Telegram Group & Telegram Channel
Пустити песму испод објаве док читате.

Бели зумбул

Док је из једне разрушене цвећаре, у Улици Риге од Фере на Дорћолу, сакупљао разбацане беле зумбуле, у јеку бомбардовања Београда са речних монитора од стране аустроугарске војске, септембра 1915. године, његови верни војници су га само немо и у благом чуду посматрали!

Затим је, тадашњи потпоручник, Ђорђе Себастијан Рош (1896-1977) из склепаног букета извадио цвет по цвет, те сваком војнику редом, заденуо у капу.

- Кад гинемо, да гинемо закићени! За мном јунаци!

Његово искуство из Другог балканског рата, затим херојско војевање на Церу 1914, где је први пут био рањен у руку, као и храброст, одлучност и лидерство које је наследио од оца Себастијана, чувеног инжењера, предузетника и добротвора који се крајем 19. века настанио са породицом у Београду, довело га је на прву линију одбране Београда, тик иза легендарног мајора Гавриловића чије је чувене речи пред јуриш и записао:

„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част отаџбине и Београда. Ви немате шта да се бринете за своје животе који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!"

У тој крвавој борби, када је више хиљада наших војника и грађана изгубило живот, Ђорђе Рош је тешко рањен у врат, и само захваљујући несвакидашњој храбрости Јелене Милутиновић, глумице Народног позоришта, која га је уз помоћ неколико комшија, однела у америчку болницу, остаје жив, али сада као заробљеник. Пребачен је у логор Егер у Чешкој одакле два пута покушава бекство, а затим глуми „шенутост", те лекарска комисија потписује за њега размену, а Црвени крст га, 1917, спроводи у Швајцарску одакле убрзо стиже на Солунски фронт и постаје извиђач, а касније и пилот!

Између два светска рата био је врло успешан и цењен привредник у Београду. Подржао је оснивање Краљевског клуба „Наша крила", здушно помагао домаћу авио компанију „Аеропут", а уочи Другог светског рата обновио је манастир Грачаницу и саградио конаке, а током рата и манастир Жичу.

Нова власт му све одузима, те се са породицом сели у Швајцарску, затим у Аргентину и најзад 1960. у Немачку где сазнаје да је манастир Хиландар у врло тешком стању. Истог тренутка са принцом Томиславом Карађорђевићем оснива Комитет за обнову Хиладара након чега креће у акцију сакупљања помоћи. Како би био што ближе нашој светињи, од 1966. са супругом живи у шатору у Уранополису, малом рибарском месту поред Свете Горе. Сакупљени новац је улагао у обнову Хиландара и изградњу библиотеке.

Једнога дана током пролећа 1977, пловећи

на малом чамцу према пристаништу за Хиландар, што је често чинио, осетио је бол у грудима и у тренутку пристајања на обалу Свете Горе, пао је лицем ка манастиру. Умро је као што је и желео.

На иницијативу старешине Хиландара Митрофана, гувернер Свете Горе проф. Цимис, издао је јединствену дозволу да се Ђорђе Рош сахрани у манастирској порти, те је он тако постао једини човек који за живота није носио монашку ризу, а који почива на светом тлу Хиландара.

☦️【Созерцање】- Запратите



group-telegram.com/sozercanje/131
Create:
Last Update:

Пустити песму испод објаве док читате.

Бели зумбул

Док је из једне разрушене цвећаре, у Улици Риге од Фере на Дорћолу, сакупљао разбацане беле зумбуле, у јеку бомбардовања Београда са речних монитора од стране аустроугарске војске, септембра 1915. године, његови верни војници су га само немо и у благом чуду посматрали!

Затим је, тадашњи потпоручник, Ђорђе Себастијан Рош (1896-1977) из склепаног букета извадио цвет по цвет, те сваком војнику редом, заденуо у капу.

- Кад гинемо, да гинемо закићени! За мном јунаци!

Његово искуство из Другог балканског рата, затим херојско војевање на Церу 1914, где је први пут био рањен у руку, као и храброст, одлучност и лидерство које је наследио од оца Себастијана, чувеног инжењера, предузетника и добротвора који се крајем 19. века настанио са породицом у Београду, довело га је на прву линију одбране Београда, тик иза легендарног мајора Гавриловића чије је чувене речи пред јуриш и записао:

„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част отаџбине и Београда. Ви немате шта да се бринете за своје животе који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!"

У тој крвавој борби, када је више хиљада наших војника и грађана изгубило живот, Ђорђе Рош је тешко рањен у врат, и само захваљујући несвакидашњој храбрости Јелене Милутиновић, глумице Народног позоришта, која га је уз помоћ неколико комшија, однела у америчку болницу, остаје жив, али сада као заробљеник. Пребачен је у логор Егер у Чешкој одакле два пута покушава бекство, а затим глуми „шенутост", те лекарска комисија потписује за њега размену, а Црвени крст га, 1917, спроводи у Швајцарску одакле убрзо стиже на Солунски фронт и постаје извиђач, а касније и пилот!

Између два светска рата био је врло успешан и цењен привредник у Београду. Подржао је оснивање Краљевског клуба „Наша крила", здушно помагао домаћу авио компанију „Аеропут", а уочи Другог светског рата обновио је манастир Грачаницу и саградио конаке, а током рата и манастир Жичу.

Нова власт му све одузима, те се са породицом сели у Швајцарску, затим у Аргентину и најзад 1960. у Немачку где сазнаје да је манастир Хиландар у врло тешком стању. Истог тренутка са принцом Томиславом Карађорђевићем оснива Комитет за обнову Хиладара након чега креће у акцију сакупљања помоћи. Како би био што ближе нашој светињи, од 1966. са супругом живи у шатору у Уранополису, малом рибарском месту поред Свете Горе. Сакупљени новац је улагао у обнову Хиландара и изградњу библиотеке.

Једнога дана током пролећа 1977, пловећи

на малом чамцу према пристаништу за Хиландар, што је често чинио, осетио је бол у грудима и у тренутку пристајања на обалу Свете Горе, пао је лицем ка манастиру. Умро је као што је и желео.

На иницијативу старешине Хиландара Митрофана, гувернер Свете Горе проф. Цимис, издао је јединствену дозволу да се Ђорђе Рош сахрани у манастирској порти, те је он тако постао једини човек који за живота није носио монашку ризу, а који почива на светом тлу Хиландара.

☦️【Созерцање】- Запратите

BY Созерцање ☦︎




Share with your friend now:
group-telegram.com/sozercanje/131

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

Friday’s performance was part of a larger shift. For the week, the Dow, S&P 500 and Nasdaq fell 2%, 2.9%, and 3.5%, respectively. At the start of 2018, the company attempted to launch an Initial Coin Offering (ICO) which would enable it to enable payments (and earn the cash that comes from doing so). The initial signals were promising, especially given Telegram’s user base is already fairly crypto-savvy. It raised an initial tranche of cash – worth more than a billion dollars – to help develop the coin before opening sales to the public. Unfortunately, third-party sales of coins bought in those initial fundraising rounds raised the ire of the SEC, which brought the hammer down on the whole operation. In 2020, officials ordered Telegram to pay a fine of $18.5 million and hand back much of the cash that it had raised. Some privacy experts say Telegram is not secure enough "And that set off kind of a battle royale for control of the platform that Durov eventually lost," said Nathalie Maréchal of the Washington advocacy group Ranking Digital Rights. Telegram boasts 500 million users, who share information individually and in groups in relative security. But Telegram's use as a one-way broadcast channel — which followers can join but not reply to — means content from inauthentic accounts can easily reach large, captive and eager audiences.
from it


Telegram Созерцање ☦︎
FROM American