— А ти, кћери моја, колико ме љубиш? — упита он своју средњу кћер.
— Као шећер, оче.
Цар вољаше ласкаве, сладуњаве ријечи и оста задовољан таквијем одговором.
Погледа цар најмлађу кћер, која стајаше стидљиво по страни, и упита је:
— Колико ме љубиш, кћери моја?
— Љубим те, оче, као со у јелу! — одговори најмлађа кћерка.
Њене сестре прснуше у смијех, а цар се разгњеви.
— Тако ме, дакле, љубиш? — љутито узвикну он. — Одлази из мога дома, незахвалнице!
Напусти најмлађа кћер двор, оде куда је ноге носе, и дође у сусједно царство. Најми се да ради као слушкиња-куварица у царскому двору. Неколико љета прође.
Тако се догоди да слушкињу заволи млади принц. Ни о каквој другој невјести и мислити не хтједе, и родитељи одредише дан свадбе. Почеше сазивати народ на гозбу. Невјеста замоли да позову и њенога оца, али сакри да је она царска кћи.
На дан свадбе царски столови пуцаху од укуснијех пића и јела.
Невјеста сама учаше куваре и куварице, што и како да износе на сто. Само за једнога госта она припреми јела својијем рукама и нареди своме вјерноме слузи да та јела ставља пред цара из сусједнога краљевства — њенога оца.
Сједоше гости за сто, једу, пију, веселе се, а цару, оцу невјестином, залогај у грло не иде. Он сваки час погледаше невјесту. Баш много бијаше налик на његову најмлађу кћер, коју он некада истјера из дома. Па и јела пред њим на столу, као уз пркос, сва бијаху неукусна. Чуђаше се цар, с каквом вољом, хвалећи, гошћаху се други гости, а потом не издржа, и окуша комадић с тањира сусједа.
— Јесте ли ме зато позвали на гозбу, да ми се ругате? Зашто је само код мене све овако неукусно? — узвикну он гњевно.
Тада невјеста приступи, поклони се и рече:
— Опрости ми, оче, ово сам ја наредила да ти припреме сва јела без соли. Сјећаш ли се, једном ти рекох да те љубим као со у јелу, а ти се расрди. Знај да те нијесам хтјела увриједити...
Заплака се цар, загрли своју кћер и замоли је за опроштај.
Каткад превише волимо слушати лијепе ријечи о себи, не размишљајући о њиховому смислу. А није узалуд речено: ласкање може и памет да попије.
— А ти, кћери моја, колико ме љубиш? — упита он своју средњу кћер.
— Као шећер, оче.
Цар вољаше ласкаве, сладуњаве ријечи и оста задовољан таквијем одговором.
Погледа цар најмлађу кћер, која стајаше стидљиво по страни, и упита је:
— Колико ме љубиш, кћери моја?
— Љубим те, оче, као со у јелу! — одговори најмлађа кћерка.
Њене сестре прснуше у смијех, а цар се разгњеви.
— Тако ме, дакле, љубиш? — љутито узвикну он. — Одлази из мога дома, незахвалнице!
Напусти најмлађа кћер двор, оде куда је ноге носе, и дође у сусједно царство. Најми се да ради као слушкиња-куварица у царскому двору. Неколико љета прође.
Тако се догоди да слушкињу заволи млади принц. Ни о каквој другој невјести и мислити не хтједе, и родитељи одредише дан свадбе. Почеше сазивати народ на гозбу. Невјеста замоли да позову и њенога оца, али сакри да је она царска кћи.
На дан свадбе царски столови пуцаху од укуснијех пића и јела.
Невјеста сама учаше куваре и куварице, што и како да износе на сто. Само за једнога госта она припреми јела својијем рукама и нареди своме вјерноме слузи да та јела ставља пред цара из сусједнога краљевства — њенога оца.
Сједоше гости за сто, једу, пију, веселе се, а цару, оцу невјестином, залогај у грло не иде. Он сваки час погледаше невјесту. Баш много бијаше налик на његову најмлађу кћер, коју он некада истјера из дома. Па и јела пред њим на столу, као уз пркос, сва бијаху неукусна. Чуђаше се цар, с каквом вољом, хвалећи, гошћаху се други гости, а потом не издржа, и окуша комадић с тањира сусједа.
— Јесте ли ме зато позвали на гозбу, да ми се ругате? Зашто је само код мене све овако неукусно? — узвикну он гњевно.
Тада невјеста приступи, поклони се и рече:
— Опрости ми, оче, ово сам ја наредила да ти припреме сва јела без соли. Сјећаш ли се, једном ти рекох да те љубим као со у јелу, а ти се расрди. Знај да те нијесам хтјела увриједити...
Заплака се цар, загрли своју кћер и замоли је за опроштај.
Каткад превише волимо слушати лијепе ријечи о себи, не размишљајући о њиховому смислу. А није узалуд речено: ласкање може и памет да попије.
But because group chats and the channel features are not end-to-end encrypted, Galperin said user privacy is potentially under threat. Official government accounts have also spread fake fact checks. An official Twitter account for the Russia diplomatic mission in Geneva shared a fake debunking video claiming without evidence that "Western and Ukrainian media are creating thousands of fake news on Russia every day." The video, which has amassed almost 30,000 views, offered a "how-to" spot misinformation. The account, "War on Fakes," was created on February 24, the same day Russian President Vladimir Putin announced a "special military operation" and troops began invading Ukraine. The page is rife with disinformation, according to The Atlantic Council's Digital Forensic Research Lab, which studies digital extremism and published a report examining the channel. At its heart, Telegram is little more than a messaging app like WhatsApp or Signal. But it also offers open channels that enable a single user, or a group of users, to communicate with large numbers in a method similar to a Twitter account. This has proven to be both a blessing and a curse for Telegram and its users, since these channels can be used for both good and ill. Right now, as Wired reports, the app is a key way for Ukrainians to receive updates from the government during the invasion. At the start of 2018, the company attempted to launch an Initial Coin Offering (ICO) which would enable it to enable payments (and earn the cash that comes from doing so). The initial signals were promising, especially given Telegram’s user base is already fairly crypto-savvy. It raised an initial tranche of cash – worth more than a billion dollars – to help develop the coin before opening sales to the public. Unfortunately, third-party sales of coins bought in those initial fundraising rounds raised the ire of the SEC, which brought the hammer down on the whole operation. In 2020, officials ordered Telegram to pay a fine of $18.5 million and hand back much of the cash that it had raised.
from us
