🇨🇳🇦🇺 Аустралијски авион нарушио ваздушни простор Кине, авијација НОАК испалила сигналне ракете

🔹 Док светски медији остају фокусирани на питање могућег примирја између Москве и Кијева на иницијативу Вашингтона, војно-политичке тензије у азијско-тихоокеанском региону остају у стабилном порасту — овог четвртка забележен је један од до сада најозбиљнијих инцидената када је осматрачки авион P-8A Poseidon нарушио ваздушни простор Кине у рејону Парацелских острва, спорне територије у Јужном Кинеском Мору која се налази под контролом Пекинга, али истовремено представља предмет територијалних претензија Тајвана и Вијетнама.

🔹 Према саопштењу Министарства спољних послова Кине, овај инцидент не може бити објашњен случајношћу или техничким кваром, већ представља намерну одлуку Аустралије да доведе у питање суверенитет Кине над сопственом територијом.

🔹 Реагујући на провокацију, Народноослободилачка армија Кине подигла је у ваздух ловце Shenyang J-16 који су пресрели аустралијску летилицу и ка њој испалили сигналне ракете као упозорење — док је Канбера због овога ”изразила забринутост”, Пекинг је поручио да су кинески пилоти деловали легитимно, професионално и суздржано.

❓ Позадина догађаја

🔹 Као чланица англосаксонског пацифичког војног блока АУКУС и директан учесник бројних војних вежби у спорним водама Јужног Кинеског Мора, Аустралија остаје један од кључних актера у америчкој стратегији супротстављања Кини због чега инциденти попут овог тешко да представљају изненађење.

🔹 Почетком ове године, Канбери је такође дат задатак успостављања контроле над Океанијом и спречавања даљег раста утицаја Кине — само у јануару, Аустралија је остварила практично колонијалну контролу над острвском микро-државом Науру, као и Папуом Новом Гвинејом, у оба случаја осигуравајући за себе право вета на одлуке везане за критичну инфраструктуру и безбедносну сарадњу са трећим државама.

🔹 Са даљим растом војно-политичких тензија у азијско-тихоокеанском региону улога Аустралије у конфронтационим плановима Вашингтона биће утолико израженија и сви су изгледи да ће се инциденти попут оног који се одиграо у четвртак наставити и у догледној будућности — с тим на уму, одлучна реакција Кине на нескривену провокацију одиграла је значајну улогу у исцртавању црвених линија чији прелазак Пекинг неће толерисати. Да ли ће Запад озбиљно схватити ово упозорење и да ли ће Кина остати доследна заузетој позицији показаће време.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇺🇸 Друга страна преговора — Претње Вашингтона скривене иза наратива о миру

🔹 У нашим претходним текстовима на тему очекиваних преговора Русије и САД о могућем дипломатском решењу сукоба на територији бивше Украјине више пута смо истакли нашу скептичну позицију по овом питању — и док се бројни медији фокусирају на промену реторике у Вашингтону, било кроз перспективу наводног Трамповог заокрета, било кроз тврдње о имплицитној победи (или капитулацији) Русије, релативно мало пажње посвећено је претећим порукама америчких званичника које се у јавности појављују паралелно са позивима на мир.

🔹 Овде се посебно истичу скорашњи интервју америчког потпредседника Џеј-Ди Венса листу The Wall Street Journal, као и његов наступ на скупу посвећеном питањима регулације вештачке интелигенције у Паризу — у оба случаја, Американац је поручио да је Вашингтон спреман за ескалацију уколико преговорни процес са Москвом не доведе до жељеног резултата.

💬 Штавише, Венс је отворено поручио да САД располажу војним и економским механизмима притиска који могу приморати Москву да прихвати услове Вашингтона, при чему ови ”инструменти” укључују и могућност уласка америчке војске у Украјину. Толико о причама о миру.

❓ Позадина догађаја

🔹 Овакав приступ, још једном, представља само наставак уобичајене америчке дипломатије, у англосаксонском свету често описиване фразом stick and carrot — с једне стране, Вашингтон Русији предочава прилику за практичну нормализацију односа две земље са свим економским погодностима које из тога произилазе (довољено је сетити се скока вредности акција на московској берзи након објаве о преговорима две стране), док с друге стране упозорава на озбиљне последице одсуства дипломатског решења.

