This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Ледина у предграђу Прокупља вероватно је 7. октобра 1912. деловала премало хиљадама пристиглих младића који нису ни слутили да ће већина одатле поћи у смрт, тек понеко преживети, а сви доспети у легенду.
Тог дана је мобилисан чувени Други пешадијски пук Књаз Михаило, касније, захваљујући храбрости и ратним залагањима његових војника, почасно назван - Гвоздени пук.
Из ове српске вароши недалеко од Ниша, даље ка југу и данашњој Северној Македонији, у Први балкански рат пешице је кренуло 4.655 војника из првог позива, старости од 21. до 31. године, и 60 официра.
Гвоздени пук се борио у балканским и у Првом светском рату, неустрашиво јуришајући на непријатеље у многим биткама, често и на првој линији фронта.
За шест ратних година, од 1912. до 1918, њихова ратна застава постала је најодликованија у српској армији, више стотина војника је понело барем неки орден.
У њиховим редовима борили су се и многи познати борци, међу њима и Милунка Савић и Флора Сандс.
У публикацији Народног музеја Топлице у Прокупљу, пише да је „по расположивим подацима" укупно 2.985 ратника Гвозденог пука страдало од 1912. до 1918.
Србију су у октобру 1915. опколиле чланице Централних сила - Аустроугарска, Немачка и Османско царство, а потом и Бугарска, па су војска, цивили и читав државни врх били приморани да се преко албанских планина упуте ка Крфу, острву у Јонском мору.
На овај потез су били приморани јер српска војска није успела да се споји са савезничким трупама које су се искрцале у Солуну и кренуле долином Вардара ка Македонији.
Отпочела је Албанска голгота.
Иако се већина војске и цивила повлачило преко кршева и завејаних планина Албаније и Црне Горе, Гвоздени пук је бранећи одступницу ка приморју кренуо јужније, преко града Струге, на западу Македоније.
Прва важна битка у којој је учествовао Гвоздени пук по доласку била је на Горничеву, грчком месту близу македонске границе, где је потучена бугарска војска, да би потом уследиле борбе на Црној реци и Чукама.
После пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године, Гвоздени пук је наставио да напредује кроз Македонију.
У октобру су учествовали у борбама за ослобођење Ниша, а потом продужили ка Алексинцу, Параћину, Свилајнцу и другим поморавским градова, да би преласком Дунава код Гроцке, наставили пут Баната.
Ратна застава Гвозденог пука је најодликованија у српској војсци. Око 11.000 људи прошло је кроз пук, у сва три позива, а да од оних који су 7. октобра 1912. кренули из Прокупља, свега 1.000 преживело.
Тачан број пуковских застава српске војске на дан 30. новембар 1911. када их је лично краљ Петар I уручио комадантима пукова био је укупно 51 пуковска застава. Данас се највећи број ових застава, односно 46 налази се у Војном музеју у Београду. Опште је познато да у руке непријатеља није пала ни једна застава. Реплика једне од заставe, која се чува у Бечу, није оригинал.
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Тог дана је мобилисан чувени Други пешадијски пук Књаз Михаило, касније, захваљујући храбрости и ратним залагањима његових војника, почасно назван - Гвоздени пук.
Из ове српске вароши недалеко од Ниша, даље ка југу и данашњој Северној Македонији, у Први балкански рат пешице је кренуло 4.655 војника из првог позива, старости од 21. до 31. године, и 60 официра.
Гвоздени пук се борио у балканским и у Првом светском рату, неустрашиво јуришајући на непријатеље у многим биткама, често и на првој линији фронта.
За шест ратних година, од 1912. до 1918, њихова ратна застава постала је најодликованија у српској армији, више стотина војника је понело барем неки орден.
У њиховим редовима борили су се и многи познати борци, међу њима и Милунка Савић и Флора Сандс.
У публикацији Народног музеја Топлице у Прокупљу, пише да је „по расположивим подацима" укупно 2.985 ратника Гвозденог пука страдало од 1912. до 1918.
Србију су у октобру 1915. опколиле чланице Централних сила - Аустроугарска, Немачка и Османско царство, а потом и Бугарска, па су војска, цивили и читав државни врх били приморани да се преко албанских планина упуте ка Крфу, острву у Јонском мору.
На овај потез су били приморани јер српска војска није успела да се споји са савезничким трупама које су се искрцале у Солуну и кренуле долином Вардара ка Македонији.
Отпочела је Албанска голгота.
Иако се већина војске и цивила повлачило преко кршева и завејаних планина Албаније и Црне Горе, Гвоздени пук је бранећи одступницу ка приморју кренуо јужније, преко града Струге, на западу Македоније.
Прва важна битка у којој је учествовао Гвоздени пук по доласку била је на Горничеву, грчком месту близу македонске границе, где је потучена бугарска војска, да би потом уследиле борбе на Црној реци и Чукама.
После пробоја Солунског фронта у септембру 1918. године, Гвоздени пук је наставио да напредује кроз Македонију.
У октобру су учествовали у борбама за ослобођење Ниша, а потом продужили ка Алексинцу, Параћину, Свилајнцу и другим поморавским градова, да би преласком Дунава код Гроцке, наставили пут Баната.
Ратна застава Гвозденог пука је најодликованија у српској војсци. Око 11.000 људи прошло је кроз пук, у сва три позива, а да од оних који су 7. октобра 1912. кренули из Прокупља, свега 1.000 преживело.
Тачан број пуковских застава српске војске на дан 30. новембар 1911. када их је лично краљ Петар I уручио комадантима пукова био је укупно 51 пуковска застава. Данас се највећи број ових застава, односно 46 налази се у Војном музеју у Београду. Опште је познато да у руке непријатеља није пала ни једна застава. Реплика једне од заставe, која се чува у Бечу, није оригинал.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, ти си турско прегазио бре
Геџо, Србине, бугарско си прегазио бре
Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, и швапско ћеш прегазити бре
Геџо, Србине, и швапско ћеш прегазити бре!
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, ти си турско прегазио бре
Геџо, Србине, бугарско си прегазио бре
Море геџо, шаићићи, опанчићи
на два прста каишићи, Хеј!
Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,
опанку, опуто, ракијо, шајкачо,
море бели лука, црни лука, празилука
Хајмо брате, Србине, и швапско ћеш прегазити бре
Геџо, Србине, и швапско ћеш прегазити бре!
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Креће Се Лађа Француска - ОРИГИНАЛ
<unknown>
Желимо да вам урежемо ову песму у уши, послушајте је на тренутак се поистоветите са нашим храбрим дедама и прадедама који су војевали за слободу СРБИЈЕ.
Forwarded from РУБИКОН
Ти се ниси мирио - ти си победио.
Ти ниси освајао - ти си ослобађао.
Ти се ниси светио - ти си оплакивао.
Ти ниси нестао - ти си васкрсао.
Ти си отворио капију слободе.
Ти си наш понос.
Вечна слава и хвала.
@RubikonPress — Ко сме, тај може!
Ти ниси освајао - ти си ослобађао.
Ти се ниси светио - ти си оплакивао.
Ти ниси нестао - ти си васкрсао.
Ти си отворио капију слободе.
Ти си наш понос.
Вечна слава и хвала.
@RubikonPress — Ко сме, тај може!
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
У суштини, да вам не преводим козји језик, шиптари кмече што је Вучић причао са Трампом, а Курти са - замеником премијера Луксембурга 👍
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
“Вратим се ја из Великог рата у моје лепо село поред Тополе сав срећан што сам остао жив. А прошао сам све и Цер и Колубару и Албанију и Крф и Кајмакчалан. Бог ме је спасио, а све мислим и освештана тисовина што ми мајка даде кад пођох у рат. Одкако смо отишли из Србије ништа не знам за своје па сам у великој неизвесности. Дођем кући и куцам на врата и нико ми се не јавља. Ухвати ме страх. Погледам кроз прозор видим гори ватра. Одма ми беше лакше. Убрзо се појави мој стари отац Марко иде из штале. Гледам у њега пуно остарио и обелео. Угледа и он мене па пожури. Изљубисмо смо се, а сузе нам ударише обадвојици. Само да ти кажем ја сам Трифко Топаловић, Шумадијска дивизија Пешадијски пук. Уђемо у кућу и ја се мало распремим, а отац насу две чаше ракије. Наздрависмо, а отац поче да прича. Мајка Рада и сестра Милојка умреше од тифуса оне године када смо се повлачили. Прича како му је било тешко. Да није било краве Лене умро би. Одем поподне до гробља да упалим свеће и да мало прошетам селом. Сви се променили и остарили. Неки не могу да ме препознају. Препознала ме моја Дана. Још издаљине трчи ми у сусрет. Какви су то били загрљаји. Сањао сам то. Прича да јој је брат Иван погинуо на Кајмакчалану. Договорисмо смо се о брзом венчању. И би тако венчасмо се за Нову годину. А посла имам преко главе. Морам све да посејем јер без сејања нема ни жетве. Морао сам да орем са кравама. Пуно сам се намучио. Тврда земља. Неколико година није рађена. На јесен добих сина Радмила Бог да га поживи. Лепо смо прославили. За годину добијем и ћеру Милицу. Бог те твој, сад сам прави човек мислим ја док љубим Дару и децу. И тако мало по мало ја све више напредујем. Скоро сам се повратио на предратна времена. Даће Бог да имам и више.”
