Telegram Group & Telegram Channel
🇷🇸 Ваздухопловна инфраструктура на окупираној територији АП Косово и Метохија и ваздушни капацитети терориста КБС

🔹 Често је мишљење да сепаратистичке структуре не располажу практично никаквим ваздухопловним капацитетима, можда са изузетком некадашњег аеродрома Слатина који је сада интегрисан у званично цивилни међународни аеродром Адем Јашари. Ово, нажалост, није у потпуности тачно — непријатељ у овом тренутку поседује беспилотну авијацију, и има приступ како окупираној инфраструктури Војске Југославије, тако и пространој мрежи хелидрома од којих се значајан број налази на територији иностраних база.

✈️ Беспилотна авијација терориста КБС и могућности одговора ВС

🔹 Од прошле године илегалне шиптарске оружане формације које себе називају КБС располажу турским ударно-извиђачким БПЛ Bayraktar TB2 које не треба потценити — док ова летилица није испунила очекивања у зони СВО, српски капацитети ПВО и радиоелектронске борбе тешко да се могу поредити са руским.

🔹 Према јавно познатим информацијама, говорећи о савременим ПВО и РЕБ системима којима располаже Војска Србије, можемо поменути једну батерију руског ракетно-артиљеријског система система Панцирь-С1, три батерије кинеског FK-3 и руски систем РЕБ Репеллент-1 — и мада се ради о ефикасној техници њен ограничен број може довести до појављивања слабих тачака у ваздушном простору које непријатељ може искористити.

🔹 Примера ради, 30. марта ове године, на небу изнад Ваљева примећена је непозната летилица која је надлетала регион у ком се налазе објекти српске наменске индустрије на висини од 5.500 метара што је веома близу оптималној оперативној висини Bayraktar TB2 која износи 5.486 метара. Чињеница да овај објекат није примећен пре него што је зашао дубоко у српски ваздушни простор указује на опасност од могућих слабих тачака.

🛬 Аеродроми под контролом терориста КБС

🔹 Иако је званично бивша ваздушна база Слатина сада део цивилног аеродрома, искуство СВО показује да ово није препрека војној употреби уколико се за тим укаже потреба — штавише, и у овом тренутку ротација војника КФОР-а, као и увођење додатних снага се одвија кроз Приштински аеродром.

🔹 Поред тога, на окупираној територији наше јужне покрајине налази се и аеродром у Ђаковици који су 1999. изградиле инжењерске јединице КФОР-а да би га у децембру 2013. предале сепаратистичким структурама. Од 2015. објекат је званично затворен, али се налази у добром стању и лако може бити уведен у редовну употребу.

🔹 Постоји и стари аеродром у близини села Доња Коретица који се налази у релативно лошем стању, и сви су изгледи да би пре употребе морао бити ремонтован — имајући на уму техничке капацитете КБС*, уколико би овај објекат био уведен у активну употребу, радило би се пре о инфраструктури за деловање беспилотних летилица што умногоме олакшава ремонтне радове.

🔹 Посебно је интересантан случај аеродрома Батлава у селу Думош који је током своје историје имао и војну и спортску намену, а почетком марта 2023 је од стране сепаратистичких структура предат на коришћење терористима КБС — док у овом тренутку нема јавних информација о могућим активностима на аеродрому, објекат се налази у добром стању, а такође је индикативно да се предаја контроле над њим одиграла мање од месец дана пре инцидента изнад Ваљева.

🚁 Хелидроми на окупираној територији АП КиМ

🔹 Поред аеродрома, на окупираној територији наше јужне покрајине налази се велики број хелидрома — неки од њих су део окупиране војне инфраструктуре бивше Војске Југославије, мада је већина изграђена од стране КФОР-а и налази се у оквиру њихових база. Прегледности ради, кластере хелидрома на карти смо обележили само једним симболом — њихов број је далеко већи. На пример, само америчка база Бондстил има капацитете да прими најмање 57 хеликоптера.

🔹 Ова разграната мрежа хелидрома може играти улогу у ваздушном извиђању, али и евентуалној евакуацији рањених из зоне потенцијалног сукоба у позадину или на територију суседних НАТО чланица, Албаније и Северне Македоније.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM



group-telegram.com/drustveni_udar/7468
Create:
Last Update:

🇷🇸 Ваздухопловна инфраструктура на окупираној територији АП Косово и Метохија и ваздушни капацитети терориста КБС

🔹 Често је мишљење да сепаратистичке структуре не располажу практично никаквим ваздухопловним капацитетима, можда са изузетком некадашњег аеродрома Слатина који је сада интегрисан у званично цивилни међународни аеродром Адем Јашари. Ово, нажалост, није у потпуности тачно — непријатељ у овом тренутку поседује беспилотну авијацију, и има приступ како окупираној инфраструктури Војске Југославије, тако и пространој мрежи хелидрома од којих се значајан број налази на територији иностраних база.

✈️ Беспилотна авијација терориста КБС и могућности одговора ВС

🔹 Од прошле године илегалне шиптарске оружане формације које себе називају КБС располажу турским ударно-извиђачким БПЛ Bayraktar TB2 које не треба потценити — док ова летилица није испунила очекивања у зони СВО, српски капацитети ПВО и радиоелектронске борбе тешко да се могу поредити са руским.

