На слици видите породицу Момчила Ђујића, његову супругу Зорку и децу, сина Синишу и близанце сина Радомира и ћерку Радојку.
(🎞фотографија снимљена крајем тридесетих година 20. века)

– Да није било овог човека са слике, српска страдања на територији НДХ била би далеко, далеко већа...

– Вихор Другог светског рата и геноцид над Српским народом претворили су овог свештеника у четничког војводу, који за заштиту свог народа и својих парохијана оставља мантију и епитрахиљ, за сва времена, узима пушку и штити свој народ од сигурне смрти у хрватским логорима или јамама намењеним за православне Србе.

– И заиста, за сва времена ће остати упамћено да тамо где је војвода Момчило Ђујић ратовао и организовао војску, српски народ је ту остао и избегао хрватске покоље, јаме, логоре за децу, мучења и клања.

„Скинуо сам мантију, узео митраљез, јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу кољу усташки кољачи”.

Војвода Момчило Ђујић (1907-1999)

СрбијаРусија