Notice: file_put_contents(): Write of 772 bytes failed with errno=28 No space left on device in /var/www/group-telegram/post.php on line 50
Warning: file_put_contents(): Only 12288 of 13060 bytes written, possibly out of free disk space in /var/www/group-telegram/post.php on line 50 Омладина 451 | Telegram Webview: omladina451/558 -
Свако време име своје Феме, па тако и ова дигитална ера оставља карактеристичан траг и феномен у свкодневници нашег друштва који се огледа у утицају друштвених мрежа, а управо су друштвене мреже и њихов утицај данашња тема. Две вести су нам привукле пажњу, прва се тиче преседана и новог правца у легислативи по питању регулисања утицаја друштвених мрежа у Аустралији, а други случај је истицање Тик-Тока као изузетно важног фактора у председничким изборима у Румунији. Аустралија је предузела први корак у контроли наратива и васпитања деце која одрастају у овом времену тиме што је изгласала закон о забрани коришћења друштвених мрежа особама млађим од 16 година, предочене су казне за компаније које се оглуше о тај закон, али им је дато и разумно време за адаптацију и промену начина пословања у тој земљи. Што се тиче председничких избора у Румунији, један од кандидата је наводно победио због јаког присуства на Тик-Току (оптужили су га за то губитници избора), али оно што је парадоксално је то што је Тик-Ток апликација, друштвена мрежа која је махом усмерена ка млађој публици која и нема право гласа. Током протеклих година су често друштвене мреже истицане као значајни фактори у добијању неопходне подршке за време предизборних кампања (Трамп и тадашњи Твитер, Несторовић и Тик-Ток/Инстаграм, Весић и Тик-Ток...) било да је реч о таргетирању млађе популације или старијих гласача, оно што је неупитно је промена теоријске переспективе која друштвене мреже сада већ посматра као медије и субститут за архаичне алате који су обележили прошли век (штампа, радио, телевизија). Утицај друштвених мрежа на омладину је неупитан, био он добар или лош, поставља се питање да ли ће се ефикасно користити потенцијали ових масовних средстава комуникације и у коју сврху, као и то да ли Србија има могућност, жељу и елана да предузме сличне кораке као Аустралија, или се ствар препушта случају?
Свако време име своје Феме, па тако и ова дигитална ера оставља карактеристичан траг и феномен у свкодневници нашег друштва који се огледа у утицају друштвених мрежа, а управо су друштвене мреже и њихов утицај данашња тема. Две вести су нам привукле пажњу, прва се тиче преседана и новог правца у легислативи по питању регулисања утицаја друштвених мрежа у Аустралији, а други случај је истицање Тик-Тока као изузетно важног фактора у председничким изборима у Румунији. Аустралија је предузела први корак у контроли наратива и васпитања деце која одрастају у овом времену тиме што је изгласала закон о забрани коришћења друштвених мрежа особама млађим од 16 година, предочене су казне за компаније које се оглуше о тај закон, али им је дато и разумно време за адаптацију и промену начина пословања у тој земљи. Што се тиче председничких избора у Румунији, један од кандидата је наводно победио због јаког присуства на Тик-Току (оптужили су га за то губитници избора), али оно што је парадоксално је то што је Тик-Ток апликација, друштвена мрежа која је махом усмерена ка млађој публици која и нема право гласа. Током протеклих година су често друштвене мреже истицане као значајни фактори у добијању неопходне подршке за време предизборних кампања (Трамп и тадашњи Твитер, Несторовић и Тик-Ток/Инстаграм, Весић и Тик-Ток...) било да је реч о таргетирању млађе популације или старијих гласача, оно што је неупитно је промена теоријске переспективе која друштвене мреже сада већ посматра као медије и субститут за архаичне алате који су обележили прошли век (штампа, радио, телевизија). Утицај друштвених мрежа на омладину је неупитан, био он добар или лош, поставља се питање да ли ће се ефикасно користити потенцијали ових масовних средстава комуникације и у коју сврху, као и то да ли Србија има могућност, жељу и елана да предузме сличне кораке као Аустралија, или се ствар препушта случају?
Again, in contrast to Facebook, Google and Twitter, Telegram's founder Pavel Durov runs his company in relative secrecy from Dubai. Official government accounts have also spread fake fact checks. An official Twitter account for the Russia diplomatic mission in Geneva shared a fake debunking video claiming without evidence that "Western and Ukrainian media are creating thousands of fake news on Russia every day." The video, which has amassed almost 30,000 views, offered a "how-to" spot misinformation. Overall, extreme levels of fear in the market seems to have morphed into something more resembling concern. For example, the Cboe Volatility Index fell from its 2022 peak of 36, which it hit Monday, to around 30 on Friday, a sign of easing tensions. Meanwhile, while the price of WTI crude oil slipped from Sunday’s multiyear high $130 of barrel to $109 a pop. Markets have been expecting heavy restrictions on Russian oil, some of which the U.S. has already imposed, and that would reduce the global supply and bring about even more burdensome inflation. What distinguishes the app from competitors is its use of what's known as channels: Public or private feeds of photos and videos that can be set up by one person or an organization. The channels have become popular with on-the-ground journalists, aid workers and Ukrainian President Volodymyr Zelenskyy, who broadcasts on a Telegram channel. The channels can be followed by an unlimited number of people. Unlike Facebook, Twitter and other popular social networks, there is no advertising on Telegram and the flow of information is not driven by an algorithm. "The result is on this photo: fiery 'greetings' to the invaders," the Security Service of Ukraine wrote alongside a photo showing several military vehicles among plumes of black smoke.
from in
