Рунски календар (Лужичких Срба). Пронађен је у Дрездену, сматра се да је израђен око 1500. година, направљен је од дашчица шимшировог дрвета пробушених са рупама и првобитно увезана. Сачувана је прва и последња дашчица. Календар је хришћански, али очигледно чува стару традицију, што вероватно значи да људи који су га израдили нису још били под великим утицајем католичке цркве. На првој дашчици са предње стране је уцртан велики круг са два концентрична круга у себи потпнуно иуспуњен рунама, са вероватно означеним значајним датумима. На задњој страни прве дашчице је месец јануар са означеним празницима који повезују значајан датум са ознаком на линијском календару доле прва ознака је 6. јануар, Благовести, друге ознаке треба дешифровати, пошто у званично тумачење немамо поверења. На последњој дашчици приказ Свете Варваре (4. децембар). Остале дашчице нису сачуване или их нису приказали.

Карта "Ethnographical map showing the distribution of the human race", аутор James Reynolds и John Emslie, година 1851. Слика говори све.
Доступна дигитално преко портала www.davidrumsey.com

Јевта Поповић рођен је у Срему негде око 1791 а умро је 1831. године. Овде приказујемо графике из његових дела Свеславије (свеске 1,2 и 3) и Милошијада. Јевта Поповић је објавио прво ћирилично издање Гундулићевог “Османа”1826. Осим што је био успешан трговац бавио се писањем и издавањем књига. Био је у контакту са свим значајнијим србима тог времена који су стално или повремено живели и радили у Трсту и Венецији, као што су: Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Јоаким Вујић, Павле Соларић, Вићентије Ракић, Герман Анђелић, Герасим Зелић, Лукијан Мушицки, Матија Бан.