»Причу о Цркви Светог Петра Цетињског тј. 'Његошевој капели' је, због њене вишеслојности, могуће тумачити са више позиција: историјске, естетске, религијске, политичке или културне. Ако посматрамо с културолошке позиције, Маузолеј који је изграђен на мјесту Капеле представља тзв. 'дисонантно културно насљеђе'. То није неуобичајено и таква културна насљеђа постоје у многим државама, нарочито у постауторитарним друштвима. Међутим, оно у чему Црна Гора каска за оваквим примјерима је управо у суочавању с тим насљећем. У том контексту се јавља и политичка димензија овог питања. За разлику од Шпаније, Мађарске, Италије, Њемачке и других европских држава – политичари у Црној Гори још увијек нијесу способни, или вољни, да се суоче са оваквим проблемима, од којих је Маузолеј само један. Оно што је посебно интересантно јесте да се у јавности често врши замјена теза, па се говори да се причом о дисонантном културном насљећу друштво 'враћа у прошлост' или 'разједињује', да се њоме 'руши држава'.
»Причу о Цркви Светог Петра Цетињског тј. 'Његошевој капели' је, због њене вишеслојности, могуће тумачити са више позиција: историјске, естетске, религијске, политичке или културне. Ако посматрамо с културолошке позиције, Маузолеј који је изграђен на мјесту Капеле представља тзв. 'дисонантно културно насљеђе'. То није неуобичајено и таква културна насљеђа постоје у многим државама, нарочито у постауторитарним друштвима. Међутим, оно у чему Црна Гора каска за оваквим примјерима је управо у суочавању с тим насљећем. У том контексту се јавља и политичка димензија овог питања. За разлику од Шпаније, Мађарске, Италије, Њемачке и других европских држава – политичари у Црној Гори још увијек нијесу способни, или вољни, да се суоче са оваквим проблемима, од којих је Маузолеј само један. Оно што је посебно интересантно јесте да се у јавности често врши замјена теза, па се говори да се причом о дисонантном културном насљећу друштво 'враћа у прошлост' или 'разједињује', да се њоме 'руши држава'.
As a result, the pandemic saw many newcomers to Telegram, including prominent anti-vaccine activists who used the app's hands-off approach to share false information on shots, a study from the Institute for Strategic Dialogue shows. He adds: "Telegram has become my primary news source." Official government accounts have also spread fake fact checks. An official Twitter account for the Russia diplomatic mission in Geneva shared a fake debunking video claiming without evidence that "Western and Ukrainian media are creating thousands of fake news on Russia every day." The video, which has amassed almost 30,000 views, offered a "how-to" spot misinformation. There was another possible development: Reuters also reported that Ukraine said that Belarus could soon join the invasion of Ukraine. However, the AFP, citing a Pentagon official, said the U.S. hasn’t yet seen evidence that Belarusian troops are in Ukraine. In February 2014, the Ukrainian people ousted pro-Russian president Viktor Yanukovych, prompting Russia to invade and annex the Crimean peninsula. By the start of April, Pavel Durov had given his notice, with TechCrunch saying at the time that the CEO had resisted pressure to suppress pages criticizing the Russian government.
from ms
