Notice: file_put_contents(): Write of 773 bytes failed with errno=28 No space left on device in /var/www/group-telegram/post.php on line 50
Warning: file_put_contents(): Only 12288 of 13061 bytes written, possibly out of free disk space in /var/www/group-telegram/post.php on line 50 Омладина 451 | Telegram Webview: omladina451/558 -
Свако време име своје Феме, па тако и ова дигитална ера оставља карактеристичан траг и феномен у свкодневници нашег друштва који се огледа у утицају друштвених мрежа, а управо су друштвене мреже и њихов утицај данашња тема. Две вести су нам привукле пажњу, прва се тиче преседана и новог правца у легислативи по питању регулисања утицаја друштвених мрежа у Аустралији, а други случај је истицање Тик-Тока као изузетно важног фактора у председничким изборима у Румунији. Аустралија је предузела први корак у контроли наратива и васпитања деце која одрастају у овом времену тиме што је изгласала закон о забрани коришћења друштвених мрежа особама млађим од 16 година, предочене су казне за компаније које се оглуше о тај закон, али им је дато и разумно време за адаптацију и промену начина пословања у тој земљи. Што се тиче председничких избора у Румунији, један од кандидата је наводно победио због јаког присуства на Тик-Току (оптужили су га за то губитници избора), али оно што је парадоксално је то што је Тик-Ток апликација, друштвена мрежа која је махом усмерена ка млађој публици која и нема право гласа. Током протеклих година су често друштвене мреже истицане као значајни фактори у добијању неопходне подршке за време предизборних кампања (Трамп и тадашњи Твитер, Несторовић и Тик-Ток/Инстаграм, Весић и Тик-Ток...) било да је реч о таргетирању млађе популације или старијих гласача, оно што је неупитно је промена теоријске переспективе која друштвене мреже сада већ посматра као медије и субститут за архаичне алате који су обележили прошли век (штампа, радио, телевизија). Утицај друштвених мрежа на омладину је неупитан, био он добар или лош, поставља се питање да ли ће се ефикасно користити потенцијали ових масовних средстава комуникације и у коју сврху, као и то да ли Србија има могућност, жељу и елана да предузме сличне кораке као Аустралија, или се ствар препушта случају?
Свако време име своје Феме, па тако и ова дигитална ера оставља карактеристичан траг и феномен у свкодневници нашег друштва који се огледа у утицају друштвених мрежа, а управо су друштвене мреже и њихов утицај данашња тема. Две вести су нам привукле пажњу, прва се тиче преседана и новог правца у легислативи по питању регулисања утицаја друштвених мрежа у Аустралији, а други случај је истицање Тик-Тока као изузетно важног фактора у председничким изборима у Румунији. Аустралија је предузела први корак у контроли наратива и васпитања деце која одрастају у овом времену тиме што је изгласала закон о забрани коришћења друштвених мрежа особама млађим од 16 година, предочене су казне за компаније које се оглуше о тај закон, али им је дато и разумно време за адаптацију и промену начина пословања у тој земљи. Што се тиче председничких избора у Румунији, један од кандидата је наводно победио због јаког присуства на Тик-Току (оптужили су га за то губитници избора), али оно што је парадоксално је то што је Тик-Ток апликација, друштвена мрежа која је махом усмерена ка млађој публици која и нема право гласа. Током протеклих година су често друштвене мреже истицане као значајни фактори у добијању неопходне подршке за време предизборних кампања (Трамп и тадашњи Твитер, Несторовић и Тик-Ток/Инстаграм, Весић и Тик-Ток...) било да је реч о таргетирању млађе популације или старијих гласача, оно што је неупитно је промена теоријске переспективе која друштвене мреже сада већ посматра као медије и субститут за архаичне алате који су обележили прошли век (штампа, радио, телевизија). Утицај друштвених мрежа на омладину је неупитан, био он добар или лош, поставља се питање да ли ће се ефикасно користити потенцијали ових масовних средстава комуникације и у коју сврху, као и то да ли Србија има могућност, жељу и елана да предузме сличне кораке као Аустралија, или се ствар препушта случају?
Telegram has gained a reputation as the “secure” communications app in the post-Soviet states, but whenever you make choices about your digital security, it’s important to start by asking yourself, “What exactly am I securing? And who am I securing it from?” These questions should inform your decisions about whether you are using the right tool or platform for your digital security needs. Telegram is certainly not the most secure messaging app on the market right now. Its security model requires users to place a great deal of trust in Telegram’s ability to protect user data. For some users, this may be good enough for now. For others, it may be wiser to move to a different platform for certain kinds of high-risk communications. In a statement, the regulator said the search and seizure operation was carried out against seven individuals and one corporate entity at multiple locations in Ahmedabad and Bhavnagar in Gujarat, Neemuch in Madhya Pradesh, Delhi, and Mumbai. Update March 8, 2022: EFF has clarified that Channels and Groups are not fully encrypted, end-to-end, updated our post to link to Telegram’s FAQ for Cloud and Secret chats, updated to clarify that auto-delete is available for group and channel admins, and added some additional links. But because group chats and the channel features are not end-to-end encrypted, Galperin said user privacy is potentially under threat. The S&P 500 fell 1.3% to 4,204.36, and the Dow Jones Industrial Average was down 0.7% to 32,943.33. The Dow posted a fifth straight weekly loss — its longest losing streak since 2019. The Nasdaq Composite tumbled 2.2% to 12,843.81. Though all three indexes opened in the green, stocks took a turn after a new report showed U.S. consumer sentiment deteriorated more than expected in early March as consumers' inflation expectations soared to the highest since 1981.
from us
