Telegram Group & Telegram Channel
Пустити песму испод објаве док читате.

Бели зумбул

Док је из једне разрушене цвећаре, у Улици Риге од Фере на Дорћолу, сакупљао разбацане беле зумбуле, у јеку бомбардовања Београда са речних монитора од стране аустроугарске војске, септембра 1915. године, његови верни војници су га само немо и у благом чуду посматрали!

Затим је, тадашњи потпоручник, Ђорђе Себастијан Рош (1896-1977) из склепаног букета извадио цвет по цвет, те сваком војнику редом, заденуо у капу.

- Кад гинемо, да гинемо закићени! За мном јунаци!

Његово искуство из Другог балканског рата, затим херојско војевање на Церу 1914, где је први пут био рањен у руку, као и храброст, одлучност и лидерство које је наследио од оца Себастијана, чувеног инжењера, предузетника и добротвора који се крајем 19. века настанио са породицом у Београду, довело га је на прву линију одбране Београда, тик иза легендарног мајора Гавриловића чије је чувене речи пред јуриш и записао:

„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част отаџбине и Београда. Ви немате шта да се бринете за своје животе који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!"

У тој крвавој борби, када је више хиљада наших војника и грађана изгубило живот, Ђорђе Рош је тешко рањен у врат, и само захваљујући несвакидашњој храбрости Јелене Милутиновић, глумице Народног позоришта, која га је уз помоћ неколико комшија, однела у америчку болницу, остаје жив, али сада као заробљеник. Пребачен је у логор Егер у Чешкој одакле два пута покушава бекство, а затим глуми „шенутост", те лекарска комисија потписује за њега размену, а Црвени крст га, 1917, спроводи у Швајцарску одакле убрзо стиже на Солунски фронт и постаје извиђач, а касније и пилот!

Између два светска рата био је врло успешан и цењен привредник у Београду. Подржао је оснивање Краљевског клуба „Наша крила", здушно помагао домаћу авио компанију „Аеропут", а уочи Другог светског рата обновио је манастир Грачаницу и саградио конаке, а током рата и манастир Жичу.

Нова власт му све одузима, те се са породицом сели у Швајцарску, затим у Аргентину и најзад 1960. у Немачку где сазнаје да је манастир Хиландар у врло тешком стању. Истог тренутка са принцом Томиславом Карађорђевићем оснива Комитет за обнову Хиладара након чега креће у акцију сакупљања помоћи. Како би био што ближе нашој светињи, од 1966. са супругом живи у шатору у Уранополису, малом рибарском месту поред Свете Горе. Сакупљени новац је улагао у обнову Хиландара и изградњу библиотеке.

Једнога дана током пролећа 1977, пловећи

на малом чамцу према пристаништу за Хиландар, што је често чинио, осетио је бол у грудима и у тренутку пристајања на обалу Свете Горе, пао је лицем ка манастиру. Умро је као што је и желео.

На иницијативу старешине Хиландара Митрофана, гувернер Свете Горе проф. Цимис, издао је јединствену дозволу да се Ђорђе Рош сахрани у манастирској порти, те је он тако постао једини човек који за живота није носио монашку ризу, а који почива на светом тлу Хиландара.

☦️【Созерцање】- Запратите



group-telegram.com/sozercanje/131
Create:
Last Update:

Пустити песму испод објаве док читате.

Бели зумбул

Док је из једне разрушене цвећаре, у Улици Риге од Фере на Дорћолу, сакупљао разбацане беле зумбуле, у јеку бомбардовања Београда са речних монитора од стране аустроугарске војске, септембра 1915. године, његови верни војници су га само немо и у благом чуду посматрали!

Затим је, тадашњи потпоручник, Ђорђе Себастијан Рош (1896-1977) из склепаног букета извадио цвет по цвет, те сваком војнику редом, заденуо у капу.

- Кад гинемо, да гинемо закићени! За мном јунаци!

Његово искуство из Другог балканског рата, затим херојско војевање на Церу 1914, где је први пут био рањен у руку, као и храброст, одлучност и лидерство које је наследио од оца Себастијана, чувеног инжењера, предузетника и добротвора који се крајем 19. века настанио са породицом у Београду, довело га је на прву линију одбране Београда, тик иза легендарног мајора Гавриловића чије је чувене речи пред јуриш и записао:

„Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част отаџбине и Београда. Ви немате шта да се бринете за своје животе који више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!"

У тој крвавој борби, када је више хиљада наших војника и грађана изгубило живот, Ђорђе Рош је тешко рањен у врат, и само захваљујући несвакидашњој храбрости Јелене Милутиновић, глумице Народног позоришта, која га је уз помоћ неколико комшија, однела у америчку болницу, остаје жив, али сада као заробљеник. Пребачен је у логор Егер у Чешкој одакле два пута покушава бекство, а затим глуми „шенутост", те лекарска комисија потписује за њега размену, а Црвени крст га, 1917, спроводи у Швајцарску одакле убрзо стиже на Солунски фронт и постаје извиђач, а касније и пилот!

Између два светска рата био је врло успешан и цењен привредник у Београду. Подржао је оснивање Краљевског клуба „Наша крила", здушно помагао домаћу авио компанију „Аеропут", а уочи Другог светског рата обновио је манастир Грачаницу и саградио конаке, а током рата и манастир Жичу.

Нова власт му све одузима, те се са породицом сели у Швајцарску, затим у Аргентину и најзад 1960. у Немачку где сазнаје да је манастир Хиландар у врло тешком стању. Истог тренутка са принцом Томиславом Карађорђевићем оснива Комитет за обнову Хиладара након чега креће у акцију сакупљања помоћи. Како би био што ближе нашој светињи, од 1966. са супругом живи у шатору у Уранополису, малом рибарском месту поред Свете Горе. Сакупљени новац је улагао у обнову Хиландара и изградњу библиотеке.

Једнога дана током пролећа 1977, пловећи

на малом чамцу према пристаништу за Хиландар, што је често чинио, осетио је бол у грудима и у тренутку пристајања на обалу Свете Горе, пао је лицем ка манастиру. Умро је као што је и желео.

На иницијативу старешине Хиландара Митрофана, гувернер Свете Горе проф. Цимис, издао је јединствену дозволу да се Ђорђе Рош сахрани у манастирској порти, те је он тако постао једини човек који за живота није носио монашку ризу, а који почива на светом тлу Хиландара.

☦️【Созерцање】- Запратите

BY Созерцање ☦︎




Share with your friend now:
group-telegram.com/sozercanje/131

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

The Security Service of Ukraine said in a tweet that it was able to effectively target Russian convoys near Kyiv because of messages sent to an official Telegram bot account called "STOP Russian War." "This time we received the coordinates of enemy vehicles marked 'V' in Kyiv region," it added. Perpetrators of such fraud use various marketing techniques to attract subscribers on their social media channels. "The argument from Telegram is, 'You should trust us because we tell you that we're trustworthy,'" Maréchal said. "It's really in the eye of the beholder whether that's something you want to buy into." At its heart, Telegram is little more than a messaging app like WhatsApp or Signal. But it also offers open channels that enable a single user, or a group of users, to communicate with large numbers in a method similar to a Twitter account. This has proven to be both a blessing and a curse for Telegram and its users, since these channels can be used for both good and ill. Right now, as Wired reports, the app is a key way for Ukrainians to receive updates from the government during the invasion.
from us


Telegram Созерцање ☦︎
FROM American