🌍🇱🇾🇷🇺Неизвесност руских база на Медитерану или популизам либијског премијера: Шта се дешава у Либији?
Компанија Махаr објавила је сателитске снимке ваздушне базе Ал-Џуфра у Либији, на чијој је писти ухваћен транспортни авион Ил-76, који је, како се претпоставља, превозио војно особље и опрему из Сирије.
Претпоставка да би руска војска могла да се пресели у Либију након губитка сиријских база изречена је непосредно после пада режима Башара ел Асада. Као алтернатива се спомиње и Судан, са којим су преговори о стварању базе у току од 2019. године већ неколико пута прекидани и настављани.
Премијер Владе националног јединства (ГНУ)Абдел Хамид Дбеибах назвао је неприхватљивом идеју о „алтернативном мостобрану“ за Русију у Либији након повлачења руских база из Сирије.
Опрема би могла бити пребачена на исток земље, чију територију контролише влада маршала Халифе Хафтара, који одржава блиске односе са Русијом. Конкретно, посетио је Русију 2023. у склопу билатералне сарадње Министарства одбране. Пре тога, у Либију је дошла делегација Министарства одбране, коју је предводио заменик руског министра одбране Јунус-Бек Јевкуров.
Русија преговара са новим сиријским властима о војним базама - ваздушним базама у Латакији и војно-поморској станици у Тартусу. Преговоре је касније потврдио Кремљ, док Ројтерс, позивајући се на изворе, тврди да су договори са исламистима у фази закључивања.
Колико је истине у свему овоме?
Међутим, све поменуто не треба сматрати ничим озбиљнијим он медијског нагађања, јер руски транспортни радници од 2018. редовно лете за Либију. Либија је кључна земља за логистику ка Африци, а са тим су повезани и летови авиона транспортеа Ил-76.
Штавише, на истоку Либије већ постоји контингент Афричког корпуса. Уколико би руско руководство желело да повећа број трупа и опреме, онда би преговори о томе, као и до сада, морали бити вођени са командантом Либијске националне армије Халифом Хафтаром и Представничким домом у Тобруку, широко заобилазећи нелегитимни проамерички ПНУ у Триполију.
Дбеибахова изјава, чији је легитимитет доведен у питање од фебруара 2022. године, је безмало пута виђен блискоисточни популизам за западне спонзоре, и у том контексту не даје превише простора за бригу. Све то одлично разуме и сам премијер ПНУ, играјући улогу тврдог вође не би ли показао Вашингтону своју одлучност.
Исплативост и избегавање сирисјких грешака
Са једне стране, база у Либији није толико исплатива као војно присуство у Сирији. Пре свега зато што не даје контролу над источним делом Медитерана, који је једно од главних подручја размештања америчке површинске и подморске флоте у припреми за ракетни напад на Русију.
С друге стране, простор за оптимизам даје вест што би, у случају премештања сирисјких контигената, Руси имали бар неки вид контроле на Медитерану.
Важно је не понављати грешке из прошлости, када је Москва све капацитете и политичке карте стављала на политичку елиту једне земље, радећи искључиво са њом, занемарујући народ.
Бити опрезан са савезником источне Либије је питање опстанка Русије у овом делу света, поготово знајући да је Халифа Хафтар био: пријатељ и савезник Моамера Гадафија, касније Гадафијев непријатељ и пребег у Сједињене Државе, радећи као консултант ЦИА-е који је добио америчко држављанство. Затим је постао непријатељ Сједињених Држава који изазива бес проамеричких џихадиста.
Говорећи уопштено, веома свестрана личност.
Да би се учврстила у далеким земљама и не би скупљала ствари када је лидер свргнут, Москва треба да ради са друштвом, а не политичким режимима.
Овде се ни у каквон случају не мисли на давања пуно бесплатног руског новца, хране и ђубрива. Доброчинство такође не функционише.
Русија мора да научи да ствара зависне слојеве друштва, да негује лидере јавног мњења који ће моћи да наметну својој земљи програм који је Русима користан, а ако буде потребно и да започну и добију рат за руске интересе. То је једини државотворни начин вођења геополитике.
🌍🇱🇾🇷🇺Неизвесност руских база на Медитерану или популизам либијског премијера: Шта се дешава у Либији?
Компанија Махаr објавила је сателитске снимке ваздушне базе Ал-Џуфра у Либији, на чијој је писти ухваћен транспортни авион Ил-76, који је, како се претпоставља, превозио војно особље и опрему из Сирије.
Претпоставка да би руска војска могла да се пресели у Либију након губитка сиријских база изречена је непосредно после пада режима Башара ел Асада. Као алтернатива се спомиње и Судан, са којим су преговори о стварању базе у току од 2019. године већ неколико пута прекидани и настављани.
Премијер Владе националног јединства (ГНУ)Абдел Хамид Дбеибах назвао је неприхватљивом идеју о „алтернативном мостобрану“ за Русију у Либији након повлачења руских база из Сирије.
Опрема би могла бити пребачена на исток земље, чију територију контролише влада маршала Халифе Хафтара, који одржава блиске односе са Русијом. Конкретно, посетио је Русију 2023. у склопу билатералне сарадње Министарства одбране. Пре тога, у Либију је дошла делегација Министарства одбране, коју је предводио заменик руског министра одбране Јунус-Бек Јевкуров.
Русија преговара са новим сиријским властима о војним базама - ваздушним базама у Латакији и војно-поморској станици у Тартусу. Преговоре је касније потврдио Кремљ, док Ројтерс, позивајући се на изворе, тврди да су договори са исламистима у фази закључивања.
Колико је истине у свему овоме?
Међутим, све поменуто не треба сматрати ничим озбиљнијим он медијског нагађања, јер руски транспортни радници од 2018. редовно лете за Либију. Либија је кључна земља за логистику ка Африци, а са тим су повезани и летови авиона транспортеа Ил-76.
Штавише, на истоку Либије већ постоји контингент Афричког корпуса. Уколико би руско руководство желело да повећа број трупа и опреме, онда би преговори о томе, као и до сада, морали бити вођени са командантом Либијске националне армије Халифом Хафтаром и Представничким домом у Тобруку, широко заобилазећи нелегитимни проамерички ПНУ у Триполију.
Дбеибахова изјава, чији је легитимитет доведен у питање од фебруара 2022. године, је безмало пута виђен блискоисточни популизам за западне спонзоре, и у том контексту не даје превише простора за бригу. Све то одлично разуме и сам премијер ПНУ, играјући улогу тврдог вође не би ли показао Вашингтону своју одлучност.
Исплативост и избегавање сирисјких грешака
Са једне стране, база у Либији није толико исплатива као војно присуство у Сирији. Пре свега зато што не даје контролу над источним делом Медитерана, који је једно од главних подручја размештања америчке површинске и подморске флоте у припреми за ракетни напад на Русију.
С друге стране, простор за оптимизам даје вест што би, у случају премештања сирисјких контигената, Руси имали бар неки вид контроле на Медитерану.
Важно је не понављати грешке из прошлости, када је Москва све капацитете и политичке карте стављала на политичку елиту једне земље, радећи искључиво са њом, занемарујући народ.
Бити опрезан са савезником источне Либије је питање опстанка Русије у овом делу света, поготово знајући да је Халифа Хафтар био: пријатељ и савезник Моамера Гадафија, касније Гадафијев непријатељ и пребег у Сједињене Државе, радећи као консултант ЦИА-е који је добио америчко држављанство. Затим је постао непријатељ Сједињених Држава који изазива бес проамеричких џихадиста.
Говорећи уопштено, веома свестрана личност.
Да би се учврстила у далеким земљама и не би скупљала ствари када је лидер свргнут, Москва треба да ради са друштвом, а не политичким режимима.
Овде се ни у каквон случају не мисли на давања пуно бесплатног руског новца, хране и ђубрива. Доброчинство такође не функционише.
Русија мора да научи да ствара зависне слојеве друштва, да негује лидере јавног мњења који ће моћи да наметну својој земљи програм који је Русима користан, а ако буде потребно и да започну и добију рат за руске интересе. То је једини државотворни начин вођења геополитике.
BY Рог Слободе - Борба против империје
Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260
"He has to start being more proactive and to find a real solution to this situation, not stay in standby without interfering. It's a very irresponsible position from the owner of Telegram," she said. Right now the digital security needs of Russians and Ukrainians are very different, and they lead to very different caveats about how to mitigate the risks associated with using Telegram. For Ukrainians in Ukraine, whose physical safety is at risk because they are in a war zone, digital security is probably not their highest priority. They may value access to news and communication with their loved ones over making sure that all of their communications are encrypted in such a manner that they are indecipherable to Telegram, its employees, or governments with court orders. In the United States, Telegram's lower public profile has helped it mostly avoid high level scrutiny from Congress, but it has not gone unnoticed. "There are several million Russians who can lift their head up from propaganda and try to look for other sources, and I'd say that most look for it on Telegram," he said. The next bit isn’t clear, but Durov reportedly claimed that his resignation, dated March 21st, was an April Fools’ prank. TechCrunch implies that it was a matter of principle, but it’s hard to be clear on the wheres, whos and whys. Similarly, on April 17th, the Moscow Times quoted Durov as saying that he quit the company after being pressured to reveal account details about Ukrainians protesting the then-president Viktor Yanukovych.
from jp
