2/2
Тако Господ, с једне стране, покушава сачувати нас од духа противљења околини. Од духа охолости и властољубља, који неизбјежно сије међу такмацима одвојеност, злобу и непријатељство. С друге стране, подстиче нашу жељу да растемо, развијамо се, постајемо виши, бржи, јачи. Истински наприједак могућ је само онда кад је циљ нашијех тежњи Господ и сљедовање Његову Благовјешћу. Тај циљ преображава свако надметање, испуњава га духом љубави и братољубља, а нашему срцу дарује дубоко задовољство.
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Препоручујем свјема, који су ради сазнати нешто више о црквенословенском језику, ова два извора:
1. https://youtube.com/@crkvenoslovenski?si=mWoEzkTcWB5n7o8Q
2.
https://youtube.com/playlist?list=PLdzHkRdczeCyyNykeyAXh0Y67b6P5Psw-&si=Fs4Nk0apaHCCFSac
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
1. https://youtube.com/@crkvenoslovenski?si=mWoEzkTcWB5n7o8Q
2.
https://youtube.com/playlist?list=PLdzHkRdczeCyyNykeyAXh0Y67b6P5Psw-&si=Fs4Nk0apaHCCFSac
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
YouTube
Училница за црквенословенски
Овде ћемо се уз Божју помоћ бавити учењем и усавршавањем кроз примену црквенословенског језика.
Канал је отворен као допуна сајта "Училница за Црквенословенски језик"
https://crkvenoslovenski.com
Свака помоћ је добродошла, тако да ако имате било какав…
Канал је отворен као допуна сајта "Училница за Црквенословенски језик"
https://crkvenoslovenski.com
Свака помоћ је добродошла, тако да ако имате било какав…
Ако питате Љетописца који садржај прати на Телеграму, одговориће вам - не много.
Пратим неколико мени драгијех страница иза којих стоје мени драги људи. Овом приликом их од срца препоручујем. Сматрам како су ове странице вриједне ваше пажње. Садржај који стварају оплемењује дух, образује и подучава. Сав садржај на овијем страницама је плод рада његовијех твораца а не пуко прјесликавање [копирање] садржаја другијех страница.
Не велим како нема још добријех и поучнијех страница но ове су мени најмилије.
Ижица
Твой прозор у свѣт наше писмености.
https://www.group-telegram.com/izhicaa
Све Србље
Бавимо се само Србима ꒌ (из свих српских крајева) и нашом баштином, предањем, историјом, језиком, именословљем...
Наш Јутјуб: youtube.com/HowToSerb
Велики подухват на ком тренутно радимо: „Рјечник замјена за стране ријечи”.
https://www.group-telegram.com/how_to_serb
Трагови
https://www.group-telegram.com/tragoviusrbiji
Фронтал
Једини ћирилични портал западно од Дрине https://linktr.ee/frontalrs
https://www.group-telegram.com/frontalrs
Глас Народа
Јединствено место на српском телеграму где наш народ (из свих српских земаља) сваког уторка гласа по питањима која ће определити нашу будућност. Иако је дуг пут још увек пред нама, направили смо први корак ка друштву у коме ће се глас народа чути гласније
https://www.group-telegram.com/GlasNarodaSRB
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Пратим неколико мени драгијех страница иза којих стоје мени драги људи. Овом приликом их од срца препоручујем. Сматрам како су ове странице вриједне ваше пажње. Садржај који стварају оплемењује дух, образује и подучава. Сав садржај на овијем страницама је плод рада његовијех твораца а не пуко прјесликавање [копирање] садржаја другијех страница.
Не велим како нема још добријех и поучнијех страница но ове су мени најмилије.
Ижица
Твой прозор у свѣт наше писмености.
https://www.group-telegram.com/izhicaa
Све Србље
Бавимо се само Србима ꒌ (из свих српских крајева) и нашом баштином, предањем, историјом, језиком, именословљем...
Наш Јутјуб: youtube.com/HowToSerb
Велики подухват на ком тренутно радимо: „Рјечник замјена за стране ријечи”.
https://www.group-telegram.com/how_to_serb
Трагови
https://www.group-telegram.com/tragoviusrbiji
Фронтал
Једини ћирилични портал западно од Дрине https://linktr.ee/frontalrs
https://www.group-telegram.com/frontalrs
Глас Народа
Јединствено место на српском телеграму где наш народ (из свих српских земаља) сваког уторка гласа по питањима која ће определити нашу будућност. Иако је дуг пут још увек пред нама, направили смо први корак ка друштву у коме ће се глас народа чути гласније
https://www.group-telegram.com/GlasNarodaSRB
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Telegram
Ижица
Твой прозор у свѣт наше писмености.
Поштовани читаоци, велико нам је задовољство да вам представимо новоформирани српски Телеграм канал Рог Слободе који ће се бавити дневно-политичким анализама из Африке кроз перспективу растућег значаја континента у борби за мултиполарни светски поредак.
Очекујемо одличне анализе у антиимперијалистичком кључу.
Пуно среће колегама у будућем раду!
https://www.group-telegram.com/rogslobode
Очекујемо одличне анализе у антиимперијалистичком кључу.
Пуно среће колегама у будућем раду!
https://www.group-telegram.com/rogslobode
Telegram
Рог Слободе - Борба против империје
Куповина карата за воз који вози у мултиполарност.
Николај Јапански пише у дневнику:
Шта ти је природа дала, а шта је васпитање покварило? Природа ми је дала прави здрав разум, не сасвијем рђаву нарав; васпитање је пак од здравога разума начинило противрјечну сањарију, од добре нарави - узнемирену, сумњичаву, стакласто-крхку душу.
Васпитање пак, под којим се у 19. вијеку подразумијева француски роман, талијанска опера, енглеско државно газдинство [економија] и томе слично, заиста је неуморно кварило људе. Васпитање им је усађивало тежњу ка земљи неостваривих снова, а тиме и мржњу, гађење према простој стварности. Узнемиреност, сумњичавост и крхкост, то је просто знак суманућа. Европски образован човјек и јесте суманут с развијеном осјетљивошћу на све другоразредно.
Цијели 20. вијек Русија је превратима и ратовима спирала споља и испирала изнутра посљедице заноса противхришћанском просвјетом Запада. Управо тиме се Русија бави и данас, наиме - с крвљу избљује отров, који је пила с насладом током најмање четрдесет љета.
И ако бисмо описали данашњега Смердјакова (а то је главни унутрашњи непријатељ Русије), он би био управо "противрјечно сањалачки, узнемирен и стакласто-крхак".
📝 Отац Андреј Ткачов
Размишљања Љетописца: ово писаније оца Андреја се у потпуности може примјенити и на нашу, српску, збиљу. Сваку опијеност Западом увијек искашљемо у крви сопственијех заблуда. И да, заиста, и код нас је најљепши дио нашега народа - народна, чиста, непатворена, природна, душа, дочим је образовање, кројено оземљења човјека ради, по европској мјери, најлошији дио нашега друштва. Рјечима Светог Јустина Ћелијског - прогрес је само убрзани ход ка гробу.
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Шта ти је природа дала, а шта је васпитање покварило? Природа ми је дала прави здрав разум, не сасвијем рђаву нарав; васпитање је пак од здравога разума начинило противрјечну сањарију, од добре нарави - узнемирену, сумњичаву, стакласто-крхку душу.
Васпитање пак, под којим се у 19. вијеку подразумијева француски роман, талијанска опера, енглеско државно газдинство [економија] и томе слично, заиста је неуморно кварило људе. Васпитање им је усађивало тежњу ка земљи неостваривих снова, а тиме и мржњу, гађење према простој стварности. Узнемиреност, сумњичавост и крхкост, то је просто знак суманућа. Европски образован човјек и јесте суманут с развијеном осјетљивошћу на све другоразредно.
Цијели 20. вијек Русија је превратима и ратовима спирала споља и испирала изнутра посљедице заноса противхришћанском просвјетом Запада. Управо тиме се Русија бави и данас, наиме - с крвљу избљује отров, који је пила с насладом током најмање четрдесет љета.
И ако бисмо описали данашњега Смердјакова (а то је главни унутрашњи непријатељ Русије), он би био управо "противрјечно сањалачки, узнемирен и стакласто-крхак".
📝 Отац Андреј Ткачов
Размишљања Љетописца: ово писаније оца Андреја се у потпуности може примјенити и на нашу, српску, збиљу. Сваку опијеност Западом увијек искашљемо у крви сопственијех заблуда. И да, заиста, и код нас је најљепши дио нашега народа - народна, чиста, непатворена, природна, душа, дочим је образовање, кројено оземљења човјека ради, по европској мјери, најлошији дио нашега друштва. Рјечима Светог Јустина Ћелијског - прогрес је само убрзани ход ка гробу.
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Црква у Лоду у којој почивају Свете Мошти Св. Георгија, као и грчка православна црква у селу Ал-Хадир, недалеко од Витлејема, места су непрестаног поклоништва и Хришћана и Муслимана, где се и једни и други моле Свецу - пред гвозденим оковима у које је, по предању, Светац био окован у време мучеништва - за ослобођење од окова свих могућих, а пре свега, душевних болести и ђавоиманости. Свети Георгије се поштовао међу Муслиманима на Блиском Истоку, у Малој Азији, у Грчкој и на Балкану као Ал-Хидр (Ал-Хизр). Празник Ал-Хидра, јунака који помаже људима у невољи и заштитника пролећне вегетације, који помаже земљорадницима и сточарима, у Турској империји се званично прослављао 23. априла (што је, као датум, очигледно било преузето из календара Православне Цркве) као дан почетка пролећа, на који је вршен ритуални пролећни изгон султанових коња на испашу и прво клање јагњади у години. После XIII столећа и турских освајања Румелије и Анадолије, на европском тлу, у дервишким суфистичким круговима, долази до преузимања симболике светоратничких својстава Св. Георгија (верност Богу, неустрашивост у борби, помагање немоћнима и сиромашнима...) и преношења исте на исламске коњанике-ратнике-шејхове.
📷 Свјетлописи:
¹Ковчег са моштима Светог Ђорђа
² Иконостас цркве у Лоду
📚Свети Ђорђе: Витез Бога Живога / АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије Радовић... и др., Цетиње: Светигора, 2008. стр.101
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
📷 Свјетлописи:
¹Ковчег са моштима Светог Ђорђа
² Иконостас цркве у Лоду
📚Свети Ђорђе: Витез Бога Живога / АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије Радовић... и др., Цетиње: Светигора, 2008. стр.101
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
ПОРАЂАЊЕ ДЕЛФИНА КРОЗ ОКНО БОЖИЈЕГА СТВАРАЊА
Питам философа: не знам колико познајете биологију, но да ли можда знате како изгледа порођај делфинове женке?
- Па као и сваки други порођај код сисара - рече философ.
- Не, није тако рекох му. Код осталих сисара копнених, нормалан порођај је такав да из утробе прво излази глава. Код делфинке је обратно. Њено младунче излази из утробе унатрашке, прво реп. Јер, кад би се рађало као и сва друга сисарска младунчад а делфинка доживљује тај порођај у води њено младунче би се удавило пре него што се порођај заврши. Ко ли се сетио тога изузетка: делфин, делфинка или морска вода? Ко?
- Па то се тако еволуцијом развило - рече философ.
- Ту могућност ја никако не видим, рекох философу. Еволуција је један врло спор процес. По теорији еволуције морски сисари су били некад копнене животиње па су из неких разлога били принуђени да живе у мору и ту су се постепено током милиона година трансформисали, или преобразили, у данашње своје облике. Рецимо да је тако! Али начин рађања делфина није ни у којем случају могао тећи постепено. Он је морао бити такав већ код прве генерације која је с копна ушла у море, јер да није било тако од почетка, друга генерација се не би могла ни појавити. Ко се то умешао у ток еволуцијског преображаја делфина, и то са тако целисходним и корисним планом? Мени се чини да та чињеница сведочи о постојању Божјем чак и под претпоставком да се еволуционој теорији нема шта замерити. Зато сам Вам и био рекао да еволуција није никакав доказ против постојања Божјег, осим ако неко хоће да је пред ђацима, младим ветропирима, употреби као научну варку.
📚 Др Лазар Милин, Разговори о вери књ. 2. Православље, новинско-издавачка установа Српске патријаршије, 1987. стр. 119
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Питам философа: не знам колико познајете биологију, но да ли можда знате како изгледа порођај делфинове женке?
- Па као и сваки други порођај код сисара - рече философ.
- Не, није тако рекох му. Код осталих сисара копнених, нормалан порођај је такав да из утробе прво излази глава. Код делфинке је обратно. Њено младунче излази из утробе унатрашке, прво реп. Јер, кад би се рађало као и сва друга сисарска младунчад а делфинка доживљује тај порођај у води њено младунче би се удавило пре него што се порођај заврши. Ко ли се сетио тога изузетка: делфин, делфинка или морска вода? Ко?
- Па то се тако еволуцијом развило - рече философ.
- Ту могућност ја никако не видим, рекох философу. Еволуција је један врло спор процес. По теорији еволуције морски сисари су били некад копнене животиње па су из неких разлога били принуђени да живе у мору и ту су се постепено током милиона година трансформисали, или преобразили, у данашње своје облике. Рецимо да је тако! Али начин рађања делфина није ни у којем случају могао тећи постепено. Он је морао бити такав већ код прве генерације која је с копна ушла у море, јер да није било тако од почетка, друга генерација се не би могла ни појавити. Ко се то умешао у ток еволуцијског преображаја делфина, и то са тако целисходним и корисним планом? Мени се чини да та чињеница сведочи о постојању Божјем чак и под претпоставком да се еволуционој теорији нема шта замерити. Зато сам Вам и био рекао да еволуција није никакав доказ против постојања Божјег, осим ако неко хоће да је пред ђацима, младим ветропирима, употреби као научну варку.
📚 Др Лазар Милин, Разговори о вери књ. 2. Православље, новинско-издавачка установа Српске патријаршије, 1987. стр. 119
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
🇬🇪 ГРУЗИЈА - ЗЕМЉА СВЕТОГА ЂОРЂА
Свети Великомученик и Победоносац Георгије је Светитељ Небески Покровитељ православне Грузије. По мишљењу грузијскога писца Енрика Габидзашвилија, од свих народа и земаља света Св. Георгије се највише поштује и празнује управо у Грузији, која је по њему и добила своје историјско име: Грузија Георгија, Земља Георгијева. Грузијски географ и историчар Вакушти Багратион наводи податак да у Грузији постоји 365 цркава и манастира подигнутих у част Св. Георгија, свака за по један дан у црквеној години (Е. Габидзашвили, Св. Георгије у древногрузијској литератури. Армази, Тбилиси, 1991). Толико је Христова Грузија заволела и толико до данас воли дивног Светитеља Христовог - Великомученика Георгија, да му се свакога дана црквене године моли у различитој цркви, подигнутој њему "у славу и част".
По древном грузијском предању, праотац Грузијаца (који себе, на грузијском језику, називају "Картвелеби", а своју земљу "Сакартвело") био је Картлос, праунук библијскога Јафета, који беше трећи син праоца Ноја, од чије се тројице синова "разделише острва народна по земљама њиховим... у народима њиховим" (1. Мојс. 10, 2,5). Сам назив "Грузија" (Ђурђија, Георгија) и "Грузијци" (Ђурђијанци, Георгијанци) проширио се хришћанском васеленом, а нарочито на Западу, још у Средњем веку, и среће се у многим средњовековним хроникама, а нарочито у хроникама Крсташких похода (XI-XIII столеће), као и у званичним документима и писмима фирентинске породице Медичи (од XV до XVI столећа). Путописац Сер Џон Мандевил (Sir John Mandeville, 1300-1372), аутор једне од најчувенијих средњовековних путописних књига "Путешествија Сер Џона Мандевила" (из 1357), тврди да су Грузијци себе називали "Георгијанцима" зато што су "нарочито поштовали и молили се Св. Георгију". Фламански дипломата и књижевник Ожије Гислен де Бизбек (Ogier Ghiselin de Busbeck, 1522-1592), амбасадор императора Фердинанда I Аустријског у Константинопољу, у једном од својих писама, пише да грузијски Хришћани "изнад свих слика поштују икону Св. Георгија на коњу, сматрајући га оним ко је победио ђавола" (Epist. 3, 209).
Грузијска Православна Црква прославља 10/23. новембар као дан спомена на Страдања Св. Великомученика и Победоносца Георгија. На тај дан је, како Црква верује, Св. Георгије био подвргнут разапињању на точак покривен ексерима, казни која, по својој суровости и страшности, ни по чему не заостаје за злогласним разапињањем на крст. Разапињање на точак Св. Георгија јесте светогеоргијевски празник који се црквено празнује искључиво у Грузији (за разлику од осталих православних земаља и Помесних Цркава које празнују 23. април/6. мај, као дан Мучеништва Свечевог, и 3/16. новембар, као дан преношења Свечевих Моштију из Никомидије у Лиду).
У Грузији се од давнина верује да је празновање Георгијевог разапињања на точак, као дан Св. Георгија у Грузији установила још Св. Нина Просветитељка Грузије. Хришћани у Грузији су почели да поштују Св. Георгија убрзо после његове мученичке кончине почетком IV столећа. Св. Нина Равноапостолна Просветитељка Грузије, која је донела светлост Еванђеља Христовог у Грузију и обратила у Хришћанство грузијскога цара Мириана и царицу Нану, а са њима и готово сав грузијски народ, била је сестра (не рођена) Св. Георгија Победоносца. Грузијци су управо из њених праведних и еванђелских уста слушали најверодостојније сведочанство о светом животу и великомучеништву њеног светог брата. Светло име Георгијево је, дакле, дошло у Грузију истовремено са Еванђељем Христовим. Св. Нина Грузијска се упокојила 335. године, а над њеним гробом у сеоцу Бодбе, у области Кахети, грузијски цар Бакар је 343. године подигао цркву посвећену њој и њеном брату Св. Георгију Победоносцу.
📚Свети Ђорђе: Витез Бога Живога / АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије Радовић... и др., Цетиње: Светигора, 2008. стр.103-104
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Свети Великомученик и Победоносац Георгије је Светитељ Небески Покровитељ православне Грузије. По мишљењу грузијскога писца Енрика Габидзашвилија, од свих народа и земаља света Св. Георгије се највише поштује и празнује управо у Грузији, која је по њему и добила своје историјско име: Грузија Георгија, Земља Георгијева. Грузијски географ и историчар Вакушти Багратион наводи податак да у Грузији постоји 365 цркава и манастира подигнутих у част Св. Георгија, свака за по један дан у црквеној години (Е. Габидзашвили, Св. Георгије у древногрузијској литератури. Армази, Тбилиси, 1991). Толико је Христова Грузија заволела и толико до данас воли дивног Светитеља Христовог - Великомученика Георгија, да му се свакога дана црквене године моли у различитој цркви, подигнутој њему "у славу и част".
По древном грузијском предању, праотац Грузијаца (који себе, на грузијском језику, називају "Картвелеби", а своју земљу "Сакартвело") био је Картлос, праунук библијскога Јафета, који беше трећи син праоца Ноја, од чије се тројице синова "разделише острва народна по земљама њиховим... у народима њиховим" (1. Мојс. 10, 2,5). Сам назив "Грузија" (Ђурђија, Георгија) и "Грузијци" (Ђурђијанци, Георгијанци) проширио се хришћанском васеленом, а нарочито на Западу, још у Средњем веку, и среће се у многим средњовековним хроникама, а нарочито у хроникама Крсташких похода (XI-XIII столеће), као и у званичним документима и писмима фирентинске породице Медичи (од XV до XVI столећа). Путописац Сер Џон Мандевил (Sir John Mandeville, 1300-1372), аутор једне од најчувенијих средњовековних путописних књига "Путешествија Сер Џона Мандевила" (из 1357), тврди да су Грузијци себе називали "Георгијанцима" зато што су "нарочито поштовали и молили се Св. Георгију". Фламански дипломата и књижевник Ожије Гислен де Бизбек (Ogier Ghiselin de Busbeck, 1522-1592), амбасадор императора Фердинанда I Аустријског у Константинопољу, у једном од својих писама, пише да грузијски Хришћани "изнад свих слика поштују икону Св. Георгија на коњу, сматрајући га оним ко је победио ђавола" (Epist. 3, 209).
Грузијска Православна Црква прославља 10/23. новембар као дан спомена на Страдања Св. Великомученика и Победоносца Георгија. На тај дан је, како Црква верује, Св. Георгије био подвргнут разапињању на точак покривен ексерима, казни која, по својој суровости и страшности, ни по чему не заостаје за злогласним разапињањем на крст. Разапињање на точак Св. Георгија јесте светогеоргијевски празник који се црквено празнује искључиво у Грузији (за разлику од осталих православних земаља и Помесних Цркава које празнују 23. април/6. мај, као дан Мучеништва Свечевог, и 3/16. новембар, као дан преношења Свечевих Моштију из Никомидије у Лиду).
У Грузији се од давнина верује да је празновање Георгијевог разапињања на точак, као дан Св. Георгија у Грузији установила још Св. Нина Просветитељка Грузије. Хришћани у Грузији су почели да поштују Св. Георгија убрзо после његове мученичке кончине почетком IV столећа. Св. Нина Равноапостолна Просветитељка Грузије, која је донела светлост Еванђеља Христовог у Грузију и обратила у Хришћанство грузијскога цара Мириана и царицу Нану, а са њима и готово сав грузијски народ, била је сестра (не рођена) Св. Георгија Победоносца. Грузијци су управо из њених праведних и еванђелских уста слушали најверодостојније сведочанство о светом животу и великомучеништву њеног светог брата. Светло име Георгијево је, дакле, дошло у Грузију истовремено са Еванђељем Христовим. Св. Нина Грузијска се упокојила 335. године, а над њеним гробом у сеоцу Бодбе, у области Кахети, грузијски цар Бакар је 343. године подигао цркву посвећену њој и њеном брату Св. Георгију Победоносцу.
📚Свети Ђорђе: Витез Бога Живога / АЕМ Црногорско-приморски Амфилохије Радовић... и др., Цетиње: Светигора, 2008. стр.103-104
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Javite, ako ste vidjeli Stefana! Nestao mladić u Banjaluci FOTO | BL Portal
https://www.bl-portal.com/hronika/javite-ako-ste-vidjeli-stefana-nestao-mladic-u-banjaluci-foto/
https://www.bl-portal.com/hronika/javite-ako-ste-vidjeli-stefana-nestao-mladic-u-banjaluci-foto/
Bl-Portal
Javite, ako ste vidjeli Stefana! Nestao mladić u Banjaluci FOTO – BL Portal
Ako je neko vidio ovaj Kedi, firma "Simimpeks", na području Krupa-Bočac, molio bih da mi se javi, drugar je nestao juče ujutro oko 10 sati - objavio je jedan Banjalučanin na društvenim grupama
ВЈЕРА - ИСКРА У КАМЕНУ
Клица религије постоји у свачијој души, само што је у неким душама претрпана као жеравица под пепелом, или као искра у камену, па чека да дуне повољан ветар и разнесе пепео, или да наиђе какав удар који "нађе искру у камену" како то вели Његош.
📚 Др Лазар Милин, Разговори о вери књ. 2. Православље, новинско-издавачка установа Српске патријаршије, 1987. стр. 128
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Клица религије постоји у свачијој души, само што је у неким душама претрпана као жеравица под пепелом, или као искра у камену, па чека да дуне повољан ветар и разнесе пепео, или да наиђе какав удар који "нађе искру у камену" како то вели Његош.
📚 Др Лазар Милин, Разговори о вери књ. 2. Православље, новинско-издавачка установа Српске патријаршије, 1987. стр. 128
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
У опаскама [коментарима] на Љетописцу је објављено неколико истијех огласа на њемачкому језику. Све сам их уклонио. Пазите, молим вас. Немојте притискати на везе [кликати на линкове] на таквијем опаскама. Сваки пут кад уочим приљежно ћу их брисати и пријављивати.
Вас молим за додатни опрез.
Хвала.
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Вас молим за додатни опрез.
Хвала.
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
СВЕТОМ ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ
Када пишеш ћирилицу,
Молитве се ове сети:
Молите се Богу за нас,
Ћирилице творци свети!
Нека Срби православни
Ћирилицу пишу свету.
Опростите, поучите,
Сваког чику, сваку тету.
Ћирило и Методије,
Браћо славна, браћо света,
Молитвицу прим'те ову,
И захвалност од Српчета!
📝 Лидија Поповић
📚 Пут ка Небу: књига календар / приређивач Злата Попов. Београд: Чувари, 2019, стр. 169
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Када пишеш ћирилицу,
Молитве се ове сети:
Молите се Богу за нас,
Ћирилице творци свети!
Нека Срби православни
Ћирилицу пишу свету.
Опростите, поучите,
Сваког чику, сваку тету.
Ћирило и Методије,
Браћо славна, браћо света,
Молитвицу прим'те ову,
И захвалност од Српчета!
📝 Лидија Поповић
📚 Пут ка Небу: књига календар / приређивач Злата Попов. Београд: Чувари, 2019, стр. 169
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
https://www.group-telegram.com/vinmarkovic
Браћо и сестре, желим да вам представим јако занимљиву страницу на Телеграму.
У питању је расадник који је на Инстаграму присутан више година и који ме је одушевио својим начином пословања и подучавањем људи.
Усредсређени су на ријетке саднице, које су заборављене и раде на томе да врате ‘у живот’ старе јединствене сорте које су на изумирању. Поред њих раде уобичајене саднице и саднице претежно из Азије које су непознаница на нашијем просторима, а изузетно лијепо успијевају на истим.
Страница вриједна пажње, нећете зажалити ако је запратите ❤️
Браћо и сестре, желим да вам представим јако занимљиву страницу на Телеграму.
У питању је расадник који је на Инстаграму присутан више година и који ме је одушевио својим начином пословања и подучавањем људи.
Усредсређени су на ријетке саднице, које су заборављене и раде на томе да врате ‘у живот’ старе јединствене сорте које су на изумирању. Поред њих раде уобичајене саднице и саднице претежно из Азије које су непознаница на нашијем просторима, а изузетно лијепо успијевају на истим.
Страница вриједна пажње, нећете зажалити ако је запратите ❤️
Telegram
Rasadnik ViN Marković
Очекујте да учимо заједно, биће едукативног садржаја, занимљивости о садницама као и представљање истих и продаја 😊
СМРТ СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА И ЊЕГОВИХ ТРИСТА ДРУГА
Спеваћу вам, мада знате, зна то свако српско дете:
то је било овог века, а године баш девете.
Од Сјенице шта се светли, рукује л' се дан са зором?
Да: Србија на уранку рукова се с Црном Гором.
Ал' од Ниша, Нов-Пазара какве магле, какве тмуше!
То су Турци што се дигли ову светлост да угуше.
Добрњац се дично бори за слободу нашу стару,
а са триста српских лава Синђелић је на Чегару.
"Не пуштај их, брате, тамо где се дан са зором грли!"
Нећу пустит - вели Стево - ма до једног изгинули!
Ил' животом или смрћу задржат их ми можемо!"
Три стотине српских лава одзива се: "Тако ћемо!"
Нећеш, Туре, нећеш тамо, оној зори, оном жару
док је живих триста лава и Ресавца на Чегару!
Борило се много, много, бориће се и још више,
Турци гину, пусто гину, собом рове испунише.
Нема шанца, нема рова, кост у кост се већем хвата,
а Турцима придолазе нове чете, нова јата.
Па кано што нема мере за јунаштво српског соја,
исто тако, исто тако турској војсци нема броја.
Да је сваком десет снага, не би Турке задржали.
Ипак, Туре, нећеш тамо где се Срби руковали!
"Животом вас - вели Стево -
животом вас не задржа,
ал' ми ћемо смрћу својом - смрт је јача, смрт је бржа!
ЖИВОТ ЗА РОД! - још то рече и на десну глену страну,
онда трже самокреса, сасу огањ у џебану.
Прасну сила громовита, урнебесно до облака...
нема више триста друга, али нема ни Турака...
После с' дигла Ћеле-кула, то су главе српских тића
и међ њима скупа глава сокола нам Синђелића.
Није ветар туд што пири, већ дух њихов туда дише.
Борило се после много, - бориће се још и више.
Застанимо сада мало пред споменцем ових тића,
уздахнувши напојмо се духом дична Синђелића!
Па шта даље? Казуј, певче, питате ме са свих страна.
Ова песма, тужна, славна, није јоште допевана!
📝 Јован Јовановић Змај
🖼 Стеван Синђелић у бици на Чегру
🎨 Павле Чортановић
🖋 ЉЕТОПИСАЦ
Спеваћу вам, мада знате, зна то свако српско дете:
то је било овог века, а године баш девете.
Од Сјенице шта се светли, рукује л' се дан са зором?
Да: Србија на уранку рукова се с Црном Гором.
Ал' од Ниша, Нов-Пазара какве магле, какве тмуше!
То су Турци што се дигли ову светлост да угуше.
Добрњац се дично бори за слободу нашу стару,
а са триста српских лава Синђелић је на Чегару.
"Не пуштај их, брате, тамо где се дан са зором грли!"
Нећу пустит - вели Стево - ма до једног изгинули!
Ил' животом или смрћу задржат их ми можемо!"
Три стотине српских лава одзива се: "Тако ћемо!"
Нећеш, Туре, нећеш тамо, оној зори, оном жару
док је живих триста лава и Ресавца на Чегару!
Борило се много, много, бориће се и још више,
Турци гину, пусто гину, собом рове испунише.
Нема шанца, нема рова, кост у кост се већем хвата,
а Турцима придолазе нове чете, нова јата.
Па кано што нема мере за јунаштво српског соја,
исто тако, исто тако турској војсци нема броја.
Да је сваком десет снага, не би Турке задржали.
Ипак, Туре, нећеш тамо где се Срби руковали!
"Животом вас - вели Стево -
животом вас не задржа,
ал' ми ћемо смрћу својом - смрт је јача, смрт је бржа!
ЖИВОТ ЗА РОД! - још то рече и на десну глену страну,
онда трже самокреса, сасу огањ у џебану.
Прасну сила громовита, урнебесно до облака...
нема више триста друга, али нема ни Турака...
После с' дигла Ћеле-кула, то су главе српских тића
и међ њима скупа глава сокола нам Синђелића.
Није ветар туд што пири, већ дух њихов туда дише.
Борило се после много, - бориће се још и више.
Застанимо сада мало пред споменцем ових тића,
уздахнувши напојмо се духом дична Синђелића!
Па шта даље? Казуј, певче, питате ме са свих страна.
Ова песма, тужна, славна, није јоште допевана!
📝 Јован Јовановић Змај
🖼 Стеван Синђелић у бици на Чегру
🎨 Павле Чортановић
🖋 ЉЕТОПИСАЦ