⚡️🇷🇺 Путин потврдио употребу балистичких ракета средњег домета као одговор на ударе ATACMS и Storm Shadow

⚡️🇷🇺 Путин: Русија има право на употребу свог оружја против објеката оних држава чије се оружје користи за ударе на Русију

Преглед целог ванредног обраћања ускоро

🇷🇴 Како НАТО припрема Румунију за главну улогу у будућем рату против Русије?

🔹 Још када је у марту ове године објављено да је НАТО почео са изградњом своје нове највеће базе у Европи на територији Румуније, постало је јасно да војни блок под контролом Вашингтона придаје посебан значај нама суседној црноморској држави која је, по свему судећи, одабрана за, у најмању руку, једну од главних улога у будућем рату Запада против Русије.

🔹 У месецима који су уследили, Букурешт је посвећено испуњавао задатке који су му постављени, значајно повећавајући своје војне капацитете, купујући значајне количине војне технике како од својих НАТО савезника САД (ловци пете генерације F-35, тенкови M1A2R Abrams, системи ракетне артиљерије HIMARS, системи ПВО MIM-104 Patriot) и Турске (Bayraktar TB2), тако и од Јужне Кореје (самоходне хаубице К9, војно-инжењерска и војно-транспортна возила, артиљеријске гранате).

🔻 Оснаживање румунских капацитета ПВО

🔹 Крајем године, међутим, пажња Румуније преусмерава се готово у потпуности на системе ПВО који ће, по свему судећи, бити интегрисани како са техником НАТО која је већ размештена на територији земље, тако и са системима чија набавка још увек није објављена, али је у овом тренутку више него очекивана — Букурешт је тако, на пример, издвојио 110 милиона долара за куповину 4 радарске станице AN/MPQ-64 F1 Sentinel које су компатибилне са немачким системом ПВО NASMAS 2 којим Румунија у овом тренутку званично не располаже.

🔹 Поред тога, друге чланице НАТО од почетка године пребациле су сопствена средства за откривање и праћење ваздушних циљева на румунску територију — ПВО систем SAMP-T и 4 радара GM200 стигла су из Француске, радар TPS-43 из Шпаније, LANZA LTR-25 из Италије, TPS-80 из САД. Уз то, на нивоу блока донета је одлука о распоређивању напредног теренског центра управљања ваздушним операцијама (Deployable Air Command and Control Centre или DACCC), као и авио-технике у оквиру мисија Јужни Штит и Air Policing Romania на румунским базама.

🔹 Једнако је интересантно и да је званични Букурешт у новембру покренуо јавну дебату на тему измене закона о ПВО која би омогућила оружаним снагама земље да обарају потенцијално опасне летилице без објаве ратног стања — многи аналитичари у овом кораку видели су правну припрему за евентуално деловање технике размештене у Румунији против руских ракета или дронова, било изнад Одесе, било у случају директног сукоба Русије и Запада.

❓ Импликације

🔹 Улога Румуније у стратешкој концепцији НАТО постаје утолико јаснија уколико је сагледамо у светлу формалног почетка рада противракетне базе блока у Пољској у насељеном пункту Редзиково на северу зељме где је распоређен напредни амерички систем ПРО Aegis Ashore — јасно је да и Варшава и Букурешт имају значајне улоге у противракетном штиту који Вашингтон формира у Европи дуж западних граница Русије и Белорусије. И док је Пољској поверена контрола над северним делом будућег континенталног фронта, Румунија исту улогу игра на југу.

🔹 Другим речима, милитаризација Румуније коју можемо пратити у претходним месецима представља само један сегмент далеко ширег пројекта милитаризације источног крила НАТО у припремама за могуће избијање сукоба великих размера на тлу Европе — појављивање технике блока на територијама под контролом Букурешта тако представља део стратегије усмерене на неутрализацију руског ракетног потенцијала.

🔹 И с тим на уму, тешко је не запитати се, каква би ситуација била на територији бивше Украјине у овом тренутку да званична Москва 2022. није донела одлуку да заустави агресивну експанзију НАТО и покрене СВО — сви су изгледи да би исток онога што се некада називало Украјином био једнако, ако не и више милитаризован у односу на Румунију. С тим што би сав ПВО и ПРО потенцијал пакта био далеко ближи лансирним положајима руских ракетних снага.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇪🇸🇩🇪 Нови талас ратне хистерије у Европи — Како Шпанија и Немачка користе раст војно-политичких тензија за решавање унутрашњих проблема

🔹 Док се француски лидер Емануел Макрон труди да поново покрене дискусију о увођењу контигента ЕУ на територију бивше Украјине, а Велика Британија предузима кораке усмерене на реструктуирање својих војних расхода, власти Шпаније и Немачке поново су покренуле информационо-пропагандну кампању усмерену на распламсавање ратне хистерије у сопственој јавности — нешто веома слично могли смо видети и крајем 2023. године када је низ европских и НАТО званичника практично свакодневно најављивали неминован сукоб и упозоравали своје грађане да се за исти припреме.

🔹 Мишљење већине аналитичара тада је било да се ради о стварању вештачког оправдања за растуће војне расходе који тешко да су имали подршку јавности, али који су зато неретко доводили у питање социјалне издатке и директно утицали на економску, односно финансијску стабилност обичних грађана. И сви су изгледи да нешто слично видимо и сада, посебно имајући на уму чињеницу да смо и у Шпанији и у Немачкој током године могли видети како масовне протесте пољопривредника, тако и општи раст незадовољства јавности политичким курсом актуелних влада.

🔻 Немачки оперативни план

🔹 Према писању немачких медија, Бундесвер је упркос бројним унутрашњим проблемима, започео са реализацијом такозваног Немачког оперативног плана, обимног стратешког документачији се садржај сматра државном тајном, а који укључује спровођење неопходних припрема за избијање директног сукоба НАТО и Русије — у овом тајном документу (недовољно тајном да не буде приступачан новинарима) дефинисани су стратешки значајни објекти и кључне логистичке руте који захтевају посебну војну заштиту како би Берлин био у стању да стационира на својој територији и снабдева 100.000 војника НАТО послатих у борбу против руске армије.

🔹 Свега неколико дана касније, немачки Zeit једнако ексклузивно објављује да је немачка влада наредила пописивање и проверу свих објеката који могу послужити као импровизована склоништа у припреми за осигуравање довољног броја места у случају сукоба. У тексту се такође наводи да је покренута израда дигиталне апликације путем које ће грађани у случају ванредне ситуације моћи да пронађу најближе безбедно место. У наредним недељама, очекује се и јавни позив становницима Немачке да снабдеју неопходним намирницама своје гараже и подруме, како би их могли користити у случају објаве ваздушне опасности.

🔹 Но, све ово врло вероватно има мање везе са стварном опасношћу, а много више са предстојећим парламентарним изборима на којима ће актуелни канцелар Олаф Шолц покушати да осигура још један мандат упркос како катастрофалним резултатима на локалним изборима које смо могли видети у септембру у Тирингији и Саксонији, тако и растућем неповерењу јавности и статусу најнепопуларнијег канцелара у новијој историји Немачке.

🔻 Шпански план цивилне заштите

🔹 Сличне вести видимо и у Шпанији где је лист 20 Minutos позивајући се на изворе у Министарству унутрашњих послова објавио да влада у Мадриду ради на изради националног плана цивилне заштите који ће подразумевати детаљан план дејстава у случају оружаног сукоба — према писању медија у документу се предвиђа формирање посебног руководственог органа који ће бити задужен за осигуравање безбедности цивилног становништва у случају проглашења ратног стања. Такође се предвиђа кампања информисања грађана о неопходним припремама за живот током сукоба.

🔹 До овог развоја догађаја долази у светлу оштре критике јавности усмерене на спору, неефикасну, и по мишљењу многих некомпетентну реакцију власти и армије на катастрофалне поплаве које су крајем октобра погодиле земљу што објашњава интересовање званичног Мадрида за скретање пажње јавности са акутних проблема који су допринели губитку 216 живота. Но, како се чини влада Шпаније мање је заинтересована за стварне проблеме, а више за изазивање панике са циљем стицања јефтиних политичких поена.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺🇺🇸 Ка новом Хладном рату — Како је Вашингтон одабрао пут ескалације?

🔹 Пре свега две деценије, чинило се да је наратив колективног Запада о крају историје заиста и потврђен — на геополитичкој мапи света владао је какав-такав статус кво, а преостале глобалне несугласице и противречности чиниле су се предметом бескрајних политичких полемика без изгледа за ма какав разрешетак. Чинило се да је свет заиста достигао тренутак у ком су озбиљна политичка превирања остављена у прошлости.

🔹 Последњих неколико година показују колико је наивна била ова претпоставка и колико је дубока била заблуда коју је Запад посредством своје доминације у популарној култури и светској академији покушао да пласира — период затишја је окончан, а свет се поново налази у фази тектонских промена, драматичних превирања и тензија за које је сада могуће рећи да су надмашиле и период Хладног рата.

🔻 Ка новој трци у наоружању

🔹 Истог дана када је Русија објавила о примени балистичке ракете средњег домета Орешник, амерички Пентагон саопштио је да је спроведено ”коректовање” постојеће стратегије нуклеарног обуздавања тако да она узима у обзир измењену геополитичку ситуацију — Вашингтон се сада припрема за истовремени раст тензија са више нуклеарних противника, уз планирано повећавање улоге не-нуклеарних механизама обуздавања.

🔹 О којим се тачно механизмима ради није јавно саопштено, али догађаји у бившој Украјини, али и на Тајвану указују на то да се ради о наоружавању америчких прокси-снага у покушају да испровоцира своје геополитичке противнике да први примене стратешки арсенал, у идеалном случају, за удар на циљеве на територији треће стране.

🔹 Што се тиче америчког нуклеарног оружја, измењена стратегија ставља посебан акценат на израду гравитационе нуклеарне бомбе B61-13 која би требало да буде спремна за испитивања у првој половини 2026, те модернизацију нуклеарних подморница класе Охајо. Ове тачке не само да представљају одговор на руску демонстрацију Орешника, већ и указују на то да Вашингтон не рачуна на склапање нових споразума са Русијом и Кином у сфери контроле нуклеарног наоружања. Другим речима, сцена за нову трку у наоружању је постављена, мада Москва и Пекинг са својим надзвучним арсеналом у овом тренутку имају неупитно вођство.

🔻 Агресивна позиција Запада

🔹 У прилог глобалној ескалацији говори и изузетно агресивна позиција коју Запад заузима у светлу упозорења Москве — не само да је Вашингтон директно поручио да примена Орешника неће утицати на стратегију подршке кијевском режиму, већ је колико јуче и формално потврдио да ће ОСУ наставити да користе ракете ATACMS за ударе ”по Курској области и око ње”.

🔹 С друге стране, шеф војног комитета НАТО Роб Бауер саоштио је да чланице пакта разматрају могућност наношења превентивних удара по руској војној инфраструктури, конкретно, по лансирним системима које Москва може користити за лансирање својих новопредстављених балистичких ракета средњег домета — док ово с једне стране несумњиво представља покушај заузимања позиције силе, дебата о превентивном удару указује и да у НАТО схватају да војни блок Вашингтона врло вероватно нема капацитете да заустави оружје попут Орешника онда када оно достигне оперативну висину.

🔹 Све ово, наравно, не може проћи без француског председника Емануела Макрона који је још једном покушао да искористи раст војно-политичких тензија и позиционира се као некакав лидер Европе (посебно у светлу убразног слабљења Немачке), покрећући још једном дискусију о могућем уласку европских армија на територију бивше Украјине.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇺 Саопштење Министарства одбране РФ о новим ударима америчким ракетама ATACMS

🔹 Раније данас, у званичном саопштењу Министарства одбране РФ потврђена су још два случаја примене америчких ракета ATACMS за ударе по циљевима на територији Курске области — ради се о нападима који су изведени након руског одговора и директног упозорења руског председника колективном Западу да слични инциденти могу довести до појављивања руских ракета изнад војних објеката НАТО.

🔹 У саопштењу се прецизира да је 23. новембра нападнута позиција дивизије С-400 на 37 километара северозападно од Курска, а 25. новембра војни аеродром Курск - Источни. У оба случаја, део ракета је оборен, а део је достигао циљеве.

🔹 У закључку, Министарство одбране напомиње да је руски одговор у припреми.

❓ Импликације

🔹 Оно што је у овом саопштењу прво привукло пажњу руске јавности јесте објективна процена ситуације и саопштавање чињеничног стања без скривања информација о ономе што се заиста и одиграло на терену — ово је нешто што је било незамисливо док се на челу руског МО налазио Сергеј Шојгу.

🔹 Поред тога, неки аналитичари сматрају да јавна потврда поновног нарушавања руских црвених линија, али и игнорисања упозорења руског председника представља додатну гаранцију одговора који је, уосталом, и експлицитно најављен.

🔹 И ово је, разумљиво, главно питање у међународној јавности — како ће Русија одговорити и да ли ће бити остварена претња удара на војне објекте државе чије је оружје употребљено што би у овом случају означавало САД?

🔹 Сигуран одговор на ово питање зна врло мало људи и они засигурно о томе не пишу на Телеграму, но имајући на уму циљ који је одабран за прву демонстрацију комплекса Орешник, чини се основаним претпоставити да ће Русија постепено повећавати улоге, одлажући директни удар на НАТО онолико колико је то могуће.

🔹 Многи руски аналитичари, међутим, сматрају да све док се циљеви руских ракета налазе на територијама под контролом кијевског режима, колективни Запад неће зауставити ескалацију. Бивша Украјина за НАТО није ништа више но потрошни материјал.

🔹 Уколико овај став постоји и у Кремљу, није искључено да ће одговор укључивати претходно најављен удар на америчке базе на територији треће стране — овде се као можда највероватнији избор појављују војни објекти САД на окупираним територијама Сирије.

🔹 Уколико се Русија одлучи за максималну ескалацију што у овом тренутку не изгледа толико вероватно, на удару се могу наћи НАТО базе у Европи, мада би овакав сценарио несумњиво значио драматичан раст тензија.

🔹 Уколико је претходна употреба Орешника икакав индикатор, који ће тачно бити одговор Русије може бити познато већ у наредна три дана.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇺🇳 Порука агресије Москви из Монтреала — НАТО резолуција позива на наоружавање Кијева ракетама средњег домета

🔹 Једна од широко разматраних тема у светским медијима данас је несумњиво и исход заседања парламентарне скупштине НАТО које је одржано данас у Монтреалу.

🔹 Упркос значајној медијској пажњи (која је била приметна чак и у неким српским медијима), у Монтреалу тешко да се могло чути било шта ново — радило се о протоколарним фразама о "руској агресији" чланству условне Украјине у НАТО, али и позиву на наоружавању Кијева ракетама средњег домета чиме је блок дао подршку тренутној ескалацији.

❓ Импликације

🔹 Ова подршка, међутим, на првом месту је симболична будући да се ова тачка не појављује први пут у резолуцијама парламентарне скупштине НАТО које, уосталом, нису обавезујуће.

🔹 Стога, фокус медија на управо овој тачки која, у својој суштини, није ништа ново представља само још један елемент агресивног наступа НАТО према Русији, о чему смо детаљније писали у ранијој објави.

🔹 И зато данашње заседање и његове исходе можемо посматрати само у информационо-пропагандном контексту, односно, као хибридно деловање усмерено на осигуравање максималног притиска на Москву и демонстрирање самоувереност Запада у светлу врло озбиљних упозорења Русије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇸🇾🇱🇧 Примирје Хезболе и Израела и офанзива милитаната у Сирији — Кратко о ситуацији на Блиском истоку

🔹 Није прошло ни 24 часа од почетка режима обуставе ватре на југу Либана, а на Блиском истоку поново је активирана неуралгична тачка у Сирији са офанзивом протурских милитаната уз подршку терористичких група на положаје Сиријске Арапске Армије у провинцији Алепо.

🔹 Ова два догађаја врло вероватно су повезана плановима одлазеће администрације Џоа Бајдена која из тренутног развоја догађаја покушава да извуче највећу корист.

🔻 Примирје Хезболе и Израела

🔹 Мада Тел Авив није постигао још у јуну најављен циљ потискивања снага Хезболе северно од реке Литани и успостављања тампон зоне на југу Либана, суочавајући се са ризиком од дуготрајног герилског рата власти Израела донеле су одлуку о успостављању примирја на период од 60 дана.

🔹 Овакав развој ситуације Хезбола и њени симпатизери представили су као сопствену победу упркос значајним губицима како у техници и залихама муниције, тако и у официрско-командном саставу.

🔹 Истински победник сукоба остаје Вашингтон који се у овој ситуацији позиционирао као главни заслужни за мир, можда у покушају да у некој мери "опере" крваво наслеђе одлазеће администрације.

🔹 Многи аналитичари, међутим, сматрају да је Израел прихватио примирје под притиском САД који наредни период планирају да искористе за максимално наоружавање Украјине, пре него репутационо штетну подршку ултраортодоксним властима Израела.

🔻 Распламсавање сукоба у Сирији

🔹 Индикативно је да је почетак нове епизоде дестабилизације Сирије започео саопштењем Централне команде оружаних снага САД о ударима по циљевима на територији арапске републике — недуго потом, на западу провинције Алепо, протурска тзв Сиријска национална армија започела је масовну офанзиву уз подршку терориста групе Тахрир ал Шам, Исламске партије Туркестана, као и бројних других протурских снага, укључујући ту Дивизију Ал Хамза, Џабат ал Шамиа, Дивизију Султан Сулејман Шах.

🔹 Упркос бројним упозорењима на припрему офанзиве Сиријска Арапска Армија показала се као потпуно неспремна за овај развој догађаја што је довело до практичног колапса одбране на већини стратешких праваца услед чега су милитантни успели да дођу на 8 километра од самог Алепа.

🔹 Имајући на уму активно пребацивање појачања, као и наводе о покрету оружаних снага Турске ка сиријској граници, није искључено да ћемо у наредним данима видети покушаје милитаната да заузму Алепо и тако нанесу болан репутациони, али и војни удар Дамаску.

❓ Импликације

🔹 О плановима Вашингтона да реализује сценарио дестабилизације унутрашње ситуације у Сирији и сами смо писали још у априлу када су специјалне службе САД и Велике Британије интензивирале контакте са антидржавним снагама на југу земље, а ситуација се додатно заоштрила у септембру када је успостављена директна сарадња ОСУ и терориста Тахрир ал Шам — да, истих оних који сада учествују у офанзиви против државне војске Сирије.

🔹 Уколико овоме додамо и информационо-пропагандну кампању усмерену на дискредитацију руског војног присуства у Сирији, те провокативне ударе Израела на позиције у непосредној близини руских база, постаје јасно да ескалација сукоба у Сирији заправо представља отварање новог фронта против Русије која је сада суочена са избором (дипломатске или војне) интервенције или препуштања једног од својих најближих савезника борби за коју, судећи по објављеним снимцима бекства сиријских војника са позиција, он није ни најмање спреман.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇹🇷🇺🇸 Турска и САД обнављају преговоре о куповини F-35

🔹 Док протурски милитантни у Сирији развијају јутрос започету офанзиву са значајним успехом, стварајући озбиљну претњу регионалном центру Алепу, министар одбране Турске Јашар Гулер објављује о обнављању преговора са САД на тему набавке ловаца пете генерације F-35.

🔹 И мада Гулер тврди да до промене позиције Вашингтона, који је зауставио испоруку након што је Анкара купила ПВО систем С-400 од Русије, долази због наводних успеха турског војно-индустријског комплекса у изради сопственог ловца пете генерације, ситуација је врло вероватно знатно другачија.

❓ Позадина догађаја

🔹 У прилог томе говори и чињеница да је колико јуче, односно, у предвечерје офанзиве на Алепо, више турских званичника поручило да САД више немају замерке на присуство С-400 у турском арсеналу. Стога, шта се променило?

🔹 Нека форма договора између Анкаре и Вашингтона несумњиво је постигнута, а имајући у виду кључну улогу Турске и њених обавештајних служби у снабдевању и координисању дејстава тзв Сиријске националне армије, сви су изгледи да је дестабилизација ситуације у Сирији била део договора.

🔹 Анкара је, како видимо, свој део погодбе испунила, а јавне поруке турских званичника представљају позив Вашингтону да је време да он предузме раније усаглашене кораке.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇸🇾 Кратко о догађајима у Сирији — Непријатна истина о развоју ситуације око Алепа

🔹 Не доводећи у питање изузетан значај информационо-пропагандног деловања у контексту савремених сукоба који су, по својој природи, увек хибридни, говорећи о развоју ситуације у Сирији, неопходно је да још једном нагласимо значај аналитичког приступа и објективне процене ситуације — ситуације која се, нажалост, не развија у корист Дамаска.

🔹 Тренутни догађаји у провинцији Алепо у великој мери подсећају на догађаје харковске катастрофе јесени 2022 — протурски милитанти уз подршку бројних терористичких група дејствују управо онако како су својевремено дејствовали ОСУ, фокусирајући се на рапидне продоре магистралним путевима уз последичну блокаду и изолацију положаја Сиријске Арапске Армије. И ова тактика још једном је дала своје резултате — према информацијама које су се појавиле у ноћи између среде и четвртка, милитанти су успоставили контролу над делом трасе М5, тако пресецајући кључну логистичку артерију која Алепо повезује са Дамаском.

🔹 У светлу овог развоја догађаја, али и многобројних видео-материјала које објављују извори блиски милитантима и терористима, говорити о томе да не постоји претња Алепу више није питање оптимизма, већ искривљеног тумачења чињеница. Губитак контроле над Алепом представља врло реалну могућност и да би овај сценарио био избегнут, Сирија, али и њена савезница Русија морају предузети хитне и одлучне мере у циљу стабилизације ситуације. А ови кораци у значајној мери су отежани са колапсом основне логистичке артерије. Стога, ситуација се убрзано ближи критичној.

❓ Позадина догађаја

🔹 Сиријска Арапска Армија, али и медији блиски Дамаску, нажалост, нису извукли поуке из руских грешака направљених на почетку СВО — док су протурски милитанти усвојили неопходна знања од специјалиста ОСУ у погледу употребе комерцијалних дронова за осматрање, као и ФПВ дронова, сиријске државне снаге, за сада нису показале да располажу овим капацитетима. И деловање информационих ресурса Дамаска у великој мери одговара деловању руских ресурса за време Сергеја Шојга и колапса одбане у Харковској области 2022 када је уведен практични режим тишине док су непријатељски медији објављивали стотине снимака са заузетих положаја. Нажалост, у Сирији видимо практичну репризу исте ситуације.

🔹 Једнако је проблематична и чињеница да су многи официри армије РФ који се нису показали кадрим да извршавају задатке у зони СВО пребачени у Сирију као мање приоритетан и мање активан стратешки правац — ова чињеница, као и нестанак ПВК Вагнер која у случају Сирије није замењена Афричким корпусом као што је то случај у Сахелу довели су до тога да је помоћ руских снага Дамаску, у најмању руку, веома ограничена.

🔹 Све ово не значи да треба играти на руку непријатељу и препустити се наративима о непобедивости непријатеља, већ да треба бити спреман на даље погоршање ситуације, и то не само у рејону Алепа, већ и на југу земље где ЦИА и МИ6 већ неколико месеци сарађују са антидржавним снагама оличеним пре свега у тзв опозиционој партији Ал Лива, те њеним паравојним крилима Партијом будућности и Сиријском патриотском партијом. И криза на северозападу лако може бити искоришћена за активирање нове неуралгичне тачке на југу где утицај Дамаска убрзано слаби услед тешке економске ситуације која погодује регрутацији локалног становништва у антидржавне снаге финансиране са Запада.

🔹 Стога, пред Мосвком и Дамаском налазе се врло озбиљни и врло изазовни задаци који ће захтевати далеко озбиљнији приступ него што је онај који смо могли видети у претходним месецима и који је довео до колапса Сиријске Арапске Армије у Алепу у практично 24 часа. Какве ће кораке предузети савезници остаје да се види, но они морају бити усмерени не само на санирање акутне кризе на северу, већ и припрему за реаговање на могућу нову кризу на југу.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🚀🇷🇺 Генералштаб и Министарство одбране припремају списак циљева за ударе Орешником на територији Украјине — Путин

🔹 У данашњем обраћању учесницима самита блока ОДКБ који је одржан у престоници Казахстана, руски председник Владимир Путин најавио је нове ударе балистичком ракетом средњег домета Орешник по циљевима на територији бивше Украјине — према његовим речима, Министарство одбране РФ и руски генералштаб у овом тренутку врше одабир циљева међу којима се могу наћи ценри доношења одлука у Кијеву. На сваку употребу западног оружја дугог домета уследиће одговор, закључује руски лидер.

❓ Позадина догађаја

🔹 Овде постоји неколико значајних тачака — на првом месту, како је сада и потврђено снимцима са средстава објективне контроле, приликом удара на Дњепропетровск 21. новембра, армија РФ користила је инертне ракете, односно пројектиле без експлозивног пуњења. У контексту ”испитивања у борбеним дејствима”, како је тада удар описао руски лидер, ово је била разумљива одлука и уобичајена пракса. Стога, сада се поставља питање да ли ћемо видети примену Орешника у свој својој моћи и уколико до тога дође, колико ће се ово оружје показати разорним, односно ефикасним у уништењу добро заштићених циљева.

🔹 Друга питања несумљиво се тичу питања одабира циљева — судећи по данашњем саопштењу, јасно је да је Москва одлучила да избегне драматичну ескалацију и ограничи се на ударе на циљеве на територији под контролом кијевског режима, а не на објекте на територији НАТО чланица што се уклапа у тезу о постепеном повећавању улога о чему смо писали пре два дана.

🔹 Најзад, судећи по ономе што смо данас могли чути од руског лидера, чини се да је званична Москва донела одлуку о коначном остварењу своје претње са самог почетка СВО о ударима на центре доношења одлука — но, у овом тренутку и даље није потпуно јасно о којим се објектима може радити. Удари на углавном празне државне зграде у Кијеву тешко да би били значајни са војне тачке гледишта, мада могу имати моћан психолошки ефекат. Исто се може рећи за западне амбасаде које представљају центре доношења одлука далеко више него условна Врховна Рада.

🔹 Не можемо искључити ни могућност прецизних удара на места на којима се налазе високи званичници кијевског режима што је нешто што Русија за сада није чинила, но што би могло бити имплицитно у претњама Москве. У овом тренутку, питање тачних циљева остаје отворено, но одговоре можемо добити већ у наредним данима, ако не и сатима.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇸🇾 Ка почетку нове битке за Алепо

🔹 Док се у јавности појављује све више снимака распоређивања тешке технике на улицама Алепа, постаје јасно да се ситуација развија у смеру почетка нове битке за град — паралелно са овим развојем ситуације на терену видимо и закаснело, али свакако добродошло активирање медија блиских Оси Отпора који су обуставили режим тишине и признали тежину ситуације, објављујући о погибији високог официра иранског Корпуса чувара исламске револуције на западу Алепа.

🔫 Ситуација на терену

🔹 Током данашњег дана, офанзива протурских снага, нажалост, задржала је висок темпо, заузимајући нове насељене пунктове и проширујући зону контроле дуж дела трасе М5, тако онемогућујући употребу ове логистичке артерије за увођење појачања у Алепо.

🔹 Сиријска Арапска Армија консолидовала је одбрану на неким тачкама фронта, укључујући ту и Саракиб (југозападно од Алепа) где је према тренутно доступним информацијама офанзива милитаната успешно заустављена.

🔹 У предграђима Алепа, међутим, иницијатива остаје на страни антидржавних снага које су на објављеним снимцима демонстрирале заробљену технику Сиријске Арапске Армије, а пре мање од сат времена појавио се и снимак ликвидиране групе САА која је, по свему судећи, упала у заседу.

🔹 Све ово указује на то да протурске снаге за сада имају премоћ у координацији и осматрању терена, у незанемарљивом проценту и захваљујући употреби беспилотних летилица која у редовима САА није усавршена упркос времену ког је било на претек током значајног периода примирја.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🔫🇷🇸 Лекције за Србију из ситуације у Сирији

🔹 Неко је Админу често говорио да је основна врлина истине корисност — и ово је посебно тачно у војној науци где само објективна процена ситуације може довести до доношења исправних одлука, што је искуство почетка СВО вишеструко потврдило.

🔹 И уколико бисмо, дискусије ради, тврдили да Србија из овог искуства не може много научити услед драматичних разлика у војним капацитетима у поређењу са Русијом, али и још драматичнијих разлика између ОСУ и условних милитаната КБС, догађаји који се управо одвијају на северозападу Сирије недвосмислено потврђују на паравојне снаге без авијације могу остварити значајне успехе против конвенционалне државне армије уколико је потоња уљуљкана у сан о дуготрајном миру, сопственој надмоћи и способности међународне заједнице да заустави сукоб.

🔻 На којим се грешкама САА може учити ВС?

🔹 Војно-политичко руководство Србије, баш као и њихове колеге из Сирије период примирја искористиле су тако што су смањиле интензитет припреме за сукоб, ослањајући се на првом месту на оно што се сматра предностима конвенционалне војске у односу на паравојне снаге — авијација, тенкови и формално обучен официрски састав.

🔹 Овакав приступ, међутим, доводи до игнорисања реалија савременог бојног поља на ком употреба беспилотних летилица различитих типова, као и ефикасна комуникација и координација дејстава на лицу места играју далеко значајнију улогу у исходу сукоба него што то чини, на пример, авијација.

🔹 И управо ово видимо у Сирији сада, и управо смо ово видели у Харковској области јесени 2022 — у оба случаја, непријатељ је брзим и добро координисаним продорима заобилазио и изоловао одбрамбене положаје, развијајући тактичке успехе пре него што је информација о истима дошла противничких официра. Резултат овога је практичан губитак контроле над бојним пољем још пре одступања снага са положаја.

🔻 Како Србија може применити ово знање?

🔹 Враћајући се на питање Србије и њеног највероватнијег противника у догледној будућности, терориста КБС, јавно доступне информације указују на то да Београд понавља грешке Москве и Дамаска, док шиптарски сепаратисти уз помоћ Лондона активно усвајају знања од ОСУ кроз програм Interflex, али и развијају инфраструктуру за употребу БПЛ кроз увођење сателитског интернета Starlink на окупираној територији наше јужне покрајине.

🔹 Стога, уколико би званични Београд био заинтересован за извлачење закључака из оружаних сукоба последњих година, он би могао показати веће интересовање за, рецимо, набавку извиђачко ударних БПЛ, али и за обуку војника за координацију дејстава уз осматрање бојног поља из ваздуха у реалном времену што се изнова и изнова показује као један од одлучујућих фактора у исходу савремених борбених дејстава.

🔹 Најзад, српска наменска индустрија могла би посредством различитих инвестиција и грантова стимулисати развој домаће производње ФПВ дронова војне намене који не само да представљају једно од кључних оружја у савременим сукобима, већ се и могу производити уз минимална улагања и од компоненти доступних у слободној продаји.

🔹 Покретање оваквог пројекта истовремено би отворило нова радна места за технички и индустријски таленат Србије што би несумњиво дало допринос успоравању процеса тзв "одлива мозгова" уз истовремено јачање и модернизацију Војске Србије.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar