Рог Слободе - Борба против империје

🇷🇸Куда с Титом и шта са Дражом: Како до националног помирења у Србији?

Део 3/3

Могу ли и једни и други?

Екстремно леве организације, које нису само НВО НАТО оријентације, већ их има и у политичком естаблишменту, оштро су супротстављене било каквој идеји да се у Београду, па и у другим местима у Србији подижу било какви меморијали везани за Михаиловића па и за Равногорски покрет.

У јавности се створила погрешна свест да имамо два покрета који су једнако заступљени у култури сећања, иако није тако. Партизанских филмова има око 600, а филмова са проравногорском тематиком постоје један или два. И кад причамо о улицама у Београду, само једна носи име личности везане за Равногорски покрет, а на стотине улица имена личности из НОБ-а. По истраживањима, 80 одсто улица из унутрашњости носи назив по партизанима и комунистима, а само 20 одсто улица именовано је по личностима из читаве наше историје пре 1943.

Што се Броза тиче, најбоље би било постићи компромисно решење - да његов музеј остане, али да престане да буде његова апологија, већ да буде место на коме ће се видети и негативне ствари, односно једна реалнија слика и њега и епохе.

Иницијативу за споменик за Михаиловића подржавам, јер је он консензусом свих историчара који се баве периодом 1941. до 1945, вођа антифашистичког покрета. Он је одлуком највиших судских органа рехабилитован, а његов покрет је 2004. године одлуком Народне Скупштине изједначен са партизанским. Наука, али и судска и законодавна власт су дакле сагласне око Михаиловићеве улоге у Другом светском рату.

Идеју око подизања обележја генералу Дражи посматрам као питање које треба да буде сабирајуће за све људе који данас негују српство и сматрам да би иза таквог пројекта требало да стане и држава, односно да и извршна власт јасно искаже став који су показале наука, суд и Народна Скупштина.

Јединство је у Русији постигнуто годинама после револуције, а зенит реализације руске политике помирења датира с почетка двехиљадитих година и ту се види позитивна улога државе у развијању позитивног и историјски тачног наратива с једне стране, а с друге стране и у изналажењу заједничких тачака и за 'црвене' и за 'беле' после година спровођења такве политике. Ми, међутим, још нисмо 90 година удаљени од тих догађаја, тако да нам треба још десетак година како бисмо се довољно од тога удаљили и како би клима за постизање помирења била повољнија.

Наиме, већ постоје догађаји из периода Другог светског рата, око којих постоји консензус и једне и друге стране и који би могли да буду увод у помирење - један од њих је и Бесмртни пук који је, питање које и присталице Равногорског и Партизанског покрета доживљавају као обједињујуће, па на маршу учествују потомци и комунистичког и монархистичког покрета.

www.group-telegram.com/tw/rogslobode.com/155

1.3K viewsSep 23 at 07:34

🇷🇸Куда с Титом и шта са Дражом: Како до националног помирења у Србији?

Део 3/3

Могу ли и једни и други?

Екстремно леве организације, које нису само НВО НАТО оријентације, већ их има и у политичком естаблишменту, оштро су супротстављене било каквој идеји да се у Београду, па и у другим местима у Србији подижу било какви меморијали везани за Михаиловића па и за Равногорски покрет.

У јавности се створила погрешна свест да имамо два покрета који су једнако заступљени у култури сећања, иако није тако. Партизанских филмова има око 600, а филмова са проравногорском тематиком постоје један или два. И кад причамо о улицама у Београду, само једна носи име личности везане за Равногорски покрет, а на стотине улица имена личности из НОБ-а. По истраживањима, 80 одсто улица из унутрашњости носи назив по партизанима и комунистима, а само 20 одсто улица именовано је по личностима из читаве наше историје пре 1943.

Што се Броза тиче, најбоље би било постићи компромисно решење - да његов музеј остане, али да престане да буде његова апологија, већ да буде место на коме ће се видети и негативне ствари, односно једна реалнија слика и њега и епохе.

Иницијативу за споменик за Михаиловића подржавам, јер је он консензусом свих историчара који се баве периодом 1941. до 1945, вођа антифашистичког покрета. Он је одлуком највиших судских органа рехабилитован, а његов покрет је 2004. године одлуком Народне Скупштине изједначен са партизанским. Наука, али и судска и законодавна власт су дакле сагласне око Михаиловићеве улоге у Другом светском рату.

Идеју око подизања обележја генералу Дражи посматрам као питање које треба да буде сабирајуће за све људе који данас негују српство и сматрам да би иза таквог пројекта требало да стане и држава, односно да и извршна власт јасно искаже став који су показале наука, суд и Народна Скупштина.

Јединство је у Русији постигнуто годинама после револуције, а зенит реализације руске политике помирења датира с почетка двехиљадитих година и ту се види позитивна улога државе у развијању позитивног и историјски тачног наратива с једне стране, а с друге стране и у изналажењу заједничких тачака и за 'црвене' и за 'беле' после година спровођења такве политике. Ми, међутим, још нисмо 90 година удаљени од тих догађаја, тако да нам треба још десетак година како бисмо се довољно од тога удаљили и како би клима за постизање помирења била повољнија.

Наиме, већ постоје догађаји из периода Другог светског рата, око којих постоји консензус и једне и друге стране и који би могли да буду увод у помирење - један од њих је и Бесмртни пук који је, питање које и присталице Равногорског и Партизанског покрета доживљавају као обједињујуће, па на маршу учествују потомци и комунистичког и монархистичког покрета.

BY Рог Слободе - Борба против империје