Друштвени удар

🇷🇸 Политика страха и питање алтернатива

🔹 Оно што у реакцији политичког лидерства на хибридну операцију шиптарских сепаратиста највише поражава и обесхрабрује јесте то што се званични Београд и даље слепо придржава политике страха како би њоме прикрио сопствени дефетизам, сопствену пасивност и политичку импотенцију — током практично читавог јучерашњег дана, државни званичници као и медији блиски властима пласирали су наратив да су избори који су пред Србијом или признање независности тзв Косова или улазак у рат против НАТО са перспективама практичног колапса државности. И у овом наративу, кораци актуелних власти који су сведени на лепе жеље и некакву медијску демонстрацију неправде представљају се као једина могућа алтернатива.

🔹 Зашто се повратак преговорног процеса на платформу УН где Србија има савезнике не помиње као могућа алтернатива? Или повлачење Србије из споразума који нису испуњени и који никада нису планирани да буду испуњени (ни овде, чини се, званични Београд није научио ништа из грешака Москве)? Сазивање хитне седнице Савета безбедности УН и захтевање било повратка српске војске и полиције, било формирања нове истински међународне мировне мисије која ће заменити КФОР који је небројено пута прекршио кључне тачке сопственог мандата? Проширење броја гаранта споразума и укључивање држава које нису део колективног Запада?

🔹 Позиција Србије није лака, али није ни сведена на две крајности између којих се налази пасивно чекање неких бољих дана док све српско све брже нестаје са наше међународно признате територије. Србија има опција — оно што јој фали је храброст и политичка воља актуелних власти.

🔗 Цео текст о одговору Београда на хибридну операцију шиптарских сепаратиста

@drustveni_udar

Please open Telegram to view this post

VIEW IN TELEGRAM

www.group-telegram.com/jp/drustveni_udar.com/7452

1.0K viewsSep 14 at 09:01

🇷🇸 Политика страха и питање алтернатива

🔹 Оно што у реакцији политичког лидерства на хибридну операцију шиптарских сепаратиста највише поражава и обесхрабрује јесте то што се званични Београд и даље слепо придржава политике страха како би њоме прикрио сопствени дефетизам, сопствену пасивност и политичку импотенцију — током практично читавог јучерашњег дана, државни званичници као и медији блиски властима пласирали су наратив да су избори који су пред Србијом или признање независности тзв Косова или улазак у рат против НАТО са перспективама практичног колапса државности. И у овом наративу, кораци актуелних власти који су сведени на лепе жеље и некакву медијску демонстрацију неправде представљају се као једина могућа алтернатива.

🔹 Зашто се повратак преговорног процеса на платформу УН где Србија има савезнике не помиње као могућа алтернатива? Или повлачење Србије из споразума који нису испуњени и који никада нису планирани да буду испуњени (ни овде, чини се, званични Београд није научио ништа из грешака Москве)? Сазивање хитне седнице Савета безбедности УН и захтевање било повратка српске војске и полиције, било формирања нове истински међународне мировне мисије која ће заменити КФОР који је небројено пута прекршио кључне тачке сопственог мандата? Проширење броја гаранта споразума и укључивање држава које нису део колективног Запада?

🔹 Позиција Србије није лака, али није ни сведена на две крајности између којих се налази пасивно чекање неких бољих дана док све српско све брже нестаје са наше међународно признате територије. Србија има опција — оно што јој фали је храброст и политичка воља актуелних власти.

🔗 Цео текст о одговору Београда на хибридну операцију шиптарских сепаратиста

@drustveni_udar