Ледина у предграђу Прокупља вероватно је 7. октобра 1912. деловала премало хиљадама пристиглих младића који нису ни слутили да ће већина одатле поћи у смрт, тек понеко преживети, а сви доспети у легенду.

Тог дана је мобилисан чувени Други пешадијски пук Књаз Михаило, касније, захваљујући храбрости и ратним залагањима његових војника, почасно назван - Гвоздени пук.

Из ове српске вароши недалеко од Ниша, даље ка југу и данашњој Северној Македонији, у Први балкански рат пешице је кренуло 4.655 војника из првог позива, старости од 21. до 31. године, и 60 официра.

Гвоздени пук се борио у балканским и у Првом светском рату, неустрашиво јуришајући на непријатеље у многим биткама, често и на првој линији фронта.

За шест ратних година, од 1912. до 1918, њихова ратна застава постала је најодликованија у српској армији, више стотина војника је понело барем неки орден.

У њиховим редовима борили су се и многи познати борци, међу њима и Милунка Савић и Флора Сандс.

У публикацији Народног музеја Топлице у Прокупљу, пише да је „по расположивим подацима" укупно 2.985 ратника Гвозденог пука страдало од 1912. до 1918.

Србију су у октобру 1915. опколиле чланице Централних сила - Аустроугарска, Немачка и Османско царство, а потом и Бугарска, па су војска, цивили и читав државни врх били приморани да се преко албанских планина упуте ка Крфу, острву у Јонском мору.

На овај потез су били приморани јер српска војска није успела да се споји са савезничким трупама које су се искрцале у Солуну и кренуле долином Вардара ка Македонији.

Отпочела је Албанска голгота.
Иако се већина војске и цивила повлачило преко кршева и завејаних планина Албаније и Црне Горе, Гвоздени пук је бранећи одступницу ка приморју кренуо јужније, преко града Струге, на западу Македоније.

Прва важна битка у којој је учествовао Гвоздени пук по доласку била је на Горничеву, грчком месту близу македонске границе, где је потучена бугарска војска, да би потом уследиле борбе на Црној реци и Чукама.

После пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године, Гвоздени пук је наставио да напредује кроз Македонију.

У октобру су учествовали у борбама за ослобођење Ниша, а потом продужили ка Алексинцу, Параћину, Свилајнцу и другим поморавским градова, да би преласком Дунава код Гроцке, наставили пут Баната.

Ратна застава Гвозденог пука је најодликованија у српској војсци. Око 11.000 људи прошло је кроз пук, у сва три позива, а да од оних који су 7. октобра 1912. кренули из Прокупља, свега 1.000 преживело.

Тачан број пуковских застава српске војске на дан 30. новембар 1911. када их је лично краљ Петар I уручио комадантима пукова био је укупно 51 пуковска застава. Данас се највећи број ових застава, односно 46 налази се у Војном музеју у Београду. Опште је познато да у руке непријатеља није пала ни једна застава. Реплика једне од заставe, која се чува у Бечу, није оригинал.

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, ти си турско прегазио бре
Геџо, Србине, бугарско си прегазио бре
Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, и швапско ћеш прегазити бре
Геџо, Србине, и швапско ћеш прегазити бре!

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

У суштини, да вам не преводим козји језик, шиптари кмече што је Вучић причао са Трампом, а Курти са - замеником премијера Луксембурга 👍

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

Што би се рекло, падеж - ко је чији?

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

“Вратим се ја из Великог рата у моје лепо село поред Тополе сав срећан што сам остао жив. А прошао сам све и Цер и Колубару и Албанију и Крф и Кајмакчалан. Бог ме је спасио, а све мислим и освештана тисовина што ми мајка даде кад пођох у рат. Одкако смо отишли из Србије ништа не знам за своје па сам у великој неизвесности. Дођем кући и куцам на врата и нико ми се не јавља. Ухвати ме страх. Погледам кроз прозор видим гори ватра. Одма ми беше лакше. Убрзо се појави мој стари отац Марко иде из штале. Гледам у њега пуно остарио и обелео. Угледа и он мене па пожури. Изљубисмо смо се, а сузе нам ударише обадвојици. Само да ти кажем ја сам Трифко Топаловић, Шумадијска дивизија Пешадијски пук. Уђемо у кућу и ја се мало распремим, а отац насу две чаше ракије. Наздрависмо, а отац поче да прича. Мајка Рада и сестра Милојка умреше од тифуса оне године када смо се повлачили. Прича како му је било тешко. Да није било краве Лене умро би. Одем поподне до гробља да упалим свеће и да мало прошетам селом. Сви се променили и остарили. Неки не могу да ме препознају. Препознала ме моја Дана. Још издаљине трчи ми у сусрет. Какви су то били загрљаји. Сањао сам то. Прича да јој је брат Иван погинуо на Кајмакчалану. Договорисмо смо се о брзом венчању. И би тако венчасмо се за Нову годину. А посла имам преко главе. Морам све да посејем јер без сејања нема ни жетве. Морао сам да орем са кравама. Пуно сам се намучио. Тврда земља. Неколико година није рађена. На јесен добих сина Радмила Бог да га поживи. Лепо смо прославили. За годину добијем и ћеру Милицу. Бог те твој, сад сам прави човек мислим ја док љубим Дару и децу. И тако мало по мало ја све више напредујем. Скоро сам се повратио на предратна времена. Даће Бог да имам и више.”

Трифко ће добити још једног сина Лазара. Купиће још земље и проширити имање. Први ће у селу купити вршалицу. Волео је пчеле од детета и сада има тридесетак кошница. Преживеће и Други рат, а син Радмило ће погинути у Чичиној војсци. Тако је то одувек у Србији, мало живота- мало смрти, али Васкрнућемо поново!

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

Хахаххахахаха

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

Некако нам је промакло да објавимо да је и у Приштини обележен Дан примирја 11.11.

Толико о том празнику кад га обележавају и они који су пред српском војском бежали без борбе.

Ово је још један разлог због ког ствари треба називати правим именом. Да се празник обележава као “Дан победе", сумањам да би га поражени обележавали.

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com

ПИСМО СКЕНДЕРБЕГА НА ЋИРИЛИЦИ

Племенитој и мудрој и у свему много поштеној господи, господину кнезу и властели самовладајућег града Дубровника. Много здравља и поздрава ваше господство. Господо, казаше ми, да цар креће на нас, због тога послах саветника мога Ињца што ће говорити с наше (стране?) вашему господству, о свему да му верујете и да му дасте, и Бог да вам умножи господство.

Месеца трешњара (јуна) седми дан у Лешу.

☦️【Созерцање】- Запратите

Срећан рођендан најмудријој српској глави!

Када се Његош упознао са планом уједињења Југословена Матије Бана, кога је Београдска влада упутила 1848. на Цетиње „народним послом“, пристао је на све, али је додао:

„Треба најпре да се Српство ослободи и уједини. Ја бих тада у моју Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен. Мени духовна, а њему свјетовна власт над народом слободним и уједињеним“.

Да је Његош заиста и тада сањао да седне на Престо Светог Саве сведочи његово писмо Стевану Книћанину 1849, писано на Савиндан, на дан добијања аутокефалије Српске православне цркве, када је Книћанину послао Обилића медаљу; зато што је оправдао „име војника Душанових и Карађорђевих“.

Његош није доживео ослобођење свога народа и Пећке патријаршије. Он је умро у нади да ће дело ослобођења српског народа извести Кнежевина Србија, јер говораше он Бану 1850. године: „Србија је матица Српства, без ње никад ништа”.

Фото: 📷Његошологија

🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com