🔹 Крајњи циљ овог приступа јесте убеђивање Москве да ће дипломатско решење сукоба под условима Вашингтона просто бити далеко погоднији исход у односу на продужетак борбених дејстава који ће доћи уз интензивирање санкционог притиска, али и ескалацију сукоба са могућим повећањем обима војне помоћи Кијеву.

🔹 Иако званични Вашингтон поручује да за почетак преговора нису потребни уступци Москве, постоје бројне једнако директне поруке које указују на то да Трампов мировни план не укључује демилитаризацију Украјине, већ напротив, предвиђа увођење европског мировног контигента уз истовремену предају природних ресурса америчким компанијама — ово је ноћас потврдио и амерички министар финансија Скот Бесент када је поручио да ће послератна Украјина бити у економској орбити САД са америчком контролом над приватизацијом експлоатације ресурса и нуклеарне енергетике.

🔹 Другим речима, понуда која је тренутно на столу, као што смо истакли више пута, није у складу ни са циљевима СВО, ни са дугорочним националним интересима Русије — и управо зато, иза оптимистичних прича о миру који окупирају светске медије видимо нескривене претње америчких елита које само потврђују тезу да је са променом администрације у Белој кући дошло до промене реторике, али не и промене политике.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

📝 Вашингтон захтева сарадњу Intel-а и TSMC-а — Ка новој етапи високо-технолошког сукоба САД и Кине

🔹 У последњих неколико дана, у америчким медијима појавили су се за сада непотврђени наводи о новом пројекту Вашингтона који предвиђа заједничку производњу микрочипова компанија Intel и тајванског гиганта и светског лидера у овој индустрији, компаније TSMC — како се наводи у извештају листа The Wall Street Journal, основни циљ планиране сарадње биће пренос техничких знања америчкој компанији са посебним фокусом на такозвану EUV литографију која би Intel-у омогућила да значајно повећа обим сопствене производње и усаврши технолошке процесе.

🔹 Сам пројекат, како се наводи, реализовала би новоформирана компанија у заједничком власништву Intel-а и TSMC која би била финансирана директно из америчког буџета, а у складу са комплексом закона усвојених током мандата Џоа Бајдена усмерених на оснаживање америчког високо-технолошког сектора у светлу растуће конкуренције са Кином.

❓ Позадина догађаја

🔹 Ове информације појављују се свега неколико недеља након што је TSMC потврдио да ће у наредним месецима отворити фабрику у Аризони, тако покрећући производњу својих миркочипова на америчкој територији — према мишљењу аналитичара листа Financial Times, управо ова фабрика, која је на комплексу Fab 21 већ почела са радом пре око четири недеље, наћи ће се под управом новог америчко-тајванског конгломерата.

📉 Упркос томе, сви су изгледи да се овде за TSMC ради о изнуђеној мери — предајући своје кључне технолошке процесе америчком Intel-у, тајванска компанија се практично лишава конкурентне предности, својевољно омогућавајући америчкој компанији да на тржиште изнесе идентичан производ који ће, уз субвенције америчке владе, врло вероватно бити доступан по нижој цени.

🔹 Но, јасно је да Вашингтон није заинтересован за успех TSMC-а на светском тржишту — овај корак има јасне геополитичке димензије које се тичу пре свега смањења зависности САД од релативне стабилности у Тајванском мореузу. Имајући на уму чињеницу да у овом тренутку више од 92% микрочипова у употреби у САД (укључујући ту и у војне сврхе) долази са Тајвана, евентуална блокада острва од стране кинеске морнарице могла би имати катастрофалне последице.

🔹 Међутим, уколико америчке компаније буду располагале идентичким технолошким капацитетима као и TSMC, Вашингтон ће не само имати далеко већи маневарски простор за агресивније антикинеско деловање, већ ће и искористити будућу кризу у азијско-тихоокеанском региону да потисне тајванског гиганта са тржишта и успостави монопол над извозом микрочипова произведеним у фабрикама Intel-а.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺⚔️🇺🇦 Како Кијев покушава да испровоцира ескалацију сукоба?

🔹 Иако се геополитички циљеви колективног Запада у погледу сукоба на територији бивше Украјине нису значајно променили, однос према Кијеву несумњиво јесте — режим Зеленског постао је свестан тога да и сам представља расходни материјал у широј стратешкој конфронтацији, те да више не може рачунати на неограничену подршку Вашингтона, у великој мери захваљујући и сопственој неефикасности и блиским односима са Демократском странком.

🔹 Стога, није неочекивано што сада видимо покушаје Кијева да испровоцира ескалацију сукоба и осигура наставак подршке, ако не Вашингтона, онда макар Брисела, истовремено одбијајући да спроведе изборе што је Зеленски отворено поручио раније данас.

🔻 Хронологија догађаја

🔹 Прву назнаку овога могли смо видети 12. фебруара, када је најмање једна беспилотна летилица ОСУ нарушила ваздушни простор Белорусије и запутила се ка Гомељу — захваљујући благовременим и професионалним дејствима здружене руско-белоруске групе ПВО, непријатељски циљ је безбедно уништен без икаквих последица на земљи.

🔹 Будући да је Минск у овој ситуацији деловао апсолутно суздржано, избегавајући било коју форму ескалације, Кијев је одлучиио да покуша да искористи ове догађаје за антируску пропаганду, тврдећи да је оборена БПЛ заправо била руски Герањ, но ова информација је лако демантована будући да је летилица ушла у ваздушни простор Белорусије на вишеструко мањој висини него што би то био случај са Герањима. Без медијске подршке запада, медијска кампања кијевског режима окончана је практично пре него што је почела.

☢️ Инцидент у Чернобиљу

🔹 Свега 24 часа касније, у ноћи између 13. и 14. фебруара дошло је до следеће провокације када је Кијев објавио да су руске БПЛ извршиле удар на Чернобиљску нуклеарну електрану, намерно оштећујући бетонску плочу (такозвани саркофаг) која је изливена после катастрофе 1986. Ипак, наратив о удару само једне беспилотне летилице, као и објављене фотографије наводних оштећења које су у потпуности некарактеристичне за удар Герања омогућиле су врло лако демантовање ових навода.

🔹 Након одсуства реакције западних медија, Кијев је објавио да је услед оштећења на електрани дошло до продора радиоактинвих материја у спољну средину, тако само чинећи читав наратив још апсурднијим будући да се радило о тврдњи да је оштећење спољног лименог зида било довољно да омогући контаминацију, упркос унутрашњој бетонској конструкцији која је према фотографијама са места инцидента остала нетакнута.

🇺🇦 Покушај пресретања руских ловаца

🔹 Већ 14. фебруара забележен је више него редак догађај — након што су ПВО системи ОСУ открили ударну групу руских ловаца који су извршавали ударе по циљевима на окупираној територији ДНР, украјинска команда наредила је полетање групе F-16 која је за циљ имала да обори руске авионе, лансирајући ка њима ракете типа ваздух-ваздух из правца Дњепропетровске области.

🔹 Више него опрезно деловање авијације ОСУ, као и професионална реакција руских пилота и јединица ПВО учинили су овај покушај пресретања апсолутно неуспешним, а група F-16 била је приморана да одустане од извршавања задатка када се и сама нашла на мети руских авиона. Према за сада непотврђеним информацијама, постоји могућност да је један F-16 оборен у рејону Кривог Рога.

🔹 Упркос томе што је ова операција била неуспешна, чињеница да је она толико некарактеристична за стратегију украјинске комадне указује на то да се ради о очајничкој мери. С тим на уму, употреба америчких ловаца готово сигурно није случајна — Кијев је полагао наде у успешно пресретање уз могуће губитке руске стране што би могло испровоцирати нову епизоду ескалације, рецимо кроз нове руске ударе системом Орешник.

🔹 Будући да до овога није дошло, сви су изгледи да ће се слични покушаји наставити и у блиској будућности, укључујући ту и кроз терористичко деловање СБУ на територији Русије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔥🇱🇧 Убрзано израњање унутрашње кризе у Либану

🔹 Ситуација на Блиском истоку, упркос привременом затишју које је уследило након успешног закључења споразума о примирју између Израела и Хамаса, остаје далеко од стабилне, што потврђују и скорашњи догађаји у Либану.

