Telegram Group Search
„То је био самарићанин, који је многом србском избеглици утро сузу и отклонио тешку мору. То је био родољуб, који је младе србске генерације одгајао у хришћанском и светосавском духу. И, најзад, то је био нежни родитељ, и отац и мајка, свом нејаком сину јединцу, Србољубу. Али, уједно, то је био и огорчени противник оних, који су, у име сиренских гласова са радио-Лондона, косили србске главе да би боље расле. И зато, што је био противник тих и таквих, Булић је био осуђен на смрт.
Дошао је и тај дан. Четири млада четника напали су 30. јула 1942. у 12:30 на чачанској пијаци професора, бодећи га камама и оборивши га, испалили су у самртничко тело дванаест метака из револвера.”


Цео чланак: http://zboraskamisao.blogspot.com/2024/07/blog-post_30.html
„Лично сам познавао Димитрија Љотића. Био је то редак пример државника, који је у исти мах био и прави хришћанин, за кога су служење истини и верност Православљу били на првом месту. За време последњега рата, под окупацијом, Димитрије Љотић показао је велику храброст. Понашао се је према окупатору смело и независно. Увек је отворено сведочио своју верност Краљу. Много се заузимао за ослобођење Њ. Светости Патријарха Гаврила и епископа Николаја. Димитрије Љотић био је човек, који се сав жртвовао за свој народ и кога су због његових врлина морали да поштују не само његови пријатељи, него чак и његови непријатељи.”

Митрополит Анастасије, други поглавар Руске Православне заграничне Цркве
„Хоћемо да зауставимо судбоносни ход, тражимо снаге народне што ће — без обзира на стечена права и признате интересе — зауставити исчезавање правих људских и народних вредности потпуним увођењем реда, правде и благостања...
...Има огромних конструктивних снага у нашем народу — али мали број ових зна своју вредност, пут и свој задатак.
Има и деструктивних снага у нашем народу, а оне све знају своју вредност, свој пут и свој задатак.
Наш напор има, у главном ову мисију.
Градилачке, конструктивне снаге удружити, умножити тако њихову вредност, показати им нов пут и ставити их пред њихову мисију:
Морамо успети у свом задатку.”


Димитрије В. Љотић

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/08/blog-post.html?m=0
15.9.1941 - дан оснивања Србског Добровољачког Корпуса 🇷🇸

Србски Добровољачки Корпус, као непобеђена и истински србска војска, по свом циљу, карактеру и моралној спреми, потпуно је одговарао древном архетипу србског христољубивог војинства. Као такав, он није служио лажним савезницма нити је представљаo било чију марионету, већ је својом борбом и својим идеализмом, разбијао подмукле планове комуниста, циониста и њихових либерал-демократских слугу. Отуда и савремена потреба за проналаском инспирације за актуелну Србску борбу, управо у старој борби Србских добровољаца, којима уосталом, цело данашње Србство дугује благодарност. А то што огромна већина данашњих Срба није свесна те чињенице, повезано је са актуелним стањем нације. Са одсуством духовних и идејних координата код данашњих Срба, што је узрок и свих других проблема: политичких, друштвених и економских. Решење није и не може бити у класичном (либерал-демократском) национализму, већ у хришћанском (светосавском) органском национализму, који је био и идеологија Србског Добровољачког Корпуса и чије дело, како каже позната корачница - настављамо ми! 🔥

Подвиг и борба!
😃
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
„Србска породица се увек осећа као део народа. Она заједнички иступа да помаже сваку народну ствар; она чува аманет предака који су живели и радили за Србство и све обичаје који су општи србски; она за опште србске ствари не жали жртве. Безбројни су примери родитељског самопрегорења приликом погибије њихових синова. Друкчије и није могло бити, када су се вечито као идеал истицали јунаци који су у борби пали – борбом и јуначком смрћу вечни помен осигурали. Свако невитештво и сваки кукавичлук је осуђен од породице као и од народа као целине.”

професор Влајко Влаховић

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/09/blog-post.html?m=0
„Ми не знамо каква ће бити судбина нашег народа. Не знамо и да ли ће бити светског рата и да ли ћемо у њега бити увучени и против своје воље. Не знамо исто тако да ли ћемо у том случају победити или бити прегажени. Али знамо са сигурношћу једно: да никад наш народ, ни под каквим притиском, ни пред каквом навалом неће правити нагодбе од своје самосталности и свога достојанства, да нема те силе на свету која, без мора крви, може од нас да прави своје протекторате и своје колоније и да кад судбина додели да пропаднемо да ћемо пасти са оружјем у руци у части и слави као што смо пали на Косову 1389. и потом 1915, пали да би се потом издигли још моћнији и још већи.”

Димитрије В. Љотић
Поводом 90 година од погибије витешког Краља

„Краљ Александар је био херој прво по свом веровању да се националном и светском историјом може руководити и да човек његова кова и његова положаја не треба пасивно да сноси догађаје, већа да је позват и унутрашњом својом снагом и местом које у свету има, да тим догађајима покуша да да онај правац који му се најбољим чини.
Праунук Карађорђев и Његошев – изданак те две тако племените крви, – Краљ Александар управо и није могао имати друга и друкчија схватања...”


Димитрије В. Љотић

Цео чланак:
https://zboraskamisao.blogspot.com/2020/10/blog-post.html?m=0
„Људи узимају облик заједнице сваки пут кад удруженим напорима треба нешто да изврше или створе. Једна обична тежа греда приморавала је људе да се удруже у заједницу да би је покренули. Отуда се заједница може сматрати стваралачким обликом људског друштва. Заједница је стваралачко друштво.”

Милосав Васиљевић

Цео чланак:
https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/10/blog-post.html?m=1
„Прво су му тестером секли прсте на рукама и саме руке до лаката; а да би се из несвести враћао ножем су му секли лице, отсецајући браду и образе, а потом и дебело месо. Затим су га обезнањеног и свог крвавог усправили, водом повратили свести, па потом на двоје преломили, уз радосне узвике бандита. Ломљење је извршено на тај начин што су га живог и освешћеног савијали све дотле, докле му се глава (теменом напред) није саставила са петама. Тада, потпуно преломљено (растрзањем) на два дела, тело несрећног поп Воје бацили су на ледину поред млина у селу Раброву, где је лежало на радост сеоских паса три дана. Чудесно изгледа да је србска мајка, која је рађала људе и јунаке, могла да одгоји и овакве зверове, који су ово наређивали, извршавали и са задовољством посматрали, јер овоме мучењу присуствовао је цео комунистички логор уживајући у наредбама, које су издавали: један срески лекар и једна учитељица, а извршавала два студента из овог краја, један хришћанин а један Јеврејин.”

Цео чланак
„Не смемо дозволити да поједине установе и на даље служе извесним личностима као заклон иза којих би они дрско и несметано, на штету нације и угледа државе спроводиле своје личне и прљаве послове.
Противу свих таквих морамо одлучно устати, морамо их смрвити. Не смемо бежати испред оних који потпаљују ватру, који се боре противу лажи и неправде. Та борба јесте у ствари права служба отаџбини, права служба истинским националним идеалима.”


Димитрије В. Љотић

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/11/blog-post_9.html?m=0
„У 00:30 часова 15. септембра 1944. године почињу партизански јуриши на упоришта у граду. Води се борба само ручним гранатама. Јуриши су све бесомучнији. Ређају се непрестано један за другим. Ништа се друго не чује, него само прасак бомби и граната. Добровољци јуначки одолевају. Само на два упоришта: Официрски дом и „Бранковину” извршено је од пола један до пет часова ујутру равно десет јуриша! Упоришта су још увек стајала као непобедиве тврђаве. Једина несрећа била је, што између себе нису имала никакву везу, изузев што је постојала веза Официрског дома са „Бранковином”. У подрумима оба ова упоришта, вапај рањених добровољаца надјачавао је прасак бомби и граната, које су им разнеле делове тела.”

Боривоје М. Карапанџић

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/11/1944.html?m=1
„Једино снага која живи са народом, слушајући откуцаје његовог живота, која црпе сву своју снагу из снаге народа, из његових расних сила, и у коју народ због тога има пуно и неограничено поверење као у себе самог, може извршити џиновско препородно дело.
Такво дело никада не могу створити групације састављене због тренутног политичког рачуна, које се слажу у једно: у жељи за влашћу. А експерименти које би такве групације покушавале да прикажу као конструктиван, плански рад, нису ништа друго до демагошки трикови ради очувања те власти. Такве групације никада не могу да продру у дубину проблема нашег државног живота, па ако то и покушају.
То што је потребно, тај основни коренити препорођај може се извршити једино радикалним прекидањем са методама и идеологијом прошлости у свим гранама државног живота.”


Димитрије В. Љотић

Цео чланак:
https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/11/blog-post_28.html?m=1
„Борба за одбрану србског Отачаства пројављује се увек у двојаком виду као духовна борба и као оружана борба. Суштинско обележје србске духовне и оружане борбе јесте Христољубље, то јест здраво Богољубље и најконкретније човекољубље. Јер, србска борба – и духовна и оружана – јесте борба без страсти; то је борба која брани васколики србски идентитет, и духовни и расни, и државотворни и цивилизацијски.”

Небојша М. Крстић

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/12/blog-post.html?m=1
„Људи, које за свој народ везује љубав испред свега другога, на против, готови су на лично жртвовање ради спаса сопственог народа. Ти људи посматрају и свој народ и друге народе отвореним очима, и труде се непрестано да своме народу помогну. Тим људима је барометар, не други народ, него свој сопствени и то његов успех и напредак. Зато овим људима живот није испуњен пакошћу и мржњом, као оним првима, или хвалисањем и површношћу као овим другима, већ пожртвовањем и самопрегором, сталном бригом за свој народ и његову судбину. То су брижници а не хвалисавци или пакосници.
Али тек они су родољуби.”


Милосав Васиљевић

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/12/blog-post_12.html?m=0
„Тражимо да се државни организам преуреди и то онако како га је живот већ уредио.
А живот је створио разне сталеже с разним задацима и разним друштвеним функцијама за опште потребе целог народа. Зато тражимо да се организују сталежи и да држава постане задружно сталешка.
Али да бисмо обезбедили да народне послове заиста уређује најпозванији и најодабранији, с најбољим моралним својствима, тражимо да се уреде и кандидације за изборе. Није обезбеђење народа, ако маса букача, плаћених или напијених, ако неорганизована руља, кандидује банкара, да брани интерес својих дужника. Зато тражимо да кандидације врше организована сталешка удружења, која ће најбоље моћи одабрати најспособније и најспремније за одбрану како сталешких тако и општенародних и општедржавних интереса.
Веле да то није демократски. И није у смислу како то схватају либерални капитализам и њихови ватрени браниоци. Бране они либералну демократију као највећу светињу, јер она им је најбоља слушкиња.”


Димитрије В. Љотић

Цео чланак
„Главни и основни темељ идеологије Збора била је хришћанска вера, те су Љотић и његови збораши настојали да сва питања друштва и политике сагледају са хришћанског становишта. То можемо видети и на основу речи Димитрија Љотића: „Изван Христа нема спасења” и „Изван Христа нема другог пута народу србском”. Збор је својом мишљу и делима увео потпуно нов правац у политички живот Краљевине Југославије – хришћанску политику. Збораши своју веру нису показивали само речима, већ и делима, и због тога су од самог почетка задобијали велику подршку од стране бројних еминентних србских православних свештеника, монаха или теолога (нпр. потоњи протојереј Димитрије Најдановић, био је један од најистакнутијих зборашких првака). Својеврсну подршку, и то врло снажну, Збор је имао од стране Светог владике Николаја и његовог православног Богомољачког покрета (старешинство, као и чланство Збора и православног Богомољачког покрета се у великој мери и поклапало).”

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/01/90.html?m=0
„У охристовљеном народном генију Светога Саве успео се србски народ до престола Христовог и тако се у Христу упрестолио. Тим упрестољењем србска народна душа, иначе пуна паганске сировине, постала је нација са свим ознакама једне велике нације. Ова нација узвратила је богодар својим скромним уздарјем: србском религиозном културом у свим областима стваралаштва. Ништа мањим, ако не већим, од свих осталих православних националних култура. Тако је и тиме србски народ са осталим православним народима уткан у православну саборност и васељеност. Тако је постао и сам народ – црква и као таква, саћелијник Цркве као мистичког Тела Христовог.”

протојереј Димитрије Најдановић
„Пресудна борба тек долази. Ко издржи и последњи минут до дванаест – спасен је. Србин је научио бар то да се бори, да гине, да васкрсава. Петстолетна његова борба највећи је сведок за то.”

ђенерал Милан Недић
Корупција се не може сузбити економским мерама јер она није економски, већ морални проблем. Корупцији нису подложни само сиромашни људи који жртвују свој интегритет ради материјалне добити. Србска реч за корупцију је поквареност. Поквареност долази од погрешног формирања човека. Онај који је научио да су новац и моћ највеће вредности, без обзира колико их има, никада неће задовољити свој апетит за још моћи и још новца. Колико год држава да плати поквареног судију, лекара, учитеља, полицајца, политичара, он ће и даље продавати свој интегритет и народни интерес за још више новца и моћи. Тек када подигнемо Новог Човека, образованог на светосавским вредностима, чија савест нема цену, који је биће заједнице, који надраста биологију и презире социјални дарвинизам, сузбићемо корупцију и ојачати институције. Када оснажимо породицу из које ће да излазе људи са кичмом, тада ће престати да се урушавају инститиције због чије трулежи се данас руше надстрешнице, трује вода на Дрини и бетонира црница у Банату.

https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/02/blog-post_10.html?m=1
У данашњем друштву се чак и код великог броја верника узима здраво за готово раздвојеност религијског и световног живота. Вера је постала „приватна ствар појединца“, а свет је изгубио дозу чаробности која се у антици и средњем веку подразумевала у свакодневном животу. Корени православне монархије и данас се напајају животним соковима сакралности јавних служби. Бог је тај који призива на службу монаха, свештеника, војника, цара. Бог је тај који човека призива на подвиг брака, на подвиг родитељства или на подвиг благочестивог живота у сред трулог и корумпираног друштва. Из таквог друштва, где су људи имали свест о учешћу анђела и демона у њиховом животу, као што данас имају свест о учешћу вештачке интелигенције, маркетнишких кукија или саобраћајне полиције, израстао је систем у коме монарх своју личну одговорност за благостање својих држављана износи и пред Бога и пред народ. Православна монархија данас живи тамо где се свештеник боји прво Бога па Епископа, где возач стрепи најпре за живот својих суграђана па тек онда за саобраћајну патролу, а политичар се више плаши губитка образа него избора.

Ту се огледа разлика између православне монархије и партијске демократије. Све што су Немањићи градили, саградили су из бриге за поверени им народ и све то до данас стоји и функционише. То што стоји већ хиљаду година је доказ да су своје имање уложили у наше благостање. Ни једна немањићка надстрешница никада није пала, ниједна купола се није урушила због фушерских послова, корупције, „крадуцкања“ или јефтиних материјала. Још су се и Агарјани, Латини и комунисти нарадили рушећи и разграђујући што су Немањићи сазидали. А то што немањићке институције и даље функционишу и благодатно дејствују, то је доказ да је Бог прихватио њихову жртву. Јер Немањићи нису зидали само у предизборној кампањи. Нису зидали ни себи ни партији већ у Завет Богу, Отачаству и Роду.

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/02/blog-post_26.html?m=1
2025/02/28 16:43:46
Back to Top
HTML Embed Code: