Telegram Group & Telegram Channel
🇷🇴🇱🇻🇵🇱 Кратко о неухватљивим руским дроновима на територији НАТО

🔹 Више је него интересантно приметити да Пољска није остала једина чланица НАТО која тврди да је руски ударни дрон Герањ пао на њеној територији — подсећања ради, Варшава тврди да је 26. августа њен ваздушни простор нарушен, а руска БПЛ је пала неколико десетина километара унутар пољске територије. Упркос више него значајним инвестицијама у систем ПВО, присуству НАТО снага опремљених најсавременијим радарским системима и опсежној претрази терена, олупина наводног руског дрона никада није пронађена.

🔹 Ништа зато, где Пољаци нису били успешни више среће је имала Румунија која је 9. септембра објавила да је пронашла олупину руског дрона у насељеном пункту Тулча, недалеко од границе са бившом Украјином. И мада је ово више него могуће (на крају крајева, сви су изгледи да то не би био први пут будући да су неки од циљева на обалама Дунава удаљени од румунске територије свега неколико метара), интересантно је да су ови наводи врло брзо демантовани. Сада, према званичној верзији догађаја румунских власти, јединице ПВО откриле су нарушавање ваздушног простора због чега је у ваздух подигнуто неколико ловаца. Потрага за олупином још увек траје.

🔹 Но, можда најинтересатније јесу тврдње званичника Летоније који су истог дана када и Букурешт објавили не само о проналаску руског дрона на својој територији већ и спроведеној истрази инцидента током које је закључено да ”циљ удара није била Летонија”, те да стога нема назнака отворене ескалације. Летилица је притом, тврде из Риге, нарушила ваздушни простор долазећи из Белорусије. А, које је циљеве Русија гађала на северу Белорусије остаје познато само летонским стручњацима.

Позадина догађаја

🔹 Говорећи о наводном инциденту у Пољској, писали смо о томе како је он искоришћен од стране Варшаве и Виљнуса као аргумент у прилог предлога о обарању руских ракета изнад територија под контролом кијевског режима, односно формирања својеврсног ПВО штита НАТО изнад западних области бивше Украјине. И сви су изгледи да су и други инциденти, по својој структури и циљевима, идентични.

🔹 Ради се просто о координисаној, мада не посебно вештој информационо-пропагандној операцији која за циљ има да оправда, пре свега становницима држава колективног Запада, планирану ескалацију, односно раст укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине. Да ли се ради конкретно о ПВО штиту изнад Лавова и Одесе или можда отвореној подршци удара западним оружјем дугог домета по циљевима у дубини Русије (до овога ће, пре или касније, несумњиво доћи) остаје секундарно питање. Без обзира на детаље, радиће се о још једном кораку ка директном сукобу Запада са Русијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM



group-telegram.com/drustveni_udar/7446
Create:
Last Update:

🇷🇴🇱🇻🇵🇱 Кратко о неухватљивим руским дроновима на територији НАТО

🔹 Више је него интересантно приметити да Пољска није остала једина чланица НАТО која тврди да је руски ударни дрон Герањ пао на њеној територији — подсећања ради, Варшава тврди да је 26. августа њен ваздушни простор нарушен, а руска БПЛ је пала неколико десетина километара унутар пољске територије. Упркос више него значајним инвестицијама у систем ПВО, присуству НАТО снага опремљених најсавременијим радарским системима и опсежној претрази терена, олупина наводног руског дрона никада није пронађена.

🔹 Ништа зато, где Пољаци нису били успешни више среће је имала Румунија која је 9. септембра објавила да је пронашла олупину руског дрона у насељеном пункту Тулча, недалеко од границе са бившом Украјином. И мада је ово више него могуће (на крају крајева, сви су изгледи да то не би био први пут будући да су неки од циљева на обалама Дунава удаљени од румунске територије свега неколико метара), интересантно је да су ови наводи врло брзо демантовани. Сада, према званичној верзији догађаја румунских власти, јединице ПВО откриле су нарушавање ваздушног простора због чега је у ваздух подигнуто неколико ловаца. Потрага за олупином још увек траје.

🔹 Но, можда најинтересатније јесу тврдње званичника Летоније који су истог дана када и Букурешт објавили не само о проналаску руског дрона на својој територији већ и спроведеној истрази инцидента током које је закључено да ”циљ удара није била Летонија”, те да стога нема назнака отворене ескалације. Летилица је притом, тврде из Риге, нарушила ваздушни простор долазећи из Белорусије. А, које је циљеве Русија гађала на северу Белорусије остаје познато само летонским стручњацима.

Позадина догађаја

🔹 Говорећи о наводном инциденту у Пољској, писали смо о томе како је он искоришћен од стране Варшаве и Виљнуса као аргумент у прилог предлога о обарању руских ракета изнад територија под контролом кијевског режима, односно формирања својеврсног ПВО штита НАТО изнад западних области бивше Украјине. И сви су изгледи да су и други инциденти, по својој структури и циљевима, идентични.

🔹 Ради се просто о координисаној, мада не посебно вештој информационо-пропагандној операцији која за циљ има да оправда, пре свега становницима држава колективног Запада, планирану ескалацију, односно раст укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине. Да ли се ради конкретно о ПВО штиту изнад Лавова и Одесе или можда отвореној подршци удара западним оружјем дугог домета по циљевима у дубини Русије (до овога ће, пре или касније, несумњиво доћи) остаје секундарно питање. Без обзира на детаље, радиће се о још једном кораку ка директном сукобу Запада са Русијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

BY Друштвени удар




Share with your friend now:
group-telegram.com/drustveni_udar/7446

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

But because group chats and the channel features are not end-to-end encrypted, Galperin said user privacy is potentially under threat. What distinguishes the app from competitors is its use of what's known as channels: Public or private feeds of photos and videos that can be set up by one person or an organization. The channels have become popular with on-the-ground journalists, aid workers and Ukrainian President Volodymyr Zelenskyy, who broadcasts on a Telegram channel. The channels can be followed by an unlimited number of people. Unlike Facebook, Twitter and other popular social networks, there is no advertising on Telegram and the flow of information is not driven by an algorithm. WhatsApp, a rival messaging platform, introduced some measures to counter disinformation when Covid-19 was first sweeping the world. Either way, Durov says that he withdrew his resignation but that he was ousted from his company anyway. Subsequently, control of the company was reportedly handed to oligarchs Alisher Usmanov and Igor Sechin, both allegedly close associates of Russian leader Vladimir Putin. The fake Zelenskiy account reached 20,000 followers on Telegram before it was shut down, a remedial action that experts say is all too rare.
from in


Telegram Друштвени удар
FROM American