Код Срба се често кука како Русија не ради ништа по питању издаје Српског режима, Захарова је то објаснила лепо, Русија се не петља у друге земље и не покушава да склони власт која се њој не свиђа ако сам народ не покуша да скине власт. Русија ће сарађивати са легитимном влашћу било које земље, што значи да све док народ сам не збаци власт Русија неће покушсти то. Нереално је што ми Срби очекујемо да се Русија понаша ко Америка и што њих чекамо да очисте наше двориште

Највећа трагедија данас је што ће свака борба против окупације бити братоубилачки рат, пошто се данас окупација не изводи тиме што окупатор доведе своју војску већ користи ресурсе и људе земље коју је окупирао, чиме окупатор не страда ал страда окупирани народ и поданици окупатора, ал сам окупатор ће проћи без последица. Свака савремена окупација почиње обојеном револуцојом и једино се револуцијом може скинути

Ако мислите да смо ми пропали, сетите се да су Арапи држали Шпанију а сад не могу да победе Израел

Разлика између овог рата и претходна два која су њему претходила, као и свих других крвавих ратова који су једни од најбитнијих аспеката људске историје јесте у томе што се данашњи рат који увелико тече, води са свим доступним технологијама што за последицу има губитак границе између стања рата и мира која је до недавно постојала.

Више се рат не базира на наглим војним упадима на територију непријатељске земље, већ је примат преузела стратегија успореног дављења читаве нације методом који је свима нама познат под називом "метод скуване жабе", са циљем поробљавања нације, што за последицу може имати њен нестанак.

Услед ових промена, у веку у којем ми живимо мораће доћи до промене правила којима се одређује да ли је нека земља у ратном стању или није, јер данас окупациона сила уопште не мора да има тенкове на улицама окупиране земље, управо зато што се рат више не води само војним средствима.

Још су током прошлог века бистри умови попут Ериха Лудендорфа као и Стефана Посонија, дотакли теме ланаца снабдевања и ратне економије као аспеката тоталног рата (разлог зашто је Немачка изгубила први светски рат иако је месец дана пре капитулације 11. новембра 1918 била на 30 километара од Париза). Њихова улога јесте да у току рата обезбеде све оно што је потребно како цивилном тако и војном сектору, како би омогућили неометано функционисање војника и цивилних лица. У основним једначинама се користе елементи попут популационе моћи и количине ресурса који ће показати које су могућности једне земље да води своје ратове, јер се управо у томе крије кључ који ће отворити врата иза којих ће се наћи одговор на то ко ће бити коначни победник неког конфликта, примарно се ресурси посматрају, а тек на другом месту се у тој калкулацији налази територија.

Један од појмова који је итекако утицао на могућности земаља да воде ратове као и могућности великих сила да под својом контролом држе мање земље, јесте глобализација.

Глобализација чије је ширење омогућила појава средстава масовних комуникација, за последицу има концентрацију индустрије у земљама које спадају у категорију великих сила, а које те мале земље управо због тога држе у подређеном положају.

То смо све видели на примеру наше земље, као и на примеру земаља Варшавског пакта. Распадом социјалистичког система завршио се период националних индустрија и могућности тих земаља да пруже отпор империјалистичким силама запада.

Западне силе посматрају наше земље само као нова тржишта која треба заситити производима из њихових производних погона, посматрају нас као изворе јефтине радне снаге, што све за последицу има раст њиховог капитала (моћи) уз успорени процес пропадања читаве нације, а са недостатком индустријских погона које чине једну од пресудних непознатих у једначини, не постоји могућност пружања отпора.

Гомилањем капитала од стране империјалистичких сила уз постојање средстава масовног комуницирања, има за последицу повећање могућности тим земљама да пруже угодније услове за живот својим грађанима од оних земаља које су предмет пљачке, а резултат свега тога јесте појава жеље код људи окупираних земаља да постану грађани земаља западних сила у потрази за лагоднијим животом.

Што се судбине оних који остану у окупираним земљама тиче, они ће морати да присуствују невиђеној пљачци своје државе и свога народа док их за то време предводи политичка елита којој је наравно као и свакој другој циљ да опстане на власти. Услед постојања политичких опција у тој земљи које су финансиране од стране империјалистичких сила са запада, владајућа елита ће средства за обезбеђење свог положаја морати да пронађе у инструментима који су свима нама познати као корупција, претње и уцене, услед немогућности да ишта значајно ураде за време трајања њиховог мандата који је прописан по демократским начелима.

Мека моћ, уколико је правилно употребљена може бити најјачи алат империјалистичких сила приликом остварења њихових циљева.

Могућност земаља запада да уз помоћ капитала којег су изнели из поробљених земаља омогућује им да уз делимично здраву економску и социјалну политику, себе представе посредовањем средстава масовних комуникација као земље у којима људи живе срећно и слободно, као земље у којима се поштују људска права и оно најважније, а то јесте као земље у којима свако може да постане успешан и оствари такозвани "амерички сан".

Ово све изнад наведено ствара одређени престиж код империјалистичких земаља, а који несме бити доведен у питање, јер губитком престижа њихова заблуда у којој држе цео свет пада као кула од карата, а њима једино што преостаје јесте употреба тврде моћи илити војне силе, како би свој положај одбранили.

Светло на крају тунела

Знајући да су политичке елите земље немоћне да се супротставе сили која стоји иза западних земаља, народу једне окупиране државе не преостаје много тога.

Уместо да припадници једнога народа губе време полемишући око политичких опција које им се нуде, а ниједна неће бити у могућности да народу пружи оно што он хоће собзиром на ситуацију.

Уместо да на те ствари народ губи време, много би боље било да се време утроши на проналазак начина на који ће припадник нашега народа помоћи људима око себе са којима живи у заједници и на проналажење начина на који ће успети припадника своје заједнице удружи, а њихове снаге усмери у правцу остварења заједничког циља, а све то без промовисања било какве политичке опције јер су све до једне компромитоване.

Много тога полази од нас, сви ми добро познајемо туђе грешке и мане без да се запитамо које мане ми имамо и које грешке ми чинимо.

Требамо се сви ми запитати шта смо то данас урадили што је нама помогло да будемо паметнији него што смо били јуче, ако већ нисмо били у могућности некоме да помогнемо.

На крају крајева драга браћо и сестре, ти политичари које сви ми пљујемо као највеће непријатеље нашега народа, они јадни морају да дођу однекуд. Рећи ћу вам једну тајну, они нису бића из пете димензије нити су пали са Марса, већ су управо дошла из нашега народа, можда су она на неки начин само огледало данашњег Србина, можда су они једноставно нешто најбоље што наш народ има да понуди.

Решење се крије управо у томе да се млађе генерације уз помоћ наших старијих постарају да следеће генерација политичара који ће представљати елиту нашега народа и водити сами народ ка бољитку у новом мултиполарном свету који ће нашој земљи пружити прилику за даљи развој, а коју тренутно баш и немамо.

А то ће се десити једино уколико ми сами почнемо од себе и уколико се и сами променимо.

Слика западне демократије

Народ у Јужној Кореји покушава да спречи војску да уђе у Дом Народне Скупштине. Народна Скупштина Јужне Кореје позива на укидање ванредног стања које је увео председник Јужне Кореје под лажном оптужбом да мора да распусти скупштину јер је наводно иста превише симпатетична према Северној Кореји. Суштина приче је колико се може видети дубља

🇰🇷 Војска је напустила зграду парламента Јужне Кореје, након што је изгласана резолуција о укидању ратног стања, јавља агенција Јонхап

www.group-telegram.com/BunkerSrb

‼️Шефица делегације Хрватске признала: НДХ је извршила геноцид над Србима

🔺Хрватска делегација у Лондону, гдје је у току друго годишње засиједање Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), како „Новости“ сазнају из извора блиских организацији, потврдила је да је НДХ извршила геноцид над Србима, и то први пут од осамостаљења ове бивше југословенске републике.

Опширније на 👉ЛИНКУ!

Позивамо вас на хуманитарни концерт за Храм Светог цара Уроша на Косову и Метохији

07.12 - МТС дворана - 18:30

@kompasinfo_rs — У потрази за компасом правих вредности!

Издаја, дабоме!

Замислите ту (не)срећу Немаца кад су чули да је Асад пао...

Твитер објава америчке амбасаде у Сирији од 15. маја 2017. са потерницом за тадашњим вођом Исламске Државе у Сирији а садашњим вођом "умерених побуњеника" који ће заменити Асада на власти.

Дакле, од ове објаве до данас успели су да га заробе, "преваспитају", ребрендирају и представе као "умереног" борца против Асадове диктатуре.

И даље верујете да се САД боре против тероризма?

www.group-telegram.com/haZardernoVoserbia

🇹🇷🇷🇸 Турске трупе распоређене у оквиру Кфора, замениле италијанске јединице на КиМ

Турске трупе из оперативних резервних снага Кфора распоређене су у оквиру војне мисије на Косову и Метохији, коју предводи НАТО, а замењују италијанске јединице које одлазе из покрајине, саопштио је Кфор.

Око 350 припадника турске 65. механизоване пешадијске бригаде, заједно са трупама Кфора, спроводити низ активности и да ће бити ангажовани за реаговање у евентуалном нарушавању безбедносне ситуацију

РУСИЈА ЋЕ СЕ БОРИТИ ЗАЈЕДНО СА ВАМА, АЛИ НЕМОЈТЕ ОЧЕКИВАТИ ДА ЋЕ СЕ БОРИТИ УМЕСТО ВАС

После слома Сирије, многи су почели да бацају дрвље и камење на Русију, тврдећи да је она главни кривац за пад режима Башара ел Асада. Неки чак иду толико далеко да „откривају“ како је Русија тобоже издала Асада унапред се договоривши са Турском о његовој смени и преврату. Такве бесмислице могу да изговоре и напишу само они који имају мала или никаква знања о томе шта се заиста дешавало у Сирији у последњих десетак година, а поготово немају увид у геополитичке и етичке смернице које обликују руску спољну политику.

Олаки критизери и клеветници Русије губе из вида следеће:

1. Руси су већ једном спасили Сирију, ушавши у рат против терориста 2015. године.

2. Русија је и сада била вољна да помогне Сирији у складу са тренутним могућностима, имајући у виду да води рат на живот и смрт у зони СВО.

3. Русија је помогла Сирији и овог пута (првенствено авијацијом), али није могла да ратује уместо самих Сиријаца, који су предавали градове и војне базе такорећи без опаљеног метка.

4. Сиријска војска (САА) се услед небриге и нестручности распала и пре почетка борбених дејстава, многе јединице су постојале само на папиру, а оно мало војника што је преостало често месецима нису добијали плату и нису гајили никакав мотив да се боре. Генерали су слали лажне извештаје, а многи су очито имали договор са побуњеницима.

5. Борбено најспособнија јединица САА — 25. дивизија, познатија као „Тигрови“ — практично је растурена после примирја 2020. Њен командант је смењен због интрига завидних моћника, а већи део људства је напросто отеран из војске.

6. После примирја 2020. многи представници сиријских власти су се осилили. Нису били вољни да сарађују, нити да слушају савете својих главних савезника Руса и Иранаца. У земљи је завладала корупција, самовоља чиновника и висока инфлација. Није било бензина и струје. Није било жеље и спремности да се постигну компромисна решења са Курдима и испоштују договори са појединим опозиционим групацијама (за чије постизање су често били заслужни Руси). Стање у земљи је постало лошије током мира него што је било током активне фазе рата. То су само неки од разлога због којих су и држава и војска били у стању расула.

Стога, уместо да се из жалосног примера Сирије олако доносе површни и неутемељени закључци и испразне пароле типа: „Ето сад како пролазе они које Руси бране“, „На њих се не можемо ослонити“, „Они само гледају своје интересе“ и слично, исправно би било извући следеће поуке:

1. Сваки народ и држава који желе да живе слободно морају бити вољни, одлучни и спремни да се за своју слободу боре, ако треба и до последње капи крви, а не да чекају неког другог да крвари уместо њих.

2. Ако имате Русију за савезника, она ће вам помоћи и учиниће више него што би било која друга држава учинила за вас. Русија ће се борити заједно са вама, али немојте очекивати да ће се борити уместо вас.

Скорашњи примери који то потврђују су:
• сама Сирија 2015–2020, када су Сиријци желели да се боре за своју слободу;
• Белорусија 2020. године, када је Александар Лукашенко лично узео пушку у руке и стао међу припаднике својих снага безбедности, који су видевши његову одлучност и добивши руску помоћ успели да одбране независност Белорусије од проамеричке „обојене револуције“.

Што се нас Срба тиче, ми морамо поново почети да мислимо и понашамо се у складу са вековном слободарском традицијом нашег народа. Морамо престати да седимо скрштених руку и удружити све родољубе снаге како би се најпре зауставио погубан пут издаје и слугерањства тренутних властодржаца, а затим успоставила државотворна снага и друштвена свест која би за циљ имала ослобођење и уједињење Отачаства.

Тек онда када учинимо све што је до нас самих, можемо очекивати помоћ и подршку других. А онда када Срби поново постану „кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати“ за Крст часни и Слободу златну, тада ће нам и Руси помоћи, као што су кроз историју и чинили.