Трифко ће добити још једног сина Лазара. Купиће још земље и проширити имање. Први ће у селу купити вршалицу. Волео је пчеле од детета и сада има тридесетак кошница. Преживеће и Други рат, а син Радмило ће погинути у Чичиној војсци. Тако је то одувек у Србији, мало живота- мало смрти, али Васкрнућемо поново!
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Трифко ће добити још једног сина Лазара. Купиће још земље и проширити имање. Први ће у селу купити вршалицу. Волео је пчеле од детета и сада има тридесетак кошница. Преживеће и Други рат, а син Радмило ће погинути у Чичиној војсци. Тако је то одувек у Србији, мало живота- мало смрти, али Васкрнућемо поново!
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Феђа Штукан, некада снајпериста у муслиманској војсци, данас зарађује снимајући серије у Србији.
Да ли ми умемо да ценимо себе бар мало?
www.group-telegram.com/buntcg.com
Да ли ми умемо да ценимо себе бар мало?
www.group-telegram.com/buntcg.com
Forwarded from Фронтал
Ујгурски конгрес у Сарајеву вратио је на сцену лик Џефрија Најса, који је направио некакав трибунал и већ "пресудио" Кини?! Подсјећамо како се овај опскурни лик прометнуо од судије до лобисте ког одбијају и клијенти из Сарајева и Приштине, те како је са својом "сарадницом" противзаконито извлачио паре из фондације смишљене за те намјене https://www.frontal.rs/kako-je-dzefri-najs-spao-na-iznajmljivanje-svog-necasnog-imena/
www.frontal.rs
Како је Џефри Најс спао на изнајмљивање свог нечасног имена
Сарајево је краје октобра 2024. било домаћин Свјетског ујгурског конгреса. Овај догађај дао је пар дана материјал за препуцавање политичара у БиХ, те је брзо заборављен.
Forwarded from Народна Патрола
This media is not supported in your browser
VIEW IN TELEGRAM
Након протеста опозиције у Београду, а поводом незапамћене трагедије у Новом Саду за коју још нико из система није одговарао, они који нису стекли довољно политичких поена, они који нису у првим редовима када је тешко, послали су своје другосрбијанце да униште графит Народних патрола на коме је писала болна истина: "Једини геноцид на Балкану био је над Србима." Овакви људи желе подршку народа да замене педерску власт другим педерима.
Очекујемо да организатори скупа до краја дана демантују овај чин. У супротном, оно што сте плакали због батинаша СНС-а неће бити ни 10% ваших будућих суза.
www.group-telegram.com/narodnapatrola
Очекујемо да организатори скупа до краја дана демантују овај чин. У супротном, оно што сте плакали због батинаша СНС-а неће бити ни 10% ваших будућих суза.
www.group-telegram.com/narodnapatrola
Forwarded from Српски Глас
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Данас је у Дому културе у Грачаници на Косову и Метохији одржана свечана прослава јубилеја поводом обележавања 150 година постојања школе "Краљ Милутин" у Грачаници. Тим поводом обратио се и митрополит Рашко-призренски Теодосије.
Репортер Српског Гласа присуствовао је прослави.
@srpskiglas
Репортер Српског Гласа присуствовао је прослави.
@srpskiglas
Forwarded from UKR LEAKS_srb
Београд домаћин велике манифестације: Први Дани Дарије Дугин у Европи
У част ћерке великог Александра Дугина, српска престоница ће бити домаћин интернационалне манифестације, која ће окупити истакнуте мислиоце, аналитичаре, политичке активисте и музичаре из Србије и Европе.
У петак, 6. децембра, од 18 до 20 часова одржаће се трибина: „Теорија Европе – Мултиполарна визија Дарије Дугине“ (Медија центар, Теразије 3)
Говоре:
– Проф. Др. Александар Дугин – филозоф, социолог и геополитичар (Русија)
– Раиналдо Грацијани – картограф, председник удружења MultipolArt (Италија)
– Инес Педрети – политички активиста, оснивач удружења MultipolArt (Италија)
– Ив Батај – историчар и геополитичар (Француска)
– Др Стеван Гајић – политиколог, Институт за европске студије (Србија)
– Мартин Ковач – независни аналитичар (Чешка)
Од 21. час одржаће се трибина младих: “За револуцију духа: битка између хероизма и ништавила”
Говоре:
– Алесио Кастели – оснивач и члан удружења MultipolArt, “Европска омладина и нови облици политичке комуникације”
– Никола Колозимо – оснивач удружења Магнитудо, “Нова борба за европску омладину: висина насупрот нискости, а не десница насупрот левици”
– Федерико Урицио, члан управног одбора Хеимат: “Милитантни дух Дарје Дугине”
– Дамњан Кнежевић – активиста, лидер Народних патрола
– Др Душан Илић – правник, Институт за европске студије
Модератор програма биће Дејан Златановић, главни одговорни уредник медијске куће „СРБИН инфо“.
У суботу, 7. децембра на програму ће бити „Полет са Даријом“, од 17 часова у Кафе галерији Полет (Цетињска 15). Поред текстова Дарије Дугине, изводиће се српска, руска и италијанска музика, класична и изворна.
Наступаће Адријана Стојковић, глумица, Соња Калајић, виолинискиња и Бобан Бјелић, акордеонист.
Концерт за Дарију на програму је од 20 часова (Гварнеријус, Џорџа Вашингтона 12), а наступаће познати српски и руски музичари.
ПРАТИТЕ UKR LEAKS SRB
ПРАТИТЕ НАШ ЧЕТ
У част ћерке великог Александра Дугина, српска престоница ће бити домаћин интернационалне манифестације, која ће окупити истакнуте мислиоце, аналитичаре, политичке активисте и музичаре из Србије и Европе.
У петак, 6. децембра, од 18 до 20 часова одржаће се трибина: „Теорија Европе – Мултиполарна визија Дарије Дугине“ (Медија центар, Теразије 3)
Говоре:
– Проф. Др. Александар Дугин – филозоф, социолог и геополитичар (Русија)
– Раиналдо Грацијани – картограф, председник удружења MultipolArt (Италија)
– Инес Педрети – политички активиста, оснивач удружења MultipolArt (Италија)
– Ив Батај – историчар и геополитичар (Француска)
– Др Стеван Гајић – политиколог, Институт за европске студије (Србија)
– Мартин Ковач – независни аналитичар (Чешка)
Од 21. час одржаће се трибина младих: “За револуцију духа: битка између хероизма и ништавила”
Говоре:
– Алесио Кастели – оснивач и члан удружења MultipolArt, “Европска омладина и нови облици политичке комуникације”
– Никола Колозимо – оснивач удружења Магнитудо, “Нова борба за европску омладину: висина насупрот нискости, а не десница насупрот левици”
– Федерико Урицио, члан управног одбора Хеимат: “Милитантни дух Дарје Дугине”
– Дамњан Кнежевић – активиста, лидер Народних патрола
– Др Душан Илић – правник, Институт за европске студије
Модератор програма биће Дејан Златановић, главни одговорни уредник медијске куће „СРБИН инфо“.
У суботу, 7. децембра на програму ће бити „Полет са Даријом“, од 17 часова у Кафе галерији Полет (Цетињска 15). Поред текстова Дарије Дугине, изводиће се српска, руска и италијанска музика, класична и изворна.
Наступаће Адријана Стојковић, глумица, Соња Калајић, виолинискиња и Бобан Бјелић, акордеонист.
Концерт за Дарију на програму је од 20 часова (Гварнеријус, Џорџа Вашингтона 12), а наступаће познати српски и руски музичари.
ПРАТИТЕ UKR LEAKS SRB
ПРАТИТЕ НАШ ЧЕТ
У последње време се не бавимо много руском СВО у Украјини, али један пријатељ из Курска, из региона у ком' се воде многе важне борбе, повезан на одређен начин са самом СВО, отворио је свој телеграм канал, па ако желите проверене - директне информације, имате топлу препоруку од нас
https://www.group-telegram.com/inf0Kursk
https://www.group-telegram.com/inf0Kursk
Telegram
ИнфоКурск - Курская область
Информационный портал Курской области ИнфоКурск.
