Разлика између овог рата и претходна два која су њему претходила, као и свих других крвавих ратова који су једни од најбитнијих аспеката људске историје јесте у томе што се данашњи рат који увелико тече, води са свим доступним технологијама што за последицу има губитак границе између стања рата и мира која је до недавно постојала.
Више се рат не базира на наглим војним упадима на територију непријатељске земље, већ је примат преузела стратегија успореног дављења читаве нације методом који је свима нама познат под називом "метод скуване жабе", са циљем поробљавања нације, што за последицу може имати њен нестанак.
Услед ових промена, у веку у којем ми живимо мораће доћи до промене правила којима се одређује да ли је нека земља у ратном стању или није, јер данас окупациона сила уопште не мора да има тенкове на улицама окупиране земље, управо зато што се рат више не води само војним средствима.
Још су током прошлог века бистри умови попут Ериха Лудендорфа као и Стефана Посонија, дотакли теме ланаца снабдевања и ратне економије као аспеката тоталног рата (разлог зашто је Немачка изгубила први светски рат иако је месец дана пре капитулације 11. новембра 1918 била на 30 километара од Париза). Њихова улога јесте да у току рата обезбеде све оно што је потребно како цивилном тако и војном сектору, како би омогућили неометано функционисање војника и цивилних лица. У основним једначинама се користе елементи попут популационе моћи и количине ресурса који ће показати које су могућности једне земље да води своје ратове, јер се управо у томе крије кључ који ће отворити врата иза којих ће се наћи одговор на то ко ће бити коначни победник неког конфликта, примарно се ресурси посматрају, а тек на другом месту се у тој калкулацији налази територија.
Разлика између овог рата и претходна два која су њему претходила, као и свих других крвавих ратова који су једни од најбитнијих аспеката људске историје јесте у томе што се данашњи рат који увелико тече, води са свим доступним технологијама што за последицу има губитак границе између стања рата и мира која је до недавно постојала.
Више се рат не базира на наглим војним упадима на територију непријатељске земље, већ је примат преузела стратегија успореног дављења читаве нације методом који је свима нама познат под називом "метод скуване жабе", са циљем поробљавања нације, што за последицу може имати њен нестанак.
Услед ових промена, у веку у којем ми живимо мораће доћи до промене правила којима се одређује да ли је нека земља у ратном стању или није, јер данас окупациона сила уопште не мора да има тенкове на улицама окупиране земље, управо зато што се рат више не води само војним средствима.
Још су током прошлог века бистри умови попут Ериха Лудендорфа као и Стефана Посонија, дотакли теме ланаца снабдевања и ратне економије као аспеката тоталног рата (разлог зашто је Немачка изгубила први светски рат иако је месец дана пре капитулације 11. новембра 1918 била на 30 километара од Париза). Њихова улога јесте да у току рата обезбеде све оно што је потребно како цивилном тако и војном сектору, како би омогућили неометано функционисање војника и цивилних лица. У основним једначинама се користе елементи попут популационе моћи и количине ресурса који ће показати које су могућности једне земље да води своје ратове, јер се управо у томе крије кључ који ће отворити врата иза којих ће се наћи одговор на то ко ће бити коначни победник неког конфликта, примарно се ресурси посматрају, а тек на другом месту се у тој калкулацији налази територија.
BY Другови из народне службе
Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260
Telegram has gained a reputation as the “secure” communications app in the post-Soviet states, but whenever you make choices about your digital security, it’s important to start by asking yourself, “What exactly am I securing? And who am I securing it from?” These questions should inform your decisions about whether you are using the right tool or platform for your digital security needs. Telegram is certainly not the most secure messaging app on the market right now. Its security model requires users to place a great deal of trust in Telegram’s ability to protect user data. For some users, this may be good enough for now. For others, it may be wiser to move to a different platform for certain kinds of high-risk communications. In a message on his Telegram channel recently recounting the episode, Durov wrote: "I lost my company and my home, but would do it again – without hesitation." On February 27th, Durov posted that Channels were becoming a source of unverified information and that the company lacks the ability to check on their veracity. He urged users to be mistrustful of the things shared on Channels, and initially threatened to block the feature in the countries involved for the length of the war, saying that he didn’t want Telegram to be used to aggravate conflict or incite ethnic hatred. He did, however, walk back this plan when it became clear that they had also become a vital communications tool for Ukrainian officials and citizens to help coordinate their resistance and evacuations. Recently, Durav wrote on his Telegram channel that users' right to privacy, in light of the war in Ukraine, is "sacred, now more than ever." Oh no. There’s a certain degree of myth-making around what exactly went on, so take everything that follows lightly. Telegram was originally launched as a side project by the Durov brothers, with Nikolai handling the coding and Pavel as CEO, while both were at VK.
from us