Forwarded from Народна Патрола
У склопу међународне координиране акције националиста из више земаља испред амбасада Сједињених Америчких Држава, активисти Србске Акције и Народне патроле, развили су пред амбасадом САД у Београду, транспарент са поруком о овој хибридној држави као светском стубу теороризма. Циљ ове акције, као и истоврсних акција од претходних дана спроведених у другим земљама, јесте означавање САД као центра зла и стожера данашње интернационале која се попут лешинара надвија над Европом са циљем да очува и унапреди своју хегемонију и са њом повезану - мондијалистичку антихришћанску агенду.
Стога, наша порука је и то да национални пут, не може бити компромисан према америчком злу, те да они „националисти" који данас подржавају НАТО, САД и њихове сателите, нису никакви националисти већ духовни јањичари и непријатељи Европе.
Смрт америчкој хегемонији и мондијалистичкој окупацији!
www.group-telegram.com/narodnapatrola
Стога, наша порука је и то да национални пут, не може бити компромисан према америчком злу, те да они „националисти" који данас подржавају НАТО, САД и њихове сателите, нису никакви националисти већ духовни јањичари и непријатељи Европе.
Смрт америчкој хегемонији и мондијалистичкој окупацији!
www.group-telegram.com/narodnapatrola
Forwarded from SVE(T) NECENZUSIRANO
🇷🇴 Лидер ЛГБТ покрета и про ЕУ активиста у Клужу у Румунији ухапшен због силовања деце
Луциан Дунареану је оптужен да је силовао седморо малолетника коритећи њихову зависност од дроге.
То је трећи случај да ЛГБТ про ЕУ активисти силују децу у Румунији за само неколико месеци.
"ЕУ вредности"
Луциан Дунареану је оптужен да је силовао седморо малолетника коритећи њихову зависност од дроге.
То је трећи случај да ЛГБТ про ЕУ активисти силују децу у Румунији за само неколико месеци.
"ЕУ вредности"
Forwarded from БУНКЕР
🇺🇸🇺🇦Украјина треба да заборави Крим – Трампов саветник Брајан Ланза
Он је рекао да ће се нова администрација фокусирати на постизање мира у рату у Украјини, а не на поновно заузимање територије.
www.group-telegram.com/BunkerSrb
Он је рекао да ће се нова администрација фокусирати на постизање мира у рату у Украјини, а не на поновно заузимање територије.
www.group-telegram.com/BunkerSrb
🇷🇸 Стање троје тешко повређених Ц. В. (18), М. Т. (24) и Р. А. (23). приликом урушавања надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и даље је тешко, односно непромењено, преносе медији
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Да ли сте можда знали да "Алтернативну интернет страницу" са севера КиМ води новинарка Н1 из Лепосавића, Сања Соврлић?
Па тако немојте да се чудите због чега глуме неку алтернативу док им је главни и основни циљ "борба" против телеграм канала, то се може закључити из чињенице да нас не ваде из уста, или типке, само што за то имају проблем мањка моралних и интелектуалних вештина.
Дакле лешинари су одлучили мало до помажу Аљбину Куртију као то помажу у централној Србији свим живим, и неживим, страним агентурама.
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Па тако немојте да се чудите због чега глуме неку алтернативу док им је главни и основни циљ "борба" против телеграм канала, то се може закључити из чињенице да нас не ваде из уста, или типке, само што за то имају проблем мањка моралних и интелектуалних вештина.
Дакле лешинари су одлучили мало до помажу Аљбину Куртију као то помажу у централној Србији свим живим, и неживим, страним агентурама.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
У Тирани се одржава Европско првенство у теквондоу за децу где је тренер девојчице из тзв. државе Косово шамарао девојчицу, након што је ова поражена од Српкиње!
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Данас је за Србију дан победе, а не примирја!
11.11.1918 - Капитулација Аустроугарске и Немачке. Сетимо се својих предака,хероја из Великог рата.
Вечна слава и хвала ,праштајте српско јунаци! Нисмо вас често достојни.
Беџ који се носи 11. новембра комбинација је Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на Кајмакчалану. Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, која речито говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао.
Назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс. Чак и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави свој живот. Он је одабран у знак сећања на васкрс Србије, која се из пепела Првог светског рата уздигла и наставила да живи.
Хвала Деди на победи!
Бунт је стање духа,
Уједињење или смрт! 🇷🇸☦️
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Не, браћо и сестре, ми данас не славимо само Дан примирја, већ Дан победе! Дан победе српског оружја над онима који су нам поставили ултиматум и који су нас четири године мучили – вешали, стрељали, газили, пљачкали, пустошили и палили. Ми славимо победу над онима који су за те четири године убили 1.247.435 људи, од којих је 379.000 било војника, а остало су цивилне жртве – невини људи који су страдали ван бојишта.
Нисмо ми, браћо и сестре, изгубили Први светски рат па данас славимо Дан примирја, ми смо победници Првог светског рата. И није Први светски рат завршен примирјем, он је завршен капитулацијом Немачке царевине у Компијењу. Нису Французи у оно истом вагону 1940. потписали капитулацију пред Хитлером због тога што је у том вагону 1918. потписано примирје, него због тога што је у том вагону Немачка царевина потписала капитулацију!
Нису гинули наши преци на Церу и Колубари, нису ишли пешице преко Албаније, нису остављали кости у Плавој гробници, нису пробили Солунски фронт и јурнули преко Кајмакчалана, нису у страховитом јуришу ослобађали отаџбину, да четири године касније са мрским непријатељима потпишу примирје. Нису они који су нас вешали по Мачви и Јадру, по Кремнима и Мокрој Гори, нису они који су нам газили жене и децу, бабе и ђедове, заслужили да са њима потпишемо примирје.
Не, са њима нити је могло, нити је било примирја, само рат, до капитулације а не до примирја.
Не, браћо и сестре, не славимо ми данас Дан примирја, ми данас славимо Дан победе! Дан сећања на наше славне претке, на њихову огромну жртву, на наше славно оружје, на нашу славну прошлост.
Чему стид браћо и сестре? Чега се ми то и кога данас стидимо кад кажемо – данас је Дан примирја? Државни празник! Наших славних предака, оних што су јуришали на Церу и Колубари, бранили Београд до последњег, 1.300 каплара, мајора Гавриловића, оне побијене нејачи по Мачви и Јадру, Плаве гробнице, Кајмакчалана, Гвозденог пука?
И, пред ким се то стидимо да кажемо да је данас Дан победе? Не да славимо на сва звона, него само да зуценом, шапатом проговоримо да је данас Дан победе? Не, цео дан нас са свих фреквенција, ТВ канала, сајтова, затрпавају да је данас Дан примирја. Да се неко не увреди, да не повредимо нечија осећања, осећања оних који су нас клали и вешали. Да продужимо заборав. Да се још једном обрукамо пред прецима и њиховим светлим костима.
Пред ким се то стидимо? Пред онима који су пре шест година, на прославу „стогодишњице потписивања примирја у Првом светском рату“ као „силу“ победницу позвали представнике лажне државе Косово а председника Србије, Србије која је у том рату положила највећу жртву, дала трећину становништва, ставили у трећи ред споредне трибине?
И, још једно треба знати браћо и сестре. Дан примирја, не Дан победе, славе данас они који су нам после тог рата наплатили не само цокуле, него и пертле за те исте цокуле, и последњу гранату од оних које су биле већег калибра од калибра цеви наших топова. И нека су нам наплатили. И нека славе. То су њихова посла.
И опет ћемо, браћо и сестре, као и свих претходних година 9. маја идуће године уместо Дана победе пре славити Дан Европе, и опет ћемо 11. 11. идуће године уместо Дана победе славити Дан примирја, и опет ћемо се стидети наших предака. И опет ћемо на Дан примирја гледати филм о Првом светском рату у коме се српски војник у рову пита „шта ми је ово требало“, као да напада Беч а не брани своју нејач, и остаће ненаучена једна велика лекција.
И тако све до идућег рата а онда све из почетка.
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Нисмо ми, браћо и сестре, изгубили Први светски рат па данас славимо Дан примирја, ми смо победници Првог светског рата. И није Први светски рат завршен примирјем, он је завршен капитулацијом Немачке царевине у Компијењу. Нису Французи у оно истом вагону 1940. потписали капитулацију пред Хитлером због тога што је у том вагону 1918. потписано примирје, него због тога што је у том вагону Немачка царевина потписала капитулацију!
Нису гинули наши преци на Церу и Колубари, нису ишли пешице преко Албаније, нису остављали кости у Плавој гробници, нису пробили Солунски фронт и јурнули преко Кајмакчалана, нису у страховитом јуришу ослобађали отаџбину, да четири године касније са мрским непријатељима потпишу примирје. Нису они који су нас вешали по Мачви и Јадру, по Кремнима и Мокрој Гори, нису они који су нам газили жене и децу, бабе и ђедове, заслужили да са њима потпишемо примирје.
Не, са њима нити је могло, нити је било примирја, само рат, до капитулације а не до примирја.
Не, браћо и сестре, не славимо ми данас Дан примирја, ми данас славимо Дан победе! Дан сећања на наше славне претке, на њихову огромну жртву, на наше славно оружје, на нашу славну прошлост.
Чему стид браћо и сестре? Чега се ми то и кога данас стидимо кад кажемо – данас је Дан примирја? Државни празник! Наших славних предака, оних што су јуришали на Церу и Колубари, бранили Београд до последњег, 1.300 каплара, мајора Гавриловића, оне побијене нејачи по Мачви и Јадру, Плаве гробнице, Кајмакчалана, Гвозденог пука?
И, пред ким се то стидимо да кажемо да је данас Дан победе? Не да славимо на сва звона, него само да зуценом, шапатом проговоримо да је данас Дан победе? Не, цео дан нас са свих фреквенција, ТВ канала, сајтова, затрпавају да је данас Дан примирја. Да се неко не увреди, да не повредимо нечија осећања, осећања оних који су нас клали и вешали. Да продужимо заборав. Да се још једном обрукамо пред прецима и њиховим светлим костима.
Пред ким се то стидимо? Пред онима који су пре шест година, на прославу „стогодишњице потписивања примирја у Првом светском рату“ као „силу“ победницу позвали представнике лажне државе Косово а председника Србије, Србије која је у том рату положила највећу жртву, дала трећину становништва, ставили у трећи ред споредне трибине?
И, још једно треба знати браћо и сестре. Дан примирја, не Дан победе, славе данас они који су нам после тог рата наплатили не само цокуле, него и пертле за те исте цокуле, и последњу гранату од оних које су биле већег калибра од калибра цеви наших топова. И нека су нам наплатили. И нека славе. То су њихова посла.
И опет ћемо, браћо и сестре, као и свих претходних година 9. маја идуће године уместо Дана победе пре славити Дан Европе, и опет ћемо 11. 11. идуће године уместо Дана победе славити Дан примирја, и опет ћемо се стидети наших предака. И опет ћемо на Дан примирја гледати филм о Првом светском рату у коме се српски војник у рову пита „шта ми је ово требало“, као да напада Беч а не брани своју нејач, и остаће ненаучена једна велика лекција.
И тако све до идућег рата а онда све из почетка.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ледина у предграђу Прокупља вероватно је 7. октобра 1912. деловала премало хиљадама пристиглих младића који нису ни слутили да ће већина одатле поћи у смрт, тек понеко преживети, а сви доспети у легенду.
Тог дана је мобилисан чувени Други пешадијски пук Књаз Михаило, касније, захваљујући храбрости и ратним залагањима његових војника, почасно назван - Гвоздени пук.
Из ове српске вароши недалеко од Ниша, даље ка југу и данашњој Северној Македонији, у Први балкански рат пешице је кренуло 4.655 војника из првог позива, старости од 21. до 31. године, и 60 официра.
Гвоздени пук се борио у балканским и у Првом светском рату, неустрашиво јуришајући на непријатеље у многим биткама, често и на првој линији фронта.
За шест ратних година, од 1912. до 1918, њихова ратна застава постала је најодликованија у српској армији, више стотина војника је понело барем неки орден.
У њиховим редовима борили су се и многи познати борци, међу њима и Милунка Савић и Флора Сандс.
У публикацији Народног музеја Топлице у Прокупљу, пише да је „по расположивим подацима" укупно 2.985 ратника Гвозденог пука страдало од 1912. до 1918.
Србију су у октобру 1915. опколиле чланице Централних сила - Аустроугарска, Немачка и Османско царство, а потом и Бугарска, па су војска, цивили и читав државни врх били приморани да се преко албанских планина упуте ка Крфу, острву у Јонском мору.
На овај потез су били приморани јер српска војска није успела да се споји са савезничким трупама које су се искрцале у Солуну и кренуле долином Вардара ка Македонији.
Отпочела је Албанска голгота.
Иако се већина војске и цивила повлачило преко кршева и завејаних планина Албаније и Црне Горе, Гвоздени пук је бранећи одступницу ка приморју кренуо јужније, преко града Струге, на западу Македоније.
Прва важна битка у којој је учествовао Гвоздени пук по доласку била је на Горничеву, грчком месту близу македонске границе, где је потучена бугарска војска, да би потом уследиле борбе на Црној реци и Чукама.
После пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године, Гвоздени пук је наставио да напредује кроз Македонију.
У октобру су учествовали у борбама за ослобођење Ниша, а потом продужили ка Алексинцу, Параћину, Свилајнцу и другим поморавским градова, да би преласком Дунава код Гроцке, наставили пут Баната.
Ратна застава Гвозденог пука је најодликованија у српској војсци. Око 11.000 људи прошло је кроз пук, у сва три позива, а да од оних који су 7. октобра 1912. кренули из Прокупља, свега 1.000 преживело.
Тачан број пуковских застава српске војске на дан 30. новембар 1911. када их је лично краљ Петар I уручио комадантима пукова био је укупно 51 пуковска застава. Данас се највећи број ових застава, односно 46 налази се у Војном музеју у Београду. Опште је познато да у руке непријатеља није пала ни једна застава. Реплика једне од заставe, која се чува у Бечу, није оригинал.
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Тог дана је мобилисан чувени Други пешадијски пук Књаз Михаило, касније, захваљујући храбрости и ратним залагањима његових војника, почасно назван - Гвоздени пук.
Из ове српске вароши недалеко од Ниша, даље ка југу и данашњој Северној Македонији, у Први балкански рат пешице је кренуло 4.655 војника из првог позива, старости од 21. до 31. године, и 60 официра.
Гвоздени пук се борио у балканским и у Првом светском рату, неустрашиво јуришајући на непријатеље у многим биткама, често и на првој линији фронта.
За шест ратних година, од 1912. до 1918, њихова ратна застава постала је најодликованија у српској армији, више стотина војника је понело барем неки орден.
У њиховим редовима борили су се и многи познати борци, међу њима и Милунка Савић и Флора Сандс.
У публикацији Народног музеја Топлице у Прокупљу, пише да је „по расположивим подацима" укупно 2.985 ратника Гвозденог пука страдало од 1912. до 1918.
Србију су у октобру 1915. опколиле чланице Централних сила - Аустроугарска, Немачка и Османско царство, а потом и Бугарска, па су војска, цивили и читав државни врх били приморани да се преко албанских планина упуте ка Крфу, острву у Јонском мору.
На овај потез су били приморани јер српска војска није успела да се споји са савезничким трупама које су се искрцале у Солуну и кренуле долином Вардара ка Македонији.
Отпочела је Албанска голгота.
Иако се већина војске и цивила повлачило преко кршева и завејаних планина Албаније и Црне Горе, Гвоздени пук је бранећи одступницу ка приморју кренуо јужније, преко града Струге, на западу Македоније.
Прва важна битка у којој је учествовао Гвоздени пук по доласку била је на Горничеву, грчком месту близу македонске границе, где је потучена бугарска војска, да би потом уследиле борбе на Црној реци и Чукама.
После пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године, Гвоздени пук је наставио да напредује кроз Македонију.
У октобру су учествовали у борбама за ослобођење Ниша, а потом продужили ка Алексинцу, Параћину, Свилајнцу и другим поморавским градова, да би преласком Дунава код Гроцке, наставили пут Баната.
Ратна застава Гвозденог пука је најодликованија у српској војсци. Око 11.000 људи прошло је кроз пук, у сва три позива, а да од оних који су 7. октобра 1912. кренули из Прокупља, свега 1.000 преживело.
Тачан број пуковских застава српске војске на дан 30. новембар 1911. када их је лично краљ Петар I уручио комадантима пукова био је укупно 51 пуковска застава. Данас се највећи број ових застава, односно 46 налази се у Војном музеју у Београду. Опште је познато да у руке непријатеља није пала ни једна застава. Реплика једне од заставe, која се чува у Бечу, није оригинал.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, ти си турско прегазио бре
Геџо, Србине, бугарско си прегазио бре
Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, и швапско ћеш прегазити бре
Геџо, Србине, и швапско ћеш прегазити бре!
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, ти си турско прегазио бре
Геџо, Србине, бугарско си прегазио бре
Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, и швапско ћеш прегазити бре
Геџо, Србине, и швапско ћеш прегазити бре!
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Креће Се Лађа Француска - ОРИГИНАЛ
<unknown>
Желимо да вам урежемо ову песму у уши, послушајте је на тренутак се поистоветите са нашим храбрим дедама и прадедама који су војевали за слободу СРБИЈЕ.
Forwarded from РУБИКОН
Ти се ниси мирио - ти си победио.
Ти ниси освајао - ти си ослобађао.
Ти се ниси светио - ти си оплакивао.
Ти ниси нестао - ти си васкрсао.
Ти си отворио капију слободе.
Ти си наш понос.
Вечна слава и хвала.
@RubikonPress — Ко сме, тај може!
Ти ниси освајао - ти си ослобађао.
Ти се ниси светио - ти си оплакивао.
Ти ниси нестао - ти си васкрсао.
Ти си отворио капију слободе.
Ти си наш понос.
Вечна слава и хвала.
@RubikonPress — Ко сме, тај може!
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
У суштини, да вам не преводим козји језик, шиптари кмече што је Вучић причао са Трампом, а Курти са - замеником премијера Луксембурга 👍
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
“Вратим се ја из Великог рата у моје лепо село поред Тополе сав срећан што сам остао жив. А прошао сам све и Цер и Колубару и Албанију и Крф и Кајмакчалан. Бог ме је спасио, а све мислим и освештана тисовина што ми мајка даде кад пођох у рат. Одкако смо отишли из Србије ништа не знам за своје па сам у великој неизвесности. Дођем кући и куцам на врата и нико ми се не јавља. Ухвати ме страх. Погледам кроз прозор видим гори ватра. Одма ми беше лакше. Убрзо се појави мој стари отац Марко иде из штале. Гледам у њега пуно остарио и обелео. Угледа и он мене па пожури. Изљубисмо смо се, а сузе нам ударише обадвојици. Само да ти кажем ја сам Трифко Топаловић, Шумадијска дивизија Пешадијски пук. Уђемо у кућу и ја се мало распремим, а отац насу две чаше ракије. Наздрависмо, а отац поче да прича. Мајка Рада и сестра Милојка умреше од тифуса оне године када смо се повлачили. Прича како му је било тешко. Да није било краве Лене умро би. Одем поподне до гробља да упалим свеће и да мало прошетам селом. Сви се променили и остарили. Неки не могу да ме препознају. Препознала ме моја Дана. Још издаљине трчи ми у сусрет. Какви су то били загрљаји. Сањао сам то. Прича да јој је брат Иван погинуо на Кајмакчалану. Договорисмо смо се о брзом венчању. И би тако венчасмо се за Нову годину. А посла имам преко главе. Морам све да посејем јер без сејања нема ни жетве. Морао сам да орем са кравама. Пуно сам се намучио. Тврда земља. Неколико година није рађена. На јесен добих сина Радмила Бог да га поживи. Лепо смо прославили. За годину добијем и ћеру Милицу. Бог те твој, сад сам прави човек мислим ја док љубим Дару и децу. И тако мало по мало ја све више напредујем. Скоро сам се повратио на предратна времена. Даће Бог да имам и више.”
Трифко ће добити још једног сина Лазара. Купиће још земље и проширити имање. Први ће у селу купити вршалицу. Волео је пчеле од детета и сада има тридесетак кошница. Преживеће и Други рат, а син Радмило ће погинути у Чичиној војсци. Тако је то одувек у Србији, мало живота- мало смрти, али Васкрнућемо поново!
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Трифко ће добити још једног сина Лазара. Купиће још земље и проширити имање. Први ће у селу купити вршалицу. Волео је пчеле од детета и сада има тридесетак кошница. Преживеће и Други рат, а син Радмило ће погинути у Чичиној војсци. Тако је то одувек у Србији, мало живота- мало смрти, али Васкрнућемо поново!
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM