"У овим тренутцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренутцима… зовем их да палимо за Београд у четвртак, а њихови одговори су „не могу, идем да купим јакну“, „излазим увече“… скроз сам се разочарао! Наравно има и оних, нормалних, који размишљају патриотски али смо у мањини…“
Наша највећа победа састоји се у томе што никада нећемо заборавити. Сећање на јунаке јесте одржавање пламена, продужетак њихове борбе, јер ако се сећамо онда њихов трагичан крај није узалудан. Зоран је са нама, при сваком кораку који направимо од Цркве Светог Марка, у сваком моменту када сложно викнемо "Присутан!".
Његов дух је постао нераздвојив од челичне воље која носи сваког српског родољуба да настави своју борбу ма колико било тешко.
Зоран је ту и даље, он живи, и за нас никада неће бити другачије.
"Оно што знам јесте да је то било ко могао да буде од нас, зато смо ми сви Зоран Вујовић."
Његов дух је постао нераздвојив од челичне воље која носи сваког српског родољуба да настави своју борбу ма колико било тешко.
Зоран је ту и даље, он живи, и за нас никада неће бити другачије.
"Оно што знам јесте да је то било ко могао да буде од нас, зато смо ми сви Зоран Вујовић."