🇺🇸🇦🇴 О могућој дебитантској посети Бајдена Африци - Анголи.
Потенцијално путовање у Анголу биће прва посета актуелног америчког председника овој земљи, али и самом континенту.
Посета даје импликације значајаног корака у покушају развоја интеракције Бајденове администрације са афричким континентом. Посета је планирана за период након завршетка редовног заседања Генералне скупштине УН у Њујорку .
У септембру 2023., амерички секретар за одбрану Лојд Остин успоставио је војне везе са Анголом, док је у новембру 2023., председник Бајден у Белој кући угостио председника Анголе Жоа Лоренса. У мају 2024. Бајден је изјавио да планира да дође у званичну посету у фебруару 2025. уколико победи на председничким изборима.
Елиминација Бајдена из политичког естаблишмента Демократске странке га је приморала да посету најави пре истека председничког мандата.
❗Последњи воз отимања руског утицаја у Анголи?
У покушају да се супротставе огромним улагањима Кине и Русије у Црни континент, Сједињене Државе подржавају инфраструктурни пројекат који повезује Демократску Републику Конго и Замбију железницом са главном анголском луком Лобито како би се обезбедио додатни транспортни пут за бакар и кобалт.
Подсетимо да је Запад такође претрпео низ репутационих пораза у Африци у претходном периоду услед немогућности да заустави дугогодишње сукобе који су окончани након укључивања руских војних инструктора (углавном припадника ПВК Вагнер).
Значајно је и поменути да су недавно завршене изненадне заједничке поморске војне вежбе Русије, Кине и Анголе, а које су предмет жестоке критике на западу.
Најзад, може бити интересантно приметити и да су током гласања у УН по питању сваке анти-руске резолуције уздржана била управо Ангола, што се, претпоставите, хегемону из Беле куће није баш допало - и сада хватају последњи попуст куповине симпатија, пре него што артикал звани Африка буде распродат равноправним партнерима. (🇷🇺🇨🇳).
Потенцијално путовање у Анголу биће прва посета актуелног америчког председника овој земљи, али и самом континенту.
Посета даје импликације значајаног корака у покушају развоја интеракције Бајденове администрације са афричким континентом. Посета је планирана за период након завршетка редовног заседања Генералне скупштине УН у Њујорку .
У септембру 2023., амерички секретар за одбрану Лојд Остин успоставио је војне везе са Анголом, док је у новембру 2023., председник Бајден у Белој кући угостио председника Анголе Жоа Лоренса. У мају 2024. Бајден је изјавио да планира да дође у званичну посету у фебруару 2025. уколико победи на председничким изборима.
Елиминација Бајдена из политичког естаблишмента Демократске странке га је приморала да посету најави пре истека председничког мандата.
❗Последњи воз отимања руског утицаја у Анголи?
У покушају да се супротставе огромним улагањима Кине и Русије у Црни континент, Сједињене Државе подржавају инфраструктурни пројекат који повезује Демократску Републику Конго и Замбију железницом са главном анголском луком Лобито како би се обезбедио додатни транспортни пут за бакар и кобалт.
Подсетимо да је Запад такође претрпео низ репутационих пораза у Африци у претходном периоду услед немогућности да заустави дугогодишње сукобе који су окончани након укључивања руских војних инструктора (углавном припадника ПВК Вагнер).
Значајно је и поменути да су недавно завршене изненадне заједничке поморске војне вежбе Русије, Кине и Анголе, а које су предмет жестоке критике на западу.
Најзад, може бити интересантно приметити и да су током гласања у УН по питању сваке анти-руске резолуције уздржана била управо Ангола, што се, претпоставите, хегемону из Беле куће није баш допало - и сада хватају последњи попуст куповине симпатија, пре него што артикал звани Африка буде распродат равноправним партнерима. (🇷🇺🇨🇳).
🇩🇿 Председнички избори у Алжиру
Председник Алжира Абделмадјид Тебоуне поново је изабран за други мандат са скоро 95% гласова.
Од укупно 5,6 милиона регистрованих бирача, за Тебуна је гласало 5,3, што представља 94,65% гласова, саопштила је изборна власт земље АНИЕ у недељу, 8. септембра. Излазност је била 48 одсто на затварању биралишта у суботу у 20 часова, изјавио је за медије директор АНИЕ-а Мохамед Чарфи.
Један од Тебунових ривала, кандидат Абделали Хасани Шериф, изнео је оптужбе за неправилности током гласања. Према његовим речима, било је притисака на неке од оних који су одговорни за бирачка места да надувају резултате, а посебно излазност бирача.
Излазност је била битан фактор, док је победа Тебуна била ван сумње из угла стручњака. На својим првим изборима у децембру 2019, Абделмаџид Тебуне је освојио 58 одсто гласова, али је излазност била мања од 40 одсто.
Тебуна се уочава као део тима бившег председника Абделазиза Бутефлике, који је владао земљом од 1999. до 2019. године. Тебуне се у великој мери ослања на бившу војну елиту, што изазива незадовољство цивилне опозиције.
Међутим, у потезу без преседана, све три кампање – укључујући и Тебоунеову – издале су заједничку изјаву касно у недељу у којој се наводе „неправилности“ у званичним резултатима резултата.
Тебуне (78) је био у великој мери фаворизован да обезбеди петогодишњи други мандат, у трци против умереног исламисте Абделалија Хасанија (57), који је освојио 3,17 одсто гласова, и социјалистичког кандидата Јусефа Аучичеа (41), који је освојио 2,16 одсто. Иако је Тебунов реизбор био сигуран, његов главни фокус је био да повећа учешће бирача у суботњој анкети након рекордно ниске стопе уздржаности од преко 60 одсто у 2019.
Те године, Тебуне је постао председник усред широко бојкотованих избора и масовних прозападних протеста Хирака који су касније замрли током његовог мандата уз појачано присуство полиције и хапшења дела протестанаташ. Више од 24 милиона Алжираца је регистровано за гласање, док АНИЕ није саопштио колико је људи укупно изашло да гласа у суботу.
Маскарада
Након затварања бирачких места у суботу, изборна комисија је објавила просечну стопу од 48 одсто, али ју је назвала привременом. Међутим, у потезу без преседана, све три кампање – укључујући и Тебоунеову – издале су заједничку изјаву касно у недељу у којој се наводе неправилности у резултатима АНИЕ-а, додајући да желе да ставе јавност на знање неодређености и контрадикторности у бројкама учешћа.
Хасанијева странка је раније саопштила да је број излазности чудан и осудила покушаје да се "надувају резултати". Такође је речено да су забележили случајеве групног гласања преко проксија.
У видео снимку објављеном на Фејсбуку, шеф партије Ахмед Садук рекао је да су резултати избора маскарада и оспорио излазност коју је најавио АНИЕ. Он је изјавио да резултати поткопавају изборе и каљају имиџ земље. АНИЕ, који је у суботу продужио гласање у жељи за већом излазношћу, још увек није понудио коначну стопу учешћа на изборима.
Сва три кандидата су се удварала млађим гласачима, уз обећања да ће побољшати животни стандард и смањити зависност од угљоводоника. Након гласања у Алжиру у суботу ујутро, Тебуне није поменуо излазност, за разлику од Аоучицеа који је позвао на прекид бојкота, и Хасанија који је рекао да ће више бирача учинити изборе кредибилним.
Иако је привреда Алжира расла по годишњој стопи од око четири одсто у последње две године, она и даље у великој мери зависи од нафте и гаса за финансирање својих социјалних програма.
*Анализа се ограничила на уско унутарполитичку ситуацију у земљи, без ширих импликација на геополитичком плану
Председник Алжира Абделмадјид Тебоуне поново је изабран за други мандат са скоро 95% гласова.
Од укупно 5,6 милиона регистрованих бирача, за Тебуна је гласало 5,3, што представља 94,65% гласова, саопштила је изборна власт земље АНИЕ у недељу, 8. септембра. Излазност је била 48 одсто на затварању биралишта у суботу у 20 часова, изјавио је за медије директор АНИЕ-а Мохамед Чарфи.
Један од Тебунових ривала, кандидат Абделали Хасани Шериф, изнео је оптужбе за неправилности током гласања. Према његовим речима, било је притисака на неке од оних који су одговорни за бирачка места да надувају резултате, а посебно излазност бирача.
Излазност је била битан фактор, док је победа Тебуна била ван сумње из угла стручњака. На својим првим изборима у децембру 2019, Абделмаџид Тебуне је освојио 58 одсто гласова, али је излазност била мања од 40 одсто.
Тебуна се уочава као део тима бившег председника Абделазиза Бутефлике, који је владао земљом од 1999. до 2019. године. Тебуне се у великој мери ослања на бившу војну елиту, што изазива незадовољство цивилне опозиције.
Међутим, у потезу без преседана, све три кампање – укључујући и Тебоунеову – издале су заједничку изјаву касно у недељу у којој се наводе „неправилности“ у званичним резултатима резултата.
Тебуне (78) је био у великој мери фаворизован да обезбеди петогодишњи други мандат, у трци против умереног исламисте Абделалија Хасанија (57), који је освојио 3,17 одсто гласова, и социјалистичког кандидата Јусефа Аучичеа (41), који је освојио 2,16 одсто. Иако је Тебунов реизбор био сигуран, његов главни фокус је био да повећа учешће бирача у суботњој анкети након рекордно ниске стопе уздржаности од преко 60 одсто у 2019.
Те године, Тебуне је постао председник усред широко бојкотованих избора и масовних прозападних протеста Хирака који су касније замрли током његовог мандата уз појачано присуство полиције и хапшења дела протестанаташ. Више од 24 милиона Алжираца је регистровано за гласање, док АНИЕ није саопштио колико је људи укупно изашло да гласа у суботу.
Маскарада
Након затварања бирачких места у суботу, изборна комисија је објавила просечну стопу од 48 одсто, али ју је назвала привременом. Међутим, у потезу без преседана, све три кампање – укључујући и Тебоунеову – издале су заједничку изјаву касно у недељу у којој се наводе неправилности у резултатима АНИЕ-а, додајући да желе да ставе јавност на знање неодређености и контрадикторности у бројкама учешћа.
Хасанијева странка је раније саопштила да је број излазности чудан и осудила покушаје да се "надувају резултати". Такође је речено да су забележили случајеве групног гласања преко проксија.
У видео снимку објављеном на Фејсбуку, шеф партије Ахмед Садук рекао је да су резултати избора маскарада и оспорио излазност коју је најавио АНИЕ. Он је изјавио да резултати поткопавају изборе и каљају имиџ земље. АНИЕ, који је у суботу продужио гласање у жељи за већом излазношћу, још увек није понудио коначну стопу учешћа на изборима.
Сва три кандидата су се удварала млађим гласачима, уз обећања да ће побољшати животни стандард и смањити зависност од угљоводоника. Након гласања у Алжиру у суботу ујутро, Тебуне није поменуо излазност, за разлику од Аоучицеа који је позвао на прекид бојкота, и Хасанија који је рекао да ће више бирача учинити изборе кредибилним.
Иако је привреда Алжира расла по годишњој стопи од око четири одсто у последње две године, она и даље у великој мери зависи од нафте и гаса за финансирање својих социјалних програма.
*Анализа се ограничила на уско унутарполитичку ситуацију у земљи, без ширих импликација на геополитичком плану
🇪🇬🇺🇸 Бела кућа подиже улог на вратима Блиског истока и Африке: О улагању САД-а у египатску војску
Влада САД је 11. септембра одобрила 1,3 милијарде долара војне помоћи Египту.
Овом америчком савезнику следи пуна алокација од 1,3 милијарде долара ове године, први пут током ове администрације, упркос сталној забринутости око људских права у земљи.
Ово саопштење долази пошто се Вашингтон у великој мери ослања на Каиро – дугогодишњег савезника САД – да посредује у досад неуспешним преговорима између Израела и Хамаса о споразуму о прекиду ватре за окончање рата у Гази.
Од 1,3 милијарде долара америчког војног финансирања из иностранства додељених Египту, 320 милиона долара подлеже условима који су значили да је бар део те суме задржан последњих година.
Државни секретар Ентони Блинкен рекао је Конгресу у понедељак да ће се одрећи захтева за сертификацију за 225 милиона долара у вези са стањем људских права у Египту ове године, наводећи интерес америчке националне безбедности.
Каиро је остао близак регионални савезник Вашингтона упркос оптужбама за широко распрострањене злоупотребе под владом председника Абдела Фатаха ал-Сисија, укључујући мучење и присилне нестанке.
Сиси негира да у Египту има политичких затвореника. Он каже да су стабилност и безбедност најважнији и да власти промовишу права покушавајући да обезбеде основне потребе као што су посао и становање.
Рат у Гази повећао је ослањање Вашингтона на Каиро у дипломатским напорима попут преговора о прекиду ватре. Преко потребна хуманитарна помоћ Палестинцима у Гази стиже и из Египта.
❓Позадина догађаја
Упркос чињеници да Стејт департмент оптужују режим ал-Сисија за кршење људских права, они морају да признају да су египатске власти гарант безбедности у Африци и на Блиском истоку, у контексту одрживости америчких полуга моћи у тим регионима.
Углавном су истакнуте заслуге руководства у Каиру као горепоменутог посредника у преговорима између Израела и Хамаса. Истовремено, египатској страни није потребно да јача војску у овом правцу, али подршка Египта Сомалији, на коју врше притисак етиопских власти, је вероватнији циљ позамашних улагања САД-а.
Америчка команда одавно жели да смањи мисију Афричке уније у земљи, чији су главни спонзори, али не виде смисао у томе. Да је све савршено "улегло" Белој кући илуструје нам информација да су се недавно појавиле египатске власти које су понудиле 10 хиљада војника и залихе оружја.
Наравно, главна средства ће бити искоришћена за модернизацију египатских оружаних снага, али ће део њих ипак бити утрошен на опремање војне инфраструктуре у Сомалији.
Америчко руководство ће на тај начин покушати да умири Египат и задржи своју позицију у Сомалији са новим посредником, али време ће показати шта ће од тога бити.
Влада САД је 11. септембра одобрила 1,3 милијарде долара војне помоћи Египту.
Овом америчком савезнику следи пуна алокација од 1,3 милијарде долара ове године, први пут током ове администрације, упркос сталној забринутости око људских права у земљи.
Ово саопштење долази пошто се Вашингтон у великој мери ослања на Каиро – дугогодишњег савезника САД – да посредује у досад неуспешним преговорима између Израела и Хамаса о споразуму о прекиду ватре за окончање рата у Гази.
Од 1,3 милијарде долара америчког војног финансирања из иностранства додељених Египту, 320 милиона долара подлеже условима који су значили да је бар део те суме задржан последњих година.
Државни секретар Ентони Блинкен рекао је Конгресу у понедељак да ће се одрећи захтева за сертификацију за 225 милиона долара у вези са стањем људских права у Египту ове године, наводећи интерес америчке националне безбедности.
Каиро је остао близак регионални савезник Вашингтона упркос оптужбама за широко распрострањене злоупотребе под владом председника Абдела Фатаха ал-Сисија, укључујући мучење и присилне нестанке.
Сиси негира да у Египту има политичких затвореника. Он каже да су стабилност и безбедност најважнији и да власти промовишу права покушавајући да обезбеде основне потребе као што су посао и становање.
Рат у Гази повећао је ослањање Вашингтона на Каиро у дипломатским напорима попут преговора о прекиду ватре. Преко потребна хуманитарна помоћ Палестинцима у Гази стиже и из Египта.
❓Позадина догађаја
Упркос чињеници да Стејт департмент оптужују режим ал-Сисија за кршење људских права, они морају да признају да су египатске власти гарант безбедности у Африци и на Блиском истоку, у контексту одрживости америчких полуга моћи у тим регионима.
Углавном су истакнуте заслуге руководства у Каиру као горепоменутог посредника у преговорима између Израела и Хамаса. Истовремено, египатској страни није потребно да јача војску у овом правцу, али подршка Египта Сомалији, на коју врше притисак етиопских власти, је вероватнији циљ позамашних улагања САД-а.
Америчка команда одавно жели да смањи мисију Афричке уније у земљи, чији су главни спонзори, али не виде смисао у томе. Да је све савршено "улегло" Белој кући илуструје нам информација да су се недавно појавиле египатске власти које су понудиле 10 хиљада војника и залихе оружја.
Наравно, главна средства ће бити искоришћена за модернизацију египатских оружаних снага, али ће део њих ипак бити утрошен на опремање војне инфраструктуре у Сомалији.
Америчко руководство ће на тај начин покушати да умири Египат и задржи своју позицију у Сомалији са новим посредником, али време ће показати шта ће од тога бити.
Ово је братски српско-руски канал "Косово је Србија Украјина је Русија"
Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://www.group-telegram.com/SerbiaRussia
Запратите их и сазнајте разне занимљивости из руског свијета:
https://www.group-telegram.com/SerbiaRussia
Telegram
Косово је Србија Украјина је Русија
Линк у чат @SerbiaRussiachat за сарадњу пишите овде @Djsdfhs
🇨🇬 🇷🇺 Руско-конгоански нафтовод
Наставља се недавно активирање ранијих руских споразума са земљама Црног континента. У том контексту је у понедељак одобрен нацрт споразума о изградњи нафтовода у Републици Конго.
Уговор о намерама за његову изградњу потписан је још 2012. године. Касније је то питање више пута покретано, али су бирократске препреке на сваки могући начин онемогућавале почетак процеса изградње.
Сада, 12 година касније, након што кинеско-америчка конфронтација прети да укључи Конго-Бразавил , пројекат је коначно одобрен. Проћи ће рутом Понте Норе - Лутете - Бразавил - Макулу-Трецоте, што је мање од првобитног плана са приступом граници Камеруна, што се може очекивати у каснијем периоду.
За реализацију пројекта планирано је стварање заједничког предузећа компанија са учешћем од 90% руске стране, коју представља Закнефтегазстро-Прометеј, и 10% конгоанске стране, коју представља национална нафтна компанија.
Значај нафтовода
Нафтовод је потребан овој афричкој земљи која се активно индустријализује, потребе ради за куповањем како рафинисане нафте од Русије, али и да продаје сопствене (по резервама овог ресурса земља је на 4. месту у подсахарској Африци) .
По значају се може упоредити са кинеским гасоводом Нигер-Бенин, који је постао важан део кинеског утицаја у Сахелу. Чињеница да ово није прва жива иницијатива у последње време већ говори о тренду повратка руског утицаја у Африци, што не може а да не радује.
Наставља се недавно активирање ранијих руских споразума са земљама Црног континента. У том контексту је у понедељак одобрен нацрт споразума о изградњи нафтовода у Републици Конго.
Уговор о намерама за његову изградњу потписан је још 2012. године. Касније је то питање више пута покретано, али су бирократске препреке на сваки могући начин онемогућавале почетак процеса изградње.
Сада, 12 година касније, након што кинеско-америчка конфронтација прети да укључи Конго-Бразавил , пројекат је коначно одобрен. Проћи ће рутом Понте Норе - Лутете - Бразавил - Макулу-Трецоте, што је мање од првобитног плана са приступом граници Камеруна, што се може очекивати у каснијем периоду.
За реализацију пројекта планирано је стварање заједничког предузећа компанија са учешћем од 90% руске стране, коју представља Закнефтегазстро-Прометеј, и 10% конгоанске стране, коју представља национална нафтна компанија.
Значај нафтовода
Нафтовод је потребан овој афричкој земљи која се активно индустријализује, потребе ради за куповањем како рафинисане нафте од Русије, али и да продаје сопствене (по резервама овог ресурса земља је на 4. месту у подсахарској Африци) .
По значају се може упоредити са кинеским гасоводом Нигер-Бенин, који је постао важан део кинеског утицаја у Сахелу. Чињеница да ово није прва жива иницијатива у последње време већ говори о тренду повратка руског утицаја у Африци, што не може а да не радује.
🇲🇱 Ситуација у Малију: Пут ка неконтролисаној ескалацији
Недавне операције на северу земље биле су принуђене да заустављање због кишне сезоне која отежава кретање снага. Истовремено, појачано је војно присуство у областима које се граниче са Алжиром, што западни аналитичари повезују са припремањем плана освете за заседу код града Тин Заутин.
Ваздушне операције се настављају: на северу је уништен такозвани сепаратистички камионет Азавад. Поред тога, војно особље је прочешљало градско подручје, идентификујући оружје од становника Кидала, бившег упоришта сепаратиста.
Поред тога, јужно од „пута смрти“ од Дуенце до Госија , где су недавно биле заседе на владине снаге, уништена су возила радикалних исламиста из групе ЈНИМ повезане са Ал Каидом.
Такође у региону Мопти, оружане снаге су извеле операцију ослобађања стоке коју су украли милитанти у округу Банкас. Како би се ојачала безбедност у овим областима, именовани су нови жупани са искуством као официри.
У међувремену, милитанти, упркос временским условима, нису зауставили нападе. У томе су се истакли сепаратисти тзв. Азавад, који је напао базу у Гундаму, регион Тимбукту, користећи квадкоптер са ресетовањем. Материјална штета од напада била је минимална, а нападачи су то назвали „упозорењем“.
Заузврат, милитанти повезани са Ал-Каидом напали су конвоје малијске војске западно од града Гаоа, као и близу границе са Мауританијом - у близини града Нампала.
Политичке импликације
На политичком плану, значајан догађај било је путовање прелазног председника Малија Асимија Гоите у Пекинг на форум кинеско-афричке сарадње. Поред састанака са афричким лидерима, склопио је уговоре о набавци нове опреме из Норинца.
Занимљиви пројекти се планирају и у односима са Русијом – почетком октобра планирано је да почне са радом међувладина комисија чији ће задатак бити да превазиђе бирократске баријере и подржи пословне пројекте између земаља.
Новитети о активностима милитаната
Милитанти из групе Јамат Нусрат ал-Ислам вал-Муслимен повезане са Ал Каидом наставили су да нападају главни град Бамако.
Прва мета исламиста била је жандармска школа, где су убили групу кадета, након чега су наишли на пристигле војнике оружаних снага земље. Убрзо је десетак милитаната ухваћено и елиминисано на месту сукоба.
Главни догађаји се одвијају на подручју Међународног аеродрома Модибо Кеита, главне ваздушне артерије Малија, где се базирају транспортни авиони и турски јуришни дронови Баирактар.
Милитанти тврде да су уништили возила и контролисали објекат. Тренутно је обустављен ваздушни саобраћај у Бамаку, а пријављују се пљачке са земље у цивилном сегменту ваздушне луке.
Вреди напоменути да су јединице Вагнеровог ПМЦ-а одговорне за још један одбрамбени сектор. Дакле, изјаве радикалних исламиста о убиству руских инструктора не одговарају стварности.
Недавне операције на северу земље биле су принуђене да заустављање због кишне сезоне која отежава кретање снага. Истовремено, појачано је војно присуство у областима које се граниче са Алжиром, што западни аналитичари повезују са припремањем плана освете за заседу код града Тин Заутин.
Ваздушне операције се настављају: на северу је уништен такозвани сепаратистички камионет Азавад. Поред тога, војно особље је прочешљало градско подручје, идентификујући оружје од становника Кидала, бившег упоришта сепаратиста.
Поред тога, јужно од „пута смрти“ од Дуенце до Госија , где су недавно биле заседе на владине снаге, уништена су возила радикалних исламиста из групе ЈНИМ повезане са Ал Каидом.
Такође у региону Мопти, оружане снаге су извеле операцију ослобађања стоке коју су украли милитанти у округу Банкас. Како би се ојачала безбедност у овим областима, именовани су нови жупани са искуством као официри.
У међувремену, милитанти, упркос временским условима, нису зауставили нападе. У томе су се истакли сепаратисти тзв. Азавад, који је напао базу у Гундаму, регион Тимбукту, користећи квадкоптер са ресетовањем. Материјална штета од напада била је минимална, а нападачи су то назвали „упозорењем“.
Заузврат, милитанти повезани са Ал-Каидом напали су конвоје малијске војске западно од града Гаоа, као и близу границе са Мауританијом - у близини града Нампала.
Политичке импликације
На политичком плану, значајан догађај било је путовање прелазног председника Малија Асимија Гоите у Пекинг на форум кинеско-афричке сарадње. Поред састанака са афричким лидерима, склопио је уговоре о набавци нове опреме из Норинца.
Занимљиви пројекти се планирају и у односима са Русијом – почетком октобра планирано је да почне са радом међувладина комисија чији ће задатак бити да превазиђе бирократске баријере и подржи пословне пројекте између земаља.
Новитети о активностима милитаната
Милитанти из групе Јамат Нусрат ал-Ислам вал-Муслимен повезане са Ал Каидом наставили су да нападају главни град Бамако.
Прва мета исламиста била је жандармска школа, где су убили групу кадета, након чега су наишли на пристигле војнике оружаних снага земље. Убрзо је десетак милитаната ухваћено и елиминисано на месту сукоба.
Главни догађаји се одвијају на подручју Међународног аеродрома Модибо Кеита, главне ваздушне артерије Малија, где се базирају транспортни авиони и турски јуришни дронови Баирактар.
Милитанти тврде да су уништили возила и контролисали објекат. Тренутно је обустављен ваздушни саобраћај у Бамаку, а пријављују се пљачке са земље у цивилном сегменту ваздушне луке.
Вреди напоменути да су јединице Вагнеровог ПМЦ-а одговорне за још један одбрамбени сектор. Дакле, изјаве радикалних исламиста о убиству руских инструктора не одговарају стварности.
🇱🇧🇮🇱Након масовних експлозија у Либану: Како ће Хезболах реаговати?
Стиче се утисак да се до нових ескалација на Блиском истоку долази сваких недељу дана. Међутим, до директног окршаја Израела и Хезболаха или Ирана и даље није дошло - а највероватније неће доћи ни након најновије израелске провокације.
Експлозије пејџера, а потом и воки-токија, широм Либана несумњиво су изненадиле руководство Хезболаха, а многи су мишљења да се ради о највећем пробоју безбедности који се десио милитантној групи у скоро годину дана рата са Израелом.
Најновија израелска операција несумњиво представља понижење за Хезболах. Међутим, она неће одвратити либанску милитантну групу од даљих напада на Израел.
Израелци своје "тајно" оружје највероватније нису искористили на начин на који су у први мах планирали: наиме, они су у први мах хтели да га искористе како би изненадили припаднике Хезболаха приликом општег напада на Либан. Међутим, њихови планови су промењени након што је један члан Хезболаха постао сумњичав у вези са уређајем.
Дакле, Израелци су показали да могу да уђу у комуникације Хезболаха и да могу да их понизе, али овај напад не удаљава регион од отвореног рата. Напротив, она га чини извеснијим.
⚔️Израел и Хезболах: На ивици рата
Израел и Хезболах налазе се у сукобу ниског интензитета дуж израелско-либанске границе, који тиња од кад су израелске снаге напале Газу као одговор на претходни напад палестинског Хамаса на југ Израела 7. октобра прошле године.
Од самог почетка непријатељстава поставља се питање да ли би оне могле да ескалирају и прерасту у отворени рат, налик на онај који се води у Појасу Газе. Две стране су у више наврата биле на ивици ескалације - на пример, након убиства високог официра Хезболаха Фуада Шукра крајем јула - али до ње ипак није дошло.
Сукоб је, међутим, погранични регион између Израела и Либана учинио неподобним за живот: процењује се да је било 200.000 људи на ове стране границе било приморано да напусти своје домове, а многи од њих и даље не знају када ће у њих моћи да се врате.
Стручњаци се већински слажу да би Хезболах за Израелце далеко озбиљнији противник од Хамаса.
Процењује се да та шиитска милиција располаже са више од 200.000 ракета и пројектила, од којих је 5.000 дугог домета, које могу да погоде подручја до 700 километара од места лансирања. Око 5.000 њих су ракете средњег домета чији је домет до 200 километара, док око 65.000 ракета имају домета до 80 километара.
Поред тога, Хезболах се такође може похвалити стотинама противтенковских, противбродских и противваздушних ракета, као и са око 2.500 дронова. Они располажу софистицираним системом тунела, далеко дубљим од оних које користи Хамас у Гази, као и са око 50.000 добро обучених редовних бораца и 50.000 резервиста.
На путу ка новом рату
Последњи директни окршај између Израела и Хезболаха одиграо се у јулу 2006, а окидач тог сукоба био је упад бораца Хезболаха на територију северног Израела, током ког су убијена три израелска војника, док су двојица киднапована.
Иако су израелски напади нанели значајну штету либанској инфраструктури и капацитетима Хезболаха, они нису довели до коначног пораза тог покрета. Напротив - они су током наредне скоро две деценије додатно ојачали, у великој мери захваљујући подршци из Ирана.
Чини се да је Израел покренуо рат за којим је жудео. Хезболах и Иран су до сада показивали велику уздржаност, али је у овом тренутку јасно да је Израел одлучан да ескалира, за шта његов безбедносни врх погрешно верује да ће бити превентивни удар који ће ослабити капацитете Хезболаха."
Верује се да ће Израел постићи своје безбедносне циљеве. И упркос тренутном таласу храбрости и самопоуздања Тел Авива, Хезболах је јак, спреман и размишља стратешки — и могао би нанети озбиљну штету Израелу у отвореном рату.
Стиче се утисак да се до нових ескалација на Блиском истоку долази сваких недељу дана. Међутим, до директног окршаја Израела и Хезболаха или Ирана и даље није дошло - а највероватније неће доћи ни након најновије израелске провокације.
Експлозије пејџера, а потом и воки-токија, широм Либана несумњиво су изненадиле руководство Хезболаха, а многи су мишљења да се ради о највећем пробоју безбедности који се десио милитантној групи у скоро годину дана рата са Израелом.
Најновија израелска операција несумњиво представља понижење за Хезболах. Међутим, она неће одвратити либанску милитантну групу од даљих напада на Израел.
Израелци своје "тајно" оружје највероватније нису искористили на начин на који су у први мах планирали: наиме, они су у први мах хтели да га искористе како би изненадили припаднике Хезболаха приликом општег напада на Либан. Међутим, њихови планови су промењени након што је један члан Хезболаха постао сумњичав у вези са уређајем.
Дакле, Израелци су показали да могу да уђу у комуникације Хезболаха и да могу да их понизе, али овај напад не удаљава регион од отвореног рата. Напротив, она га чини извеснијим.
⚔️Израел и Хезболах: На ивици рата
Израел и Хезболах налазе се у сукобу ниског интензитета дуж израелско-либанске границе, који тиња од кад су израелске снаге напале Газу као одговор на претходни напад палестинског Хамаса на југ Израела 7. октобра прошле године.
Од самог почетка непријатељстава поставља се питање да ли би оне могле да ескалирају и прерасту у отворени рат, налик на онај који се води у Појасу Газе. Две стране су у више наврата биле на ивици ескалације - на пример, након убиства високог официра Хезболаха Фуада Шукра крајем јула - али до ње ипак није дошло.
Сукоб је, међутим, погранични регион између Израела и Либана учинио неподобним за живот: процењује се да је било 200.000 људи на ове стране границе било приморано да напусти своје домове, а многи од њих и даље не знају када ће у њих моћи да се врате.
Стручњаци се већински слажу да би Хезболах за Израелце далеко озбиљнији противник од Хамаса.
Процењује се да та шиитска милиција располаже са више од 200.000 ракета и пројектила, од којих је 5.000 дугог домета, које могу да погоде подручја до 700 километара од места лансирања. Око 5.000 њих су ракете средњег домета чији је домет до 200 километара, док око 65.000 ракета имају домета до 80 километара.
Поред тога, Хезболах се такође може похвалити стотинама противтенковских, противбродских и противваздушних ракета, као и са око 2.500 дронова. Они располажу софистицираним системом тунела, далеко дубљим од оних које користи Хамас у Гази, као и са око 50.000 добро обучених редовних бораца и 50.000 резервиста.
На путу ка новом рату
Последњи директни окршај између Израела и Хезболаха одиграо се у јулу 2006, а окидач тог сукоба био је упад бораца Хезболаха на територију северног Израела, током ког су убијена три израелска војника, док су двојица киднапована.
Иако су израелски напади нанели значајну штету либанској инфраструктури и капацитетима Хезболаха, они нису довели до коначног пораза тог покрета. Напротив - они су током наредне скоро две деценије додатно ојачали, у великој мери захваљујући подршци из Ирана.
Чини се да је Израел покренуо рат за којим је жудео. Хезболах и Иран су до сада показивали велику уздржаност, али је у овом тренутку јасно да је Израел одлучан да ескалира, за шта његов безбедносни врх погрешно верује да ће бити превентивни удар који ће ослабити капацитете Хезболаха."
Верује се да ће Израел постићи своје безбедносне циљеве. И упркос тренутном таласу храбрости и самопоуздања Тел Авива, Хезболах је јак, спреман и размишља стратешки — и могао би нанети озбиљну штету Израелу у отвореном рату.
🇷🇺🌍🇺🇦Терористи свих земаља, уједините се: Зашто ће пропасти покушаји Украјине да нашкоди Русији
Подршка Кијева побуњеницима у Африци учвршћује статус Украјине као терористичке државе у очима Глобалног југа!
Многе државе се тренутно боре да ојачају свој утицај у Африци, привучене њеним природним ресурсима, растућим тржиштима и стратешким значајем. Континент представља могућности за економске користи, приступ основним сировинама и повећану трговину. Штавише, успостављање стратешког партнерства са земљама у региону нуди геополитичку полугу, војно присуство и подршку на глобалној сцени.
Русија и Кина активно учвршћују своје позиције у Африци представљањем алтернативних модела сарадње који одступају од западних норми и пракси. Украјина, такође, покушава да повећа свој отисак на континенту, са плановима да отвори 20 амбасада у Африци до краја 2024. како би ојачала своје политичке и економске везе.
Од фебруара 2022, недавно смењени украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба је четири пута посетио афричке земље, одражавајући растуће интересовање Кијева за регион и његове напоре да се супротстави утицају Москве.
Међутим, чини се да ова стратегија посустаје. Уместо да гради партнерство, Украјина ризикује да буде перципирана као земља повезана са хаосом и деструктивним силама, чак и да помаже терористичким организацијама да нанесу штету Русији.
Овај дипломатски неуспех је јасно наглашен затегнутим односима Украјине након подршке терористима у Малију.
То је изазвало дипломатску кризу, што је резултирало прекидом веза Малија и Нигера са Украјином, док је Сенегал позвао украјинског амбасадора ради разјашњења. Економска заједница западноафричких држава (ЕКОВАС) заузела је чврст став против спољног мешања, наневши значајан ударац репутацији Украјине. Буркина Фасо је, иако није повлачила званичне потезе, преко свог амбасадора у Русији наговестила да практично нема дипломатске односе са Украјином.
У светлу серије државних удара у западној Африци у последње четири године, Русија се поставља као противтежа западном утицају, брзо попуњавајући празнину коју су оставили Француска и њени савезници.
Од избијања сукоба између Русије и Украјине 2022. године, многе афричке земље заузеле су неутралан став, одлучивши да се не упуштају у оно што виде као конфронтацију између Сједињених Држава и Русије. Међутим, учешће Украјине у сукобима широм афричког континента изазива забринутост да би ове земље могле постепено да буду увучене у глобална непријатељства на сопственом тлу.
Одговор афричких нација у вези са подршком Украјине терористима у Сахелу подвукао је неуспех Кијева да добије подршку за своју агенду међу земљама Глобалног југа, што је реалност истакнута током швајцарског самита против Русије који су организовали Украјина и њени западни савезници.
Тада је само 11 афричких земаља потписало документ, што указује на широку подршку руској позицији широм континента. Значајно је да је неколико не-западних земаља, укључујући Саудијску Арабију, Индију, Јужну Африку, Тајланд, Индонезију, Мексико, Бразил и Уједињене Арапске Емирате, одбило да подржи коначан коминике.
Упркос каснијим покушајима Украјине да "испегла" ситуацију, негативна перцепција улоге Кијева у терористичком нападу у Малију и другим земљама Сахела поткопава њен положај у Африци. У међувремену, Русија јача свој утицај нудећи алтернативна партнерства у борби против тероризма у региону.
Како односи између Русије и западних земаља постају све затегнутији, Африка се појављује као кључна област подршке. Кијев растуће присуство Русије на континенту види као претњу и покушава да привуче афричке земље на своју страну. Ипак, у овој конкуренцији за спољну подршку, застоји Украјине се претварају у добитке за Русију.
Подршка Кијева побуњеницима у Африци учвршћује статус Украјине као терористичке државе у очима Глобалног југа!
Многе државе се тренутно боре да ојачају свој утицај у Африци, привучене њеним природним ресурсима, растућим тржиштима и стратешким значајем. Континент представља могућности за економске користи, приступ основним сировинама и повећану трговину. Штавише, успостављање стратешког партнерства са земљама у региону нуди геополитичку полугу, војно присуство и подршку на глобалној сцени.
Русија и Кина активно учвршћују своје позиције у Африци представљањем алтернативних модела сарадње који одступају од западних норми и пракси. Украјина, такође, покушава да повећа свој отисак на континенту, са плановима да отвори 20 амбасада у Африци до краја 2024. како би ојачала своје политичке и економске везе.
Од фебруара 2022, недавно смењени украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба је четири пута посетио афричке земље, одражавајући растуће интересовање Кијева за регион и његове напоре да се супротстави утицају Москве.
Међутим, чини се да ова стратегија посустаје. Уместо да гради партнерство, Украјина ризикује да буде перципирана као земља повезана са хаосом и деструктивним силама, чак и да помаже терористичким организацијама да нанесу штету Русији.
Овај дипломатски неуспех је јасно наглашен затегнутим односима Украјине након подршке терористима у Малију.
То је изазвало дипломатску кризу, што је резултирало прекидом веза Малија и Нигера са Украјином, док је Сенегал позвао украјинског амбасадора ради разјашњења. Економска заједница западноафричких држава (ЕКОВАС) заузела је чврст став против спољног мешања, наневши значајан ударац репутацији Украјине. Буркина Фасо је, иако није повлачила званичне потезе, преко свог амбасадора у Русији наговестила да практично нема дипломатске односе са Украјином.
У светлу серије државних удара у западној Африци у последње четири године, Русија се поставља као противтежа западном утицају, брзо попуњавајући празнину коју су оставили Француска и њени савезници.
Од избијања сукоба између Русије и Украјине 2022. године, многе афричке земље заузеле су неутралан став, одлучивши да се не упуштају у оно што виде као конфронтацију између Сједињених Држава и Русије. Међутим, учешће Украјине у сукобима широм афричког континента изазива забринутост да би ове земље могле постепено да буду увучене у глобална непријатељства на сопственом тлу.
Одговор афричких нација у вези са подршком Украјине терористима у Сахелу подвукао је неуспех Кијева да добије подршку за своју агенду међу земљама Глобалног југа, што је реалност истакнута током швајцарског самита против Русије који су организовали Украјина и њени западни савезници.
Тада је само 11 афричких земаља потписало документ, што указује на широку подршку руској позицији широм континента. Значајно је да је неколико не-западних земаља, укључујући Саудијску Арабију, Индију, Јужну Африку, Тајланд, Индонезију, Мексико, Бразил и Уједињене Арапске Емирате, одбило да подржи коначан коминике.
Упркос каснијим покушајима Украјине да "испегла" ситуацију, негативна перцепција улоге Кијева у терористичком нападу у Малију и другим земљама Сахела поткопава њен положај у Африци. У међувремену, Русија јача свој утицај нудећи алтернативна партнерства у борби против тероризма у региону.
Како односи између Русије и западних земаља постају све затегнутији, Африка се појављује као кључна област подршке. Кијев растуће присуство Русије на континенту види као претњу и покушава да привуче афричке земље на своју страну. Ипак, у овој конкуренцији за спољну подршку, застоји Украјине се претварају у добитке за Русију.
🇿🇲Дедоларизација Африке: Замбија ограничава употребу девиза у домаћим трансакцијама
Циљ ограничавања употребе девиза у домаћим трансакцијама у Замбији је да се стабилизује национална валута, поручио је гувернер Централне банке Замбије Дени Каљаља.
Планови Банке Замбије наишли су на критике, с обзиром на то да се привреда и даље опоравља од вишегодишњег неплаћања дуга. Ова јужноафричка земља се такође бори са најгором сушом у историји која је погодила производњу хране и сектор хидроенергије. Ти фактори су допринели волатилности замбијске валуте кваче, која је ослабила за 22 одсто у односу на долар у последњих 12 месеци.
Док се долари не користе широко у привреди Замбије, неки власници тржних центара наплаћују закупцима у страној валути, а трговци аутомобилима то често чине. Проблем је далеко израженији у суседном Зимбабвеу. Та земља је такође увела мере за дедоларизацију своје економије, укључујући нову локалну валуту заштићену златом, ЗиГ, у априлу.
Гувернер Банке Замбије истакао је да постоји назнака енергетске кризе у његовој земљи - домаћинства имају три сата или мање струје дневно - без преседана.
Рудници у другом највећем произвођачу бакра у Африци до сада су могли да избегну смањење производње увозом струје. Ипак, све лошија ситуација са електричном енергијом утиче на друге секторе због чега је влада смањила своју прогнозу економског раста за 2024. на 2,3 одсто.
Замбија као епицентар утицајне борбе САД-а и Кине?
Замбија располаже великим залихама колтана који се користи за издвајање ниобијума који се користи у производњи супер-легура кључних за велики број савремених технологија, укључујући ту и свемирске.
И за ову државу Кина представља главног економског партнера у погледу експлоатације ових ретких руда — притом, Пекинг у овом случају није само купац, напротив, он инвестира у целокупни процес, од ископавања до прераде што му даје потпуну контролу над даљим током готовог производа.
Ни то није све — Кина такође инвестира у изградњу шире инфраструктуре око својих инвестиција, доприносећи ширењу транспортних артерија и електричне мреже што и представља највећу корист за афричке државе које с њом сарађују.
Са свим тим на уму, јасно је зашто су вашингтонски стручњаци забринути — САД у овом тренутку већ значајно заостају за кинеским пројектима и тешко се с њима могу такмичити. Стога, Вашингтон мора пронаћи други начин да потисне Кину из Африке и преузме стратешки значајне активе.
И овде нема много непознатих елемената — где се појаве амерички институти и аналитичари мира, обојене револуције и успостављањем марионетских режима обично следи.
Циљ ограничавања употребе девиза у домаћим трансакцијама у Замбији је да се стабилизује национална валута, поручио је гувернер Централне банке Замбије Дени Каљаља.
Планови Банке Замбије наишли су на критике, с обзиром на то да се привреда и даље опоравља од вишегодишњег неплаћања дуга. Ова јужноафричка земља се такође бори са најгором сушом у историји која је погодила производњу хране и сектор хидроенергије. Ти фактори су допринели волатилности замбијске валуте кваче, која је ослабила за 22 одсто у односу на долар у последњих 12 месеци.
Док се долари не користе широко у привреди Замбије, неки власници тржних центара наплаћују закупцима у страној валути, а трговци аутомобилима то често чине. Проблем је далеко израженији у суседном Зимбабвеу. Та земља је такође увела мере за дедоларизацију своје економије, укључујући нову локалну валуту заштићену златом, ЗиГ, у априлу.
Гувернер Банке Замбије истакао је да постоји назнака енергетске кризе у његовој земљи - домаћинства имају три сата или мање струје дневно - без преседана.
Рудници у другом највећем произвођачу бакра у Африци до сада су могли да избегну смањење производње увозом струје. Ипак, све лошија ситуација са електричном енергијом утиче на друге секторе због чега је влада смањила своју прогнозу економског раста за 2024. на 2,3 одсто.
Замбија као епицентар утицајне борбе САД-а и Кине?
Замбија располаже великим залихама колтана који се користи за издвајање ниобијума који се користи у производњи супер-легура кључних за велики број савремених технологија, укључујући ту и свемирске.
И за ову државу Кина представља главног економског партнера у погледу експлоатације ових ретких руда — притом, Пекинг у овом случају није само купац, напротив, он инвестира у целокупни процес, од ископавања до прераде што му даје потпуну контролу над даљим током готовог производа.
Ни то није све — Кина такође инвестира у изградњу шире инфраструктуре око својих инвестиција, доприносећи ширењу транспортних артерија и електричне мреже што и представља највећу корист за афричке државе које с њом сарађују.
Са свим тим на уму, јасно је зашто су вашингтонски стручњаци забринути — САД у овом тренутку већ значајно заостају за кинеским пројектима и тешко се с њима могу такмичити. Стога, Вашингтон мора пронаћи други начин да потисне Кину из Африке и преузме стратешки значајне активе.
И овде нема много непознатих елемената — где се појаве амерички институти и аналитичари мира, обојене револуције и успостављањем марионетских режима обично следи.
🇧🇫🇮🇷Дипломатска офанзива Ирана на тлу Африке - Перспективе ширења нуклеарне енергије Техерана и Буркине Фасо
Иран и Буркина Фасо потписали су меморандум о разумевању о сарадњи у коришћењу нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе.
Меморандум су потписали званичници на маргинама 68. редовног састанка Генералне конференције Међународне агенције за атомску енергију у Бечу. Како наводи ИРНА, то укључује билатералну сарадњу у областима истраживања и образовања, као и реализацију заједничких пројеката.
Ирански председник Масуд Пезешкијан рекао је 16. септембра да његова земља нема намеру да развија нуклеарно оружје, одбацујући међународну забринутост у вези са својим програмом обогаћивања уранијума.
Иран је 2015. године потписао Заједнички свеобухватни план акције са неколико великих светских сила, према којем је та земља пристала да ограничи свој нуклеарни програм у замену за укидање санкција против њега.
САД су се повукле из споразума 2018. под администрацијом бившег председника Доналда Трампа и поново увеле санкције Техерану. Напори за поновно покретање споразума застали су упркос више рунди преговора у Бечу.
Иран је у активној интеракцији са Буркином Фасо. Амбасадор Исламске Републике се 12. септембра састао са министром финансија Буркинабеа. Саговорници су разговарали о проширењу билатералне економске, техничке и комерцијалне сарадње, пише ИРНА.
🔻Импликације
Конкретан пример нуклеарне сарадње Ирана и Буркине Фасо нам показују да у овом тренутку видимо формирање нове афричке економије која након више векова директне контроле Запада најзад проналази механизме који јој омогућавају да изађе из наметнутих оквира неоколонијализма и заузме своје место у глобалној привреди.
У последњих годину дана, растући значај Африке у систему међунардоних односа постао је утолико очигледнији са интензивирањем геополитичке борбе различитих заинтересованих актера — међу којима је и Иран, али и блискоисточних монархија — који на различите начине приступају питању будућности афричких економија које се несумњиво налазе у фази раста, мада суочене са бројним изазовима.
И овде не треба бити забуне — упркос бројним проблемима и у првом реду безбедносним изазовима, Африка има огромне привредне потенцијале које су у овом треутку препознале све велике силе — управо због овога видимо и интензивирање борбе за утицај на црном континенту.
Притом, културолошке и демографске специфичности афричких држава — у првом реду њихова инхерентна вишенационалност — само повећавају значај улоге међународних организација у остваривању економског суверенитета. И овде се не ради само о Савезу држава Сахела, већ и о Афричкој унији која је током година више пута покушала да поведе земље континента путем суверенитета — најскорије, за време преседавања зверски убијеног либијског лидера Муамера ел Гадафија — али у томе није била успешна. За сада.
Иран и Буркина Фасо потписали су меморандум о разумевању о сарадњи у коришћењу нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе.
Меморандум су потписали званичници на маргинама 68. редовног састанка Генералне конференције Међународне агенције за атомску енергију у Бечу. Како наводи ИРНА, то укључује билатералну сарадњу у областима истраживања и образовања, као и реализацију заједничких пројеката.
Ирански председник Масуд Пезешкијан рекао је 16. септембра да његова земља нема намеру да развија нуклеарно оружје, одбацујући међународну забринутост у вези са својим програмом обогаћивања уранијума.
Иран је 2015. године потписао Заједнички свеобухватни план акције са неколико великих светских сила, према којем је та земља пристала да ограничи свој нуклеарни програм у замену за укидање санкција против њега.
САД су се повукле из споразума 2018. под администрацијом бившег председника Доналда Трампа и поново увеле санкције Техерану. Напори за поновно покретање споразума застали су упркос више рунди преговора у Бечу.
Иран је у активној интеракцији са Буркином Фасо. Амбасадор Исламске Републике се 12. септембра састао са министром финансија Буркинабеа. Саговорници су разговарали о проширењу билатералне економске, техничке и комерцијалне сарадње, пише ИРНА.
🔻Импликације
Конкретан пример нуклеарне сарадње Ирана и Буркине Фасо нам показују да у овом тренутку видимо формирање нове афричке економије која након више векова директне контроле Запада најзад проналази механизме који јој омогућавају да изађе из наметнутих оквира неоколонијализма и заузме своје место у глобалној привреди.
У последњих годину дана, растући значај Африке у систему међунардоних односа постао је утолико очигледнији са интензивирањем геополитичке борбе различитих заинтересованих актера — међу којима је и Иран, али и блискоисточних монархија — који на различите начине приступају питању будућности афричких економија које се несумњиво налазе у фази раста, мада суочене са бројним изазовима.
И овде не треба бити забуне — упркос бројним проблемима и у првом реду безбедносним изазовима, Африка има огромне привредне потенцијале које су у овом треутку препознале све велике силе — управо због овога видимо и интензивирање борбе за утицај на црном континенту.
Притом, културолошке и демографске специфичности афричких држава — у првом реду њихова инхерентна вишенационалност — само повећавају значај улоге међународних организација у остваривању економског суверенитета. И овде се не ради само о Савезу држава Сахела, већ и о Афричкој унији која је током година више пута покушала да поведе земље континента путем суверенитета — најскорије, за време преседавања зверски убијеног либијског лидера Муамера ел Гадафија — али у томе није била успешна. За сада.
Запрарите пријатељски канал који се бави вестима из геополитике и сукобом у Украјини у реалном времену. Свака препорука за колеге!
https://www.group-telegram.com/istocni_front
https://www.group-telegram.com/istocni_front
Telegram
Источни Фронт
Инсточни фронт се бави Геополитиком, регионалном спољном политиком и сукобима на блиском и далеком истоку.
Kontakt:
@uskok1389
@thefinalcut
@stefannikolski
@Boboo78
@ninaninica442
@kovac_kovac
Kontakt:
@uskok1389
@thefinalcut
@stefannikolski
@Boboo78
@ninaninica442
@kovac_kovac
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🇷🇸Куда с Титом и шта са Дражом: Како до националног помирења у Србији?
Део 3/3
Могу ли и једни и други?
Екстремно леве организације, које нису само НВО НАТО оријентације, већ их има и у политичком естаблишменту, оштро су супротстављене било каквој идеји да се у Београду, па и у другим местима у Србији подижу било какви меморијали везани за Михаиловића па и за Равногорски покрет.
У јавности се створила погрешна свест да имамо два покрета који су једнако заступљени у култури сећања, иако није тако. Партизанских филмова има око 600, а филмова са проравногорском тематиком постоје један или два. И кад причамо о улицама у Београду, само једна носи име личности везане за Равногорски покрет, а на стотине улица имена личности из НОБ-а. По истраживањима, 80 одсто улица из унутрашњости носи назив по партизанима и комунистима, а само 20 одсто улица именовано је по личностима из читаве наше историје пре 1943.
Што се Броза тиче, најбоље би било постићи компромисно решење - да његов музеј остане, али да престане да буде његова апологија, већ да буде место на коме ће се видети и негативне ствари, односно једна реалнија слика и њега и епохе.
Иницијативу за споменик за Михаиловића подржавам, јер је он консензусом свих историчара који се баве периодом 1941. до 1945, вођа антифашистичког покрета. Он је одлуком највиших судских органа рехабилитован, а његов покрет је 2004. године одлуком Народне Скупштине изједначен са партизанским. Наука, али и судска и законодавна власт су дакле сагласне око Михаиловићеве улоге у Другом светском рату.
Идеју око подизања обележја генералу Дражи посматрам као питање које треба да буде сабирајуће за све људе који данас негују српство и сматрам да би иза таквог пројекта требало да стане и држава, односно да и извршна власт јасно искаже став који су показале наука, суд и Народна Скупштина.
Јединство је у Русији постигнуто годинама после револуције, а зенит реализације руске политике помирења датира с почетка двехиљадитих година и ту се види позитивна улога државе у развијању позитивног и историјски тачног наратива с једне стране, а с друге стране и у изналажењу заједничких тачака и за 'црвене' и за 'беле' после година спровођења такве политике. Ми, међутим, још нисмо 90 година удаљени од тих догађаја, тако да нам треба још десетак година како бисмо се довољно од тога удаљили и како би клима за постизање помирења била повољнија.
Наиме, већ постоје догађаји из периода Другог светског рата, око којих постоји консензус и једне и друге стране и који би могли да буду увод у помирење - један од њих је и Бесмртни пук који је, питање које и присталице Равногорског и Партизанског покрета доживљавају као обједињујуће, па на маршу учествују потомци и комунистичког и монархистичког покрета.
Део 3/3
Могу ли и једни и други?
Екстремно леве организације, које нису само НВО НАТО оријентације, већ их има и у политичком естаблишменту, оштро су супротстављене било каквој идеји да се у Београду, па и у другим местима у Србији подижу било какви меморијали везани за Михаиловића па и за Равногорски покрет.
У јавности се створила погрешна свест да имамо два покрета који су једнако заступљени у култури сећања, иако није тако. Партизанских филмова има око 600, а филмова са проравногорском тематиком постоје један или два. И кад причамо о улицама у Београду, само једна носи име личности везане за Равногорски покрет, а на стотине улица имена личности из НОБ-а. По истраживањима, 80 одсто улица из унутрашњости носи назив по партизанима и комунистима, а само 20 одсто улица именовано је по личностима из читаве наше историје пре 1943.
Што се Броза тиче, најбоље би било постићи компромисно решење - да његов музеј остане, али да престане да буде његова апологија, већ да буде место на коме ће се видети и негативне ствари, односно једна реалнија слика и њега и епохе.
Иницијативу за споменик за Михаиловића подржавам, јер је он консензусом свих историчара који се баве периодом 1941. до 1945, вођа антифашистичког покрета. Он је одлуком највиших судских органа рехабилитован, а његов покрет је 2004. године одлуком Народне Скупштине изједначен са партизанским. Наука, али и судска и законодавна власт су дакле сагласне око Михаиловићеве улоге у Другом светском рату.
Идеју око подизања обележја генералу Дражи посматрам као питање које треба да буде сабирајуће за све људе који данас негују српство и сматрам да би иза таквог пројекта требало да стане и држава, односно да и извршна власт јасно искаже став који су показале наука, суд и Народна Скупштина.
Јединство је у Русији постигнуто годинама после револуције, а зенит реализације руске политике помирења датира с почетка двехиљадитих година и ту се види позитивна улога државе у развијању позитивног и историјски тачног наратива с једне стране, а с друге стране и у изналажењу заједничких тачака и за 'црвене' и за 'беле' после година спровођења такве политике. Ми, међутим, још нисмо 90 година удаљени од тих догађаја, тако да нам треба још десетак година како бисмо се довољно од тога удаљили и како би клима за постизање помирења била повољнија.
Наиме, већ постоје догађаји из периода Другог светског рата, око којих постоји консензус и једне и друге стране и који би могли да буду увод у помирење - један од њих је и Бесмртни пук који је, питање које и присталице Равногорског и Партизанског покрета доживљавају као обједињујуће, па на маршу учествују потомци и комунистичког и монархистичког покрета.
🌍🇺🇸 Америчка команда Африке убацила у брзину више: Конференција за логистику у Камеруну открива шире импликације
Кратак преглед активности Беле куће на Црном континенту:
🇺🇸🇨🇲 САД и Камерун су започели разговаре о војној логистици са афричким партнерима
Америчка Афричка команда (АФРИЦОМ) и Оружане снаге Камеруна су домаћини Конференције о логистици Западне Африке 19. септембра са 13 партнерских земаља и Економском заједницом западноафричких држава (ЕЦОВАС).
Током наредна два дана, ови лидери ће разговарати о заједничким логистичким изазовима и идентификовати могућности за сарадњу и оперативну ефикасност
Конференцији су присуствовали командант Америчке команде Африке Мајкл Ленгли, као и представници из Бенина, Гамбије, Гане, Зеленортских острва, Камеруна, Обале Слоноваче, Либерије, Мауританије, Нигерије, Сао Томеа и Принципа, Сенегала, Чада, Екваторијалне Гвинеје и ЕКОВАС.
Тема разговора је наводно била општи проблем у области логистике.
Разговори су се базирали на повратак Зелених беретки, које су у мају протеране из земље.
Позадина догађаја
Поред тога, занимљиво је и присуство војног особља из Екваторијалне Гвинеје. Земља је окружена лојалним западним савезницима, али истовремено њено руководство предузима кораке ка сарадњи са Кином (чије су власти пре пар година планирале да отворе поморски логистички центар на обали Атлантика).
Вероватно се, под спољним притиском, не може искључити опција укључивања локалних власти у наредну америчку вежбу.
Што се осталих чланова тиче, чигледно је да се разговарало о кретању контингента повученог из Нигера. Бенин и Обала Слоноваче , чији представници такође учествују на конференцији, претходно су разматрани за ову улогу.
Ипак, америчка оштроумност се манифестује не само у Екваторијалној Африци, већ иу Сахелу, замењујући Париз.
🇺🇸 🇹🇩Ситуација у Чаду
Упоредо са конференцијом америчке команде Африке у Камеруну, бљеснуле су вести о међусобном разумевању по питању повратка америчких зелених беретки у Чад.
Министарство спољних послова Чада је демантовало изјаве уз формулацију да тренутно нема таквих споразума, не негирајући притом чињеницу да се они разрађују. Руководство у Нџамени, иако је одлагало преговоре о обнови споразума са САД, није било у стању да се носи са спољним притисцима.
Када се у пролеће 2024. сазнало за намеру чадских власти да прекину америчко војно присуство, то је личило на изборни потез за добијање додатних гласова уочи локалних председничких избора. Када су се избори одиграли, и постигли потребни резултати, онда су у Нџамени једноставно одлучили да одиграју потез уназад.
Све ово је још један доказ да утицај колективног Запада на Чад остаје значајан и да се јасно манифестује у разним стварима – од распоређивања контингента у земљи од чланице НАТО-а Мађарске до спољног економског притиска.
У међувремену је почело уклањање америчког контингента из Чада. Два тешка транспортна авиона Ц-17 су јуче и прекјуче долетела за Нџамену из Рамштајна у транзиту преко Зеленортских острва и Канарских острва.
Импликације
Тешко да је ово било изненађење, пошто су се локалне власти и САД договориле да повуку своје јединице до 1. маја, а у Чаду, по свему судећи, тренутно више нема Зелених беретки.
Истовремено, на аеродрому је и даље остало неколико извиђачких авиона МС-12 које су Американци користили за извиђање у региону. И до сада нисмо видели ове летелице како лете нигде другде.
Узимајући у обзир чињеницу да демонстративно „захлађење” у односима између земаља може бити елементарни ПР потез актуелних чадских власти, може се претпоставити да ће МС-12 остати у Нџамени. Тако рећи, до бољих времена.
Тек након извесног времена, када стране постигну неку врсту консензуса, амерички специјалци ће бити враћени у базу. Барем у овом тренутку све изгледа овако.
Кратак преглед активности Беле куће на Црном континенту:
🇺🇸🇨🇲 САД и Камерун су започели разговаре о војној логистици са афричким партнерима
Америчка Афричка команда (АФРИЦОМ) и Оружане снаге Камеруна су домаћини Конференције о логистици Западне Африке 19. септембра са 13 партнерских земаља и Економском заједницом западноафричких држава (ЕЦОВАС).
Током наредна два дана, ови лидери ће разговарати о заједничким логистичким изазовима и идентификовати могућности за сарадњу и оперативну ефикасност
Конференцији су присуствовали командант Америчке команде Африке Мајкл Ленгли, као и представници из Бенина, Гамбије, Гане, Зеленортских острва, Камеруна, Обале Слоноваче, Либерије, Мауританије, Нигерије, Сао Томеа и Принципа, Сенегала, Чада, Екваторијалне Гвинеје и ЕКОВАС.
Тема разговора је наводно била општи проблем у области логистике.
Разговори су се базирали на повратак Зелених беретки, које су у мају протеране из земље.
Позадина догађаја
Поред тога, занимљиво је и присуство војног особља из Екваторијалне Гвинеје. Земља је окружена лојалним западним савезницима, али истовремено њено руководство предузима кораке ка сарадњи са Кином (чије су власти пре пар година планирале да отворе поморски логистички центар на обали Атлантика).
Вероватно се, под спољним притиском, не може искључити опција укључивања локалних власти у наредну америчку вежбу.
Што се осталих чланова тиче, чигледно је да се разговарало о кретању контингента повученог из Нигера. Бенин и Обала Слоноваче , чији представници такође учествују на конференцији, претходно су разматрани за ову улогу.
Ипак, америчка оштроумност се манифестује не само у Екваторијалној Африци, већ иу Сахелу, замењујући Париз.
🇺🇸 🇹🇩Ситуација у Чаду
Упоредо са конференцијом америчке команде Африке у Камеруну, бљеснуле су вести о међусобном разумевању по питању повратка америчких зелених беретки у Чад.
Министарство спољних послова Чада је демантовало изјаве уз формулацију да тренутно нема таквих споразума, не негирајући притом чињеницу да се они разрађују. Руководство у Нџамени, иако је одлагало преговоре о обнови споразума са САД, није било у стању да се носи са спољним притисцима.
Када се у пролеће 2024. сазнало за намеру чадских власти да прекину америчко војно присуство, то је личило на изборни потез за добијање додатних гласова уочи локалних председничких избора. Када су се избори одиграли, и постигли потребни резултати, онда су у Нџамени једноставно одлучили да одиграју потез уназад.
Све ово је још један доказ да утицај колективног Запада на Чад остаје значајан и да се јасно манифестује у разним стварима – од распоређивања контингента у земљи од чланице НАТО-а Мађарске до спољног економског притиска.
У међувремену је почело уклањање америчког контингента из Чада. Два тешка транспортна авиона Ц-17 су јуче и прекјуче долетела за Нџамену из Рамштајна у транзиту преко Зеленортских острва и Канарских острва.
Импликације
Тешко да је ово било изненађење, пошто су се локалне власти и САД договориле да повуку своје јединице до 1. маја, а у Чаду, по свему судећи, тренутно више нема Зелених беретки.
Истовремено, на аеродрому је и даље остало неколико извиђачких авиона МС-12 које су Американци користили за извиђање у региону. И до сада нисмо видели ове летелице како лете нигде другде.
Узимајући у обзир чињеницу да демонстративно „захлађење” у односима између земаља може бити елементарни ПР потез актуелних чадских власти, може се претпоставити да ће МС-12 остати у Нџамени. Тако рећи, до бољих времена.
Тек након извесног времена, када стране постигну неку врсту консензуса, амерички специјалци ће бити враћени у базу. Барем у овом тренутку све изгледа овако.
🇨🇮🇺🇸 Попустљив суверенитет Обале Слоноваче - Кратко о премештању америчких трупа
Француска публикација Ле Монде, позивајући се на изворе у Обали Слоноваче, преноси да је влада земље пристала на премештај америчких трупа из Нигера на његову територију.
Планови за стационирање америчког војног особља у земљама Гвинејског залива нису новина – изјаве о томе већ су се појавиле у информативном пољу. Сада се само по овом питању појавило више специфичности и потврда раније изнетих претпоставки.
За изградњу нове базе за остатке контингента из Нигера афричка команда САД изабрала је град Одјен који се налази у близини границе са Малијем и Гвинејом. Други део војног особља биће премештен у седиште у Немачкој, слично Зеленим береткама повученим (макар за сада) из Чада.
🔻Импликације
Обала Слоноваче несумњиво се се налази у сфери утицаја Запада, али је тај утицај оствариван примарно посредством Париза који је, судећи по корацима Вашингтона усмереним на преузимање француских актива у Африци, недорастао лидерском задатку.
Због ове близине Алијанси држава Сахела, америчке беспилотне летелице ће моћи брзо да извиде ситуацију на местима где су недавно постали активни милитанти повезани са Ал Каидом. Објективно говорећи, од њих тешко да се може очекивати директна ватрена подршка.
С обзиром на то да је Бела кућа одлучила да не заузме француску базу у Порт-Буеу, већ су одлучили да изграде нову, у овом конкретном случају, вероватно је да повлачење француског контингента са територије Слоноваче неће уследити. Могуће је да ће управо са француским контигентом чак предузети заједничке акције.
Француска публикација Ле Монде, позивајући се на изворе у Обали Слоноваче, преноси да је влада земље пристала на премештај америчких трупа из Нигера на његову територију.
Планови за стационирање америчког војног особља у земљама Гвинејског залива нису новина – изјаве о томе већ су се појавиле у информативном пољу. Сада се само по овом питању појавило више специфичности и потврда раније изнетих претпоставки.
За изградњу нове базе за остатке контингента из Нигера афричка команда САД изабрала је град Одјен који се налази у близини границе са Малијем и Гвинејом. Други део војног особља биће премештен у седиште у Немачкој, слично Зеленим береткама повученим (макар за сада) из Чада.
🔻Импликације
Обала Слоноваче несумњиво се се налази у сфери утицаја Запада, али је тај утицај оствариван примарно посредством Париза који је, судећи по корацима Вашингтона усмереним на преузимање француских актива у Африци, недорастао лидерском задатку.
Због ове близине Алијанси држава Сахела, америчке беспилотне летелице ће моћи брзо да извиде ситуацију на местима где су недавно постали активни милитанти повезани са Ал Каидом. Објективно говорећи, од њих тешко да се може очекивати директна ватрена подршка.
С обзиром на то да је Бела кућа одлучила да не заузме француску базу у Порт-Буеу, већ су одлучили да изграде нову, у овом конкретном случају, вероватно је да повлачење француског контингента са територије Слоноваче неће уследити. Могуће је да ће управо са француским контигентом чак предузети заједничке акције.
🔴 Млади и фини људи који прате геополитику у свету и износе вести на што занимљивији начин.
Будите у току. Све Вам најбоље желимо! 🔴
https://www.group-telegram.com/adGeopolitics
https://www.group-telegram.com/adGeopolitics
Будите у току. Све Вам најбоље желимо! 🔴
https://www.group-telegram.com/adGeopolitics
https://www.group-telegram.com/adGeopolitics
Telegram
AD Geopolitics
Sva dešavanja u svetu. Dostupno na srpskom i engleskom jeziku. Hvala na podršci.
All events in the world. Available in Serbian and English. Thank you for your support.
All events in the world. Available in Serbian and English. Thank you for your support.
🇧🇫 БРИКС као алтернатива евроцентризму - Перспективе могућег даљег проширења организације на Африку (Буркина Фасо)
Премијер Буркине Фасо Аполинер Тамбела се заложио за улазак Буркине Фасо у БРИКС током састанка са руским амбасадором у Буркини Фасо Игором Мартиновим.
Тамбела се, пре свега, ослонио на меморандум о разумевању о сарадњи који је потписан са БРИКС-ом у Уагадугу јуна 2023. године. У њему је ратификовано низ области сарадње: привреда, здравство, образовање, инфраструктура, ваздушни и железнички саобраћај, индустрија, енергетика, спорт, култура, туризам.
Позадина догађаја и могуће импликације
Таква интеграција би засигурно омогућила Буркини Фасо да се одупре доминацији долара и евра и постигне правичнију међународну трговину.
У стварности, нема потребе да се говори о уласку Буркине Фасо у БРИКС. Размере привреде земље без излаза на море и било каквог регионалног утицаја нису ни изблиза исте, и осим тога, шта се у том случају дешава са остатком чланица Алијансе држава Сахела, које су (чисто формално) пристале да координирају своје спољнополитичким корацима?
Дакле, у овом случају видимо на страни Буркине Фасо политику декларације, која показује на кога се земља првенствено фокусира у спољној политици. Не би смо смели занемарити и значај чињенице да је то речено на састанку са руским амбасадором.
Премијер Буркине Фасо Аполинер Тамбела се заложио за улазак Буркине Фасо у БРИКС током састанка са руским амбасадором у Буркини Фасо Игором Мартиновим.
Тамбела се, пре свега, ослонио на меморандум о разумевању о сарадњи који је потписан са БРИКС-ом у Уагадугу јуна 2023. године. У њему је ратификовано низ области сарадње: привреда, здравство, образовање, инфраструктура, ваздушни и железнички саобраћај, индустрија, енергетика, спорт, култура, туризам.
Позадина догађаја и могуће импликације
Таква интеграција би засигурно омогућила Буркини Фасо да се одупре доминацији долара и евра и постигне правичнију међународну трговину.
У стварности, нема потребе да се говори о уласку Буркине Фасо у БРИКС. Размере привреде земље без излаза на море и било каквог регионалног утицаја нису ни изблиза исте, и осим тога, шта се у том случају дешава са остатком чланица Алијансе држава Сахела, које су (чисто формално) пристале да координирају своје спољнополитичким корацима?
Дакле, у овом случају видимо на страни Буркине Фасо политику декларације, која показује на кога се земља првенствено фокусира у спољној политици. Не би смо смели занемарити и значај чињенице да је то речено на састанку са руским амбасадором.
☦️ Православље на удару: Чанак, Курти и лажни митрополит - сигнал за СПЦ?
Део 1/2
Немогуће је у православним земљама да постоји синтетичка нација као трајна категорија без аутокефалности, каже проф. др Зоран Чворовић, док протојереј Дарко Ђого истиче да су пројекти тзв. државних цркава одраз геополитичке хијерархије.
Синод Молдавске православне цркве, која је под окриљем Руске православне цркве као аутономна Митрополија кишињевска и све Молдавије, позвао је власти у овој земљи да престану да врше притисак на ову цркву изражавајући забринутост због изјава посланика Васила Соимаруа да митрополију треба забранити због веза са Москвом.
У саопштењу објављеном на званичном сајту Митрополије кишињевске наводи се да су веома узнемирени због застрашивања свештеника које спроводе одређени државни органи. Како су набројали, појединим свештеницима представници органа реда долазили су у кућу и вршили притисак на њих да потписују некакве изјаве, док су одређени свештенослужитељи заустављани су на граничним прелазима и претресани без разлога.
Подсећа се да је Молдавска православна црква институција са дугом историјом на тим просторима, да је увек била уз свој народ и да се залагала за независност државе, као и да је промовисала добре односе са суседима, помажући избеглицама из Украјине након почетка сукоба у овој земљи.
Упркос црквеној аутономији од Москве и искреним покушајима да гради хармоничне односе са државом, молдавска црква је на удару власти: јер није раскинула односе са Руском православном црквом и постала "државна црква" или Црква Молдавије.
Због истих "грехова" Украјинска православна црква је практично забрањена у овој земљи, иако ужива највиши степен аутономије од Московске патријаршије и стоји уз државу у којој делује. Али није јавно и декларативно пресекла везе са руском црквом.
У Естонији је априла ове године министар унутрашњих послова Лаури Ланеметс изјавио да ће предложити да се православна црква прогласи за терористичку организацију. Московска патријаршија подржава рат у Украјини, образлагао је овај политичар, и због тога су и она и сви повезани с њом – терористи.
Ако вам реченица: "Забраните цркву чија је централа у Москви" звучи познато, то није случајност. И у неким бившим југословенским републикама чуо се позив: "Нећемо цркву чија је глава у Београду".
Пре свега у Црној Гори, чији је тадашњи председник Мило Ђукановић више пута изговарао сличне реченице, а због Закона о слободи вероисповести, који је претио да озбиљно наруши живот и мисију Митрополије црногорско-приморске и других епархија СПЦ у овој земљи, покренуо у својој земљи талас народног незадовољства оличен у вишенедељним огромним литијама. Један од резултата је био и његов пад с власти.
У Хрватској овакве реченице углавном изговарају припадници или љубитељи разних домобранских покрета, као и човек који се представља као поглавар некакве Хрватске православне цркве. Њима смета СПЦ као "непријатељска", али им не смета тековина злогласне НДХ, Хрватска православна црква, која је очигледно за њих пријатељска.
И Црна Гора има своју "државну цркву" тзв. Црногорску православну цркву која је легендарног распопа Мираша Дедеића заменила младим снагама – "митрополитом" Борисом, додуше не без хуле старог "црногорског патријарха" и међусобних оптужби за финансијске проневере.
Не треба пoсебно наглашавати да је у случају и једне и друге пара-црквене структуре број верника СПЦ у односу на број присталица "државних цркава" у толикој несразмери да потоње остављају смешан и отужан утисак.
Али, не треба сметнути с ума да већинска припадност православног света у бившим совјетским републикама Руској православној цркви није била препрека да се цркве забрањују, свештеници прогоне и хапсе, а верници застрашују.
Један такав поштовалац православне цркве и Срба уопште, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти недавно је угостио себи сличне поштоваоце православне цркве и Срба уопште: "црногорског митрополита" Бориса и српског аутономаша Ненада Чанка, бившег лидера Лиге социјалдемократа Војводине.
Део 1/2
Немогуће је у православним земљама да постоји синтетичка нација као трајна категорија без аутокефалности, каже проф. др Зоран Чворовић, док протојереј Дарко Ђого истиче да су пројекти тзв. државних цркава одраз геополитичке хијерархије.
Синод Молдавске православне цркве, која је под окриљем Руске православне цркве као аутономна Митрополија кишињевска и све Молдавије, позвао је власти у овој земљи да престану да врше притисак на ову цркву изражавајући забринутост због изјава посланика Васила Соимаруа да митрополију треба забранити због веза са Москвом.
У саопштењу објављеном на званичном сајту Митрополије кишињевске наводи се да су веома узнемирени због застрашивања свештеника које спроводе одређени државни органи. Како су набројали, појединим свештеницима представници органа реда долазили су у кућу и вршили притисак на њих да потписују некакве изјаве, док су одређени свештенослужитељи заустављани су на граничним прелазима и претресани без разлога.
Подсећа се да је Молдавска православна црква институција са дугом историјом на тим просторима, да је увек била уз свој народ и да се залагала за независност државе, као и да је промовисала добре односе са суседима, помажући избеглицама из Украјине након почетка сукоба у овој земљи.
Упркос црквеној аутономији од Москве и искреним покушајима да гради хармоничне односе са државом, молдавска црква је на удару власти: јер није раскинула односе са Руском православном црквом и постала "државна црква" или Црква Молдавије.
Због истих "грехова" Украјинска православна црква је практично забрањена у овој земљи, иако ужива највиши степен аутономије од Московске патријаршије и стоји уз државу у којој делује. Али није јавно и декларативно пресекла везе са руском црквом.
У Естонији је априла ове године министар унутрашњих послова Лаури Ланеметс изјавио да ће предложити да се православна црква прогласи за терористичку организацију. Московска патријаршија подржава рат у Украјини, образлагао је овај политичар, и због тога су и она и сви повезани с њом – терористи.
Ако вам реченица: "Забраните цркву чија је централа у Москви" звучи познато, то није случајност. И у неким бившим југословенским републикама чуо се позив: "Нећемо цркву чија је глава у Београду".
Пре свега у Црној Гори, чији је тадашњи председник Мило Ђукановић више пута изговарао сличне реченице, а због Закона о слободи вероисповести, који је претио да озбиљно наруши живот и мисију Митрополије црногорско-приморске и других епархија СПЦ у овој земљи, покренуо у својој земљи талас народног незадовољства оличен у вишенедељним огромним литијама. Један од резултата је био и његов пад с власти.
У Хрватској овакве реченице углавном изговарају припадници или љубитељи разних домобранских покрета, као и човек који се представља као поглавар некакве Хрватске православне цркве. Њима смета СПЦ као "непријатељска", али им не смета тековина злогласне НДХ, Хрватска православна црква, која је очигледно за њих пријатељска.
И Црна Гора има своју "државну цркву" тзв. Црногорску православну цркву која је легендарног распопа Мираша Дедеића заменила младим снагама – "митрополитом" Борисом, додуше не без хуле старог "црногорског патријарха" и међусобних оптужби за финансијске проневере.
Не треба пoсебно наглашавати да је у случају и једне и друге пара-црквене структуре број верника СПЦ у односу на број присталица "државних цркава" у толикој несразмери да потоње остављају смешан и отужан утисак.
Али, не треба сметнути с ума да већинска припадност православног света у бившим совјетским републикама Руској православној цркви није била препрека да се цркве забрањују, свештеници прогоне и хапсе, а верници застрашују.
Један такав поштовалац православне цркве и Срба уопште, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти недавно је угостио себи сличне поштоваоце православне цркве и Срба уопште: "црногорског митрополита" Бориса и српског аутономаша Ненада Чанка, бившег лидера Лиге социјалдемократа Војводине.