➖ обстановка на фронте, происшествия и наиболее важные события;
➖ эксклюзивные интервью с пленными и свидетельства военных преступлений ВСУ.
Наш сайт: info-kursk.ru
Чат: https://www.group-telegram.com/+M53ea0byE0gwNjIy
➖ обстановка на фронте, происшествия и наиболее важные события;
➖ эксклюзивные интервью с пленными и свидетельства военных преступлений ВСУ.
Наш сайт: info-kursk.ru
Чат: https://www.group-telegram.com/+M53ea0byE0gwNjIy
Некако нам је промакло да објавимо да је и у Приштини обележен Дан примирја 11.11.
Толико о том празнику кад га обележавају и они који су пред српском војском бежали без борбе.
Ово је још један разлог због ког ствари треба називати правим именом. Да се празник обележава као “Дан победе", сумањам да би га поражени обележавали.
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Толико о том празнику кад га обележавају и они који су пред српском војском бежали без борбе.
Ово је још један разлог због ког ствари треба називати правим именом. Да се празник обележава као “Дан победе", сумањам да би га поражени обележавали.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Forwarded from Созерцање ☦︎
ПИСМО СКЕНДЕРБЕГА НА ЋИРИЛИЦИ
Племенитој и мудрој и у свему много поштеној господи, господину кнезу и властели самовладајућег града Дубровника. Много здравља и поздрава ваше господство. Господо, казаше ми, да цар креће на нас, због тога послах саветника мога Ињца што ће говорити с наше (стране?) вашему господству, о свему да му верујете и да му дасте, и Бог да вам умножи господство.
Месеца трешњара (јуна) седми дан у Лешу.
☦️ 【Созерцање】- Запратите
Племенитој и мудрој и у свему много поштеној господи, господину кнезу и властели самовладајућег града Дубровника. Много здравља и поздрава ваше господство. Господо, казаше ми, да цар креће на нас, због тога послах саветника мога Ињца што ће говорити с наше (стране?) вашему господству, о свему да му верујете и да му дасте, и Бог да вам умножи господство.
Месеца трешњара (јуна) седми дан у Лешу.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Срећан рођендан најмудријој српској глави!
Када се Његош упознао са планом уједињења Југословена Матије Бана, кога је Београдска влада упутила 1848. на Цетиње „народним послом“, пристао је на све, али је додао:
„Треба најпре да се Српство ослободи и уједини. Ја бих тада у моју Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен. Мени духовна, а њему свјетовна власт над народом слободним и уједињеним“.
Да је Његош заиста и тада сањао да седне на Престо Светог Саве сведочи његово писмо Стевану Книћанину 1849, писано на Савиндан, на дан добијања аутокефалије Српске православне цркве, када је Книћанину послао Обилића медаљу; зато што је оправдао „име војника Душанових и Карађорђевих“.
Његош није доживео ослобођење свога народа и Пећке патријаршије. Он је умро у нади да ће дело ослобођења српског народа извести Кнежевина Србија, јер говораше он Бану 1850. године: „Србија је матица Српства, без ње никад ништа”.
Фото:📷 Његошологија
🇷🇸 www.group-telegram.com/buntcg.com
Када се Његош упознао са планом уједињења Југословена Матије Бана, кога је Београдска влада упутила 1848. на Цетиње „народним послом“, пристао је на све, али је додао:
„Треба најпре да се Српство ослободи и уједини. Ја бих тада у моју Пећку патријаршију, а кнез српски у Призрен. Мени духовна, а њему свјетовна власт над народом слободним и уједињеним“.
Да је Његош заиста и тада сањао да седне на Престо Светог Саве сведочи његово писмо Стевану Книћанину 1849, писано на Савиндан, на дан добијања аутокефалије Српске православне цркве, када је Книћанину послао Обилића медаљу; зато што је оправдао „име војника Душанових и Карађорђевих“.
Његош није доживео ослобођење свога народа и Пећке патријаршије. Он је умро у нади да ће дело ослобођења српског народа извести Кнежевина Србија, јер говораше он Бану 1850. године: „Србија је матица Српства, без ње никад ништа”.
Фото:
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM