Telegram Group & Telegram Channel
ЦӔМӔН ДЗУРДТОНЦӔ ГАНДЗАЙ АМӔТТАГ ФӔУУО, ЗӔГЪГӔ?
Нӕ адӕми аци ӕлгъист байзадӕй ӕцӕг историон цаути фӕдбӕл. Астӕуккаг ӕности Кавкази адӕми хӕццӕ хуӕстӕнцӕ хорскӕсӕйнаг шахиншахтӕ, султантё, пашатӕ ӕма визиртӕ. Етӕ бафеппайдтонцӕ Кавкази адӕмти ӕнӕбасӕтгӕ хъаурӕ ӕма бӕгъатӕрдзийнадӕ.
Цӕгат ӕма Хонсар Кавкази адӕмти фӕсевӕд тугъди будури знаги къохмӕ сӕхе ӕгасӕй нӕ лӕвардтонцӕ. Гъе, еци бӕгъатӕрдзийнадӕ ӕма тугъдон арӕхстдзийнадӕ сӕ зӕрдӕмӕ фӕццудӕй хорискӕсӕйнаг тухгӕнгутӕ. Уомӕ гӕсгӕ сӕ бафӕндӕ адтӕй сӕхецӕн хуарз ӕфсад исаразун кавказаг лӕхъуӕнтӕй. Фал кӕми иссирдтонцӕ ӕфсади мах 'рдигон, гурдзиаг, черкесаг ӕма иннӕ кавказаг адӕмти сувӕллӕнттӕй?
Еци рӕстӕги Гандза (нуртӕккӕ Кировобад Азербайджани) уӕди еугур Хорискӕсӕн бӕстити базари бунат адтӕй. Гандзамӕ алли бӕститӕй уӕйӕ кӕнунмӕ ластонцӕ аллихузи товартӕ ӕма цагъайрӕгти.
12-аг ӕноси Египети паддзахеуӕггӕнӕг династи Эйгоби Салахад-дин (Саладин) Гандзамӕ ӕрвиста устур караван аллихузи рӕсугъд ӕма хъазар дзаумаутӕ кавказаг лӕхъуӕнтӕ балхӕнуни туххӕй. Фал ӕригон биццеутӕ Гандзай базари нӕ разиндтӕй.
Египетаг сӕудегертӕ берӕ фӕрразелӕ-базелӕ кодтонцӕ Гандзай къумти, фал сӕ къохи ку неци бафтудӕй, уӕд бадзубанди кодтонцӕ Цӕгат кавказаг сӕудегерти хӕццӕ, цӕмӕй син ӕрбаласонцӕ 3 анземӕй 12 анзей уӕнгӕ берӕ биццеутӕ. Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ фиццаг бангъалдтонцӕ, гириз сӕбӕл кӕнунцӕ, зӕгъгӕ, уомӕн ӕма уӕди уӕнгӕ некӕд фӕууидтонцӕ сувӕллӕнттӕ уӕйгӕнгӕ.
Цӕмӕй сӕбӕл баууӕндонцӕ, уой туххӕй епипетаг сӕудегертӕ цӕгатӕгтӕй ракодтонцӕ берӕ лӕвӕрттӕ ӕма син загътонцӕ ами биццеутӕмӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсдзӕнцӕ, зӕгъгӕ.
Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ ӕрбацудӕнцӕ сӕ бӕстӕмӕ ӕма исаразтонцӕ сувӕллӕнтти давгути ӕма скъӕфгути къуӕрдтӕ.
Еци давгутӕ бӕхтӕбӕл голлӕгути хӕццӕ зилдӕнцӕ алли гъӕутӕбӕл ӕма давтонцӕ берӕ биццеутӕ, сӕ минкъийти – уӕрдунти ластонцӕ, сӕ гъомбӕлдӕрти ба фестӕгӕй тардтонцё Гандзамӕ.
Египети Султан Саладин еци сувӕллӕнтти ӕмбурд кодта еу рауӕнмӕ ӕма сӕ ахур кӕнун кодта тугъдон гъуддагутӕбӕл ӕма араббаг ӕвзагбӕл. Уотемӕй Египети Султан историй фиццагидӕр исаразта тугъдон гварди – мамлюктӕ, гъома, ӕнӕбарӕ адӕм.
Египети Султанмӕ гӕсгӕ кавказаг сувӕллӕнтти Гандзай ӕлхӕнун райдӕдтонцӕ Ирани, Турки ӕма иннӕ Хорискӕсӕни паддзахӕдтӕ дӕр. Етӕ ма биццеутӕй уӕлдай ӕлхӕдтонцӕ минкъий кизгуттӕ дӕр сӕ гаремтӕн.
Уотемӕй исахид ӕнцӕ сувӕллӕнтти давд ӕма скъӕфт ӕнӕгъӕнӕ Кавкази дӕр.
Гандзай базари ци сувӕллӕнтти уӕйӕ кодтонцӕ, етӕ бӕргӕ имистонцӕ сӕ райгурӕн бӕстӕ, фал си фӕстӕмӕ некебал раздахтӕй, уомӕн ӕма сӕ ластонцӕ хъӕбӕр идард бӕститӕмӕ. Хорискӕсӕни бӕстити берӕ адтӕй мамлюктӕ, гъома, Кавказӕй давд сувӕллӕнттӕ. Етӕ 13-аг ӕноси сӕхуӕдтӕ ниппурх кодтонцӕ Египети султани, байахӕстонцӕ ин ӕ бунат ӕма хецауеуӕг фӕккодтонцӕ сауӕнгӕ 19 ӕноси уӕнгӕ.
Еци заманти сувӕллон ци хӕдзарӕй фесӕфидӕ, етӕ дардтонцӕ сау ӕма сӕхе худтонцӕ ӕбуалгъи зианхӕссӕг хӕдзарӕ. Гъе, еци историон фудраконддзийнади туххӕй абони дӕр ма нӕ адӕми байзадӕй ӕлгъист: «Гандзай амӕттаг фӕууо».

АГЪНАТИ Ӕхсар.
Аци хабар райстон профессор И.П. Петрушевскийи лекцитӕй.



group-telegram.com/gdigoria/2008
Create:
Last Update:

ЦӔМӔН ДЗУРДТОНЦӔ ГАНДЗАЙ АМӔТТАГ ФӔУУО, ЗӔГЪГӔ?
Нӕ адӕми аци ӕлгъист байзадӕй ӕцӕг историон цаути фӕдбӕл. Астӕуккаг ӕности Кавкази адӕми хӕццӕ хуӕстӕнцӕ хорскӕсӕйнаг шахиншахтӕ, султантё, пашатӕ ӕма визиртӕ. Етӕ бафеппайдтонцӕ Кавкази адӕмти ӕнӕбасӕтгӕ хъаурӕ ӕма бӕгъатӕрдзийнадӕ.
Цӕгат ӕма Хонсар Кавкази адӕмти фӕсевӕд тугъди будури знаги къохмӕ сӕхе ӕгасӕй нӕ лӕвардтонцӕ. Гъе, еци бӕгъатӕрдзийнадӕ ӕма тугъдон арӕхстдзийнадӕ сӕ зӕрдӕмӕ фӕццудӕй хорискӕсӕйнаг тухгӕнгутӕ. Уомӕ гӕсгӕ сӕ бафӕндӕ адтӕй сӕхецӕн хуарз ӕфсад исаразун кавказаг лӕхъуӕнтӕй. Фал кӕми иссирдтонцӕ ӕфсади мах 'рдигон, гурдзиаг, черкесаг ӕма иннӕ кавказаг адӕмти сувӕллӕнттӕй?
Еци рӕстӕги Гандза (нуртӕккӕ Кировобад Азербайджани) уӕди еугур Хорискӕсӕн бӕстити базари бунат адтӕй. Гандзамӕ алли бӕститӕй уӕйӕ кӕнунмӕ ластонцӕ аллихузи товартӕ ӕма цагъайрӕгти.
12-аг ӕноси Египети паддзахеуӕггӕнӕг династи Эйгоби Салахад-дин (Саладин) Гандзамӕ ӕрвиста устур караван аллихузи рӕсугъд ӕма хъазар дзаумаутӕ кавказаг лӕхъуӕнтӕ балхӕнуни туххӕй. Фал ӕригон биццеутӕ Гандзай базари нӕ разиндтӕй.
Египетаг сӕудегертӕ берӕ фӕрразелӕ-базелӕ кодтонцӕ Гандзай къумти, фал сӕ къохи ку неци бафтудӕй, уӕд бадзубанди кодтонцӕ Цӕгат кавказаг сӕудегерти хӕццӕ, цӕмӕй син ӕрбаласонцӕ 3 анземӕй 12 анзей уӕнгӕ берӕ биццеутӕ. Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ фиццаг бангъалдтонцӕ, гириз сӕбӕл кӕнунцӕ, зӕгъгӕ, уомӕн ӕма уӕди уӕнгӕ некӕд фӕууидтонцӕ сувӕллӕнттӕ уӕйгӕнгӕ.
Цӕмӕй сӕбӕл баууӕндонцӕ, уой туххӕй епипетаг сӕудегертӕ цӕгатӕгтӕй ракодтонцӕ берӕ лӕвӕрттӕ ӕма син загътонцӕ ами биццеутӕмӕ ӕнгъӕлмӕ кӕсдзӕнцӕ, зӕгъгӕ.
Цӕгат кавказаг сӕудегертӕ ӕрбацудӕнцӕ сӕ бӕстӕмӕ ӕма исаразтонцӕ сувӕллӕнтти давгути ӕма скъӕфгути къуӕрдтӕ.
Еци давгутӕ бӕхтӕбӕл голлӕгути хӕццӕ зилдӕнцӕ алли гъӕутӕбӕл ӕма давтонцӕ берӕ биццеутӕ, сӕ минкъийти – уӕрдунти ластонцӕ, сӕ гъомбӕлдӕрти ба фестӕгӕй тардтонцё Гандзамӕ.
Египети Султан Саладин еци сувӕллӕнтти ӕмбурд кодта еу рауӕнмӕ ӕма сӕ ахур кӕнун кодта тугъдон гъуддагутӕбӕл ӕма араббаг ӕвзагбӕл. Уотемӕй Египети Султан историй фиццагидӕр исаразта тугъдон гварди – мамлюктӕ, гъома, ӕнӕбарӕ адӕм.
Египети Султанмӕ гӕсгӕ кавказаг сувӕллӕнтти Гандзай ӕлхӕнун райдӕдтонцӕ Ирани, Турки ӕма иннӕ Хорискӕсӕни паддзахӕдтӕ дӕр. Етӕ ма биццеутӕй уӕлдай ӕлхӕдтонцӕ минкъий кизгуттӕ дӕр сӕ гаремтӕн.
Уотемӕй исахид ӕнцӕ сувӕллӕнтти давд ӕма скъӕфт ӕнӕгъӕнӕ Кавкази дӕр.
Гандзай базари ци сувӕллӕнтти уӕйӕ кодтонцӕ, етӕ бӕргӕ имистонцӕ сӕ райгурӕн бӕстӕ, фал си фӕстӕмӕ некебал раздахтӕй, уомӕн ӕма сӕ ластонцӕ хъӕбӕр идард бӕститӕмӕ. Хорискӕсӕни бӕстити берӕ адтӕй мамлюктӕ, гъома, Кавказӕй давд сувӕллӕнттӕ. Етӕ 13-аг ӕноси сӕхуӕдтӕ ниппурх кодтонцӕ Египети султани, байахӕстонцӕ ин ӕ бунат ӕма хецауеуӕг фӕккодтонцӕ сауӕнгӕ 19 ӕноси уӕнгӕ.
Еци заманти сувӕллон ци хӕдзарӕй фесӕфидӕ, етӕ дардтонцӕ сау ӕма сӕхе худтонцӕ ӕбуалгъи зианхӕссӕг хӕдзарӕ. Гъе, еци историон фудраконддзийнади туххӕй абони дӕр ма нӕ адӕми байзадӕй ӕлгъист: «Гандзай амӕттаг фӕууо».

АГЪНАТИ Ӕхсар.
Аци хабар райстон профессор И.П. Петрушевскийи лекцитӕй.

BY Газет "Дигорæ" / Газета "Дигόра/Digoræ"


Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260

Share with your friend now:
group-telegram.com/gdigoria/2008

View MORE
Open in Telegram


Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

Multiple pro-Kremlin media figures circulated the post's false claims, including prominent Russian journalist Vladimir Soloviev and the state-controlled Russian outlet RT, according to the DFR Lab's report. The account, "War on Fakes," was created on February 24, the same day Russian President Vladimir Putin announced a "special military operation" and troops began invading Ukraine. The page is rife with disinformation, according to The Atlantic Council's Digital Forensic Research Lab, which studies digital extremism and published a report examining the channel. The company maintains that it cannot act against individual or group chats, which are “private amongst their participants,” but it will respond to requests in relation to sticker sets, channels and bots which are publicly available. During the invasion of Ukraine, Pavel Durov has wrestled with this issue a lot more prominently than he has before. Channels like Donbass Insider and Bellum Acta, as reported by Foreign Policy, started pumping out pro-Russian propaganda as the invasion began. So much so that the Ukrainian National Security and Defense Council issued a statement labeling which accounts are Russian-backed. Ukrainian officials, in potential violation of the Geneva Convention, have shared imagery of dead and captured Russian soldiers on the platform. Update March 8, 2022: EFF has clarified that Channels and Groups are not fully encrypted, end-to-end, updated our post to link to Telegram’s FAQ for Cloud and Secret chats, updated to clarify that auto-delete is available for group and channel admins, and added some additional links. A Russian Telegram channel with over 700,000 followers is spreading disinformation about Russia's invasion of Ukraine under the guise of providing "objective information" and fact-checking fake news. Its influence extends beyond the platform, with major Russian publications, government officials, and journalists citing the page's posts.
from ua


Telegram Газет "Дигорæ" / Газета "Дигόра/Digoræ"
FROM American