📣 Током читаве претходне недеље, у Бејруту се одржавају масовни протести због одлуке власти да не дозволе слетање иранског авиона на аеродром у престоници — либански медији тврде да је ова одлука донета након захтева Тел Авива што доводи у питање независност актуелних власти, али и сам суверенитет државе.

💬 Ову одлуку осудила је и Хезбола чији је портпарол поручио да се ради о "потчињавању премијера ционистичком притиску" и "стварању преседана који ће охрабрити непријатеља да захтева веће уступке".

🔫 Напад на мировњаке УН

🔹 А, колико претходне ноћи, група од најмање 25 маскираних починилаца извршила је напад на колону мировних снага УН, спаљујући неколико возила и рањавајући најмање једног официра.

🇱🇧 Иако се Хезбола оградила од инцидента, описујући га као "хаотичан бунт" који је нанео штету легитимном и мирном отпору политици актуелних власти, већ у првим часовима после инцидента Вашингтон је изнео оптужбе на рачун шиитске групе да стоји иза организације напада.

❓ Позадина догађаја

🔹 Оно што у овом тренутку видимо у Либану јесте покушај коначне ликвидације Хезболе — након пада Башара Асада, шиитска група остала је одсечена од копнене везе са Ираном што је ограничило њено снабдевање на авио-транспорт. Односно, управо на оно што прозападне снаге у Бејруту предвођене председником Жозефом Ауном сада покушавају да укину.

🔹 Истовремено, оптужбе за организацију напада на снаге УН представљају покушај дискредитације политичког крила организације која и даље представља другу највећу парламентарну снагу у земљи.

🔹 Имајући у виду чињеницу да је Хезбола током претходних месеци претрпела болне губитке, те да се и сада налази у више него незавидном положају, јасно је зашто су одређене интересне групе одлучиле да је време за коначни ударац — ипак, како показују демонстрације у Бејруту, Хезбола и даље има значајну унутрашњу подршку и није искључено да ће покушаји њене ликвидације довести до дубоког раскола у либанском друштву, остављајући тако земљу на ивици грађанског рата.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇸🇩 Руска војна логистичка база у Судану — Перспективе и изазови

🔹 Током претходне недеље министар спољних послова Судана Али Јусуф Шари званично је потврдио да су његова држава и Русија успешно склопиле договор о изградњи руске војно-логистичке базе у Порт Судану — овде се ради о реализацији планова који су први пут разматрани још 2017. године, али су од тад више пута одлагани како због бирократских проблема, тако и због грађанског рата који је захватио источноафричку земљу 2023.

❓ Импликације

🔹 У светлу губитка позиција у Сирији и незивесне будућности Либије у којој нова америчка администрација предузима активне кораке усмерене на спречавање даљег зближавања Калифе Хафтара са Москвом, појављивање војно-логистичке базе у Судану несумњиво представља значајну политичку победу Русије и незанемарљив допринос одржавању релативне стабилности логистичких рута Афричког корпуса чије су снаге распроређене у државама Савеза држава Сахела.

🔹 Све ово, међутим, не долази без одређених изазова — на првом месту, грађански рат у Судану далеко је од окончаног и за остваривање пуног капацитета нове базе Москва ће бити приморана да пружи додатну војну и економску подршку Картуму како би осигурала релативну стабилизацију безбедносне ситуације у земљи и безбедан пролаз копненим рутама ка Чаду и Нигеру.

🔹 Предузимајући ове неопходне кораке, Русија ће се наћи у прокси-сукобу са својим савезником из БРИКС-а, Уједињеним Арапским Емиратима који активно подржавају побуњеничке снаге у Судану, ослањајући се на базе на југу Либије за предају војне технике. Овакав развој догађаја лако може означити почетак захлађења односа између Москве и Абу Дабије што може утицати на евентуалну промену става УАЕ по питању СВО где блискоисточна монархија у овом тренутку задржава неутралну позицију.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇦🇪🇺 Европа добија главну улогу у рату против Русије — Бриселски лидери припремају се за улазак европских армија у Украјину

🔹 У свом јутрошњем наступу на Минхенској безбедносној конференцији, шефица европске дипломатије Каја Калас отворено је поручила да ЕУ мора обезбедити наставак борбених дејстава на територији бивше Украјине, интензивирајући своју војну помоћ Кијеву — овај став у потпуности је усаглашен са захтевом који је пет дана раније изнео специјални изасланик америчког председника за питања Русије и Украјине Кит Келог, када је саопштио да ”европски савезници” морају куповати више америчког оружја за Украјину, без обзира на планирани почетак мировних преговора.

🇩🇪 Са сличним ставом иступио је и канцелар Немачке Олаф Шолц када је 14. фебруара предложио увођење ванредног стања у циљу омогућавања приступа финансијским резервама које би биле употребљене за даље финансирање кијевске војне машине у светлу могућег смањења обима америчке помоћи. У овом погледу, очигледно постоји консензус и са немачким председником Франком Валтером Штајнмајером који је објаснио да смањење директног ангажмана САД у Украјини противречи интересима ЕУ због чега Унија мора деловати самосталније.

🇵🇱 Најдиректнија реакција, без изненађења, стигла је из Варшаве где је министар спољних послова Радослав Сикорски поручио да ће ЕУ ”пре или касније морати да пошаље војску у Украјину”. Интереси Пољске у овом погледу више су него разумљиви имајући на уму не само њену улогу ударне песнице НАТО на истоку, већ и њене територијалне претензије на западне области бивше Украјине.

🇫🇷 Једнако очекивано, француски лидер Емануел Макрон искористио је ову ситуацију да покуша да поново оживи своју идеју о формирању јединствене европске армије — у свом интервјуу листу The Financial Times који се одиграо непосредно након разговора лидера Русије и САД он је објаснио да је за мировну мисију у Украјини неопходно увођење групе која броји између 150.000 и 200.000 војника за шта ЕУ у овом тренутку нема капацитете. Стога, закључује француски лидер, Унија мора смањити зависност од Вашингтона и предузети кораке усмерене на трансформацију Брисела у самостални војни, политички и економски центар стратешког одлучивања.

❓ Импликације

🔹 Француски председник, међутим, у својим наполеонским фантазијама свесно искривљује чињенице — формално самостална позиција ЕУ по питању спонзорисања наставка сукоба на територији бивше Украјине уз последично директно учешће европских армија ни на који начин не представља назнаку некаквог ослобођења Брисела од диктата САД. Напротив — овакав развој догађаја представља елемент добро разрађеног плана Пентагона који предвиђа да до 2027. ЕУ мора бити способна да самостално ратује против Русије како би оружане снаге САД могле бити фокусиране на будући сукоб са Кином.

🔹 Стога, о истинској самосталности ЕУ овде не може бити ни речи — са процесом деиндустријализације и погоршања економске ситуације у светлу раскидања последњих енергетских веза са Русијом, државе чланице Уније биће само још зависније од Вашингтона у погледу свог економског опстанка.

🔹 Уколико томе додамо ликвидацију европске прехрамбене безбедности која је већ сада у огромној мери зависна од добре воље америчких компанија, као и чињеницу да европска наменска индустрија не може испратити планиране нивое милитаризације због чега ће све инвестиције завршити у америчком буџету, јасно је да је оно што се представља као стратешка аутономија ЕУ само еуфемизам за апсолутну потчињеност интересима Вашингтона, укључујући ту и будућу погибију европских војника у рату на који САД просто не желе да троше сопствене ресурсе.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇹🇷 Ка пантуркијској армији — Турска лобира за формирање јединственог војно-индустријског комплекса Организације Туркијских Држава

🔹 Скорашњи састанак генералног секретара Организације Туркијских Држава Кубаничбека Омуралијева са начелником Управе војне индустрије Турске Халуком Горгуном који се одиграо 4. фебруара можемо посматрати као формализацију планова Анкаре да обједини војно-индустријске комплексе држава Централне Азије у јединствен систем под сопственом контролом.

🔹 Тако је на састанку констатовано да је за даље продубљивање војне сарадње између држава чланица Организације неопходно ослонити се на регионални индустријски потенцијал што несумњиво указује на планове Турске да лобира за потискивање руске и совјетске технике из арсенала држава Централне Азије. Како би овај циљ био остварен, израђен је троделни план активности који као централне тачке истиче:

⚫️ Иницирање координације између компанија наменске индустрије држава чланица ОТД
⚫️ Проширење обима заједничких пројеката у области производње војне технике, са посебним фокусом на нове технологије и нове типове наоружања
⚫️ Формирање механизма размене техничког знања и повећања постојећих војно-индустријских капацитета

❓ Позадина догађаја

🔹 О амбициозним плановима Анкаре могло се спекулисати још од јула прошле године када су лобисти турских компанија YDA Group и ASFAT убедили власти Казахстана да одобре приватизацију бродоградилишта Зенит уз последичну уз продају 85% акција овог стратешког предузећа YDA Group. А, у последњим данима 2024. министар транспорта Казахстана Марат Карабајев објавио је о почетку завршне фазе преговора који би требало да осигурају идентичну судбину и за аеродром Актау, позициониран на обали Каспијског мора.

🔹 Успех у преузимању стратешких актива Казахстана, како видимо, охрабрио је Анкару да започне са реализацијом основне фазе свог пројекта формирања јединственог пантуркијског војно-индустријског комплекса, ослањајући се притом на основни механизам ширења свог утицаја у Централној Азији, Организацију Туркијских Држава која је током 2024. прошла кроз рапидну трансформацију из културно-хуманитарне платформе у војно-политички блок.

🔹 Истискивање руске војне индустрије са простора који Анкара већ сада назива Туркестаном, притом, није само себи циљ — овде се ради само о првој фази у далеко ширем плану формирања јединствене пантуркијске армије која би требало да обједини оружане снаге Турске, Азербејџана и бивших република Совјетског Савеза у Централној Азији, доприносећи тако остварењу Ердоганових неоосманских амбиција.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇸 НАТО покреће патролну морнаричку мисију у Балтичком мору

🔹 Упркос бројним несугласицама, међусобним оптужбама и размимоилажењу у кључним ставовима које смо могли видети на Минхенској безбедносној конференцији, колективни Запад остаје уједињен у свом антируском деловању у стратешки значајној акваторији Балтичког мора — како саопштава министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш, чланице блока постигле су договор о покретању патролне морнаричке мисије која ће бити поморски еквивалент постојећим ваздушним патролним мисијама.

🔹 Уколико је пољски министар овде на уму имао Baltic Air Policing, то значи да можемо говорити о увођењу континуираног стања повишене борбене готовости морнарица држава чланица НАТО у Балтичком мору са значајним повећањем војног присуства не-балтичких држава у регији и размештањем војних бродова у балтичким лукама на ротационој основи.

❓ Позадина догађаја

🔹 Овакав развој догађаја средином јануара најавио је пољски премијер Доналд Туск када је објавио о ”радикалном увећању НАТО снага на Балтику” у одговору на инциденте оштећења подводне инфраструктуре за које колективни Запад без и једног доказа и без и једне успешно окончане истраге оптужује Русију.

🔹 Притом, до објављивања ове одлуке долази мање од недељу дана након потврде министра спољних послова Естоније Маргуса Цахкне да балтичке државе разматрају промену националних закона која би омогућила агресивнију контролу Балтичког мора у циљу борбе против такозване руске ”флоте из сенке” која, сматрају у Талину, транспортује и до 50% санкционисане руске нафте.

🔹 Саопштења из Москве, међутим, још су озбиљнија — спољна обавештајна служба Русије (СВР) саопштила је о информацијама које указују на то да колективни Запад планира низ напада под лажном заставом на стране бродове у Балтичком мору како би се за те инциденте окривила Русија што би потом било употребљено као изговор за потпуно затварање акваторије за руске војне и трговачке бродове.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸🇫🇷 Макроново писмо Вјоси Османи — Европска стратешка аутономија и Србија

🔹 У свом писму Вјоси Османи поводом седамнаесте годишњице противправне сецесије приштинских структура, председник Француске Емануел Макрон поручио је да у светлу ”глобалне нестабилности и фрагментације” званични Париз остаје спреман да подржи тзв Косово* на европском путу, делујући као његов посвећени савезник.

🔹 Уз друге формалности, Макрон подвлачи неопходност даљег рада на тзв нормализацији односа са Србијом, те формирању Заједнице српских општина у складу са потписаним споразумима.

❓ Позадина догађаја

🔹 Иако је јасно да се овде на првом месту ради о пукој формалности чији је једини циљ да још једном подсети међународну јавност на позицију Париза по питању подршке нарушавању територијалног интегритета Србије, Макроново писмо истовремено је подсетник на чињеницу да чак и са смањеним интересовањем Вашингтона за западни Балкан, наш регион неће бити заборављен у политици великих сила, упркос значајним глобалним превирањима.

🔹 Док концепт такозване европске стратешке аутономије о којој смо писали више пута у претходним данима на првом месту подразумева могућност европских чланица НАТО да самостално воде рат против Русије, то не значи да ће други политички изазови попут такозваног српског питања бити скрајнути и заборављени — преусмеравање фокуса Вашингтона на азијско-тихоокеански регион значиће само да ће улогу главног заступника америчког империјализма у Европи преузети Брисел.

🔹 За Србију, ово значи да изгледи за промену политике по питању сецесије приштинских сепаратиста или смањење притиска на Београд и Бања Луку остају минимални, те да по том питању не треба имати илузија. Приштински лидери такође су свесни ове чињенице због чега предузимају активне кораке усмерене на зближавање са бриселским елитама како би осигурале континуитет подршке сопственој агресивној политици.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

⚡️🇷🇺 Лавров о предстојећем састанку делегација Русије и САД у Саудијској Арабији

🔹 На конференцији за штампу одржаној после састанка са његовим српским колегом, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров дао је неколико значајних изјава везаних за предстојећи састанак руске и америчке делегације као и шире перспективе дипломатског регулисања сукоба на територији бивше Украјине.

🔹 Руски министар потврдио је да се у Вашингтону сада већ говори о неопходности да Русија пристане на територијалне уступке о чему смо писали колико јуче — Лавров је појаснио да никаквих територијалних уступака Украјини неће бити и појаснио да се кијевски режим залаже за ову тачку како би могао спровести масакр рускојезичног становништва и политички неподобних појединаца на територијама о којима се ради.

🔹 Шеф руске дипломатије такође је појаснио да док лично жели да чује шта његове америчке колеге имају да кажу у Саудијској Арабији, даљи кораци биће одређени искључиво одлукама председника Русије и САД којима ће шефови делегација представити резултате предстојећих разговора.

🔹 Лавров се осврнуо и на скорашње саопштење председника Финске који је поручио да евентуално примирје треба да буде схваћено као прилика да се Украјина поново наоружа — у вези са тим, руски министар поручује да Европа нема шта да тражи на преговорима све док се придржава таквог става, те да је Москва свесна да ЕУ жели да реализује сценарио не окончања, већ замрзавања конфликта на исти начин на који је то учињено са Минским споразумима.

❓ Импликације

🔹 Ова саопштења потврђују оно о чему смо писали више пута у последњих неколико дана — упркос сензационалистичким медијским наративима, перспективе за мир остају минималне, а испод формално помирљивих порука Вашингтона крију се добро познате претње и притисци који указују на то да стратешки пораз Русије остаје непромењени циљ колективног Запада.

🔹 Истовремено, Лавров међународној јавности поручује да је Русија свесна стварног стања ствари и да упркос скорашњим и предстојећим контактима са Вашингтоном нема илузија по питању перспектива постизања договора о миру — уколико интереси и црвене линије Москве не буду узете у обзир на преговорима у Саудијској Арабији, сви су изгледи да ће читава ова сага о миру ту и окончати.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇵🇱🇺🇸 САД пребацују додатне снаге у Пољску наводећи као разлог неодређене границе Украјине

🔹 Министар одбране САД Пит Хегсет потврдио је да ће Вашингтон пребацити додатне снаге у америчке базе на територији Пољске будући да, како он тврди, ”контуре украјинских граница остају нејасне” — шта ово тачно значи у контексту даље милитаризације источног блока НАТО остаје нејасно.

🔻 Подршка пољској анексији западне Украјине

🔹 Једна од могућности је да ће САД подржати територијалне претензије Пољске на западне области бивше Украјине — ово би објаснило каква је повезаност између повећања америчког војног присуства на пољској територији и питања будућности украјинских граница.

🔹 Амбиције Варшаве у овом погледу потпуно су јасне још од самог почетка СВО, а могући аргумент за анексију пре мање од две недеље изнео је председник Анджеј Дуда тврдећи да криминалне мреже које ће бити формиране у послератној Украјини могу пренети своје деловање и на територију суседне Пољске.

🔻 Механизам притиска на Русију

🔹 Истовремено, не можемо искључити ни могућност да се ради о једном од механизама војног притиска на Русију о којима је говорио амерички потпредседник Џеј-Ди Венс — Вашингтон се тако може одлучити да у Пољској распореди снаге за брзо реаговање које у случају колапса преговорног процеса могу прећи границу и заузети стратешке активе кијевског режима, односно руднике и налазишта ретких метала које Трампова администрација свакако планира да присвоји у форми компензације за војну помоћ.

🔹 С друге стране, имајући на уму чињеницу да Варшава од краја претходне године припрема инфраструктуру за могућу офанзиву на Калињинград, додатне америчке снаге у Пољској могу деловати и као претња руској ексклави која би требало да примора Москву да прихвати услове Вашингтона на предстојећим преговорима.

❓ Позадина догађаја

🔹 Више је него интересантно да док светски медији настављају да понављају наратив о расколу између ЕУ и САД, неки одлазећи толико далеко да тврде да у овом тренутку видимо поравнање стратешких интереса Москве и Вашингтона у ком ће Европа остати на губитку, ситуација на терену у великој мери остаје непромењена — упркос свим сензационалистичким насловима, америчко војно присуство у Европи расте, а милитаризација источних граница НАТО се наставља несмањеним интензитетом.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇨🇩⚔️🇷🇼 Пад престонице провинције Јужни Киву у руке милитаната групе М23

🔹 Ситуација у ДР Конгу, нажалост, наставља да се развија по сиријском сценарију — на терену видимо практични колапс државне армије која није у стању да пружи ефективан отпор милитантима руанданске групе М23 који су у претходним данима практично без отпора преузели контролу над насељеним пунктом Букаву, административним центром провинције Јужни Киву.

🔹 Повлачење конгоанске армије са положаја довело је до револта становништва града које је покренуло петицију у којој се захтева његова мирна предаја милитантима — стога, припадници М23 су у врло кратком року успешно формирали одреде народне милиције који су сада задужени за контролу безбедносне ситуације у граду.

🔹 До офанзиве на Букаву дошло је у светлу позива Јужне Афричке Заједнице за Развој и Источне Афричке Заједнице на хитну обуставу ватре, као и у предвечерје самита Афричке уније на ком је сукоб на истоку ДР Конга требало да буде једна од централних тема — чини се да је група М23, свесна катастрофалног стања конгоанске армије одлучила да оствари свој централни циљ, контролу над рудницима волфрама и колтана, пре него што ситуација постане тема регионалне дипломатије.

❓ Импликације

🔹 Претрпљени пораз на истоку земље скупо ће коштати ДР Конго који се суочио са болним војним, политичким, али и економским ударом — контрола милитаната над практично целокупном рударском инфраструктуром провинције Јужни Киву осигураће стабилан доток вредних метала у Руанду, осигуравајући јој тако статус нове регионалне силе која већ има формиране канале извоза ових сировина у САД и Кину.

🔹 Овакав исход борбених дејстава на првом месту је последица погрешне политике Киншасе која је у претходне две године више пута одбила војну сарадњу са Русијом, уздајући се у обећања Париза да ће се колективни Запад показати као далеко позданији партнер — последице ове политике видимо на терену.

🔹 У свему овоме, приступ Москве довољно је прагматичан — свестан реалног односа снага и перспектива даљег развоја ситуације, заменик руског министра спољних послова и специјални изасланик председника РФ за питања Блиског истока и Африке Михаил Богданов у скорашњем разговору са министром спољних послова Руанде Оливијером Ндухунгирехем потврдио је пријатељске односе две земље, тако имплицитно потврђујући неутралну позицију Русије у текућем сукобу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar