🌐 ОДКБ — Тренутно стање блока и перспективе

🔹 У последњим данима, писали смо о одређеним негативним тенденцијама које су приметне у Казахстану и Узбекистану што неминовно доводи до питања будућности руског утицаја у Централној Азији, али и перспективе опстанка тренутних форми међународне сарадње на постсовјетском пространству.

🔹 А, ово нас затим води до питања будућности Организације договора о колективној безбедности, постсовјетског војног блока који је формиран 1992. године као механизам наставка војне сарадње држава бившег СССР-а у новим геополитичким околностима.

🔹 Где се ОДКБ налази данас, када се актуелна глобална војно-политичка ситуација још једном налази у периоду коренитих промена које ће несумњиво обликовао деценије пред нама?

🔻 Противречности унутар блока

🔹 Иако се у јавности може пронаћи тврдња да ОДКБ представља некакав "руски НАТО", постсовјетски војни блок нема ни снажно централизовано управљање, ни механизме потчињавања чланова каквима се може похвалити блок Вашингтона — другим речима, он просто није обликован хегемонистичком политиком и као такав функционише далеко децентрализованије.

🔹 У савременом историјском тренутку, ово се показало као слабост — не само да смо могли видети случајеве изласка из блока (Грузија, Узбекистан), већ и ситуације као што је останак прозападне Јерменије која тако добија слободан приступ осетљивим информацијама блока или апсолутну пасивност у светлу вишегодишњег оружаног сукоба у ком учествује највећа и војно најмоћнија чланица блока.

🔹 Чињеница да се Русија није обратила ОДКБ за помоћ током инвазије ОСУ на Курску област макар у форми демонстрације јединства довољно говори — ради се о коначној потврди да ОДКБ просто не представља никакву антитезу НАТО и да у његовим редовима за тако нешто нема ни одлучности ни политичке воље.

🔹 И ово је разумљиво — централноазијске чланице блока економски су све зависније од Запада, а војну и политичку интеграцију проналазе не више у оквиру постсовјетског простора, већ напротив концепта туркијског света који активно промовише Анкара на платформи Организације туркијских држава.

🔻 Уместо ОДКБ

🔹 Све ово указује на то да се морамо суочити са можда и непријатном истином — ОДКБ нема капацитете да делује као противтежа НАТО и његов даљи опстанак налази се под знаком питања, а чак и уколико блок опстане кроз изазове, већ сада његова природа чини се питањем формалности.

🔹 Но, ово не значи да не постоје друге алтернативе где се на првом месту истиче Шангајска организација за сарадњу која иако не представља војни блок, несумњиво делује и у сфери војне безбедности.

🔹 Истовремено, видимо и успостављање нових механизама билатералне војне сарадње између Русије с једне стране и држава као што су Белорусија, Кина или Северна Кореја с друге.

🔹 Стога, охрабрујуће је што у Москви постоји разумевање неизвесне будућности ОДКБ-а и што у складу с тим видимо предузимање активних корака усмерених на успостављање нових облика војне сарадње који ће бити далеко ефективнији у изналажењу адекватних одговора на изазове садашњег историјског тренутка.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇦🇭🇷 Иза хрватске донације оклопне технике Кијеву

🔹 Крајем октобра, у медијима су се појавили наводи о плановима Хрватске да у ближој будућности преда Кијеву 30 тенкова М-84 југословенске производње, као и једнак број БВП М-80 — овде се ради о сада већ добро познатом шаблону у редовима НАТО чланица која подразумева предају застареле војне технике Кијеву уз последичну компензацију од стране технолошки развијенијих чланица пакта.

🔹 И како се показало, у овом случају се ради о договору који је Загреб постигао са Немачком, а према ком ће вредност предате југословенске технике бити одузета од цене коју Хрватска мора платити за набавку 50 немачких тенкова Leopard 2A8.

❓ Импликације

🔹 Упркос томе што се ради о времешним машинама, М-84 се показао као веома поуздан тенк којим су се поред ЈНА и, касније, оружаних снага бивших југословенских република служиле и оружане снаге Кувајта — ова ефикасност на најразличитијим бојним пољима није изненађење будући да М-84 представља лиценцирану копију совјетског Т-72М.

🔹 Као такав, М-84 представљаће машину која ће ОСУ бити добро позната, како у погледу употребе на линији фронта, тако и у погледу њеног техничког одржавања и ремонтирања — то, међутим, не значи да се ради о лаком задатку. Тренутно стање машина које ће бити предате Кијеву није познато, а глобални дефицит совјетске технике од почетка СВО значајно ће отежати набавку резервних делова.

🔹 Уколико овим потешкоћама додамо и чињеницу да се ради и о ограниченом броју јединица, али и о машинама које тешко да могу остати недодирљиве пред савременим оружјем које се налази у арсеналу армије РФ, јасно је да ће ефективност овог корака остати равна нули.

🔹 Но, исто се не може рећи за Хрватску која ће обновити сопствене војне капацитете практично на рачун Немачке, а њене јединице стећи ће вредно искуство употребе и одржавања технике западне производње. И ово, несумњиво доводи до питања даљих корака Србије која иако не очекује сукоб са Хрватском мора размишљати о одржавању равнотеже војне моћи на Балкану како би спречила даљи губитак политичких позиција.

🔹 На нашу срећу, армија РФ је већ детаљно испитала и открила све слабости немачких Leopard 2A8 што овај задатак чини знтано лакшим — инвестирање у развој беспилотне авијације Војске Србије не само да може неутралисати предност коју Хрватска стиче обновом своје војне технике, већ то може учинити и по далеко нижој цени него што би то био случај са инвестицијом у замену сопствених М-84. И ово је нешто што Србија може учинити самостално, ослањајући се на слободно доступне компоненте на светском тржишти, сопствену наменску индустрију и, можда најважније сопствени техничко-инжењерски таленат.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇰🇵🇺🇸🇦🇺🇰🇷🇯🇵 Звецкање оружјем на Корејском полуострву — Кораци ка новом расту тензија

🔹 Иако је светска јавност у овом тренутку више заинтересована за то налазе ли се стварно војници Северне Кореје у руском приграничју као што то тврде Кијев и колективни Запад, Вашингтон и његови сателити у азијско-тихоокеанском региону поново подижу тензије далеко ближе Пјонгјангу — у ваздушном простору Јужне Кореје.

🔹 Крајем октобра и почетком новембра, дуж севернокорејских граница одржале су се две велике војне вежбе — прва од њих под називом Freedom Flag била је трилатерална операција увежбавања садејства конвенционалне и беспилотне авијације коју су реализовале ваздушне снаге Јужне Кореје, САД и Аустралије, а практично још пре него што су се планиране активности завршиле, у регион су стигли и јапански авиони који су деловали дуж граница Северне Кореје, пратећи амерички стратешки бомбардер B-1B.

🔹 Појављивање америчке летилице која у ескадрили САД игра улогу носача нуклеарног наоружања, као и демонстративни летови америчких и јужнокорејских ловаца недалеко од граничне линије несумњиво су представљали демонстрацију силе и одговор на лансирање севернокорејске интерконтиненталне балистичке ракете Хвасонг-19 током трајања вежбе Freedom Flag.

❓ Позадина догађаја

🔹 Имајући на опште тенденције континуираног погоршања војно-политичке ситуације не само на Корејском полуострву, већ и у азијско-тихоокеанском региону шире, овај раст интензитета војних активности свих укључених страна тешко да представља изузетак и пре се може карактеристичним за тренутну ситуацију у регији.

🔹 Ради се само о још једној потврди чињенице да Вашингтон и његови сателити не планирају да одустану од политике притисака и спутавања усмерене не само против Пјонгјанга, већ и његовог најближег стратешког савезника који, упркос скорашњем интензивирању сарадње са Москвом, ипак и даље остаје Пекинг. С друге стране, Северна Кореја је лансирањем можда и најмодерније и несумњиво најмоћније балистичке ракете у свом арсеналу још једном показала да је спремна да одговори на све провокације, и да неће дозволити да се с њом разговара са позиције силе.

🔹 Истовремено, све ово не значи да експлозију регионалног сукоба можемо очекивати у наредним данима или месецима — у протеклих скоро две године ситуација у азијско-тихоокеанском региону више пута се налазила на ивици експлозије, но сваки пут до сада тензије су опадале до пређашњих нивоа. Основни разлог за ово остаје чињеница да ни Кина ни САД у овом тренутку нису спремне да ризикују директан сукоб који би могао довести до катастрофалних последица по обе стране, практично лишавајући обе стране статуса глобалне суперсиле. Но то не значи да се и Пекинг и Вашингтон активно не припремају управо за овакав сценарио.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🛬🇺🇸 Кратко о глобалним маневрима америчких стратешких бомбардера B-52 Stratofortress

🔹 У последња три дана, у светским медијима појавило се више информација о прераспоређивању америчких стратешких бомбардера B-52 Stratofortress на војне базе у Европи и на Блиском истоку — почетком месеца појавила се информација о скором доласку неколико летилица овог типа на британску базу Ферфорд где су у претходним данима већ слетели транспортни авиони С-17 и В-747, превозећи техничаре са неопходном опремом.

🔹 Убрзо потом, идентичне припреме примећене су на и на бази Ел Удеид на територији Катара, а након што су се ове информације појавиле у јавности, Пентагон је и званично најавио скоро пребацивање својих бомбардера на Блиски исток у склопу одговора на наводе о могућим ударима Ирана на Израел који би представљали нову епизоду текуће регионалне кризе. До данас, Вашингтон је окончао пребацивање шест летилица B-52 у Катар.

❓ Позадина догађаја

🔹 Упркос значајној пажњи који су медији посветили припремама за долазак америчких бомбардера у Велику Британију, у овом случају се ради о готово рутинској активности која се бележи сваке године — појављивање B-52 на британским базама, или базама на територији других НАТО чланица обично представља назнаку скорог одржавања војних вежби у близини руских граница, било изнад Црног мора, или у арктичко-скандинавском региону.

🔹 Имајући на уму чињеницу да се амерички носач авиона USS Harry S. Truman у овом тренутку налази у норвешким територијалним водама, сви су изгледи да провокативне маневре НАТО ипак пре можемо очекивати на северном правцу условног глобалног конфликта, при чему ће амерички бомбардери увежбавати ударе на стратешке објекте Русије на Кољском полуострву и у Лењинградској области.

🔹 Ситуација на Блиском истоку је нешто другачија — док распоређивање америчких стартешких бомбардера у непосредној близини граница Ирана само по себи није преседан, битно је имати на уму чињеницу да су се B-52 последњи пут појавили на катарској бази још 2021. године, а и тада се радило о само четири летилице — појављивање шест авиона овог типа практично је незабележено и може се поредити само у периоду директног ангажмана САД у сукобима у регији када је активно деловао сличан број авиона B-1B Lancer.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

📣🇷🇸 Протест у Новом Саду — Оправдани гнев јавности између власти и опозиције

🔹 Пратећи тренутне догађаје из Новог Сада где је окупљен велики број људи који оправдано захтевају утврђивање одговорности и оставке државних и градских функционера због трагедије на Железничкој станици у којој је погинуло 14 људи, а рањено више десетина, тешко је не помислити да повода за протест можда не би ни било да су државне институције деловале са једнаком ажурношћу са којом то чини медијска служба владајуће странке.

🔹 Поражавајућа је чињеница да фокус државног врха у тренутку када је неефикасност државних институција довела до губитка људских живота остаје медијска борба за утицај, а не отклањање катастрофалних пропуста у функционисању институција и служби који су се таложили деценијама.

🔹 Све ово показује да актуелна власт у својој бризи о сопственом политичком престижу остаје фокусирана не на ефикасно управљање државом, већ на медијске манипулације и симулацију државности на информационом фронту.

🔻 Улога опозиције

🔹 Без коментара не треба оставити ни такозване опозиционе партије које су учиниле све у својој моћи да се пред камерама себи лојалних медија позиционирају као лица протеста и носиоци критике упућене актуелним властима.

🔹 Злоупотребљавајући националну трагедију за стицање јефтиних политичких поена, опозиција се у овом тренутку нада прерастању вечерашњих догађаја у шири протестни покрет којим потом може управљати посредством своје мреже НВО и значајних финансијских средстава, што је сценарио који смо могли видети више пута.

🔹 И тако, иронично, долазимо до ситуације у којој су и власт и опозиција заинтересовани за радикализацију протеста — једнима је насиље потребно за формирање добро познате медијске слике жртве, док за друге оно представља механизам дестабилизације унутрашње ситуације усмерене на остваривање сопствених политичких циљева.

❓ Импликације

🔹 Трећа страна у овоме остаје народ — јавност која је оправдано гневна због трагедије која је могла бити избегнута да је целокупни државни систем деловао како у складу са важећим законима, тако и са усмерењем на националне, а не личне, нити страначке интересе.

🔹 И јавност стога поставља и морално, и законски оправдана питања — ко ће сносити одговорност за оно што се догодило? И ништа мање значајно — које су гаранције да се иста ситуација неће поновити у будућности?

🔹 Нажалост, одговоре на ова питања не нуди ни власт, ни опозиција — и једни и други у овом тренутку превише су заузети сопственим политичким циљевима, сопственим медијским манипулацијама и, на крају дана, сопственим интересима.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🗳️🇺🇸 Избори у САД — Шта после Трампове победе?

🔹 Иако пребројавање гласова и даље формално траје, у овом тренутку је извесно да је победу на председничким изборима у САД однео Доналд Трамп, притом уз разлику која је нешто већа него што се очекивало.

🔻 Промена спољне политике

🔹 Шта повратак републиканца у Белу кућу значи за будућност америчке спољне политике? Да ли заиста можемо очекивати промене на главним стратешким правцима текућег геополитичког сукоба?

🔹 Врло вероватно да не — иако је јасно зашто је доминантно расположење српског народа било против демократске странке (што је фраза која је, вероватно, ближа истини него она тврдња да се ради о искреној подршци републиканској), очекивати одустајање од политике империјализма било би више него наивно, тим пре што се можемо присетити претходног Трамповог мандата који је донео трговински рат против Кине, нове антируске санкције, понижавајући Вашингтонски споразум за Србију, атентат на високог официра Корпуса чувара исламске револуције Ирана, ударе на Сирију, драматичан раст притиска на Кубу и Венецуелу.

🔹 Сви ови примери само потврђују да не треба имати никаквих илузија по питању бипартијског консензуса о америчком хегемонизму као основном оквиру деловања Вашингтона на међународној арени. Ово тешко да ће се променити.

🔻 Однос према Русији и Кини

🔹 Можда највећа очекивања међународне јавности везана су за промену приступа Вашингтона догађајима на територији бивше Украјине, но говорећи о овоме битно је направити разлику између предизборне реторике и стварних перспектива промене курса.

🔹 Но, чак и на нивоу реторике, ствари нису једнозначне — док су Трампова обећања о окончању финансирања Украјине привукла значајну пажњу јавности (што им је и била намена), републиканац је у априлу поручио да ће се помоћ наставити у случају његове победе, али уколико Европа повећа свој удео.

🔹 И док Трампова процена исплативости украјинског пројекта може бити другачија него што је то био случај током мандата демократског председника, нема никаквих гаранција да ће бити донета одлука о окончању сукоба.

🔹 Што се тиче односа према Кини, ситуација је прилично јасна — Трамп заузима тврду антикинеску позицију и као такав представља можда и савршен избор за лидера даљих притиска на Пекинг и дестабилизације војно-политичке ситуације у азијско-тихоокеанском региону, настављајући тако оно што је започето за време мандата Џоа Бајдена. Толико о непомирљивим разликама.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

💣🇺🇸 Кратко о данашњем лансирању интерконтиненталне балистичке ракете Minuteman III

🔹 Тачно пет месеци након претходног испитивања копнене компоненте америчке нуклеарне тријаде, стратешке снаге распоређене на бази Ванденберг у Калифорнији поново су извеле пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете Minuteman III.

🔹 Као и у јуну, званично саопштење базе напомиње да се ради о рутинском догађају које представља део редовних и периодичних активности стратешких снага које немају везе са актуелном геополитичком ситуацијом.

🔹 У саопштењу се наводи да се ради о демонстрацији поузданости и безбедности америчког система нуклеарног одвраћања, као и о пружању осећаја сигурности савезницима у светлу претњи 21. века.

❓ Позадина догађаја

🔹 Уколико је јунско лансирање могло бити сматрано одговором на руско-белоруску проверу борбене готовости јединица опремљених тактичким нуклеарним наоружањем, ситуација је данас нешто другачија.

🔹 Иако није искључено да је испитивање интерконтиненталне балистичке ракете Јарс које је Русија извела средином октобра утицало на одлуку о одговору, преклапање лансирања са објављивањем резултата председничких избора тешко да је случајност.

🔹 Данашњи датум врло вероватно је одабран како би вашингтонске војно-политичке елите које су мање заинтересоване за партијске разлике подсетиле своје европске сателите да САД остају глобална сила упркос унутрашњим превирањима.

🔹 И ово није без доброг разлога — Европа која је од 2022 слепо следила агресивну антируску политику и деловала више него антагонистички према Москви сада се налази у страху од могућег слабљења америчке подршке услед добро познатих замерки Доналда Трампа на тему финансијског доприноса Европе буџету НАТО.

🔹 Стога, Вашингтон мора показати да и даље има контролу и капацитете да одврати могући удар руски удар на европске чланице НАТО од којих очекује наставак антируске политике.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇪🇺 Убрзана милитаризација ЕУ — Бивши литвански премијер највероватнији кандидат за позицију европског комесара за одбрану

🔹 Није прошло ни 24 часа од тренутка проглашења резултата председничких избора у САД, а радикали у редовима Европске Комисије већ су пожурили да демонстрирају своју лојалност глобалистичким интересним групама, оличеним у одлазећој администрацији Џоа Бајдена и америчкој демократској странци шире, обећавајући убрзану милитаризацију ЕУ и наставак агресивно антируске политике упркос променама у Белој кући.

🔹 Као лице агресивне русофобије у Европи, како се чини, одабран је бивши премијер Литваније, а сада кандидат за новоформирану позицију европског комесара за одбрану (судећи по изузетној медијској пажњи, сви су изгледи да је кандидатура само формалност) Андријус Кубилијус који је наступајући пред Европским парламентом поручио да ће се нови сазив Европске комисије под лидерством Урсуле фон дер Лајен припремати за рат против Русије, узимајући у обзир ”најнепредвидивије војне сценарије”.

🔹 Он је упозорио да европске армије у овом тренутку значајно заостају за Русијом, наводећи да Москва има ресурсе да за свега 6 месеци произведе онолико наоружања колико се укупно налази у арсеналима Бундесвера — Кубилијус сматра да ово представља озбиљан проблем који захтева хитну реакцију и у складу с тим обећава да ће у случају ступања на дужност у року од 100 дана израдити стратегију будућности одбрамбене политике ЕУ која ће упркос новом приступу безбедносним питањима бити компатибилна са плановима НАТО.

❓ Позадина догађаја

🔹 Како се чини, у раније разрађеним плановима милитаризације ЕУ које је у јулу објавила нова-стара председница Европске Комисије Урсула фон дер Лајен, посебна улога дата је државама које традиционално припадају најагресивнијој авангарди НАТО — ради се, наравно, о Пољској, као и балтичким државама којима су како формално, тако и неформално додељене значајне улоге у бриселској бирократији.

🔹 Поред Кубилијуса ту можемо поменути Естонце Кају Калас, кандидаткињу за позицију шефа европске дипломатије, као и Матија Масикаса који претендује на позицију генералног директора у спољној служби ЕУ, а тренутно се налази на челу делегације ЕУ у Кијеву и Летонца Валдиса Домбровскиса, кандидата за место комесара за економију.

🔹 Уколико овоме додамо и чињеницу да се на челу пољске владе поново нашао каријерни бриселски дипломата Доналд Туск који је до сада већ спровео кампању лобирања за милитаризацију Европе, обуставио пољско учешће у Уговору о конвенционалним снагама у Европи и убрзао милитаризацију границе са Белорусијом, постаје јасно да је у европи формирана снажна пољско-балтичка осовина која за циљ има одржавање агресивног антируског спољнополитичког курса на врху списка приоритета ЕУ у периоду када директни ангажман Вашингтона може бити у некој мери умањен.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇳 Европске чланице НАТО припремају се за могућност смањења обима америчке помоћи

🔹 У последњим данима октобра, европске чланице НАТО и сада већ одлазећа администрација Џоа Бајдена постигле су договор о пет основних праваца повећања борбених капацитета блока у Европи.

🔻 Развој високих технологија

🔹 У потписаном споразуму се говори о убрзаном развоју и стављању на борбено дежурство савремених комбинованих система извиђања по узору на постојећи Alliance Ground Surveillance који се састоји из групе америчких беспилотних летилица RQ-4D Global Hawk и мреже командно-контролних станица на земљи.

🔹 Имајући на уму да је у јулу ове године уз координацију ЕУ успешно завршено испитивање сложеног система осматрања, прикупања и аутоматске обраде података Border UAS који се заснива на употреби мреже беспилотних летилица опремљених средствима за ваздушну картографију и извиђање терена, интегрисаних са центрима за обраду података на земљи, чини се основаним претпоставити да ћемо у 2025 видети прве назнаке размештања елемената овог система дуж источних граница ЕУ.

🔹 Задржавајући се на теми високих технологија, потписани споразум такође говори о даљем развоју војних космичких технологија, пре свега у оквиру пројекта NORTHLINK чији је циљ формирање стабилне мреже сателитске комуникације у читавој арктичкој регији, као и STARLIFT који је усмерен на производњу значајног броја резервних сателита који могу бити лансирани у орбиту у најкраћем року уколико се за тиме укаже потреба.

🔹 Овде можемо пратити два основна циља — с једне стране, ради се о наставку милитаризације Арктика, а у складу са америчком арктичком стратегијом која је објављена у јулу. С друге стране, видимо припрему НАТО за сценарио могућег избацивања њихових сателита из строја што је нешто за шта и Русија и Кина имају неопходне техничке капацитете. Друго тумачење, које је можда ближе реалности савременог геополитичког тренутка јесте стварање функционалне алтернативе америчком систему космичког осматрања уколико САД под лидерством Доналда Трампа одлуче да ограниче приступ својим подацима у циљу деескалације тензија са Москвом.

🔻 Развој постојећих капацитета

🔹 Поред ових тачака, споразум предвиђа и модернизацију хеликоптерских ескадрила европских чланица НАТО, стандардизацију производње артиљеријске муниције у циљу повећања компатибилности различитих система који се налазе на борбеном дежурству у армијама Европе, те интензивирање програма заједничке војне обуке у циљу повећавања интероперабилности различитих чланица пакта.

🔹 У овим тачкама видимо нескривену припрему смањење не само америчке војне помоћи, већ и непосредног америчког ангажмана при чему се од европских чланица пакта захтева да предузму неопходне кораке како би могле ефикасно заменити америчке снаге у зонама конфликта за које је НАТО у овом тренутку заинтересован.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово тешко да представља изненађење — још 18. јула, амерички Center for Strategic & International Studies објавио је анализу последица могуће победе Доналда Трампа из перспективе функционисања НАТО, позивајући европске чланице да не схватају републиканског кандидата превише озбиљно, фокусирајући се уместо тога на продубљивање сарадње између себе и настављајући са ”супротстављањем руској претњи”.

🔹 Још једну припрему Европе за овакав исход можемо видети у ратнохушкачком манифесту нове-старе председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен која је најавила претварање ЕУ у, како сама каже, континенталну одбрамбену унију која ће до 2029 имати свог комесара за одбрану, и сопствени пројекат противваздушног штита.

🔹 Све ово указује на то да победа Доналда Трампа није била изненађење за глобалистичке елите у оној мери у којој се то на први поглед може чинити — озбиљне припреме за овакав исход гласања у САД спроводе се већ месецима и њихове практичне резултате можемо видети већ са почетком следеће године. И ово представља још један аргумент у прилог тезе да промена у Белој кући неће довести до озбиљнијих промена у глобалној геополитичкој ситуацији.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🌐 О предстојећим реформама ЗНД и ОДКБ

🔹 Обраћајући се присутнима на заседању секретара савета безбедности држава чланица Заједнице независних држава, тренутни председавајући организацијом, Сергеј Лебјодов објавио је да је ЗНД започела са израдом концепције војне сарадње чланица у периоду до 2030.

🔹 Према његовим речима, основни узрок овог пројекта јесте погоршање глобалне безбедносне ситуације.

❓ Позадина догађаја

🔹 Пре само три дана писали смо о неизвесној будућности војног блока постсовјетских држава ОДКБ, напомињући притом да је Москва свесна објективних недостатака блока, због чега предузима активне кораке усмерене на успостављање нових облика војне сарадње.

🔹 Најаву могуће милитаризације ЗНД можемо тумачити управо у том кључу — реагујући на дисфункционалност ОДКБ, Русија може кроз развој нове концепције војне сарадње било започети преко потребну реорганизацију блока, било формирати ефикаснију алтернативу.

🔹 Притом, основни приоритет овде ће бити не толико идеја колективне одбране, колико ограничавање маневарског простора НАТО на постсовјетском пространству, уз осврт на искуство Јерменије која је постала практично амерички шпијун унутар ОДКБ, али и Казахстана и Узбекистана који активно продубљују своје односе са колективним Западом упркос свом чланству у организацијама постсовјетског блока.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Доњецки правац — Армија РФ формира обруч око Курахова

🔹 Након колапса непријатељске одбране северозападно од Угљедара и преласка насељених пунктова Богојављенка, Новоукрајинка, Јасна Пољана и Шахтјорско под руску контролу, постало је јасно да сведочимо стапању кураховског и јужнодоњецког правца у јединствен оперативни простор на ком сада делују две најефикасније групе армије РФ крећући се ка заједничком циљу — последњем логистичком чворишту ОСУ на југу ДНР, Курахову.

🔫 Северни правац

🔹 Судећи по објављеним снимцима са средстава објективне контроле, руска команда у овом тренутку остаје фокусирана на успостављање контроле над северном обалом Кураховског резервоара, заустављајући тако снабдевање гарнизона ОСУ у граду посредством мостова који воде ка западу и ка Дњепропетровској области.

🔹 И у овом тренутку, могуће је говорити о одређеним резултатима — потврђена је чињеница да руске снаге сада контролишу прилазе Иљинки (на којима се налази село од свега неколико кућа Степановка), што смешта истурене положаје армије РФ на мање од 3 километра од значајних логистичких рута.

🔹 Притом, раније данас појавиле су се информације о уласку руских снага у село Сонцевка које се налази северозападно од  Кураховског резервоара — уколико се ова информација потврди, то ће значити да су северне транспортне артерије већ пресечене.

🔫 Јужни правац

🔹 На југу, јуришне групе армије РФ ликвидирале су непријатељско присуство на простору између Новоукрајинке и Богојављенке приближавајући се тако тренутку поравнања линије фронта пред даљом офанзивом ка северу, у правцу трасе Н-15 која из центра Курахова води ка Дњепропетровској области.

🔹 Према последњим потврђеним подацима, борбе се још увек воде за Максимовку која се већински налази под руском контролом, као и за стратешки значајне положаје на прилазима Трудовом.

🔹 Иако у овом тренутку не видимо маневре усмерене ка западу, не треба сметнути с ума ни чињеницу да се линија Шахтјорско - Јасна Пољана налази на свега 12 километара од Велике Новосјолке, последњег утврђења ОСУ на југозападу ДНР чији су основни одбрамбени положаји формирани ка југу.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Зашто су ОСУ минирале брану на Кураховском резервоару?

🔹 Током јучерашњег дана, више извора са обе стране линије фронта објавило је вест о уништењу бране на западној обали Кураховског резервоара, при чему су кијевски пропагандисти, као што је то често био случај у прошлости, покушали да оптуже Москву за плански удар који је довео до колапса објекта.

🔹 У ову верзију догађаја, међутим, тешко је веровати — чак би и бомбе типа ФАБ/КАБ имале озбиљних потешкоћа у уништењу тако великог објекта као што је брана и морале би бити примењиване систематично и током дужег временског периода како би довеле до обрушавања. Конвенционална артиљерија која се помиње у званичној верзији кијевског режима за овако нешто просто не би имала шансе.

🔹 Стога, све указује на то да је јучерашње урушавање бране у рејону насељеног пункта Стари Терни било последица минирања објекта које су спровеле јединице 35. бригаде маринаца ОСУ са циљем изазивања плављења реке Волче чиме ће привремено бити онемогућен продор руских снага из правца Солнцевке ка Дачном уз последично опкољавање Курахова.

❓ Перспективе даљег развоја ситуације

🔹 Ова тактичка предност за ОСУ, међутим, биће кратког даха — изливање 65 милиона кубних метара воде из Кураховског резервоара већ је довело до плављења Волче западно од бране, но кроз неко време ток реке ће се стабилизовати, и поновни пад нивоа воде се очекује у наредним недељама.

🔹 Поред тога, ова одлука није дошла без озбиљне цене за ОСУ — изливање реке већ је сада учинило снабдевање снага на линији Шевченко - Стари Терни - Берестки - Иљинка знатно отежаним услед пресецања траса које су водиле од магистралног пута Н-15 ка северу. Стога бројни аналитичари очекују одступање непријатеља у наредним данима након чега ће армија РФ успоставити контролу над простором северно од Кураховског резервоара практично без борбе.

🔹 Имајући на уму значајне успехе које су руске снаге оствариле како на линији Солнцевка - Новоселидовка, тако и на прилазима селу Даљно које се налази јужно од Курахова, тактичка оправданост очајничког потеза ОСУ остаје упитна.

🔹 Сви су изгледи да кијевски режим полаже велике наде у скоро најављено пребацивање новоформиране и елитне 5. тенковске бригаде опремљене оклопном техником западне производње под Курахово чиме би се могао објаснити овај покушај куповине времена.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🧊 Раст војне напетости на северу Европе — Детаљна анализа активности НАТО у (суб)арктичкој регији

🔹 Током октобра 2024 могли смо пратити значајан раст војне активности НАТО у Скандинавији, на Балтику, и у широј арктичкој регији — ради се о активностима које су могле проћи неопажено у јавности, остајући у сенци драматичнијих новинских наслова.

🔹 Ипак, уколико сагледамо све ове догађаје у ширем контексту, постаје јасно да се колективни Запад активно припрема за директан сукоб са Русијом уз посебан фокус на стратешки значајан северни правац будућег глобалног фронта.

🔹 У једној од најдетаљнијих анализа до сада разматрамо:

🟣 Како су формализоване претензије Вашингтона у арктичкој стратегији Пентагона
🟣 Отварање северне логистичке руте НАТО
🟣 Резултате конференције Defending Baltics и с њима повезане претње ударима на Санкт-Петербург
🟣 Почетак рада морнаричког штаба CFT Baltic
🟣 Симулацију рата с Русијом немачког Center on New Generation Warfare
🟣 Континуирану милитаризацију скандинавских држава
🟣 Спроведене и најављене војне вежбе НАТО

@drustveni_udar

🇷🇺🇧🇾 Русија и Белорусија завршиле рад на концепцији безбедности Савезне државе

🔹 Раније данас, генерални секретар Савета безбедности Белорусије Александар Волфович објавио је да су делегације Москве и Минска завршиле рад на изради нове концепције безбедности Савезне државе Русије и Белорусије, као и да су усагласиле текст у септембру најављеног договора о безбедносним гаранцијама — релевантни документи биће представљени Високом савету Савезне државе наредног месеца, а њихова примена започеће 2025.

❓ Шта је познато о постигнутим договорима?

🔹 Наступајући на заседању заједничког колегијума министарства одбране две земље, министар одбране Русије Андреј Белоусов изнео је неколико теза које могу открити основне тачке постигнутих споразума.

🔹 На првом месту ради се о идеји формирања јединственог одбрамбеног простора који ће обухватати територије обе државе, уз формалну увођење могућности примене нуклеарног оружја као одговора на агресију на Белорусију.

🔹 Такође је најављено интензивирање заједничких војних активности, укључујући ту оперативну, борбену и мобилизациону припрему која ће се ослањати на искуство СВО.

❓ Импликације

🔹 Имајући на уму ове тачке, даљи развој војно-безбедносне сарадње Москве и Минска моћи ћемо пратити кроз два основна правца — с једне стране налазе се озбиљне безбедносне гаранције за Белорусију којој је још у септембру додељено истакнуто место у руској нуклеарној доктрини, а с друге рад на интеграцији армија две земље у практично јединствену оружану силу.

🔹 Како поручује и сам Белоусов, ове измене на првом месту представљају одговор на промењену војно-политичку ситуацију коју карактерише ниво тензија какав није виђен практично од тридесетих година прошлог века.

🔹 Истовремено, ради се и о заједничком руско-белоруском одговору на пад ефикасности и назнаке могуће дезинтеграције постојећег постсовјетског војног блока — Москва и Минск на овај начин формирају нови оквир војне сарадње који ће бити кадар да одговори на реалије садашњег тренутка, али и на претње и притиске колективног Запада с којима се обе земље суочавају.

🔹 Оно што у овом тренутку, међутим, остаје непознато јесте које ће бити импликације за СВО — уколико Русија и Белорусија заиста планирају да формирају јединствен одбрамбени простор, да ли ће то значити могућност деловања белоруске армије, у најмању руку, у случају удара ОСУ на "старе" руске територије?

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Одбрана ОСУ пуца по шавовима на доњецком правцу

🔹 Покушај ОСУ да успоре руску офанзиву рушењем бране на реци Волчи у насељеном пункту Стари Терни тешко да се може сматрати успешним — иако на простору северно од Кураховског резервоара сада не видимо значајне продоре, фокус деловања армије РФ просто је премештен на друге правце, а ситуација за непријатељску одбрану наставља да се погоршава из сата у сат.

🔹 О веома неповољној тактичкој ситуацији у којој се ОСУ сада налазе довољно говори јутрошње саопштење командира једне непријатељске артиљеријске јединице распоређене у Курахову који је посредством Телеграма објавио да чека наређење о повлачењу из града.

🔹 И украјинска команда ће заиста морати да размотри овај сценарио имајући на уму развој ситуације коју можемо пратити на терену.

🔫 Преглед стања на линији фронта

🔹 Судећи по снимцима који су се јуче појавили у медијима, руске снаге присутне су на целој територији Иљинке (северно од Курахова) уз присуство одсечених непријатељских група на неколико тачака у селу.

🔹 У источном делу Курахова такође се наставља продор руских снага — према неким изворима, армија РФ може контролисати и до 15% територије града, мада је ове наводе за сада немогуће потврдити снимцима са средстава објективне контроле.

🔹 Но, зато су значајни успеси руских снага у насељеном пункту Даљно вишеструко потврђени — након што је јучерашњи покушај противудара ОСУ успешно одбијен, сви су изгледи да вест о потпуном ослобођењу Даљног можемо очекивати већ у наредним данима.

❓ Перспективе даљег развоја ситуације

🔹 Улазак руских снага у Даљно, посебно у светлу високог интензитета активности армије РФ на линији Максимовка - Трудово отвара интересантне тактичке могућности за руску команду.

🔹 С једне стране, одбрана ОСУ у Курахову ће се практично наћи опкољена са две стране уз пререзане логистичке руте ка северу, чему је активно допринела непромишљена одлука Кијева о рушењу Тернске бране.

🔹 С друге стране, и насељени пунктови на линији Успењовка - Антоновка суочавају су се потешкоћама у снабдевању услед плављења Волче на северу, и ситуација може постати знатно тежа у наредним недељама.

🔹 Интензивна кампања бомбардовања положаја ОСУ у насељеном пункту Сухи Јали може указивати на припрему за офанзиву северно од Максимовке са последичним заокретом ка истоку у смеру Даљног — реализација овог сценарија значила би физичко опкољавање читавог система одбране ОСУ јужно од Курахова.

🔹 И уколико армија РФ успешно изведе овај маневар, моћи ћемо говорити о практичној ликвидацији непријатељског присуства на читавом југу ДНР — и уз овакве перспективе, наводи о предстојећој офанзиви армије РФ у Запорошкој области не чине се толико нереалистичним.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇧🇾🇵🇱 Варшава убрзано припрема границе према Русији и Белорусији за оружана дејства

🔹 У нашој јуче објављеној анализи на тему раста војних тензија на Северу Европе изазваног све агресивнијим дејствима НАТО, разматрали смо и улогу коју је Вашингтон доделио Пољској у могућим борбама за Балтик и стратешки значајан Сувалкски коридор, но ово не значи да Варшава истовремено и не наставља са реализацијом пројекта убрзане милитаризације сопствених граница у припремама за сукоб са Русијом и Белорусијом који, како се чини, колективни Запад сматра веома вероватним.

🔹 Тако је средином октобра Министарство одбране Пољске потврдило да је започело са постављањем мина дуж границе са руском ексклавом Калињинградом, а почетком новембра, премијер земље Доналд Туск објавио је о почетку опсежних инжењерских радова усмерених на изградњу система утврђених положаја дуж пољско-руске границе.

🔻BŁOTNIAK-24

🔹 А у периоду између 5. и 8. новембра, оружане снаге Пољске извеле су велику војну вежбу радиотехничких јединица BŁOTNIAK-24 која је била довољно значајна да је армија РФ одговорила превођењем својих јединица на територији Калињинграда у виши степен борбене готовости — у операцији која је званично описана као припрема за реаговање на, а и како другачије, могућу ”руско-белоруску агресију”, 1.700 пољских војника је користећи 140 јединица специјализоване технике спровело вишедневно осматрање активности руских јединица у Калињинграду.

🔹 Вежба је такође укључивала успостављање условне одбрамбене линије дуж Сувалкског коридора са распоређивањем значајне количине технике на овом простору — руски аналитичари скрећу пажњу да упркос томе што Варшава тврди да је фокус вежбе био откривање условних ваздушних циљева, јединице које су у њој учествовале у свом арсеналу имају и технику за радио-електронско извиђање и пресретање комуникација и нема гаранција да она није остала распоређена у непосредној близини руске границе где ће се и даље користити за прикупљање информација о дејствима армије РФ.

❓ Позадина догађаја

🔹 Све ово тешко да представља изненађење — интензивирање деловања пољске армије дуж граница Калињинграда врло вероватно представља назнаку скорог окончања милитаризације пољско-белоруске границе која се под изговором мигрантске кризе спроводи још од 2021. године са посебним интензивирањем активности од маја 2024. када је Доналд Туск најавио формирање тампон зоне дуж граничне линије, као и изградњу бетонских бункера и ровова у склопу модернизације постојеће ограде.

🔹 А кораци усмерени на правну легализацију милитаризације предузети су још раније, у марту 2024. када је Варшава званично обуставила учешће у Уговору о конвенционалним оружаним снагама у Европи уклањајући тако последње законске препреке стационирању значајних офанзивних снага у граничним регијама — и Пољска ће ове снаге несумњиво моћи да прикупи будући да је пољска армија од октобра ове године и званично трећа највећа у НАТО.

🔹 Са снагама које броје више од 17.000 војника распоређених дуж утврђене и у потпуности милитаризоване пољско-белоруске границе, Варшава сада преусмерава своју пажњу на Калињинград, где видимо убрзану реализацију истог сценарија који смо могли пратити од 2021 на истоку. И нема сумње да је задатак који је поверен пољској армији у најмању руку блокада руске ексклаве, а вероватно и неутрализација руских снага у случају избијања отвореног сукоба у Европи.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar