Telegram Group & Telegram Channel
🇷🇴🇱🇻🇵🇱 Кратко о неухватљивим руским дроновима на територији НАТО

🔹 Више је него интересантно приметити да Пољска није остала једина чланица НАТО која тврди да је руски ударни дрон Герањ пао на њеној територији — подсећања ради, Варшава тврди да је 26. августа њен ваздушни простор нарушен, а руска БПЛ је пала неколико десетина километара унутар пољске територије. Упркос више него значајним инвестицијама у систем ПВО, присуству НАТО снага опремљених најсавременијим радарским системима и опсежној претрази терена, олупина наводног руског дрона никада није пронађена.

🔹 Ништа зато, где Пољаци нису били успешни више среће је имала Румунија која је 9. септембра објавила да је пронашла олупину руског дрона у насељеном пункту Тулча, недалеко од границе са бившом Украјином. И мада је ово више него могуће (на крају крајева, сви су изгледи да то не би био први пут будући да су неки од циљева на обалама Дунава удаљени од румунске територије свега неколико метара), интересантно је да су ови наводи врло брзо демантовани. Сада, према званичној верзији догађаја румунских власти, јединице ПВО откриле су нарушавање ваздушног простора због чега је у ваздух подигнуто неколико ловаца. Потрага за олупином још увек траје.

🔹 Но, можда најинтересатније јесу тврдње званичника Летоније који су истог дана када и Букурешт објавили не само о проналаску руског дрона на својој територији већ и спроведеној истрази инцидента током које је закључено да ”циљ удара није била Летонија”, те да стога нема назнака отворене ескалације. Летилица је притом, тврде из Риге, нарушила ваздушни простор долазећи из Белорусије. А, које је циљеве Русија гађала на северу Белорусије остаје познато само летонским стручњацима.

Позадина догађаја

🔹 Говорећи о наводном инциденту у Пољској, писали смо о томе како је он искоришћен од стране Варшаве и Виљнуса као аргумент у прилог предлога о обарању руских ракета изнад територија под контролом кијевског режима, односно формирања својеврсног ПВО штита НАТО изнад западних области бивше Украјине. И сви су изгледи да су и други инциденти, по својој структури и циљевима, идентични.

🔹 Ради се просто о координисаној, мада не посебно вештој информационо-пропагандној операцији која за циљ има да оправда, пре свега становницима држава колективног Запада, планирану ескалацију, односно раст укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине. Да ли се ради конкретно о ПВО штиту изнад Лавова и Одесе или можда отвореној подршци удара западним оружјем дугог домета по циљевима у дубини Русије (до овога ће, пре или касније, несумњиво доћи) остаје секундарно питање. Без обзира на детаље, радиће се о још једном кораку ка директном сукобу Запада са Русијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM



group-telegram.com/drustveni_udar/7446
Create:
Last Update:

🇷🇴🇱🇻🇵🇱 Кратко о неухватљивим руским дроновима на територији НАТО

🔹 Више је него интересантно приметити да Пољска није остала једина чланица НАТО која тврди да је руски ударни дрон Герањ пао на њеној територији — подсећања ради, Варшава тврди да је 26. августа њен ваздушни простор нарушен, а руска БПЛ је пала неколико десетина километара унутар пољске територије. Упркос више него значајним инвестицијама у систем ПВО, присуству НАТО снага опремљених најсавременијим радарским системима и опсежној претрази терена, олупина наводног руског дрона никада није пронађена.

🔹 Ништа зато, где Пољаци нису били успешни више среће је имала Румунија која је 9. септембра објавила да је пронашла олупину руског дрона у насељеном пункту Тулча, недалеко од границе са бившом Украјином. И мада је ово више него могуће (на крају крајева, сви су изгледи да то не би био први пут будући да су неки од циљева на обалама Дунава удаљени од румунске територије свега неколико метара), интересантно је да су ови наводи врло брзо демантовани. Сада, према званичној верзији догађаја румунских власти, јединице ПВО откриле су нарушавање ваздушног простора због чега је у ваздух подигнуто неколико ловаца. Потрага за олупином још увек траје.

🔹 Но, можда најинтересатније јесу тврдње званичника Летоније који су истог дана када и Букурешт објавили не само о проналаску руског дрона на својој територији већ и спроведеној истрази инцидента током које је закључено да ”циљ удара није била Летонија”, те да стога нема назнака отворене ескалације. Летилица је притом, тврде из Риге, нарушила ваздушни простор долазећи из Белорусије. А, које је циљеве Русија гађала на северу Белорусије остаје познато само летонским стручњацима.

Позадина догађаја

🔹 Говорећи о наводном инциденту у Пољској, писали смо о томе како је он искоришћен од стране Варшаве и Виљнуса као аргумент у прилог предлога о обарању руских ракета изнад територија под контролом кијевског режима, односно формирања својеврсног ПВО штита НАТО изнад западних области бивше Украјине. И сви су изгледи да су и други инциденти, по својој структури и циљевима, идентични.

🔹 Ради се просто о координисаној, мада не посебно вештој информационо-пропагандној операцији која за циљ има да оправда, пре свега становницима држава колективног Запада, планирану ескалацију, односно раст укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине. Да ли се ради конкретно о ПВО штиту изнад Лавова и Одесе или можда отвореној подршци удара западним оружјем дугог домета по циљевима у дубини Русије (до овога ће, пре или касније, несумњиво доћи) остаје секундарно питање. Без обзира на детаље, радиће се о још једном кораку ка директном сукобу Запада са Русијом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

BY Друштвени удар




Share with your friend now:
group-telegram.com/drustveni_udar/7446

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

In February 2014, the Ukrainian people ousted pro-Russian president Viktor Yanukovych, prompting Russia to invade and annex the Crimean peninsula. By the start of April, Pavel Durov had given his notice, with TechCrunch saying at the time that the CEO had resisted pressure to suppress pages criticizing the Russian government. Elsewhere, version 8.6 of Telegram integrates the in-app camera option into the gallery, while a new navigation bar gives quick access to photos, files, location sharing, and more. A Russian Telegram channel with over 700,000 followers is spreading disinformation about Russia's invasion of Ukraine under the guise of providing "objective information" and fact-checking fake news. Its influence extends beyond the platform, with major Russian publications, government officials, and journalists citing the page's posts. In a statement, the regulator said the search and seizure operation was carried out against seven individuals and one corporate entity at multiple locations in Ahmedabad and Bhavnagar in Gujarat, Neemuch in Madhya Pradesh, Delhi, and Mumbai. Right now the digital security needs of Russians and Ukrainians are very different, and they lead to very different caveats about how to mitigate the risks associated with using Telegram. For Ukrainians in Ukraine, whose physical safety is at risk because they are in a war zone, digital security is probably not their highest priority. They may value access to news and communication with their loved ones over making sure that all of their communications are encrypted in such a manner that they are indecipherable to Telegram, its employees, or governments with court orders.
from jp


Telegram Друштвени удар
FROM American