догађаја
Из француске призме, овај део Африке је историјски био зона традиционалног утицаја, одакле су САД и НР Кина постепено почели да истискују Пету републику. Управо због тога је за Париз значај одржавања садашњег формата вежби велики.
Ниједна од европских земаља у региону суштински не покушава да научи афричке војније било чему. Да су Француска или Сједињене Државе хтеле истински да се позабаве проблемом илегалног промета морем или пиратерије, онда би то одавно било учињено.
Али, све док постоје такви проблеми, постоји и разлог за одржавање војног присуства у регионима од стратешког интереса. И у том погледу, ситуација је веома слична карипским земаљама, где такође редовно спроводе вежбе са локалним земљама попут Трејдевиндса, али од њих нико нема опипљиве никакве користи.
Париз, Вашингтон и Лондон координисано држе конфликт на "тихој ватри" и тако дају легитимитет сопственом војном присуству.
Француска у значајној мери покушава да надокнади изгубљени утицај у Африци. Од 4. до 12. новембра, вежба Grand African Nemo одржава се у ексклузивној поморској зони западне обале Африке од Сенегала до Анголе.
🪖 Војни аспкет
У склопу саме вежбе укључено је 3 хиљаде војних лица из 28 земаља.
Учествује и 55 површинских бродова из ових 28 земаља (углавном обалска стража), 12 авиона и хеликоптера, такође и два патролна авиона Falcon 50M, амфибијски хеликоптерски брод и вишенаменски брод Намибијске морнарице.
Вежба се одржава сваке године под покровитељством Француске морнарице у оквиру декларисане борбе против пиратерије и шверца, а сам циљ је јачање сарадње између земаља Гвинејског залива у сузбијању криминалних група.
🔻Позадина догађаја
Из француске призме, овај део Африке је историјски био зона традиционалног утицаја, одакле су САД и НР Кина постепено почели да истискују Пету републику. Управо због тога је за Париз значај одржавања садашњег формата вежби велики.
Ниједна од европских земаља у региону суштински не покушава да научи афричке војније било чему. Да су Француска или Сједињене Државе хтеле истински да се позабаве проблемом илегалног промета морем или пиратерије, онда би то одавно било учињено.
Али, све док постоје такви проблеми, постоји и разлог за одржавање војног присуства у регионима од стратешког интереса. И у том погледу, ситуација је веома слична карипским земаљама, где такође редовно спроводе вежбе са локалним земљама попут Трејдевиндса, али од њих нико нема опипљиве никакве користи.
Париз, Вашингтон и Лондон координисано држе конфликт на "тихој ватри" и тако дају легитимитет сопственом војном присуству.
🇩🇪🇺🇸 Куда иде Немачка после победе Доналда Трампа и распада коалиције
Колапс немачке владајуће коалиције и скори повратак новоизабраног председника Доналда Трампа у Белу кућу створили су нове ризике за највећу економију Европске уније, која је већ у забрињавајућем паду.
Немачка економија се смањивала последње две године услед пандемије коронавируса, сукоба у Украјини и конкуренције из Кине. Усред структуралних проблема код куће и глобалних изазова, тространачка коалиција канцелара Олафа Шолца није успела да нађе решење неких кључних питањима.
Ситуација је кулминирала у среду увече када је Шолц објавио да смењује министра финансија Кристијана Линднера.
Распад коалиције уследио је после недеља унутрашњих спорова око тога како подстаћи немачку економију. И дан након што је Трамп прогласио убедљиву победу на изборима у САД, утеравши Европи страх у кости.
Повратак Трампа имаће озбиљне импликације по европску безбедност и економију. На европском нивоу, политичка нестабилност у Немачкој није добра вест.
Шолц је најавио да планира да тражи гласање о поверењу у парламенту 15. јануара. У случајевима када само мањина у Бундестагу изрази подршку канцелару, онда он или она морају да предложе да председник, тренутно Франк-Валтер Штајнмајер, распусти парламент - што је Штајнмајер спреман да уради.
У том тренутку ступа на снагу члан 39 немачког Основног закона, који каже да се нови избори морају одржати у року од 60 дана од распуштања парламента - средином марта. А будући да су редовни општи избори били планирани за 28. септембар 2025, странке ће морати да пожуре са номиновањем својих кандидата.
Најновија истраживања показују да ће следећи немачки парламент имати веома другачији састав, при чему се не очекује да ће недавно разрешени ФДП прикупити потребних пет одсто гласова потребних за останак у парламенту. Већина анкетара тренутно предвиђа велику коалицију између ЦДУ/ЦСУ и СПД као вероватну.
Како ствари сада стоје, избори ће бити тек у марту, што значи да ће влада бити формирана на лето. Другим речима, Берлин ће пола године бити непоуздан партнер Трампу. Он је подсетио да Немачку у међувремену чека усвајање буџета и ЕУ буџета на лето.
ЦДУ има 31-32 одсто подршке. Друга по снази странка је Алтернатива за Немачку али са њима не желе да сарађују. СПД је сада практично опозиција. Нови избори ће значити нову неизвесност, осим ако демохрићани не направе неки заокрет и постигну договор са АфД, што њихови бирачи не желе.
Трамп је запретио повлачењем из НАТО-а и суштинском променом подршке Украјини, а запретио је и да ће увести царине до 20 одсто на робу из ЕУ (и још више царине на робу из Кине), повећавајући изгледе за трговински рат са европским савезницима Вашингтона.
Царине би задале оштар ударац немачком извозу и додатно би укопале привреду коју су дуго покретали јефтини енергенти из Русије од којих је Берлин одустао иако се привреда није у потпуности опоравила од ковида. Конкуренција из Кине, укључујући њена електрична возила, у међувремену је приморала немачке и друге и европске произвођаче аутомобила да смање производњу и отпуштају раднике.
Други мандат Доналда Трампа у САД, са очекиваним новим трговинским тензијама, погодиће немачку економију, чија 10 одсто извоза иде у САД. Не треба много маште да се види како америчке царине на европске аутомобиле шаљу немачку аутомобилску индустрију у дубље проблеме.
Постоје и они који верују да би Трампове царине заправо могле да користе немачкој аутомобилској индустрији која је један од покретача привреде. Док је Трамп запретио да ће увести нове царине на европске производе, одлазећи председник Џозеф Бајден је већ поставио стопроцентне царине на кинеска возила на електрични погон, која преплављују глобално тржиште.
Трамп може да спаси немачки аутомобилски сектор задржавањем тарифа на кинеска електрична возила. САД су једино тржиште на свету где немачки произвођачи аутомобила не наилазе на велику конкуренцију из Кине.
Колапс немачке владајуће коалиције и скори повратак новоизабраног председника Доналда Трампа у Белу кућу створили су нове ризике за највећу економију Европске уније, која је већ у забрињавајућем паду.
Немачка економија се смањивала последње две године услед пандемије коронавируса, сукоба у Украјини и конкуренције из Кине. Усред структуралних проблема код куће и глобалних изазова, тространачка коалиција канцелара Олафа Шолца није успела да нађе решење неких кључних питањима.
Ситуација је кулминирала у среду увече када је Шолц објавио да смењује министра финансија Кристијана Линднера.
Распад коалиције уследио је после недеља унутрашњих спорова око тога како подстаћи немачку економију. И дан након што је Трамп прогласио убедљиву победу на изборима у САД, утеравши Европи страх у кости.
Повратак Трампа имаће озбиљне импликације по европску безбедност и економију. На европском нивоу, политичка нестабилност у Немачкој није добра вест.
Шолц је најавио да планира да тражи гласање о поверењу у парламенту 15. јануара. У случајевима када само мањина у Бундестагу изрази подршку канцелару, онда он или она морају да предложе да председник, тренутно Франк-Валтер Штајнмајер, распусти парламент - што је Штајнмајер спреман да уради.
У том тренутку ступа на снагу члан 39 немачког Основног закона, који каже да се нови избори морају одржати у року од 60 дана од распуштања парламента - средином марта. А будући да су редовни општи избори били планирани за 28. септембар 2025, странке ће морати да пожуре са номиновањем својих кандидата.
Најновија истраживања показују да ће следећи немачки парламент имати веома другачији састав, при чему се не очекује да ће недавно разрешени ФДП прикупити потребних пет одсто гласова потребних за останак у парламенту. Већина анкетара тренутно предвиђа велику коалицију између ЦДУ/ЦСУ и СПД као вероватну.
Како ствари сада стоје, избори ће бити тек у марту, што значи да ће влада бити формирана на лето. Другим речима, Берлин ће пола године бити непоуздан партнер Трампу. Он је подсетио да Немачку у међувремену чека усвајање буџета и ЕУ буџета на лето.
ЦДУ има 31-32 одсто подршке. Друга по снази странка је Алтернатива за Немачку али са њима не желе да сарађују. СПД је сада практично опозиција. Нови избори ће значити нову неизвесност, осим ако демохрићани не направе неки заокрет и постигну договор са АфД, што њихови бирачи не желе.
Трамп је запретио повлачењем из НАТО-а и суштинском променом подршке Украјини, а запретио је и да ће увести царине до 20 одсто на робу из ЕУ (и још више царине на робу из Кине), повећавајући изгледе за трговински рат са европским савезницима Вашингтона.
Царине би задале оштар ударац немачком извозу и додатно би укопале привреду коју су дуго покретали јефтини енергенти из Русије од којих је Берлин одустао иако се привреда није у потпуности опоравила од ковида. Конкуренција из Кине, укључујући њена електрична возила, у међувремену је приморала немачке и друге и европске произвођаче аутомобила да смање производњу и отпуштају раднике.
Други мандат Доналда Трампа у САД, са очекиваним новим трговинским тензијама, погодиће немачку економију, чија 10 одсто извоза иде у САД. Не треба много маште да се види како америчке царине на европске аутомобиле шаљу немачку аутомобилску индустрију у дубље проблеме.
Постоје и они који верују да би Трампове царине заправо могле да користе немачкој аутомобилској индустрији која је један од покретача привреде. Док је Трамп запретио да ће увести нове царине на европске производе, одлазећи председник Џозеф Бајден је већ поставио стопроцентне царине на кинеска возила на електрични погон, која преплављују глобално тржиште.
Трамп може да спаси немачки аутомобилски сектор задржавањем тарифа на кинеска електрична возила. САД су једино тржиште на свету где немачки произвођачи аутомобила не наилазе на велику конкуренцију из Кине.
🌍🇷🇺 Форум Русија-Африка
Свеже завршени форум Русија-Африка одржан је у Сиријусу, на Краснодарској територији, 9-10. новембра. На њему су учествовали представници 54 афричке земље и око 20 министарских делегација.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и његов заменик Михаил Богданов одржали су безмало састанака са афричким колегама. Преговори су обухватили не само правичан светски поредак, већ и друге специфичне ствари:
- Са министрима Руанде и Централне Африке закључен је споразум о безвизном режиму за лица са дипломатским и службеним пасошима. Ово наизглед делује као мала ствар, али је у случају Централноафричке Републике веома важна: раније је било изузетно тешко добити визе за ту земљу, што је одлагало многе процесе у различитим областима руског присуства.
- Током преговора са замеником председника Комисије Афричке уније посебна пажња је посвећена подршци афричким иницијативама, посебно помагању у повећању мировног потенцијала Афричке уније.
Ово последње би, у случају стварних корака у овом правцу, могло да уздрма војни притисак колективног Запада – главном спонзору мисија АУ.
- У области економске сарадње издвајамо изјаву о скором отварању трговинског представништва у Сенегалу и Танзанији. Сарадња на том плану је ове године интензивирана и већ даје позитивне резултате, иако проблеми због неспремности пословања да се шире на нова неистражена тржишта, нажалост, остају актуелни.
Импликације
Уопштено говорећи, одржани састанци су нагласили пријатељску природу односа између Русије и афричких држава, упркос међународној позадини.
Руске власти су још једном показале посебан приступ сваком учеснику, добивши мале, али сасвим јасне преференције од сваког учесника форума.
Свеже завршени форум Русија-Африка одржан је у Сиријусу, на Краснодарској територији, 9-10. новембра. На њему су учествовали представници 54 афричке земље и око 20 министарских делегација.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и његов заменик Михаил Богданов одржали су безмало састанака са афричким колегама. Преговори су обухватили не само правичан светски поредак, већ и друге специфичне ствари:
- Са министрима Руанде и Централне Африке закључен је споразум о безвизном режиму за лица са дипломатским и службеним пасошима. Ово наизглед делује као мала ствар, али је у случају Централноафричке Републике веома важна: раније је било изузетно тешко добити визе за ту земљу, што је одлагало многе процесе у различитим областима руског присуства.
- Током преговора са замеником председника Комисије Афричке уније посебна пажња је посвећена подршци афричким иницијативама, посебно помагању у повећању мировног потенцијала Афричке уније.
Ово последње би, у случају стварних корака у овом правцу, могло да уздрма војни притисак колективног Запада – главном спонзору мисија АУ.
- У области економске сарадње издвајамо изјаву о скором отварању трговинског представништва у Сенегалу и Танзанији. Сарадња на том плану је ове године интензивирана и већ даје позитивне резултате, иако проблеми због неспремности пословања да се шире на нова неистражена тржишта, нажалост, остају актуелни.
Импликације
Уопштено говорећи, одржани састанци су нагласили пријатељску природу односа између Русије и афричких држава, упркос међународној позадини.
Руске власти су још једном показале посебан приступ сваком учеснику, добивши мале, али сасвим јасне преференције од сваког учесника форума.