Созерцање ☦︎

Сарадња комуниста и усташа: Заједнички циљ рушења Краљевине Југославије

Комунисти су са усташама најмање две деценије пре почетка Другог светског рата имали веома блиску сарадњу. Она се заснивала на заједничком циљу а то је био рушење Краљевине Југославије. И усташе и комунисти су сматрали да је великосрпска буржоазија поробила друге народе и ускратила им државну самосталност.

На пример, након неуспешног Велебитског устанка 1932. године, Комунистичка партија Југославије је подржала ту оружану акцију усташа. У партијском листу „Пролетер” истакнуто је да Комунистичка партија Југославије „поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну”.

Након 3 године, дакле 1935. потписан је споразум између усташа и комуниста „О уништењу српства“, односно споразум о заједничком раду на уништењу Краљевине Југославије, Православља и Српства.

У новембру 1932. године, у тексту објављеном у званичном гласилу Комунистичке партије Југославије, секретар ЦК КПЈ Милан Горкић је критиковао комунистичке вође из Далмације јер се нису придружиле усташама током Велебитског устанка.

Током устанка који је пропао јер су се устаници разишли кућама, жандари су код села Јадовна убили припадника усташког покрета Степана Девчића. У знак освете усташе су по доласку на власт управо на том месту формирали концентрациони логор Јадовно.

За 132 дана постојања, од 11. априла до 21. августа 1941. године тамо су на најсуровије начине ликвидиране 40.123 особе. Јадовно представља само увод у оно шта ће се десити у Јасеновцу, најозлоглашенијем усташком логору у коме су на најсвирепије начине убијани Срби.

Да се вратимо на сарадњу комуниста и усташа. Већина учесника Велебитског устанка побегла је у Задар, који је био у саставу Италије. Ипак, неки од устаника су ухапшени и осуђени на вишегодишњу робију. То је био случај са једним од помоћника Андрије Артуковића, Јурајем–Јуцом Рукавином.

Он је осуђен на смртну казну, која је преиначена у казну доживотне робије. Током тамновања у Лепоглави Рукавина се упознао са истакнутим комунистом, Милованом Ђиласом. То познанство је касније омогућило одређене контакте током рата, а Рукавини је жалбу за помиловање саставио професор Сима Марковић, један од првих секретара КПЈ.

☦️【Созерцање】- Запратите

www.group-telegram.com/sg/sozercanje.com/149

32.0K viewsedited  Sep 14 at 10:21

Сарадња комуниста и усташа: Заједнички циљ рушења Краљевине Југославије

Комунисти су са усташама најмање две деценије пре почетка Другог светског рата имали веома блиску сарадњу. Она се заснивала на заједничком циљу а то је био рушење Краљевине Југославије. И усташе и комунисти су сматрали да је великосрпска буржоазија поробила друге народе и ускратила им државну самосталност.

На пример, након неуспешног Велебитског устанка 1932. године, Комунистичка партија Југославије је подржала ту оружану акцију усташа. У партијском листу „Пролетер” истакнуто је да Комунистичка партија Југославије „поздравља усташки покрет личких и далматинских сељака и ставља се потпуно на њихову страну”.

Након 3 године, дакле 1935. потписан је споразум између усташа и комуниста „О уништењу српства“, односно споразум о заједничком раду на уништењу Краљевине Југославије, Православља и Српства.

У новембру 1932. године, у тексту објављеном у званичном гласилу Комунистичке партије Југославије, секретар ЦК КПЈ Милан Горкић је критиковао комунистичке вође из Далмације јер се нису придружиле усташама током Велебитског устанка.

Током устанка који је пропао јер су се устаници разишли кућама, жандари су код села Јадовна убили припадника усташког покрета Степана Девчића. У знак освете усташе су по доласку на власт управо на том месту формирали концентрациони логор Јадовно.

За 132 дана постојања, од 11. априла до 21. августа 1941. године тамо су на најсуровије начине ликвидиране 40.123 особе. Јадовно представља само увод у оно шта ће се десити у Јасеновцу, најозлоглашенијем усташком логору у коме су на најсвирепије начине убијани Срби.

Да се вратимо на сарадњу комуниста и усташа. Већина учесника Велебитског устанка побегла је у Задар, који је био у саставу Италије. Ипак, неки од устаника су ухапшени и осуђени на вишегодишњу робију. То је био случај са једним од помоћника Андрије Артуковића, Јурајем–Јуцом Рукавином.

Он је осуђен на смртну казну, која је преиначена у казну доживотне робије. Током тамновања у Лепоглави Рукавина се упознао са истакнутим комунистом, Милованом Ђиласом. То познанство је касније омогућило одређене контакте током рата, а Рукавини је жалбу за помиловање саставио професор Сима Марковић, један од првих секретара КПЈ.

☦️【Созерцање】- Запратите

BY Созерцање ☦︎