Зборашка мисао

У данашњем друштву се чак и код великог броја верника узима здраво за готово раздвојеност религијског и световног живота. Вера је постала „приватна ствар појединца“, а свет је изгубио дозу чаробности која се у антици и средњем веку подразумевала у свакодневном животу. Корени православне монархије и данас се напајају животним соковима сакралности јавних служби. Бог је тај који призива на службу монаха, свештеника, војника, цара. Бог је тај који човека призива на подвиг брака, на подвиг родитељства или на подвиг благочестивог живота у сред трулог и корумпираног друштва. Из таквог друштва, где су људи имали свест о учешћу анђела и демона у њиховом животу, као што данас имају свест о учешћу вештачке интелигенције, маркетнишких кукија или саобраћајне полиције, израстао је систем у коме монарх своју личну одговорност за благостање својих држављана износи и пред Бога и пред народ. Православна монархија данас живи тамо где се свештеник боји прво Бога па Епископа, где возач стрепи најпре за живот својих суграђана па тек онда за саобраћајну патролу, а политичар се више плаши губитка образа него избора.

Ту се огледа разлика између православне монархије и партијске демократије. Све што су Немањићи градили, саградили су из бриге за поверени им народ и све то до данас стоји и функционише. То што стоји већ хиљаду година је доказ да су своје имање уложили у наше благостање. Ни једна немањићка надстрешница никада није пала, ниједна купола се није урушила због фушерских послова, корупције, „крадуцкања“ или јефтиних материјала. Још су се и Агарјани, Латини и комунисти нарадили рушећи и разграђујући што су Немањићи сазидали. А то што немањићке институције и даље функционишу и благодатно дејствују, то је доказ да је Бог прихватио њихову жртву. Јер Немањићи нису зидали само у предизборној кампањи. Нису зидали ни себи ни партији већ у Завет Богу, Отачаству и Роду.

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/02/blog-post_26.html?m=1

Blogspot

НЕМАЊИЋА БЛАГО И ЗАДУЖБИНА

  Кроз историју је било много значајних владарских династија које су свету оставиле велику заоставштину, свомe потомству силно благо, народу...

www.group-telegram.com/sg/zboraska_misao.com/423

628 viewsFeb 26 at 19:21

У данашњем друштву се чак и код великог броја верника узима здраво за готово раздвојеност религијског и световног живота. Вера је постала „приватна ствар појединца“, а свет је изгубио дозу чаробности која се у антици и средњем веку подразумевала у свакодневном животу. Корени православне монархије и данас се напајају животним соковима сакралности јавних служби. Бог је тај који призива на службу монаха, свештеника, војника, цара. Бог је тај који човека призива на подвиг брака, на подвиг родитељства или на подвиг благочестивог живота у сред трулог и корумпираног друштва. Из таквог друштва, где су људи имали свест о учешћу анђела и демона у њиховом животу, као што данас имају свест о учешћу вештачке интелигенције, маркетнишких кукија или саобраћајне полиције, израстао је систем у коме монарх своју личну одговорност за благостање својих држављана износи и пред Бога и пред народ. Православна монархија данас живи тамо где се свештеник боји прво Бога па Епископа, где возач стрепи најпре за живот својих суграђана па тек онда за саобраћајну патролу, а политичар се више плаши губитка образа него избора.

Ту се огледа разлика између православне монархије и партијске демократије. Све што су Немањићи градили, саградили су из бриге за поверени им народ и све то до данас стоји и функционише. То што стоји већ хиљаду година је доказ да су своје имање уложили у наше благостање. Ни једна немањићка надстрешница никада није пала, ниједна купола се није урушила због фушерских послова, корупције, „крадуцкања“ или јефтиних материјала. Још су се и Агарјани, Латини и комунисти нарадили рушећи и разграђујући што су Немањићи сазидали. А то што немањићке институције и даље функционишу и благодатно дејствују, то је доказ да је Бог прихватио њихову жртву. Јер Немањићи нису зидали само у предизборној кампањи. Нису зидали ни себи ни партији већ у Завет Богу, Отачаству и Роду.

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2025/02/blog-post_26.html?m=1

BY Зборашка мисао