Bestetti, M. M., Martínez Ferreras, V., & Esparraguera, J. M. G. (2025). Multidisciplinary Approach to the Study of Tableware and Common Wares from Early Medieval Tokharistan. Heritage, 8(2), 65. https://doi.org/10.3390/heritage8020065
https://www.mdpi.com/2571-9408/8/2/65#B1-heritage-08-00065
https://www.mdpi.com/2571-9408/8/2/65#B1-heritage-08-00065
MDPI
Multidisciplinary Approach to the Study of Tableware and Common Wares from Early Medieval Tokharistan
Between the 5th and 8th centuries AD, several (semi-)nomadic populations invaded ancient Tokharistan (Central Asia), introducing political, socio-economic and cultural changes that also affected pottery production. The study of ceramic materials thereby represents…
7 февраля исполнилось бы 110 лет выдающемуся ученому, внесшему неоценимый вклад в изучение материального культурного наследия Узбекистана и в целом Центральной Азии и Среднего Востока, академику АН РУз. Галине Анатольевне ПУГАЧЕНКОВОЙ.
В честь 110-летия выдающегося ученого и наставника приводим презентацию её ученицы проф. М.А. Юсуповой о вкладе академика Галины Анатольевны Пугаченковой в изучение материального культурного наследия Центральной Азии.
Источник:
silkroadiri.uz/v-chest-11...
В честь 110-летия выдающегося ученого и наставника приводим презентацию её ученицы проф. М.А. Юсуповой о вкладе академика Галины Анатольевны Пугаченковой в изучение материального культурного наследия Центральной Азии.
Источник:
silkroadiri.uz/v-chest-11...
Мулоҳаза. Йиллар ўтган сари гапининг оҳангидан "Энди керак эмассан" мазмуни келиб, сезилиб турадиган яқин инсонлар ва собиқ дўстлардан ҳеч иккиланмай воз кечинг. "Носирингни, яъни ғурурингни букма" дердилар онам раҳматли. Гап сонда эмас, сифатда. Энг Яқин Дўст - Аллоҳдир. У гина беҳожат, У гина меҳрибон, У гина мададкордир.
Ота-она, бобо-бувисини шунчаки борлиги учун севадиган гўдакларнинг севгиси ҳам илоҳийдир, яъни Аллоҳ томонидан берилади. Ҳеч биримизни тавфиқ ва сийлаи раҳмдан жудо қилмасин.
Shoazim Minovarov fb sahifasidan olindi.
Ота-она, бобо-бувисини шунчаки борлиги учун севадиган гўдакларнинг севгиси ҳам илоҳийдир, яъни Аллоҳ томонидан берилади. Ҳеч биримизни тавфиқ ва сийлаи раҳмдан жудо қилмасин.
Shoazim Minovarov fb sahifasidan olindi.
Forwarded from Асанов формати
Айтгандай. 2024 йилда Nature'да туркология бўйича мақола чиқди. Мақола қандайдир инновацион нарса ҳақида эмас — эски туркий ёзма манбалардан бири ҳақида.
Йилдиз техника университети тадқиқотчиси Хайруллаҳ Кяҳьянинг мақоласи Хива хони Абулғози Баҳодирхоннинг "Шажараи Тарокима" китобида ўғуз қабилалари миграциясини этномаданий ва социологик ўрганишга бағишланган.
Олим "Шажараи тарокима" таҳлили асосида ўғузлар миграциясига сабаб бўлган асосий омилларни келтиради:
- истиқодий қийинчилик;
- жазодан қочиш;
- ҳарбий юришлар;
- ҳукмдорларнинг кўчириш сиёсати.
Бу кўчишлар учта асосий натижага олиб келган:
- янги этник гуруҳларнинг шаклланиши;
- янги давлатларнинг ташкил топиши;
- янги ҳудудларда демографик ўзгаришлар.
Ўғузлар янги ўрнашган ҳудудларида интеграциянинг уч асосий моделидан фойдаланган:
- селектив киришим модели — мигрантлар фақат маълум соҳаларга уйғунлашган (масалан, ҳарбий соҳага);
- сегрегация модели — ўғузлар этник ўзига хосликни сақлаб, бошқалардан ажралиб олган;
- мультимаданий модель — бошқа маданиятлар билан яқиндан алоқа қилган.
Хуллас, битта ўрта аср манбасидаги маълумотлар замонавий этномаданият ва жамиятшунослик методлари орқали ўрганилиши натижасида оригинал тадқиқот вужудга келган ва Nature'да чоп этилишга лойиқ кўрилган.
Hayrullah Kahya. The ethnocultural and sociological analysis of migrations documented in Shajara-i Tarākima (Turkmen genealogy)
@AsanovEldar
Йилдиз техника университети тадқиқотчиси Хайруллаҳ Кяҳьянинг мақоласи Хива хони Абулғози Баҳодирхоннинг "Шажараи Тарокима" китобида ўғуз қабилалари миграциясини этномаданий ва социологик ўрганишга бағишланган.
Олим "Шажараи тарокима" таҳлили асосида ўғузлар миграциясига сабаб бўлган асосий омилларни келтиради:
- истиқодий қийинчилик;
- жазодан қочиш;
- ҳарбий юришлар;
- ҳукмдорларнинг кўчириш сиёсати.
Бу кўчишлар учта асосий натижага олиб келган:
- янги этник гуруҳларнинг шаклланиши;
- янги давлатларнинг ташкил топиши;
- янги ҳудудларда демографик ўзгаришлар.
Ўғузлар янги ўрнашган ҳудудларида интеграциянинг уч асосий моделидан фойдаланган:
- селектив киришим модели — мигрантлар фақат маълум соҳаларга уйғунлашган (масалан, ҳарбий соҳага);
- сегрегация модели — ўғузлар этник ўзига хосликни сақлаб, бошқалардан ажралиб олган;
- мультимаданий модель — бошқа маданиятлар билан яқиндан алоқа қилган.
Хуллас, битта ўрта аср манбасидаги маълумотлар замонавий этномаданият ва жамиятшунослик методлари орқали ўрганилиши натижасида оригинал тадқиқот вужудга келган ва Nature'да чоп этилишга лойиқ кўрилган.
Hayrullah Kahya. The ethnocultural and sociological analysis of migrations documented in Shajara-i Tarākima (Turkmen genealogy)
@AsanovEldar
Forwarded from Tarix instituti
#Qutlov!
Bugun Tarix instituti direktori, akademik Azamat Ziyo Jumaniyoz Sangirovga "Tarix fanlari bo‘yicha falsafa doktori" diplomini topshirdi.
Ushbu yutuq bilan Jumaniyoz Sangirov va uning ilmiy rahbari Sherzodhon Mahmudovni Tarix instituti jamoasi nomidan tabriklaymiz!
Bugun Tarix instituti direktori, akademik Azamat Ziyo Jumaniyoz Sangirovga "Tarix fanlari bo‘yicha falsafa doktori" diplomini topshirdi.
Ushbu yutuq bilan Jumaniyoz Sangirov va uning ilmiy rahbari Sherzodhon Mahmudovni Tarix instituti jamoasi nomidan tabriklaymiz!
Forwarded from LIDERLAR
“Ba’zi odamlar sizning do‘stingiz emas, ular shunchaki dushman bo‘lishdan qo‘rqishadi.”
Forwarded from LIDERLAR
Одамлар китобга ўхшайди. Баъзиларидан кўплаб ҳикмат ва яхшилик топасан. Баъзиларининг эса фақат ғилофи чиройли бўлади, холос. Минг афсуски, бунақалар жуда кўп.
Ҳикматлар китобидан.
Ҳикматлар китобидан.