🇹🇷🇬🇧 Састанак министара енергетике Организације Туркијских Држава — Зашто сви путеви и даље воде у Лондон 🔹 Пре мање од недељу дана писали смо о
продубљивању војно-безбедносне сарадње Организације Туркијских Држава која је у протеклих годину дана прешла велики пут од полу-формалног самита до моћног
механизма промоције пантуркизма и све релевантнијег
политичког савеза који делује координисано на међународној арени, а већ сада одржан је и нови састанак, овог пута на нивоу
министара енергетике.
🔹 У престоници
Киргизије, званичници Организације разговарали су о перспективама сарадње у областима као што су
експлоатација фосилних горива и развој технологија везаних за производњу енергије из обновљивих извора, док је посебна пажња посвећена и
перспективним инфраструктурним пројектима који би омогућили брз и ефикасан извоз енергената из држава
Централне Азије у
Европу.
🔹 Развој сарадње у овом смеру може се објаснити више него
уносним приликама за све оне извознике енергената који у ценовном погледу могу
парирати скупом америчком гасу који је Вашингтон понудио Европи као замену за сада
санкционисане руске енергенте. За Турску и државе Централне Азије ово представља можда и
јединствен историјски тренутак да се позиционирају као значајни играчи на
енергетском тржишту ЕУ, остварујући притом више него значајну добит за своје економије.
❓ Где је овде улога Велике Британије?🔹 У свему овоме, међутим, постоји један проблем — сви поменути инфраструктурни пројекти захтевају
значајна улагања која чланице Организације Туркијских Држава у овом тренутку просто
не могу да приуште. Стога, за њихову реализацију биће неопходно
улагање спољних инвеститора где се као један од највероватнијих кандидата појављује управо
Велика Британија.
🔹 Током претходне две године, Лондон је значајно
интензивирао своје економско и дипломатско деловање у Централној Азији. Примера ради, приликом прошлогодишње
посете британског министра трговине Астани, објављено је да
Казахстан игра
централну улогу у плановима
диверзификације линија снабдевања британских компанија, посебно у областима хемијске, аутомобилске и ваздухопловне индустрије. А, у априлу ове године, приликом
посете тадашњег шефа британске дипломатије Дејвида Камерона
Таџикистану објављено је о формирању
фонда за директне инвестиције који би требало да осигура средства за перспективне таџикистанске компаније, а на првом месту оне које се баве
енергетиком и
експлоатацијом природних ресурса.
🔹 Уколико овоме додамо и чињеницу да се и разговори о
заједничком антитерористичком деловању Организације Туркијских Држава реализују на иницијативу
Турске академија за обавештајну делатност која делује под
менторством британске МИ6, тешко је избећи помисао да
успон пантуркизма у Централној Азији представља само још једно оруђе за
потискивање Русије са овог стратешки значајног простора — оруђе које се притом налази
у рукама Лондона.
🔗 Текст на сајту@drustveni_udar 
