group-telegram.com/srpskiglasnik/14533
Last Update:
На Пељешцу данас имамо остатке чак 10 српских манастира: Светог Архангела Михаила, Светог Николе, Светог Јована Крститеља, Свете Марије Магдалене,т Пресвете Богородице у Лужинама, Светог Мартина, Светог Георгија, Светих Козме и Дамјана, Светог Стефана и Светог Сергија или Срђа.
Главна тј. катедрална православна црква у Стону је била црква Свете Марије Магдалене на врху брда Горице, која је била највећих димензија од свих стонских цркви.
На Пељешцу тј. у утврђеном граду Стону, Срби су чак једно време у доба Војислављевића имали своју престоницу.
Када је 1219. године Свети Сава основао Епархију хумску или данашњу Епархију захумско-херцеговачку у оквиру СПЦ, он је за њено седиште изабрао манастир Пресвете Богородице Стонске.
Данас се на том месту старог седишта епархије захумско-херцеговачке, у близини старог града Стона на полуострву Пељешац у лужинском пољу налази рушевина римокатоличког храма "Госпе од Лужина", ког су Римокатолици претворили у римокатоличку цркву.
Стари град Стон налазио се на брду Горици где је било изобиље свеже воде, велики број млинова, обиље плодне земље и производња маслина и соли и због тога су ту често боравили српски владари из династије Војислављевића и њихових рођака Немањића.
У периоду владавине кнеза, протоспатара и првог српског краља Михаила Војислављевића (1046-1081) подигнута је, као дело ране романике, црквица Светог Архангела Михаила са његовим ктиторским портретом која и данас постоји.
Из Стона је српским Захумљем управљао и рођени брат Стефана Немање кнез Мирослав, све док брат Светог Саве краљ Стефан Првовенчани (1196–1227) није преузео директну управу над хумском земљом.
Из историјских извора знамо за повељу Стефана Првовенчаног из 1220. којом је потврдио оснивање хумске епархије и касније повеље краља Стефана Уроша I (1241–1276) којом је давао још веће привилегије манастиру Богородице Стонске и хумској епархији придодајући јој нове поседе махом у Полимљу.
Девет српских епископа је столовало у манастиру Богородице Стонске на Пељешцу: Иларије, Методије, Теодосије, Никола, Сава, Јевстратије, Јован, Данило и Стефан.
Све до краја 14. века на подручју Пељешца и Стона нема ниједног римокатолика.
На жалост, преокупљен придобијањемј нових територија у Грчкој, српски цар Душан је 22. јануара 1333. године продао Дубровчанима српско приморје од острва Посредњице на ушћу Неретве, преко Стона, са Пељешцом све до зидина Дубровника, уз обавезу да Дубровчани на рачун "стонског дохотка" исплаћују 500 перпера годишње, плус једнократне уплате од 8000 перпера, док су се Дубровчани такође обавезали да ће дозволити верску слободу православном становништву добијених територија.
Римокатолици Дубровчани су грубо прекршили одредбу давања верске слободе православном становништву.
Од тада следи период незапамћеног римокатоличког прозелитизма, тако да данас на Пељешцу практично нема ни трага од Православља, а сви Православни храмови и манастири су запустели или постали римокатолички.