🔹 Према јавно познатим информацијама, говорећи о савременим ПВО и РЕБ системима којима располаже Војска Србије, можемо поменути једну батерију руског ракетно-артиљеријског система система Панцирь-С1, три батерије кинеског FK-3 и руски систем РЕБ Репеллент-1 — и мада се ради о ефикасној техници њен ограничен број може довести до појављивања слабих тачака у ваздушном простору које непријатељ може искористити.

🔹 Примера ради, 30. марта ове године, на небу изнад Ваљева примећена је непозната летилица која је надлетала регион у ком се налазе објекти српске наменске индустрије на висини од 5.500 метара што је веома близу оптималној оперативној висини Bayraktar TB2 која износи 5.486 метара. Чињеница да овај објекат није примећен пре него што је зашао дубоко у српски ваздушни простор указује на опасност од могућих слабих тачака.

🛬 Аеродроми под контролом терориста КБС

🔹 Иако је званично бивша ваздушна база Слатина сада део цивилног аеродрома, искуство СВО показује да ово није препрека војној употреби уколико се за тим укаже потреба — штавише, и у овом тренутку ротација војника КФОР-а, као и увођење додатних снага се одвија кроз Приштински аеродром.

🔹 Поред тога, на окупираној територији наше јужне покрајине налази се и аеродром у Ђаковици који су 1999. изградиле инжењерске јединице КФОР-а да би га у децембру 2013. предале сепаратистичким структурама. Од 2015. објекат је званично затворен, али се налази у добром стању и лако може бити уведен у редовну употребу.

🔹 Постоји и стари аеродром у близини села Доња Коретица који се налази у релативно лошем стању, и сви су изгледи да би пре употребе морао бити ремонтован — имајући на уму техничке капацитете КБС*, уколико би овај објекат био уведен у активну употребу, радило би се пре о инфраструктури за деловање беспилотних летилица што умногоме олакшава ремонтне радове.

🔹 Посебно је интересантан случај аеродрома Батлава у селу Думош који је током своје историје имао и војну и спортску намену, а почетком марта 2023 је од стране сепаратистичких структура предат на коришћење терористима КБС — док у овом тренутку нема јавних информација о могућим активностима на аеродрому, објекат се налази у добром стању, а такође је индикативно да се предаја контроле над њим одиграла мање од месец дана пре инцидента изнад Ваљева.

🚁 Хелидроми на окупираној територији АП КиМ

🔹 Поред аеродрома, на окупираној територији наше јужне покрајине налази се велики број хелидрома — неки од њих су део окупиране војне инфраструктуре бивше Војске Југославије, мада је већина изграђена од стране КФОР-а и налази се у оквиру њихових база. Прегледности ради, кластере хелидрома на карти смо обележили само једним симболом — њихов број је далеко већи. На пример, само америчка база Бондстил има капацитете да прими најмање 57 хеликоптера.

🔹 Ова разграната мрежа хелидрома може играти улогу у ваздушном извиђању, али и евентуалној евакуацији рањених из зоне потенцијалног сукоба у позадину или на територију суседних НАТО чланица, Албаније и Северне Македоније.

📍 Оперативна карта у високој резолуцији

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

BY Друштвени удар




Share with your friend now:
group-telegram.com/drustveni_udar/7468

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

"The inflation fire was already hot and now with war-driven inflation added to the mix, it will grow even hotter, setting off a scramble by the world’s central banks to pull back their stimulus earlier than expected," Chris Rupkey, chief economist at FWDBONDS, wrote in an email. "A spike in inflation rates has preceded economic recessions historically and this time prices have soared to levels that once again pose a threat to growth." "There is a significant risk of insider threat or hacking of Telegram systems that could expose all of these chats to the Russian government," said Eva Galperin with the Electronic Frontier Foundation, which has called for Telegram to improve its privacy practices. At the start of 2018, the company attempted to launch an Initial Coin Offering (ICO) which would enable it to enable payments (and earn the cash that comes from doing so). The initial signals were promising, especially given Telegram’s user base is already fairly crypto-savvy. It raised an initial tranche of cash – worth more than a billion dollars – to help develop the coin before opening sales to the public. Unfortunately, third-party sales of coins bought in those initial fundraising rounds raised the ire of the SEC, which brought the hammer down on the whole operation. In 2020, officials ordered Telegram to pay a fine of $18.5 million and hand back much of the cash that it had raised. Telegram was co-founded by Pavel and Nikolai Durov, the brothers who had previously created VKontakte. VK is Russia’s equivalent of Facebook, a social network used for public and private messaging, audio and video sharing as well as online gaming. In January, SimpleWeb reported that VK was Russia’s fourth most-visited website, after Yandex, YouTube and Google’s Russian-language homepage. In 2016, Forbes’ Michael Solomon described Pavel Durov (pictured, below) as the “Mark Zuckerberg of Russia.” On Telegram’s website, it says that Pavel Durov “supports Telegram financially and ideologically while Nikolai (Duvov)’s input is technological.” Currently, the Telegram team is based in Dubai, having moved around from Berlin, London and Singapore after departing Russia. Meanwhile, the company which owns Telegram is registered in the British Virgin Islands.
from ms


Telegram Друштвени удар
FROM American